Carine kao izvori javnih prihoda

UVOD

Carina je vrsta dazbine koja se placa u gotovom novcu za robu koja se uvozi, odnosno izvozi, sto zavisi od mera komercijalne politike koje propisuje drzava. Ona predstavlja vrstu fiskalnih prihoda koje drzava naplacuje prilikom prelaska robe preko drzavne odnosno carinske granice.

A granica je podrucje ograniceno carinskom crtom koja se poklapa sa drzavnom granicom.

Carina spada u posredne poreze I predstavlja jedan od najznacajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene.

Carina danas sluzi vise ekonomsko-politickim nego cisto fiskalnim ciljevima I zato se izucava u sklopu politicke ekonomije, spoljno trgovinske I devizne politike. To podrazumeva da je carina danas u funkciji privrede I da je posredno I sama sastavni deo procesa proizvodnje odnosno da utice na troskove proizvodnje.

Kao instrument spljnotrgovinske politike carine mogu da deluju na formiranje I menjanje odnosa troskova I cena na domacem trzistu, a preko cena I na uvoz I izvoz, na ravnotezu trgovinskog I platnog bilansa, na ubrzanje ili usporavanje razvoja odredjene grane ili privrede, zaposlenost, traznju I potrosnju.

Raspodelu sredstava od naplacene carine, rezima uvoza I izvoza I medjucarinske povlastice regulise carinska unija. Uniju mogu da cine dve ili vise drzava.




1.POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA


Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:

a) Fiskalni – da se prikupe odgovarajuca finansijska sredstva drzavi. Fiskalni cilj je primaran ukoliko je osnovni ciljuvodjenja carina osiguranje potrebnih sredstava za pokrice drzavnih rashoda.

b) Ekonomski – to znaci da se carinom moze stititi, pre svega, domaca privreda ili samo odredjena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moze povecati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odredjene grane, delovati na strukturu troskova I raspodelu drustvenog proizvoda I na investicije. Ekonomski karakter carine je primaran ukoliko se carina uvodi zbog zastite domace privrede.

c) Socijalni ¬– opgleda se u tome da se kroz snizenje carina na proizvode vazne za zivotni standard odredjenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje tj. stimulisanje potrosnje.

Za realizaciju brojnih ekonomskih I finansijskih ciljeva misljenja finansijskih strucnjaka o ulozi carina se razlikuju. Oni koji osporavaju carine to rade zbog toga sto:
a) Carine ogranicavaju razvoj medjunarodne ekonomije;
b) Usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike I tehnologije;
c) Vode odrzavanju visokih troskova proizvodnje;
d) Carine su nepravedne jer one realno teze pogadjaju siromasnije slojeve stanvnistva nego bogatije;
a oni koji opravdavaju carine misljenja su:
a) Carine stite I potpomazu nacionalnu ekonomiju;
b) Carinama se moze uticati na odnose sa drugim drzavama;
c) Carinama se moze dosta uspesno braniti ekonomska samostalnost zemlje;
d) Carinama se brzo, jeftino I lako dolazi do novca za finansiranje drzavnih potreba;
e) Carinama se moze uticati na domace proizvodjace, na rast I pad cena.


2. VRSTE CARINA


Kriterijumi za podelu carina u finansijskoj literaturi I praksi su:

a) Carine prema pravcu kretanja robe;
b) Carine prema nacinu obracunavanja;
c) Carine prema nacinu uvodjenja;
d) Carine prema visini opterecenja iz odredjene destinacije;
e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji;


a) Carine prema pravcu kretanja robe:
- mogu biti:

Uvozne - koje se naplacuju prilikom uvoza robe u carinsko podrucje. One se danas primenjuju u svim zemljama, kako razvijenih tako I u zemljama u razvoju, a sluze za ogranicavanje uvoza, zastitu domace privrede I ostvarenje fiskalnih prihoda.

Izvozne – se vrlo retko primenjuju a naplacuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko podrucje.

Prelazne ili tranzitne - koje se naplacuju na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju.

b) Carine prema nacinu obracunavanja:
- carina se obracunava tako sto se na utvrdjenu carinsku vrednost primenjuje carinska stopa, koja je propisana zakonom o tarifi, a u skracenom postupku primenom jedinstvene carinske stope

Carinska vrednost x carinska stopa = iznos carine
100
- Prema nacinu obracunavanja carine mogu biti:

Specificne – koje se obracunavaju prema vrsti I kolicini robe, a carinska stopa je odredjena prema mernim jedinicama – metar, kilogram, litar I dr. one se vrlo retko primenjuju.

Vrednosne (ad valorem) – se obracunavaju na bazi carinskih stopa u procentu op vrednosti robe. Vrednost koja sluzi kao osnovica za placanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi.

Mesovite – su kombinacija vrednosne I specificne carine, na taj nacin sto se odredi carina na uvezenu robu ad valorem a istovremeno se utvrdi najvisi I najnizi iznos carine.

c) Carine prema nacinu uvodjenja:
- mogu biti:

Autonomne carine – koje samostalno donosi drzava. Tarifu ove carine donosi drzava samostalno svojim pravnim aktom. Prema svojim interesima ona ih donosi, ukida ili menja ne uvazavajuci potrebe drugih zemalja.
Ugovorne ili konvencionalne carine – su rezultat konvencije dve ili vise zemalja I donose se na osnovu medjunarodnih ugovora tih zemalja.

d) Carine prema visini opterecenja iz odredjene destinacije:
- mogu biti:

Diferencijalne carine – se primenjuju u okolnostima vodjenja trgovackog I carinskog rata izmedju pojedinih drzava. Tom carinom se znacajnije opterecuje uvoz iz odredjene zemlje sa kojom je doslo do zaostravanja trgovinskih politickih I drugih odnosa.

Preferencijalne carine – se primenjuju da bi jedna drzava priznavala drugoj drzavi privilegovan polozaj proizvoda na svom trzistu. Tada se primenjuje niza carinska stopa cime se preferira uvoz iz tih zemalja. U zemlji koja ima status najpovlascenije nacije, sistematski ce se primenjivati najniza carinska tarifa.

e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji:
- mogu biti:

Fiskalne carine – koje se uvode na luksuzne proizvode donosno na proizvode ciji su domaci troskovi nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko trziste. Zato se fiskalne carine uvode da osiguraju sredstva za pokrice drzavnih potreba.