Berze - bankarstvo

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Pod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo utvrđenim pravilima i uslovima, ali i vremenskim sekvencama, kupuje određena roba. Samo ime berza ima više tumačenja: neki smatraju da potiče od francuske reči “bourse”, što označava mesto gde su se sastajali trgovci još početkom XV veka, neki od italijanske reči “borsa”, što znači kesa ili novčanik, treći smatraju da ovaj termin vodi poreklo od grčke reči “byrsa”, što označava oderanu kožu, a neki misle da naziv vodi poreklo od imena bogate porodice Van der Burse iz Briža, ova porodica se smatra utemeljivačem sadašnjeg oblika berzanskog poslovanja. Ona je na ulazu u kuću držala obešene kožne kese koje su simbolično predstavljale odnos ponude i tražnje. I ako se prvi tragovi organizovanih berzi javljaju u XV veku, moderne berze kakve danas postoje počinju svoj razvoj tek krajem XVIII veka.
Dakle, preko berzi se vrši institucionalizacija kapitala. Zadaci berze su, da nakon dnevne koncentracije ponude i tražnje kapitala na jednom mestu omogući njihovu razmenu, određivanje realne vrednosti kapitala i tržišnu stabilnost kapitalnih transakcija. Berza se može definisati kao mesto na kome se kupuju i prodaju robe i ovlašćene vrste hartija od vrednosti.
Počeci berze ukazuju da su berze predstavljale:
• organizovano tržište
• prostor na kome se trgovalo zamenljivom robom
• prostor na kome su učesnici trgovali berzanskom robom i berzanskim efektima
• prostor na kome su se obavljale berzanske transakcije u određeno vreme
• oblik trgovanja uz strogo pridržavanje pravila poslovanja
Predmeti berzanskog trgovanja su bili podložni tipizaciji, što znači da se tim predmetima moglo trgovati bez njihovog prisustva. To je pojednostavilo i ubrzalo postupak trgovine. U početku je broj učesnika bio mali tako da je između njih stvoreno poverenje koje se vremenom institucionalizovalo preko pravila trgovanja. Uvođenjem berzanskih efekata povećava se značaj gotovine i hartija od vrednosti. Efekti su se mogli održati u odnosima sa robom, jer su imali podlogu u konkretnim robama.

Vrste berze

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na:
• robne (produktne) berze i berze usluga,
• finansijske berze

Na robnim berzama se trguje različitim vrstama robe (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj i sl.) i usluga (transportne usluge u prekomorskom i vazdušnom transportu i sl.).
Finansijske berze mogu biti:
• univerzalne
• specijalizovane

Univerzalne su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkotrajnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.
Na specijalizovanim berzama trguje se samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti: berze efekata – ako se na njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plementih metala i sl.

Za berze je karakteristično da one ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novčana sredstva, devizna sredstva i hartije od vrednosti. One ne kupuju niti prodaju robu i berzanske efekte koji su predmet trgovanja. Cene robe, novca, deviza i hartija od vrednosti se formiraju na otvorenoj, slobodnoj aukciji u zavisnosti od ponude i tražnje u datom periodu. Trgovanje obavljaju članovi berze u određenom prostoru koji se naziva „sala za trgovanje“. Predmet trgovanja mogu biti berzanske vrednosti koje su prihvaćene na listingu berze.

Karakteristike berze

Organizaciona forma berze efekata

Berza se definiše kao mesto na kome se vrši kupovina i prodaja robe i ovlašćenih vrsta hartija od vrednosti. Danas su berze visoko organizovane neprofitne institucije u vlasništvu države ili učesnika u trgovini. One imaju javna ovlašćenja, što znači da mogu donositi obavezujuća pravila trgovine i kontrolisati njihovo poštovanje od strane učesnika.
Prema metodu trgovine berza može biti organizovana kao:
• aukciono tržište
• kontinuirano tržište.

Aukciono tržište je berza gde se nalozi klijenata grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje jedinstvene cene. Aukcija može biti usmena ili pismena (kroz delatnost specijalista koji usaglašavaju ponudu i tražnju u svojim knjigama). Rezultat aukcije je utvrđen kurs instrumenata. Kurs je fiksiran pa se aukcija često naziva i „fixing“. Na kraju radnog dana utvrđuje se prosečan dnevni kurs za pojedine instrumente ako je bilo više dnevnih aukcija.
Berza može biti organizovana i kao kontinuirano tržište, gde se izvršavanje naloga obavlja tokom celog radnog dana. Zbog toga se cene stalno menjaju održavajući priliv i realizaciju naloga. Ovde nije potrebno fizičko prisustvo učesnika, već oni mogu da trguju i iz svojih kancelarija. Najveći broj berzi je prihvatio ovaj metod. One učesnicima obezbeđuju komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski upoređuje naloge i formira kurs koji odgovara ponudi i tražnji.

Učesnici na berzi efekata

Na berzi se pojavljuju sledeći subjekti:
• kupci (investitori) robe i berzanskih efekata
• prodavci robe i berzanskih efekata
• posrednici u berzanskom trgovanju
Aktivni učesnici na berzi su samo članovi berze koji imaju pravo da zaključe berzanske transakcije. Oni treba da imaju minimum kapitala, znanja i sposobnosti kako bi se obezbedilo da se transakcije odvijaju na način utvrđen pravilima berzanskog poslovanja. Berza može zaštititi finansijski integritet svojih članova. Na berzi se formira zaštitni fond iz kojeg se nadoknađuje šteta učesnicima berze koja je nastala zbog njihovog bankrotstva ili nepoštenog poslovanja drugih učesnika.

Pojam berze 2
Vrste berze 3
Karakteristike berze 4
Organizaciona forma berze efekata 4
Učesnici na berzi efekata 4
Organi upravljanja i rukovođenja berzom 6
Berzanski ciklus 6
Berzanski poslovi 8
Berzanske operacije 10
Berzanski posrednici 12
Zaključak 14
Literatura 15