Cena kapitala

1. Uvod

2. Finansijska tržišta
2.1. Tržište novca
2.2. Tržište kapitala
2.3. Finansijski posrednici

3. Cena kapitala
3.1. Emisija običnih i preferencijalnih akcija
3.2. Tuđi kapital - sredstva po osnovu duga
3.3. Prosečna cena kapitala

4. Teorije strukture kapitala

5. Dividendna politika

6. Zaključak
7. Literatura


1. UVOD


Savremeno tržišno poslovanje podrazumeva pažljivo proučavanje efekata koje imaju poslovni koraci ostalih učesnika u privrednom životu. Kako bi bilo moguće iskoristiti sve prednosti koje preduzeće poseduje u okviru svojih menadžerskih sposobnosti, a sa ciljem uvećanja svog prihoda i ukupnog kapitala, neophodno je postojenje dobro organizovane tržišne ekonomije. Sama finansijska tržišta su, kao organizovana mesta na kojima se sreću ponuda i tražnja za raznim oblicima kapitala, neophodan uslov za uspešno vođenje utakmice protiv konkurencije. U skladu sa time, tržišni uslovi su ti koji određuju troškove poslovanja (ponuda i tražnja, kamatna stopa i sl.), a samim tim i troškove kapitala, kao dela preduzeća koji takođe ima svoju vrednost i cenu. Upravo taj iznos kog je se potrebno odreći u cilju umnožavanja vrednosti kapitala je njegov trošak, ili cena. Kako se kapital može sticati a i gubiti kroz različite oblike kojima je izražen, to je i cena njegovog obrta različita upravo u zavisnosti od oblika kojim je izražen.



2. FINANSIJSKA TRŽIŠTA


Finansijsko tržište se definiše kao mesto na kome se susreću ponuda i potražnja za finansijskim instrumentima ili sredstvima. Međutim, postavlja se pitanje da li danas govoriti „mesto susretanja" ponude i potražnje ili samo susretanje ponude i potražnje, kada savremena tehnika i tehnologija omogućavaju susretanje ponude i potražnje i kupoprodaju odredenih instrumenata bez fizičkog susretanja njihovih predstavnika. Na primer, emitent (onaj ko emituje vrednosnu hartiju i hoće da je plasira na fi-nansijskom tržištu) nalazi se u Beogradu, a investiror (onaj ko hoće da uloži novac u tu hartiju se nalazi u Vašingtonu), zahvaljujući internetu oni komuniciraju, dogovaraju se, plaćanje izvrše elektronskim putem i završe posao iz vlastitih kancelarija.
Devizno tržište, kao specifičan deo finansijskog tržišta, je organizovani sistem svih kupovina i prodaja deviza radi uskladivanja ponude i tražnje deviza, obavljanja platnog prometa s inostranstvom i formiranja realnijeg kursa domaće valute. Devizno tržište je tržište na kome se trguje devizama ili tržište stranih sredstava plaćanja.
Devize na deviznom tržištu mogu kupovati i prodavati banke ovlašćene za devizno poslovanje, kao i strana i domaća lica. Ovlašćene banke kupuju i prodaju devize neposredno, izmedu sebe na međubankarskim sastancima, dok domaća i strana lica kupuju i prodaju devize kod ovlašćenih menjačnica i banaka.
Sučeljavanjem ponude i tražnje na deviznom tržištu formiraju se devizni kursevi za sve kupovine i prodaje stranih sredstava plaćanja. Ponudu na deviznom tržištu čini višak stranih sredstava plaćanja ovlašćenih banaka po izmirenju naloga svojih komitenata i deo stranih sredstava plaćanja koji je ponuđen od strane Centralne banke.
Tražnju čine zahtevi ovlašćenih banaka za određenim iznosima stranih sredstava plaćanja radi izmirenja obaveza po nalogu svojih komitenata, tražnja drugih pravnih i fizičkih lica.


2.1. Tržište novca


Egzistiranje i funkcionisanje tržišta novca uslovljeno je postojanjem finansijski zdravih preduzeća. Razvoj tržišta novca počeo je pojavom banaka, koja po svojoj funkciji vrše koncentraciju sredstava svojih deponenata. Osnovna funkcija tržišta novca može se svesti na balansiranje novčanih sredstava (viškova i manjkova) s ciljem zadovoljenja potreba pojedinaca, preduzeća, državnih institucija i finansijskih posrednika za kratkoročnim likvidnim sredstvima.
Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava (suficitarni subjekti) nude novac na kratak rok, a subjekti kojima nedostaje likvidni novac (deficitarni subjekti) traže novac na kratak rok. Suficitarni subjekti nude novac zainteresovani da zarade tj ostvare prinos, a subjekti koji nemaju dovoljno likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza (deficitarni subjekti) traže novac na zajam spremni da plate cenu (kamatu na tu pozajmicu). Kratki rok na koji se nudi novac, odnosno traži, jeste rok od jednog dana pa do godine dana.
Susret suficitarnih i deficitarnih subjekata jeste tržište novca na kome se vrše transakcije novca od suficitarnih subjekata na deficitarne uz utvrđivanje roka i cene. Tako dolazi do novčanog toka prvo u smeru od suficitarnog ka deficitarnom subjektu u momentu pozajmljivanja, a potom obrnuto, u momentu vraćanja. Dakle, kupljeni tj. pozajmljeni novac plaća se (vraća) novcem, a razlika između vraćenog i pozajmljenog novca je cena (kamata) novca koja je za suficitarnog subjekta (poverioca) prihod, a za deficitarnog subjekta (dužnika) predstavlja rashod. I upravo taj prihod od pozajmljenog novca (prihod od kamate) jeste motiv da suficitarni subjekat pozajmi, a deficitarni bude spreman da plati cenu pozajmljenom novcu i da po tom osnovu ima rashod od kamate, jer na drugi način ne može doći do likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza. Razvoj tržišta novca počinje pojavom banaka. Subjekti koji imaju novac drže ga kao depozit u banci. Banka na osnovu ovih depozita odobrava kretkoročne kredite deficitarnim subjektima, ali vodeći računa da su kratkoročni krediti uvek ispod depozita po viđenju. Naročito kada banka nema likvidnu rezervu. Razvojem privrede i povećanjem broja suficitarnih i deficitarnih subjekata, banke su postale uzak okvir za trgovanje novca pa su na tržište novca uvedene kratkoročne HoV (instrumenti tržišta novca) čime je tržište novca znatno prošireno. Subjekti kojima je potreban novac izdaju i prodaju kratkoročne HoV, a subjekat koji ima višak novca ih kupuje i to je primarno tržište HoV. Oni ih kupuju sa ciljem da ostvre prinos (kamatu) po osnovu kupljenih HoV. Za subjekta koji kupuje kratkoročne HoV nije zanimljivo samo ostvarenje prinosa (kamata) već i to što kratkoročne HoV može prodati i pre dospjeća roka na naplatu - sekundarno tržište HoV. Uvođenjem kratkoročnih HoV kao instrumenta tržišta novca država ima šansu da emisijom i prodajom svojih kratkoročnih HoV pokrije privremeni budžetski deficit. Uz to doprinosi stabilnosti domaće valute i centralna banka na lakši način drži novčanu masu pod kontrolom.
Karakteristike novčanog tržišta su slobodna cirkulacija novca (tj. formiranje ponude i tražnje novčanih sredstava) i kamata (kao cena novca).
Na tržištu novca moguće je trgovati različitim instrumentima od kojih su najznačajniji:
- Međubankarska kupoprodaja novca;
- Blagajnički zapisi Centralne banke;
- Certifikati o depozitu;
- Depoziti banaka kod Centralne banke;
- Blagajnički zapisi poslovnih banaka;
- Komercijalni zapisi;
- Državne obveznice i državni blagajnički zapisi.


2.2. Tržište kapitala


Na ovom tržištu trguje se dugoročnim finansijskim instrumentima. Osnovna funkcija ovog tržišta je okupljanje na određenom mestu i u određeno vreme subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital radi. Subjekti koji traže kapital su preduzeća koja ulažu pribavljeni kapital u svoj rast i razvoj s ciljem maksimalizacije dobitka i proširivanja tržišta.
Na ovom tržištu najzastuplenije su akcije i dugoročni krediti, a značajno mesto zauzimaju dugoročne obveznice, polise osiguranja i instrumenti penzionih fondova.
Tržište kapitala može biti primarno i sekundarno.
Na primarnom tržištu ekonomski subjekti mobilišu kapital izdavanjem dugoročnih finasijskih instrumenata. Sekundarno tržište predstvalja mesto susretanja ponude i tražnje već emitovanih dugoročnih finansijskih instrumenata.
Organizovano tržište kapitala karakterišu berze. Berza je samostalna i specifična institucija i definiše se kao organizovani prostor i u fizičkom i u poslovnom smislu na kome se trguje strogo utvrđenim pravilima. Na berzi se ostvaruje kupoprodaja vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti. Izvorni vlasnici ne učestvuju u radu berze, ako ni krajnji korisnici, jer umesto njih finansijske instrumente kupuju berzanski posrednici.
Berza je organzvoana po principu koncentričnih krugova čiji centar čini sama berza sa svojim službama. Oko centra nalazi se krug ovlašćenih posrednika. Sa svakim narednim krugom opada stepen ovlašćenja tako da drugi krug čine takođe posredici koji nemaju pravo pristupa zvaničnoj berzanskoj trgovini, I treći krug čini najšire tržište.
Berze se mogu posedeliti:
a) robne berze
b) finansijske berze
Na robnim se trguje raznim vrstama robe, kafa, nafta, obojeni metali, pamuk, šećer i usluge kao što su transportne ili prekomorske i sl.
Finansijske berze se dele na univezalne i specijalizovane.
Univerzalne su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti, ali nije isključeno trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem ili devuzama. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalima, dugoročne hartije od vrednosti, berza zlata, berza deviza i plemenitim metalima.
Na finansijskoj berzi trguje se:
- žiralnim novcem, čekovima, menicama, devizama, hartijama od vrednosti, zlatom
- hartijama od vrednosti koje važe na stranu valutu
- dugoročnim hartijama od vrednosti
- finansijskim derivatima
Na robnoj berzi može se trgovati:
- robom
- finansijskim derivatima
Trgovina na berzi može se obavljati:
• promptno, podrazumeva izvršenja kupoprodajnih veza odmah, najkasnije u roku od 5 dana
• na termin, podrazumeva plaćanje obaveza u roku dužim od 5 dana
Barzanskim aktima uređuje se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta.
Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se obaveštava javnost o:
• obimu ponude i tražnje
• obimu zaključenih poslova
• početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni
• kotacijama na berzi
• tržišnom materijalu kojim se trguje I druge podatke.