Carine kao izvori javnih prihoda - poreska i carinska politika

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Carine kao izvori javnih prihoda - poreska i carinska politika
Sadržaj:

Sadržaj: 2
UVOD 2
1.POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA 3
2. VRSTE CARINA 4
3. ELEMENTI CARINA 6
4. CARINSKI SISTEM JUGOSLAVIJE 7
ZAKLJUCAK 9
LITERATURA 10

UVOD

Carina je vrsta dazbine koja se placa u gotovom novcu za robu koja se uvozi, odnosno izvozi, sto zavisi od mera komercijalne politike koje propisuje drzava. Ona predstavlja vrstu fiskalnih prihoda koje drzava naplacuje prilikom prelaska robe preko drzavne odnosno carinske granice.

A granica je podrucje ograniceno carinskom crtom koja se poklapa sa drzavnom granicom.

Carina spada u posredne poreze I predstavlja jedan od najznacajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene.

Carina danas sluzi vise ekonomsko-politickim nego cisto fiskalnim ciljevima I zato se izucava u sklopu politicke ekonomije, spoljno trgovinske I devizne politike. To podrazumeva da je carina danas u funkciji privrede I da je posredno I sama sastavni deo procesa proizvodnje odnosno da utice na troskove proizvodnje.

Kao instrument spljnotrgovinske politike carine mogu da deluju na formiranje I menjanje odnosa troskova I cena na domacem trzistu, a preko cena I na uvoz I izvoz, na ravnotezu trgovinskog I platnog bilansa, na ubrzanje ili usporavanje razvoja odredjene grane ili privrede, zaposlenost, traznju I potrosnju.

Raspodelu sredstava od naplacene carine, rezima uvoza I izvoza I medjucarinske povlastice regulise carinska unija. Uniju mogu da cine dve ili vise drzava.



1.POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA


Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:

a) Fiskalni – da se prikupe odgovarajuca finansijska sredstva drzavi. Fiskalni cilj je primaran ukoliko je osnovni ciljuvodjenja carina osiguranje potrebnih sredstava za pokrice drzavnih rashoda.

b) Ekonomski – to znaci da se carinom moze stititi, pre svega, domaca privreda ili samo odredjena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moze povecati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odredjene grane, delovati na strukturu troskova I raspodelu drustvenog proizvoda I na investicije. Ekonomski karakter carine je primaran ukoliko se carina uvodi zbog zastite domace privrede.

c) Socijalni ¬– opgleda se u tome da se kroz snizenje carina na proizvode vazne za zivotni standard odredjenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrosnje.

Za realizaciju brojnih ekonomskih I finansijskih ciljeva misljenja finansijskih strucnjaka o ulozi carina se razlikuju. Oni koji osporavaju carine to rade zbog toga sto:
a) Carine ogranicavaju razvoj medjunarodne ekonomije;
b) Usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike I tehnologije;
c) Vode odrzavanju visokih troskova proizvodnje;
d) Carine su nepravedne jer one realno teze pogadjaju siromasnije slojeve stanvnistva nego bogatije;
a oni koji opravdavaju carine misljenja su:
a) Carine stite I potpomazu nacionalnu ekonomiju;
b) Carinama se moze uticati na odnose sa drugim drzavama;
c) Carinama se moze dosta uspesno braniti ekonomska samostalnost zemlje;
d) Carinama se brzo, jeftino I lako dolazi do novca za finansiranje drzavnih potreba;
e) Carinama se moze uticati na domace proizvodjace, na rast I pad cena.


2. VRSTE CARINA


Kriterijumi za podelu carina u finansijskoj literaturi I praksi su:

a) Carine prema pravcu kretanja robe;
b) Carine prema nacinu obracunavanja;
c) Carine prema nacinu uvodjenja;
d) Carine prema visini opterecenja iz odredjene destinacije;
e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji;


a) Carine prema pravcu kretanja robe:
- mogu biti:

Uvozne - koje se naplacuju prilikom uvoza robe u carinsko podrucje. One se danas primenjuju u svim zemljama, kako razvijenih tako I u zemljama u razvoju, a sluze za ogranicavanje uvoza, zastitu domace privrede I ostvarenje fiskalnih prihoda.

Izvozne – se vrlo retko primenjuju a naplacuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko podrucje.

Prelazne ili tranzitne - koje se naplacuju na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju.

b) Carine prema nacinu obracunavanja:
- carina se obracunava tako sto se na utvrdjenu carinsku vrednost primenjuje carinska stopa, koja je propisana zakonom o tarifi, a u skracenom postupku primenom jedinstvene carinske stope

Carinska vrednost x carinska stopa = iznos carine
100
- Prema nacinu obracunavanja carine mogu biti:

Specificne – koje se obracunavaju prema vrsti I kolicini robe, a carinska stopa je odredjena prema mernim jedinicama – metar, kilogram, litar I dr. one se vrlo retko primenjuju.

Vrednosne (ad valorem) – se obracunavaju na bazi carinskih stopa u procentu op vrednosti robe. Vrednost koja sluzi kao osnovica za placanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.

Mesovite – su kombinacija vrednosne I specificne carine, na taj nacin sto se odredi carina na uvezenu robu ad valorem a istovremeno se utvrdi najvisi I najnizi iznos carine.

c) Carine prema nacinu uvodjenja:
- mogu biti:

Autonomne carine – koje samostalno donosi drzava. Tarifu ove carine donosi drzava samostalno svojim pravnim aktom. Prema svojim interesima ona ih donosi, ukida ili menja ne uvazavajuci potrebe drugih zemalja.
Ugovorne ili konvencionalne carine – su rezultat konvencije dve ili vise zemalja I donose se na osnovu medjunarodnih ugovora tih zemalja.

d) Carine prema visini opterecenja iz odredjene destinacije:
- mogu biti:

Diferencijalne carine – se primenjuju u okolnostima vodjenja trgovackog I carinskog rata izmedju pojedinih drzava. Tom carinom se znacajnije opterecuje uvoz iz odredjene zemlje sa kojom je doslo do zaostravanja trgovinskih politickih I drugih odnosa.

Preferencijalne carine – se primenjuju da bi jedna drzava priznavala drugoj drzavi privilegovan polozaj proizvoda na svom trzistu. Tada se primenjuje niza carinska stopa cime se preferira uvoz iz tih zemalja. U zemlji koja ima status najpovlascenije nacije, sistematski ce se primenjivati najniza carinska tarifa.

e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji:
- mogu biti:

Fiskalne carine – koje se uvode na luksuzne proizvode donosno na proizvode ciji su domaci troskovi nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko trziste. Zato se fiskalne carine uvode da osiguraju sredstva za pokrice drzavnih potreba.


Ucesce carina u ukupnim javnim prihodima*

Ukupni prihodi Carine Ucesce carina u prihodima (%)
1994. 9.959 424 4,3
1995. 17.974 578 3,2
1996. 35.412 1.634 4,6
1997. 47.787 2.194 4,6
1998.** 36.901 2.974 8,1
* izvor: Narodna banka Jugoslavije – Zavod za obracun I placanje, Centrala Beograd, Novembar 1996.
** za 1998. period januar – juli.

Osnovni izvor sredstava za pokrice javnih rashoda politicko – teritorijalnih zajednica – federacije – bile su carine uz porez na promet. U ovom posmatranom periodu ucesce carina u formiranju sredstava krece se izmedju 20-30 %, u nacionalnom dohotku od 3-5,0 % a u visku rada od 7,9-10,4 % sa tendencijom rasta.

Zastitne carine – drzava uvodi u cilju zastite domace proizvodnje da bi se povecala cena uvoznih proizvoda a samim tim smanji njihova konkurentna sposobnost na domacem trzistu.


3. ELEMENTI CARINA


Postoji veci broj elemenata carina koji se javljaju kod carine kao vrste poreza. Kod nje se javljaju termini koji nisu karakteristicni za poreze, a to su:

a) Carinska deklaracija: deklarisati robu znaci prijaviti je. Roba se deklarise najmanje dva puta, prvi put na carinskom prelazu a drugi u odredisnoj carinarnici. To je pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje ( naziv robe, vrednost robe, kolicina robe itd.)

b) Carinski organi: njihova nadleznost je da vrse nadzor nad uvozom, izvozom I tranzitom robe preko carinskog podrucja I da obavljaju carinjenje I deviznu kontrolu na granici. Sve ovo radi sprecavanja zloupotreba nad carinskom robom I radi ocuvanja njene istovetnosti. Deklarant mora kod carinskog organa da dokaze da za uvoz robe ispunjava uslove, odnosno da izvrsi sve obaveze pre ustupanja robe.

c) Carinska lezarina: to je naknada koja se placa za smestaj robe u carinsko skladiste.

d) Skladisni depozit: tu spada deponovani novac putnika kod carinskih organa pri ulasku ili izlasku iz zemlje. I domaci I strani putnici u zemlju mogu unositi neogranicenu kolicinu stranog novca. Po pravilu oni tu kolicinu treba da prijave. Strani putnici pri izlasku iz zemlje bez dokazivanja mogu iznositi do 2.000 evra.

e) Carinska skladista: to su prostorije za smestaj neocarinjene robe koje su pod kontrolom carinskih organa. Carina na tu robu se placa kada napusta skladiste. Carinski organ odobrava smestaj robe u carinsko skladiste nakon cega se podnosi carinska deklaracija za smestaj robe.

f) Carinska slobodna zona: ja deo drzavne teritorije izdvojen iz njenog carinskog podrucja. Za robu koja je unesena u tu zonu carina se placa onda kada je napusta.

g) Carinska dazbina: je zbir svih onih davanja kojima je opterecena roba pri carinjenju. Nakon sprovodjenja postupka carinjenja uz predhodno utvrdjivanje prava na uvoz I placanja dazbina roba se stavlja na raspolaganje uvozniku. Izuzetci su carinske povlastice I nepodleznost placanja carine.

h) Carinska granica: je podrucje ograniceno carinskom crtom koje se poklapa sa drzavnom granicom.


4. CARINSKI SISTEM JUGOSLAVIJE

Carinski sistem Jugoslavije definisan je carinskim zakonom a to je osnovni normativni akt carinskog sistema zemlje. Njime se uredjuju neka pitanja iz carinskog sistema kao na primer: carinsko podrucje, carinski obveznik, carinska oslobodjenja, kaznene mere itd.

Carinsko podrucje je teritorija koja se po pravilu poklapa sa drzavnom granicom.

Carinski obveznik je lice koje unosi ili iznosi robu iz carinskog podrucja zemlje, lice na koje glasi prevozna isprava I lice na koje se prenosi pravo iz pevozne isprave.

Carinskim zakonom su propisana neka oslobodjenja od placanja carine za:
- sefove stranih drzava I njihove izaslanike – na predmete namenjene sluzbenim I licnim potrebama.
- medjunarodne organizacije – na predmete za sluzbene potrebe.
- humanitarne organizacije – na robu namenjenu pruzanju humanitarne pomoci.
- diplomatska I konzularna lica u reciprocitetu – na predmete namenjene licnoj upotrebi.
- putnici koji dolaze iz inostranstva – na predmete za licnu upotrebu.

Carinski prekrsaj, privredni prestup ili krivicno delo predstavljaju:
- izbegavanje mera carinskog nadzora.
- nepravilno deklarisanje.
- prenosenje robe preko carinskog prelaza u cilju izbegavanja placanja carina.

Za carinski prekrsaj, nalogom carinskog organa placaju se novcane kazne a za privredne prestupe I krivicna dela, po nalogu redovnih sudova placaju se novcane kazne, zabranjuju se poslovi uvoza ili izvoza, propisuju se mere oduzimanja robe I prevoznog sredstva a moguce je I lisavanje slobode.

Carinska tarifa je pregled robe po carinskoj nomenklaturi sa odredjenim carinskim stopama. Za robu koja se uvozi, uvozne dazbine se obracunavaju po stopama koje propisuje carinska tarifa. Jedinstvena carinska stopa iznosi 10 % a primenjuje se iskljucivo na carinjenje robe koju putnici nose sa sobom. Uslov za primenu jedinstvene carinske stope su dva ogranicenja:
- da roba nije trgovackog karaktera,
- da vrednost te robe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra.

U carinskoj tarifi pored redovnih carina predvidjene su I: dodatne carine, sezonske carine, preferencijalne carine, posebne mere carinske zastite I dazbine za carinsko evidentiranje.

Prihodi od carina, prema vazecim propisima, pripadaju iskljucivo federalnom budzetu. U fiskalnoj 1994. godini carine I druge uvozne dazbine I takse participirale su sa 20,3 % u ukupnim prihodima budzeta Federacije. Inace, ovako visoko ucesce carina u javni prihodima karakteristicno je za zemlje u razvoju.


ZAKLJUCAK

Za razliku ranijeg zakona, prema resenjima u novom zakonu predvidja se da se za potrebe carinske sluzbe koriste sredstva iz dela
- prihoda ostvarenog naplatom kazni I prodajom robe, kao I
- prihoda po osnovu naknade za usluge cijim pruzanjem nastaju stvarni troskovi, pri cemu ce vlada posebnim propisom utvrditi visinu I postupak njihove naplate.
Osnovni postulat svakog savremenog carinskog sistema mora biti da se roba I prevozna sredstva ne zadrzavaju duze od neophodnog vremena za obavljanje carinskog postupka koji mora biti lisen svih nepotrebnih formalnosti I suvisnih papira.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
17-04-2010 06:34 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Kratkoročni izvori finansiranja - Finansijski Menadžment Dzemala 0 2,886 17-04-2011 04:09 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Dugoročni izvori finansiranja - Finansijski Menadžment Dzemala 0 1,837 17-04-2011 03:50 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Strategijsko i taktičko planiranje i politika preduzeća - menadžment Dzemala 0 2,100 10-09-2010 12:33 AM
zadnja poruka: Dzemala
  Plan prodaje i prihoda - industrijski menadžment zekan 0 2,503 09-09-2010 04:00 PM
zadnja poruka: zekan
  Javni sektor - uloga javnih preduzeća u privrednom razvoju zekan 0 2,598 09-09-2010 02:40 PM
zadnja poruka: zekan

Skoči na forum: