CARINSKA VREDNOST

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Carinska vrednost ima svoj značaj jer se za najveći deo roba iznos carinskih dažbina utvrđuje i obračunava na vrednost (ad valorem). Princip obračuna carina na osnovu vrednosti je postavljen i članom VII GATT-a 1947. godine. Taj član predviđa da carinska vrednost uvezene robe treba da se utvrđuje na osnovu stvarne vrednosti uvezene robe, na koju se obračunava carina, ili na osnovu vrednosti robe iste vrste.

Principe GATT-a je prihvatila i Svetska trgovinska organizacija, koja obavezuje države članice da u svoje nacionalno zakonodavstvo implementiraju određene propise, u koje spada i propis o carinskoj vrednosti. Propis o carinskoj vrednosti je 1980. godine prihvaćen od strane Evropske ekonomske zajednice. Mnoge zemlje koje nisu članice STO, među koje spada i naša zemlja, bez obzira što nemaju obavezu, propis o carinskoj vrednosti su inkorporirale u svoja nacionalna zakonodavstva.

U važećem Carinskom zakonu su sadržani propisi o carinskoj vrednosti. Carinska vrednost kao deo carinskog sistema propisana je odredbama čl. 45. do 62. Carinskog zakona, koje su u skladu sa Principima člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine (GATT 1994), kao i sa odredbama Sporazuma o primeni tog člana.


CARINSKA VREDNOST

Carinska vrednost uvezene robe je njena transakcijska vrednost, koju čini stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u zemlju.
Stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti je ukupno izvršeno plaćanje ili plaćanje koje treba izvršiti od strane kupca prodavcu ili u njegovu korist, za prodatu uvezenu robu ili plaćanje od strane kupca trećem licu da bi se izmirila obaveza prodavca.
Za određivanje carinske vrednosti primenjuje se transakcijska vrednost identične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje. Kad nema takve prodaje, može se koristiti transakcijska vrednost identične robe prodate na različitoj komercijalnoj osnovi, odnosno u različitim količinama, uz potrebna usklađivanja razlika koje proističu iz komercijalnih osnova ili količine, pod uslovom da se takva usklađivanja mogu sprovesti na osnovu podnesenih dokaza koji jasno pokazuju primerenost i tačnost usklađivanja, nezavisno od toga da li usklađivanje dovodi do porasta ili smanjenja vrednosti.

Carinska vrednost za uvezenu robu koja se ne može odrediti u skladu sa odredbama čl. 46. i 48. zakona, određuje se kao transakcijska vrednost slične robe prodate za izvoz u zemlju i izvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba koja se vrednuje.
Carinski organ može, radi utvrđivanja carinske vrednosti u drugoj državi, proveravati obaveštenja dobijena od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da je vlada te države blagovremeno obaveštena i da ne sprečava proveru.


UTVRĐIVANJE CARINSKE VREDNOSTI

Postupak utvrdivanja carinske vrednosti propisan je odredbama Carinskog zakona. Principi utvrdivanja carinske vrednosti za robu koja se uvozi, sadržani u Carinskom zakonu, preuzeti su iz Sporazuma o primeni clana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). GATT je u aprilu 1994. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) i od tada je pomenuti sporazum poznat kao Sporazum o primeni clana VII GATT-a iz 1994.