Akcije - berze

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Primarni konflikt glavnih učesnika u korporativnom upravljanju nije konflikt između akcionara i upravnog odbora, već sukob između malih i velikih akcionara. Ako posmatramo individualne akcionare u SAD i Velikoj Britaniji videćemo da oni ne poseduju veliki udeo u kompanijama. Međutim, ako posmatramo zemlje predstavnice kontinentalnog prava, recimo Njemačka, akcije su koncentrisane u rukama velikih familija ili drugih kompanija, tako da univerzalne banke imaju važnu ulogu u tome.

Zbog samog fenomena «akcije», kao i prava i obaveza akcionara odlučio sam se da detaljnije obradim ovu temu. U okviru ovok seminarskog rada bavio sam se pojmom same akcije, podjele akcija, te fundamentalnom analizom.

Hartije od vrednosti su izdati prenosivi elektronski dokumenti izdavaoca koji glasi na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizilaze jednaka prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti.
Hartije od vrednosti se izdaju, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti.

2. AKCIJA

Akcionarsko društvo je privredno društvo osnovano od strane jednog ili više fizičkih ili pravnih lica u svojstvu akcionara, radi obavljanja određene djelatnosti pod istim imenom , a da je pritom osnivački kapital utvrđen i podjeljen na akcije. Akcionari u akcionarsko društvo unose uloge u obliku:
• Stvari,
• Prava i
• Novca
Kod nas postoje dve vrste akcionarskih društava i to:
• Otvorena i
• Zatvorena akcionarska društva
Zatvorena akcionarska društva su ona društva čije se akcije izdaju samo njenim osnivačima, ili ograničenom broju drugih lica u skladu sa zakonom. Zatvorena akcionarska društva mogu da imaju najviše 100 akcionara.
Otvorena akcionarska društva izkažu svoje akcije na javnu prodaju na berzama.

Akcija je hartija od vrednosti akcionarskog društva. Akcionarsko društvo upisuje izdate akcije kod Centralnog registra hartija od vrednosti, a može ih evidentirati kroz knjigu akcija koja se može voditi u elektronskoj formi. Upravni odbor ili direktor je odgovoran za upis akcija, kao i za vođenje knjige akcija. Akcija može imati jednog ili više vlasnika, koji se smatraju jednim akcionarem i solidarno su odgovorni društvu.
Na poslovanje AD presudnu ulogu ima lice koje ima preko 50% akcija. Kada je slučaj da postoji veliki broj akcionara smatra se da je dovoljno i 5% akcija za kontrolni prket akcija, jel taj iznos omogućava dovoljan broj glasova za vođenje upravljačke politike.

Imaoci akcija stiču tri osnovna prava i to:
1. Učešće u dobiti,
2. Pravo na učešće u upravljanju akcionarskim društvom i
3. Pravo na deo likvidacione mase.

Broj deonica (akcija) koje preduzeće može emitovati (iznos odobrenih akcija) definisan je statusom preduzeća. Odobrene deonice izdaju se po odluci Upravnog odbora, dok promjenu tok iznosa može izglasati skupštima akcionara. Deo izdatih deonica preduzeće može otkupiti na tržištu i držati u svom trezoru kao trajni kapital s namerom da ih kasnije proda.
Broj akcija u prometu predstavlja razliku između izdatih i trezorskih akcija. Nominalna vrednost akcije predstavlja minimalnu cenu po kojoj se deonice mogu emitovati, odnosno vrijednost na koju akcija glasi.
Ako preduzeće proda akcije po ceni većoj od nominalne ta razlika se knjiži na račun „Dodatno uplaćeni kapital“. Iznos kapitala pribavljenog emisijom običnih akcija uvećan za neraspoređenu dobit preduzeće daje iznos akcionarske glavnice.
Akcionarska glavica je i neto vrednost preduzeća, odnosno kapital koji pripada akcionarima (bogastvo akcionara).

1.UVOD 2
2. AKCIJA 3
2.1. Dividenda i nominalna vrednost akcije 4
2.2. Podjela akcija 5
2.3. Varanti i obveznice 7
3. FUNDAMENTALNA ANALIZA 8
3.1. Zarade 8
3.1.1 Zarade po akciji 9
3.1.2. Cjena/Zarada odnos 9
3.1.3. Dividendni prinos 10
3.1.4. Koficijent isplate dividende 10
3.2. Knjigovodstvena vrednost 10
3.2.1. Cjena akcije/knjigovodstvena vrjednost akcije 11
4. STICANJE I REŽIM SOPSTVENIH AKCIJA 11
5. ZAKLJUČAK 12
6. LITERATURA 13