Barok

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz likovne kulture.

Највјеровтније да слово барок има поријекло од португалског израза perles baroque, што је обиљежавало прелу неправилног облика која је била у употреби још и почетком 16 вијека.
Узроци овог стила су, ипак далеко сложенији и њих ћемо прије наћи у друштвеним и политичким промјенама тог времена него у напорима за обнову и увећање папске власти. Захваљујући раскошној умјетности Европских дворова и папског Рима рођена је грађанска умјетност, више окренута реалности свакодневног живота.

Папство је постало покровитељ умјетности у широким размјерама што је Рим начинило најљепшим градом хришћанског свијета. Папска моћ је поколебана због чега је услиједила појава реформације у Њемачкој и Енглеској. Црквени поглавари који су подржавали развој барокне умјетности више су били познати по световном сјају умјетности него по побожности. Црква је присиљена да се супростави ударима реформатора, била је принуђена да се мијења, а промјене у умјетности довеле су до рађања новог стила барока-термин са значењем базиран или чудан.

ПОЈАМ БАРОКА

Појам „барок“ попут многих термина у историји умјетности, као што су готски па и рококо, употребљава се у негативном смислу. Барок је културно умјетнички правац који је превладао у Европи, у периоду између 1600. и 1750. године.

Ријеч потиче из португалског језика и значи „неправилан бисер“. У XVI вијеку термин су прихватили французи и за њих је барок значио „необично“. Умјетност барока, која временски обухвата XVII и XVIII вијек, настала је из борбе католичке цркве против реформације, па се због тога у почетку звала умјетност контрареформације.

Барок настаје у Риму, а касније се проширио на Италију, Шпанију, Португалију итд. Рим је био центар умјетности.

КАРАКТЕР СТИЛА

Умјетност барока је у много чему права супротност умјетности ренесансе. Док ренесанса тежи миру и јасноћи, барок је склон покрету и страствима. Композиција ренесансе је симетрична и уравнотежена са пажљивим распоредом фигура, док је композиција барока плаховита, пуна немира и узбуђења, са разбијеним распоредом фигура и са тежњом да изазове што више утисака и јаких осјећања.

Највећа тековина барока, са којом је створена нова епоха у ликовној умјетности, јесте сликање свијетло-тамног. Ренесанса је, као умјетност у основи идеалистичка, употребљавала идеално освјетљење, хармонивне боје и једноставне црте. Барок је у основи, умјетност једног пословног, трезвеног друштва. Такво друштво посматра живот врло реалистички, па ће и у својој умјетности бити реалистички расположено.

Употребом свијетло тамне технике, сликари барока тежили су да своје предмете представе што јасније и ближе природи, да дођу до што већег утиска стварности. Они се труде да што вијерније прикажу живу или мртву природу око себе, било да се ради о човјеку, животињама или различитим материјама, као што су свила, порцелан, драго камење итд. Због тога барок слика и оно што се раније ријетко сликало: пејзаж, мртву природу, унутрашност кућа (ентеријер), животиње, цвијеће, композиције из свакодневног живота. Због тога барок слика и оно што се раније одбацивало: болест, умор, старост, ружноћу,распадање.

АРХИТЕКТУРА БАРОКА

Рану барокну архитектуру представљају три умјетника:
-Ђакомо дела Порта,
-Вињамо и
-Модерно.
Најзначајнији архитекти су:
-Ђовани Лорензо Бернини,
-Франческо Боромини и
-Гуарино Гуарини.

Први знаци барокне архитектуре јављају се још у вријеме ренесансе, у првом реду код Микеланђела и Паладија, који су били врло наклоњени великим димензијама и декоративном украшавању. Микеланђелове идеје прихвата и разрађује његов сљедбеник у изградњи цркве св. Петра у Риму, Мадерна. Затим поред Мадерне истичу се још и Бернини и Боромини.

У архитектури се нови стил јавља као тежња ка раскоши, сјају, претјераном украшавању. Католичка црква, погођена реформацијом, настоји да свим богатством наметне појам о богатству и моћи папске столице. Градитељи се труде да у цркве и репрезентативне палате унесу што више украса, позлате, скупоцених материја, као што су мермер, оникс. Грађевине гледане са поља дају утисак огромног, бескрајног богатства, а изнутра безграничан простор и велику раскош. Да би се дочарала та тежња за раскоши, градитељи користе лажне украсе и средства срачуната на обману вида. Такође и намјештај се прилагођава китњастим одајама, са много позлате и архитектонских украса. Намјештај има изразито неправилне облике, дрво се често позлаћује. За пресвлаку се употребљавају скупоцјене тканине, као брокат, свила или обојена кожа. За украсе на намјештају, за окове вратница и камина, за часовнике употребљава се углавном бронза, позлаћена или цизелирна. Остали метални украси по црквама и приватним домовинама праве се од кованог гвожђа, које у доба барока достиже свој највиши умјетнички домет.