Bilans stanja

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i izvora sredstava na određeni dan izražen u novcu. Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se sredstva, a na desnoj strani, u pasivi, izvori finansiranja tih sredstava. Glavne kategorije sredstava su: stalna imovina, zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora su: kapital, dugoročna rezervisanja i obaveze. Aktiva i pasiva moraju biti jednake. Ako bilans stanja nije u ravnoteži bilans praktično i ne postoji. Preduzeće bilans mora sastavljati u različitim periodima. Bilans osnivanja se sastavlja pri osnivanju preduzeća popisom imovine unete u poslovanje. Tekući bilans sastavlja se kao izraz redovnog poslovanja i njime se vrši kontrola poslovanja.
Likvidacioni bilans se sastavlja kod likvidacije preduzeća.

BILANS USPEHA

Bilans uspeha predstavlja pregled rashoda, prihoda i finansijskog rezultata preduzeća za određeni period. Najvažniji bilans uspeha je onaj koji se odnosi na određenu poslovnu godinu. Podaci iz bilansa uspeha služe kao osnov za ocenu uspešnosti poslovanja preduzeća. Za razliku od bilansa stanja čiji su računi realni jer izražavaju imovinske delove, računi bilansa uspeha su obračunskog karaktera. U formalnom pogledu bilans uspeha predstavlja dvostrani pregled, na levoj strani rashodi i pozitivan finansijski rezultat, a na desnoj strani prihodi i negativan finansijski rezultat. U bilansu uspeha prihodima se sučeljavaju pripadajući rashodi, odnosno rashodi koji su nastali u cilju ostvarenja prihoda.
114. IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA
Tokovi gotovine označavaju prilive i odlive novčanih sredstava iz tekućeg poslovanja. Praćenje tokova novčanih sredstava se odnosi na praćenje promena u aktivi i pasivi, pri čemu je stanje novčanih tokova za svaki dan uslovljeno stanjem aktive i pasive proteklog dana i saldom primanja i davanja planiranog dana. Praćenjem novčanih tokova finansijski menadžment treba da predvidi potrebna i raspoloživa sredstva u određenom periodu. Pod novčanim tokovima smatraju se naplate i isplate gotovog novca. Izveštaj o novčanim tokovima prikazuje tokove novca: iz poslovnih aktivnosti, iz aktivnosti investiranja i iz aktivnosti finansiranja. Sposobnost preduzeća da stvara gotovinu je najvažniji pokazatelj njegove uspešnosti. Osnovna namena izveštaja o novčanim tokovima je da eksternim korisnicima omogući da ocene solventnost i profitabilnost preduzeća, kako bi bili sigurni u ispravnost svojih investicionih odluka.
115. IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU I NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE
IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU namenjen je vlasnicima kapitala. U njemu se prikazuju promene na pojedinim oblicima kapitala koje su nastale u periodu između dva bilansa stanja, a koje su posledica odnosa ukupnih dobitaka i gubitaka koje je preduzeće ostvarilo u tom periodu. NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE predstavljaju opise i raščlanjivanja prikazanih iznosa pozicija bilansa stanja, bilansa uspeha, izv. o tok. gotovine i izv. o prom. na kapitalu. Njima se daju dodatne informacije koje nisu prikazane u ostalim finansijskim izveštajima, radi njihove verne prezentacije.
116. ANALIZA BILANSA PREDUZEĆA
Analiza bilansa je detaljno rasčlanjavanje bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na ispitivanje finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeća. Predmet analize bilansa su sredstva, izvori sredstava i poslovni rezultat, tj. poslovni prihodi i poslovni rashodi. Analiza bilansa se posmatra sa aspekta analize statike i analize dinamike. Analiza statike ispituje stanje sredstava u bilansu da bi na osnovu toga izveli zaključak o stepenu iskorišćenosti sredstava i zaključak o ekonomičnosti uloženih sredstava. Analizom dinamike ispituje se brzina i učestalost cirkulacije obrtnih sredstava. Imajući u vidu korisnike analiza bilansa može biti interna i eksterna, a razlikuju se po obimu informacija koje pružaju. Interna analiza koristi brojnije i značajnije informacije u odnosu na eksternu. Da bi analiza bilansa bila uspešna mora da se ispune materijalne i formalne predpostavke.
Materijalne predpostavke odnose se na:
- respektovanje principa uzročnosti, koji označava težnju da se na svaki obračunski period analizira pripadajući iznos prihoda i rashoda
- eliminisanje uticaja inflacije, jer se ovi uticaji moraju eliminisati iz analize kako bi podaci iz bilansa bili uporedivi i pogodni za analizu
- kosolidovanje bilansa, koje se javlja kod složenih preduzeća
Formalne pretpostavke analize bilansa odnose se na pravilnu klasifikaciju pozicija aktive i pasive u bilansu stanja i pozicije prihoda i rashoda u bilansu uspeha.
117. RACIO BROJEVI (racia strukture)
Racio brojevi predstavljaju brojčani odnos dve ekonomske kategorije ili relacije karakterističnih veličina stanja i uspeha od značaja za ocenu finansijskog statusa, rentabilnosti i upravljanja preduzećem.
Preduzeće koristi racia strukture među kojima najvažnije:
- racio solventnosti
- racia finansiranja imobilizacije
- racia likvidnosti
Racio solventnosti predstavlja pokazatelj mogućnosti preduzeća da se odupre i savlada eventualnu ekonomsku krizu. Racio solventnosti se bavi utvrđivanjem normale za odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala:
Racio solventnosti = Sopstveni kapital x 100
Pozajmljeni kapital
On se dopunjuje sa još dva racija koji spadaju u grupu tzv. racio zaduženosti:
a) Ukupne obaveze x 100
Zbirni bilans (aktiva i pasiva)

b) Dugoročne obeveze x 100
Osnovni kapital
Racia finansiranja imobilizacije pokazuje u kojoj meri su neto imobilizacije (nabavna vrednost minus otpisana = sadašnja ili neto vrednost) finansirane sopstvenim, odnosno dugoročnim kapitalom. Ovu grupu čine dva racija:
a) Sopstveni kapital
Neto imobilizacija

b) Dugoročni kapital
Neto imobilizacije
Racia likvidnosti se bavi utvrđivanjem normi za finansiranje obrtnih sredstava. Neefikasno finansiranje obrtnih sredstava dovodi do nesposobnosti plaćanja dospelih obaveza. I ovde imamo dve bilansne relacije:
a) Obrtna sredstva
Kratkoročne obaveze

b) Kratkoročna potraživanja + kratkoročni plasmani + gotovina
Kratkoročne obaveze

RACIO BROJEVI (racia rentabilnosti i racija upravljanja)

Racio rentabilnosti koristi podatke iz bilansa stanja i uspeha sa ciljem da utvrdi uspešnost poslovanja prduzeća i njegovu sposobnost zarađivanja u relativnom vremenskom periodu. Adekvatno merilo uspešnosti je relativan odnos periodičnog rezultata i angažovanih sredstava.
Kao pokazatelji pojavljuju se:

1 stopa poslovnog dobitka
2 stopa neto dobitka
3 stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
4 stopa prinosa na sopstvena sredstva

Racia upravljanja se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izračunavaju se u formi koeficijenta ili broja dana zadržavanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima i sl.). Postoji više racia upravljanja, ali su najznačajnija sledeća tri: 1) racio obrta zaliha, 2) racio regulisanja potraživanja od kupaca i 3) racio regulisanja obaveza prema dobavljačima.
119. NETO OBRTNI FOND
Neto obrtni fond predstavlja apsolutnu razliku između dugoročnih izvora i osnovnih sredstava. Po svojoj iskaznoj moći, neto obrtni fond predstavlja sigurnosnu maržu, koja se u praksi analize i ocene finansijskog položaja koristi kao kriterijum za utvrđivanje i ocenu finansijskog ekvilibrijuma (ravnoteže), kao pretpostavke održavanja likvidnosti. Karakter sigurnosne marže proizilazi iz dugoročnosti njegovog dospeća, koja olakšava usaglašavanje brzine priliva gotovine po osnovu naplate potraživanja brzinom dospevanja obaveza za izmirivanje.
120. CASH FLOW
Cash flow ima značenje “tok gotovine” ili “novčani tok”. On se u savremenoj praksi poima dvojako:
a) kao stalni tok primanja i davanja koji protiče kroz preduzeće (bruto keš flou) ili kao razlika između primanja od prodaje robe i usluga, sa jedne strane, i davanja povezanih sa proizvodnjom i prodajom roba i usluga, sa druge strane (neto keš flou);

b) kao suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine (troškovi dugoročnih rezervisanja) ili kao deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa.
Cash flow je predmet planiranja u cilju održavanja likvidnosti i instrument kontrole izvršavanja plana novčanih tokova. Predviđanje cash flow-a predstavlja finansijsko planiranje, a analiza toka cash flow-a je njegova kontrola. Cash flow predstavlja višak prihoda koji je, po odbitku poreza na dobit, slobodan za isplatu dividendi, učešća u dobiti, investiranje u osnovna sredstva i sl. Neupotrebljeni cash flow može se upotrebiti za isplatu kratkoročnih obaveza, za ulaganje u zalihe, za profitabilno plasiranje ili povećanje rezervi gotovine. Cash flow izražava oslobođena sredstva kroz poslovni proces, koja mogu da budu upotrebljena u navedene svrhe bez opasnosti za likvidnost.