Baselski odbor i standardi

[align=justify]Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Istorija Baselskog odbora

Brzi razvoj i širenje informaciono-komunikacionih mreža, posebno izraženo primenom novih bežičnih tehnologija, pružio je mogućnost korisniku da sa bilo kog mesta i u bilo koje vreme pristupi velikoj količini informacija. Koristeći nove tehnologije, banke sve više koriste mogućnosti elektronskog bankarstva. To je danas imperativ, ne samo da bi smanjili troškove poslovanja, već pre svega zadržale konkurentsku prednost.
Karakteristike e-bankarstva su: nezabeležena brzina tehnoloških promena i novih klijentskih servisa, opšteprisutan i globalni karakter otvorenih elektronskih mreža, integracija aplikacija e-bankarstva sa postojećim računarskim sistemima, povećana zavisnost bankarskih transakcija od informaciono-komunikacione tehnologije. Velika brzina tehnološkog napretka, pored velikih prednosti, nosi sa sobom i rizike. To je navelo Bazelski odbor za nadzor banaka (Basel Committee on Banking Supervision) da još 1998. godine sprovede preliminarno istraživanje o upravljanju rizikom u elektronskom bankarstvu. Uačavajući veliku potrebu za kvalitetnijim radom na polju upravljanja rizikom, taj zadatak je poveren Grupi za elektronsko bankarstvo (Electronic Banking Group of the Basel Committee on Banking Supervision) koja je osnovana 1999. godine. Bazelski odbor tj. Grupa za elektronsko bankarstvo, uočila je da, i ako ne uvode nove rizike, karakteristike ebankarstva znatno povećavaju postojeće rizike. Posebno su povećani strateški, operativni, pravni i reputacioni rizik, a samim tim i celokupni rizik banke.

Da bi olakšao razvoj e-bankarstva, Odbor je 2003. godine, utvrdio četrnaest Načela upravljanja rizikom u elektronskom bankarstvu. Odbor nije išao u detaljnu specifikaciju načela i zahteva za upravljanje rizikom smatrajući da bi i ona mogla veoma brzo da zastare ako se uzme u obzir brzina tehnološkog napretka. Odbor je, pre svega, kroz Načela želeo da pruži dobar putokaz ka ublažavanju rizika, svestan činjenice da se karakteristike upravljanja rizikom između banaka razlikuju. Načela upravljanja rizikom u elektronskom bankarstvu mogu se, zbog jasnoće, podeliti u tri kategorije: nadzor kojim rukovodi odbor i menadžment, kontrola sigurnosti i upravljanje pravnim i reputacionim rizikom.

Kreditni rizik i sekuritizacija

Standardni pristup merenja kreditnog rizika je sličan merenju kreditnog rizika prema Bazelu I. Banke svojim potraživanjima dodeljuju propisane pondere rizika zavisno od karakteristika potraživanja (npr. da li je reč o preduzeću, stanovništvu ili banci). Ponderi rizika se dodeljuju zavisno od eksternog kreditnog rejtinga, tj. rejtinga koji je dužniku dodelila rejting agencija. Ako dužnik nema kreditni rejting dodeljen od strane priznate rejting agencije potraživanju se dodeljuje ponder 100%.
Primena ovog pristupa zavisi od rejtinga priznatih rejting agencija, pošto u Hrvatskoj još uvek ne postoje agencije za rejtingovanje, primena ovog modela može naići na probleme. Na CB je da se ovim problemom što hitnije pozabavi kako bi bilo pokrenuto domaće rejtingovanje i osnovane odgovarajuće rejting agencije. Kao primer rejtingovanja prema Bazelu II dati su ponderi rizika za preduzeća.

Standardni pristup omogućava i proširivanje liste mogućih kolaterala, garancija, derivata i sl. kojima se ublažava kreditni rizik. Standardni pristup je jednostavan i jeftin za implementaciju gledano iz ugla banaka koje nameravaju da ga koriste (prevashodno manje banke), ali zato pruža manju mogućnost za snižavanje potrebnog nivoa kapitala u odnosu na složenije pristupe.
Pristup merenja minimalnog zahteva za kapitalom koji se zasniva na internom rejtingu – IRB (internal ratings based approache) predstavlja jednu od najinovativnijih karakteristika Bazela II. Za razliku od standardnog pristupa ovaj pristup je zasnovan na internim metodama upravljanja rizicima. Bankama se pruža mogućnost da same mere kreditnu sposobnost dužnika pri određivanju minimalnog zahteva za kapitalom. Prilikom korišćenja IRB modela potrebno je podeliti potraživanja u najmanje osam različitih grupa, a komponente rizika su sledeće:
1. Verovatnoća neizvršenja plaćanja (probability of default, PD)
2. Gubitak u trenutku neizvršenja plaćanja (loss given default, LGD)
3. Izloženost pri neizvršenju plaćanja (exposure at default, EAD)
4. Vreme trajanja izloženosti (effective maturity, M)
Bankama je na raspolaganju osnovni model – FIRB i napredna verzija IRB modela – AIRB. Verzije se razlikuju u tome što je FIRB zasnovan na procenama komponenti rizika od strane supervizora, i to za LGD, EAD i M (PD izračunava sama banka), dok kod AIRB pristupa sve četiri komponente izračunava sama banka. AIRB pristup je mnogo fleksibilniji, ali i mnogo zahtevniji i mogu da ga koriste samo najveće banke koje poseduju najrazvijenije softvere, obučene kadrove i najkvalitetnije baze podataka (višegodišnje vremenske serije) neophodne za upravljanje kreditnim rizikom. Da bi bio korišćen IRB, a posebno AIRB, banke moraju da ispune stroge standarde vezane za rejtingovanje koje mora biti konzistentno i pouzdano. Primena IRB pristupa nije moguća bez prethodne saglasnosti supervizora, a u Bazelskom komiteti ističu da je kontrola od strane supervizora, primene IRB pristupa, od presudnog značaja, da bi rezultati kontrole rizika bili realni. Banke koje se odluče za primenu IRB pristupa, imaju obavezu da pored primene IRB pristupa prilikom donošenja odluka o odobrenim kreditima, IRB primene i pri odrenivanju cena proizvoda, rezervacija i ri internoj alokaciji kapitala. Primena IRB pristupa u Hrvatskoj predstavlja izazov i za CB i za poslovne banke. CB ima težak zadatak da omogući primenu ovog modela u bankarskom sektoru Hrvatske, a na poslovnim bankama je da IRB primene. Smatra se da su banke koje su u stranom vlasništvu u prednosti kada je u pitanju primena IRB modela, zbog iskustva njihovih matičnih banaka koje su nalaze u Evropskoj uniji.

Glavne podgrupe Odbora

-Grupa za implementaciju standarda
Grupa za implementaciju standarda ima zadatak da vrši procenu budućih stanja na bazi analize, u oblasti tehnologija, marketinga i upravljanja ljudskim resursima. Plan za dalju fasilitaciju za izradu strategija u ovoj oblasti i stručno usavršavanje za implementaciju instrumenata i alata za upravljanje ljudskim resursima je spreman za primenu.....

-Grupa za razvojnu politiku Odbora
O proračunu strukturnih fondova i pravilima o njihovom korištenju odlučuje Grupa za razvojnu politiku. Ona priprema prijedlog nakon što se konzultirala sa zemljama članicama o Strateškim smjernicama o razvoju. To je stup politike koji daje stratešku dimenziju. Smjernice jamče da zemlje članice prilagode svoje programiranje u skladu s prioritetima Odbora kako bi podstakli inovacije i poduzetništvo, poticali rast vlasti utemeljenog na znanju i stvorili više i bolja radna mesta

-Grupa za međunarodnu suradnju
Polazeći od dostignuća u oblasti razvoja bankarskog sistema, finansijske stabilnosti i primene međunarodnih standarda, Centralna banka Crne Gore će u 2006. godini realizovati sljedeće ciljeve:
1. unapređenje institucionalnog okvira u cilju obezbjeđenja kvalitetnije implementacije principa i standarda Bazela II, te poboljšanja metoda i tehnika kontrole, kao i razvoj informacione baze u funkciji vršenja stresnog testiranja sistema, razvoja finansijske discipline i preventivne zaštite deponenata banaka;
2. kontinualno praćenje, analiziranje i istraživanje stanja u finansijskom i ostalim dijelovima ekonomskog sistema, u funkciji predlaganja efikasnih mjera za održavanje finansijske stabilnosti i davanja preporuka za podsticanje ekonomskog razvoja;
3. održavanje efikasnog platnog prometa u zemlji i njegov dalji razvoj;
4. voditi politiku obavezne rezerve u cilju održavanja neophodne likvidnosti sistema i djelovanja na kontrolisanje kreditne ekspanzije;
5. razvoj kvaliteta postojećih usluga, uspostavljanje i obavljanje novih poslova bankara, savjetnika i fiskalnog zastupnika organa i organizacija Republike Crne Gore;
6. unapređenje saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama, međunarodnim finansijskim organizacijama i centralnim bankama;
7. kontinualno usavršavanje kadrovske i tehničke osposobljenosti Centralne banke;
8. vršenje analiza javnog mnijenja i podizanje nivoa informisanosti o aktivnostima Centralne banke....

S A D R Ž A J
1 Istorija Baselskog odbora 3
2 Glavne podgrupe Odbora 4
2. 1 Grupa za implementaciju standarda 4
2. 2 Grupa za razvojnu politiku Odbora 6
2. 3 Grupa za međunarodnu suradnju 7
3 Institut za financijsku stabilnost (FSI) 8
3. 1 Glavni ciljevi i aktivnosti instituta 8
4 PUBLIKACIJE po kategorijama 10
4. 1 BASEL I i dopuna (izmjena) tržišnog rizika 10
4. 2 BASEL II 11
4. 3 Implementacija 12
4. 4 Novi okvir 13
4. 5 Kreditni rizik i sekuritizacija 14
4. 6 Problemi banaka 15
4. 7 Rizik likvidnosti 22
4. 8 Pranje novca i financiranje terorizma 23
4. 9 Transparentnost i razotkrivanje 24
5 Literatura 25