Dečje pesme nekad i sad - diplomski

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


О музици као појави можемо говорити са пуно аспеката, али никад нећемо успети речима описати оно што она заправо јесте. Музику једноставно треба осетити, живети. Музика је постојала и пре прве цивилизације, у природи, међу птицама, рекама, ветровима, у свемиру. Она једноставно постоји. Истраживања о настанку и развоју музике, и данас заокупљују најеминентније музикологе, историчаре и мислиоце. До сада су утврђене различите теорије њеног постанка. У првобитној друштвеној заједници, музика се појавила ниоткуда али свуда. Повезује се са имитирањем певања птица, подизањем и шуштањем гласа у афекту, ритмичким покретима и звуцима који прате радни процес, поклицима за дозивање, са магијом. Она има потребу да живи кроз било које облике. Музика носи у себи мистицизам који је вековима заокупљивао разне цивилизације. Кинези су веровали да је музика "рођена у људском срцу", Јевреји су звуцима труба растеривали зле духове, личности из грчке митологије увек су приказивани са неким инструментима као заштитним знаком. Око V-VI века пр. н. е. у старој Грчкој постојало је учење о етосу - етичком и психолошком деловању музике на човека. Владало је схватање да добра музика делује позитивно, а лоша негативно на човека.
Музика се још у примитивној друштвеној заједници одвојила на вокалну и инструменталну. Поред певања, прачовек је производио звукове ударајући рукама по телу, тапшањем, лупањем ногама о земљу, рукама о неки предмет или предметом о предмет, не слутећи да започиње инструменталну револуцију која и данас траје. Организовањем ових звукова у одређеном времену добијамо ритам који је тада имао посебно значење. Склоност ка ритму надјачавао је склоност ка певању. Убрзо су се јавили и разни други предмети који су њима били блиски, а производили су чудне звуке: коска, тиква, љуштура од шкољке, шупље дрво и др. Песма, свирка и игра пратиле су разне обреде и манифестације. У првобитној друштвеној заједници, човек је живео у окружењу у коме су се све радње изводиле групно. Тако је и са музиком. Први "оркестри" несумљиво су ударачки ансамбли који су пратили врача у магијском обреду, терали животиње, најављивали битку. Временом, музицирање је добијало све већи значај за људе. У Кини, величина оркестра показивала је ранг и моћ власника. Дворски оркестар династије Танг (618-906) бројао је од пет стотина до седам стотина музичара. На дворовима, оркестар је постао саставни део сваког церемонијала. Музика постаје саставни део живота свих људи...

Садржај :

УВОД 3

1 Наставни план и програм музичког васпитања 5
1.1 Циљеви и задаци 6
1.2 Певање 8
1.3 Слушање музике 9
1.4 Дечје стваралаштво 9
1.5 Свирање 10
2 Дечије песме – старија дискографија и нотографија 11
3 Новија дечја дискографија и нотографија 18
4 Примена нових дечјих песама у вртићу 21
4.1 Задаци музичког васпитања у предшколском узрасту 22
4.2 Значај музичког васпитања за развој предшколског детета 29
4.3 Предлог новије литературе за описане активности 31
ЗАКЉУЧАК 33
ЛИТЕРАТУРА 36