Berza i berzanski posrednici

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Berza i berzanski posrednici
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz berzanskog poslovanja.

Naziv berza vezuje se za ime jednog bankara iz Briza, Van den Burse i grb koji je bio isklesan iznad vrata njegovog lokala, u obliku kese (lat. bursa). U XX veku trgovci Briza okupljali su se u lokalu porodice Van den Burse i pocinjali da upotrebljavaju rec berza kao oznaku za svoje sastanke.

Prve organizovane berze, sa redovnim sastancima javljaju se u XV veku. Smatra se da je prva berza osnovana u Anversu 1460.god. a 1531. smestena je u posebnu zgradu koju je opstina podigla i stavila na nju natpis da je zgrada namenjena trgovcima svih naroda i jezika.

U Londonu je berza osnovana 1566., u Parizu 1563., u Njujorku 1817. kada su se brokeri i dileri formalno organizovali i uselili u zgradu u ulici Wall Street br. 40.

Na osnovu zakona o javnim berzama Kraljevine Srbije, osnovana je Beogradska berza 1894. To je bila prva berza na Balkanu, inace berza mesovitog tipa na kojoj se trgovalo valutama, devizama, efektima, zlatom i produktima. Berza je funkcionisala po evropskim standardima, a nadzor nad radom vrsio je komesar koga je imenovalo Ministarstvo trgovine i industrije. Prekinula je sa radom 1941. g. a odlukom vlade iz 1953. i formalno prestala da postoji.

U Novom Sadu je osnovana ,,Novosadska produktna i efektna berza.” 5. marta 1921.g. koja je prestala da funkcionise 1941. ali je njen rad obnovljen 1959.

KARAKTERISTIKE BERZE I NJENO OSNIVANJE I FUNKCIONISANJE U SRBIJI

Berza je akcionarsko drustvo koje, preko ovlascenog lica, organa, trguje, promptno ili terminski, tipiziranim pokretnim stvarma prema precizno utvrdjenim pravilima (cl. 77 st. 1 i 13 Zakona o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata – ZOT).

Berzu mogu da osnuju Republika Srbija, domace i strano, pravno i fizicko lice ukoliko se steknu odredjeni subjektivni, materijalni i kadrovski uslovi za osnivanje i pribavljanje radne dozvole. Osnivacki akt moze da ima formu odluke ili ugovora, a moze da je osnuje jedan ili vise osnivaca. Minimalan iznos novcanog dela osnivackog kapitala ne moze da bude manji od 1.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po zvanicnom srednjem kursu dinara NBS na dan uplate. Kadrovski uslov za osnivanje berze je najmanje tri lica zaposlena na neodredjeno vreme, koja imaju dozvolu za obavljanje poslova brokera (a koja im ranije nije oduzimana). Clanovi uprave berze moraju da budu strucno osposobljena i iskusna lica, koja nisu clanovi uprave drugih konkurentskih institucija i nisu ranije osudjivana.

DELATNOST BERZE

Delatnost berze je organizovana trgovina berzanskim materijalima, tj. organizovanje javne ponude, kao i povezivanje ponude i traznje za berzanske materijale, objavljivanje informacija o ponudi, traznji, trzisnoj ceni berzanskog materijala, utvrdjivanje i objavljivanje kursnih lista i to u najmanje dva dnevna lista koja se prodaje na trzistu citave zemlje.

Berza ne moze da trguje berzanskim materijalom, da daje savete o trgovini i prodaji, ili o izboru berzanskih posrednika, niti da obavlja poslove koji spadaju u delatnost berzanskog posredovanja.

Predmet prodaje na berzi su akcije, duznicke hartije od vrednosti, odnosno obveznice i dr. hartije od vrednosti izdate u seriji, varanti (hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu odnosno prodaju hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata), depozitne potvrde (hartije od vrednosti koje izdaju ovlascene banke, kao ekvivalent za inostrane hartije od vrednosti koje banke poseduju u inostranstvu) i druge hartije od vrednosti (to ne mogu da budu hartije koje nisu standardizovane, ili hartije koje se izdaju povodom prometa robe i usluga – menica, cek, konosman, tovarni list, skladisnica), finansijski derivati, robe. Predmet prodaje ne mogu da budu finalni proizvodi zbog njihove raznolikosti, vec samo sirovine i proizvodi prvog stepena obrade koji se mogu tipizirati, dakle samo stvari koje mogu da se standardizuju, tipiziraju i kojih ima u velikoj kolicini (sto omogucava kontinuirano berzansko trziste i pogodne su da se izvrsi njihova kotacija).

Trgovina na berzi odvija se po principu iskljucivosti i prema precizno utvrdjenim pravilima da bi se ucesnicima pruzila potrebna sigurnost pri berzanskom poslovanju koje moze biti promptno (placanje isporuka odmah po zakljucenju posla) i terminski ( postoji vremenski razmak od zakljucivanja do izvrsenja posla).

VRSTE BERZI

Berze mogu nastati spontano samostalnim udrzivanjem, ili na bazi donetih propisa od strane drzave (kao sto je slucaj sa Beogradskom berzom), pa prema tome mogu biti:
1. javno – pravne (one koje osniva drzava koja vrsi odredjeni uticaj i kontrolu nad njima – nesamostalnost berze; postoje u Spaniji, Portugaliji, Belgiji, Italiji – pa se nazivaju i kontinentalne berze)
2. privredno pravne (koje posluju samostalno kao udruzenje privatnika (brokersko – dilerskih kuca) ili kao trgovinska drustva – to je anglo – saksonski tip berzi – SAD, Engleska).

Izmedju ova dva tipa postoje polusamostalne berze (Nemacka, Svajcarska, Austrija) koje osniva drzava, ali nacin poslovanja uredjuju clanovi berze.

Berze se dele na:
1. profitne (prihod ostvaren poslovanjem dele medju svojim clanovima – americke i nase berze)
2. neprofitne (clanovi berze ostvaruju dobit naplatom provizije od zakljucenih poslova – Nemacka i Austrija)

Takodje razlikujemo: robne produktne i efektivne finansijske berze, specijalizovane (samo za jednu vrstu robe) ili mesovite. Najznacajnije robne berze za promet pamuka nalaze se u Liverpulu, Njujorku, Bremenu; za secer u Londonu, Njujorku i Hamburgu; za vunu u Londonu, Njujorku; za zitarice u Njujorku, Cikagu; za nemetal u Njujorku, Londonu; za zlato u Londonu; za obojene metale u Cikagu, Njujorku i Londonu; za kalaj u Maleziji; za kafu u Parizu. Najznacajnije efektne berze po obimu poslovanja su Njujorska, Tokijska, Londonska berza.

Po nacinu rada berze se dele na:
1. klasicne (poseduju berzanski sluzbeni prostor – ring, pit i parket – na kome se trguje materijalima u okviru berzanskog sastanka, po pravilu uz prisustvo berzijanaca na aukcijski nacin)
2. elektronski tip berze (potpuno kompjuterizovan i automatizovan, a berzanski sastanci i prisustvo berzijanaca nemaju vise nikakav znacaj – kotacije i trgovinske transakcije i informacije objavljuju se uz upotrebu kompjutera, stalno i svuda)

POGODNOSTI BERZANSKOG POSLOVANJA

Pogodnosti berzanskog poslovanja su visestruke. Berza predstavlja specijalno trziste na kome se trguje odredjenim materijalima, kojih ima u velikim kolicinama i koji imaju odredjeni karakter – standardni kvalitet koji propisuje Savezno ministarstvo za trgovinu.

Pravilnikom o kvalitetu robe koja se kupuje i prodaje na berzi odredjuje se na primer, za svinje, da lot obuhvata 80 komada, da moraju da budu zdrave, bele rase, kilaze do 110 kg.

Time se ispunjava imperativ berzanskog poslovanja brzina i efikasnost – po vremenu i prostoru. Kada se radi o hartijama od vrednosti bez berze kao sekundarnog trzista ne bi moglo da se govori o trzistu, a narocito ne o kontinuiranom trzistu. Na Njujorskoj berzi se smatra da ove hartije sa kojima se ne obavi nijedna transakcija nedeljno nemaju kontinuirano trziste.

Na berzama se koncetrise ponuda i traznja cijim se suceljavanjem formira objektivna cena. Takodje se, zahvaljujuci rocnim poslovima doprinosi nivelaciji cena po vremenu, a takodje i po prostoru, jer se roba prodaje na onoj berzi gde je cena visa (cime se povecava ponuda i smanjuje cena). Berza snabdeca trziste informacijama o obimu zakljucenih poslova i cenama, a berza predstavlja mesto gde se sticu sve informacije i vrse predvidjanja buducih kretanja, pa se moze smatrati barametrom proizvodnog zivota jedne zemlje. Istrazivnja u Ametici su pokazala da je svaki poslovni debakl ili bum bio predvidjen i anticipiran


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
05-07-2010 10:02 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Ovlašćeni učesnici berzanske trgovine - finansijske institucije i posrednici derrick 0 1,253 02-06-2013 01:09 PM
zadnja poruka: derrick
  Beogradska berza - ekonomija Vesnica 0 2,650 06-07-2010 09:54 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Njujorska berza - nastanak, razvoj i funkcije Vesnica 0 3,300 06-07-2010 09:47 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Beogradska berza - nekad i sad Vesnica 0 2,595 06-07-2010 09:44 PM
zadnja poruka: Vesnica
  Burze i Njujorska berza Vesnica 0 3,067 06-07-2010 09:39 PM
zadnja poruka: Vesnica

Skoči na forum: