Bankarski menadzment

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Наука о банкарству је дисциплина која научном методом објашњава посебан аспект монетарних фактора и монетарних трансакција. Банкарство се бави истраживањем улоге, значаја и пословања банака као значајних институција финансијских и економских система земље.Оно има задатак да испитује и прати општа економска кретања која се испољавају функционисањем банака у банкарском систему. Проучава функције и улоге банкарског система, банкарско пословање, а нарочито односе, процесе и пословне трансакције који се јављају по основу стварања и коришћења новца преко банака.

Банкарство као научна дисциплина развило се другом половином XIX века. Савремена схватања посматрају банку као специфично предузеће које послује новцем, због чега има већи друштвени значај у односу на друга, “обична” предузећа. Осим овог приступа (микроекономског), банкарско пословање се третира као целина економских, финансијских и монетарних мера којима се банкарски систем ставља у функцију очувања стабилности националне валуте, снабдевања потребном количином новца и кредита, ефикасног платног промета… (макроекономски приступ).

У склопу науке о банкарству почело се издвајати међународно банкарство као специфичан облик деловања банака. Процес глобализације међународних економских и финансијских односа утицали су да се наука о банкарству све више бави улогом и значајем банака као дела светског финансијског система. Међународно банкарство се може посматрати као специјална економска наука.

НАСТАНАК И РАЗВОЈ БАНАКА

Стварање и развој банака омогућила је појава кованог новца. Међутим, како је ковани новац постојао и пре нове ере, ипак се не може реци да су банке у данашњем смислу речи одувек постојале. Оне су се развијале кроз неколико фаза:

1. фаза – почиње појавом кованог новца, тј. робовласничког периода (измедју VII и V века п.н.е.) и траје све до краја XIV века. Карактеристични послови су мењачки, заложни… У Античкој Грчкој се развијају “сафарски” (мењачки) послови. Тако настају трапезари, банкари старог јелинског доба, названи по столовима на којима су обављали свој посао. Већ тада се развија задуживање на хипотеку, што је касније омогућило појаву комерцијалних кредита.

2. фаза – од XIV до XVIII века. Обележавају је специјализоване новцане установе. Поцетком XVII у Амстердаму се дешавају значајни догађаји у развоју банкарства. Јављају се и први проблеми квалитета кованог новца (кривотворење). Појава и развој Bank of England и Banque of Royale у Енглеској и Француској (XVII и XVIII век) показују значај поверења у банкарском пословању.

3. фаза – настаје почетком XIX века, најпре у Енглеској, а затим и у другим земљама, када се банке оснивају као акционарска друштва или командитна друштва са великим сопственим капиталом. У то време се почиње и са развојем научног истраживања суштине
банкарског пословања. Анализирају се основни принципи и утврђују одређене законитости, на основу којих се формулишу банкарске стратегије.

Појам и улога банкарства

Појам банка потиче од латинске реци BANCO, која означава клупу (тезгу-салтер), постављену на улици, тргу… на којој се вршила размена различитих облика и врста новца, као и новчане трансакције наплате и плаћања у вези са обављеним трговинским прометом.

Савремено светско банкарство, кроз израз “банкарска револуција”, указује на могућности реорганизације банака њиховим међусобним спајањима и преузимањима, развоју и примени технологије у банкарском пословању, улози и знацају информације. Банка је:
•самостални привредни и тржишни субјект
•посредничка институција у трансферисању средстава између финансирања суфицитарних и дефицитарних трансактора
•институција која обавља све новчане, депозитне и кредитне трансакције својих комитената
•институција која обавља своје функције професионално, организовано и адаптирано

Појам мисије или сврхе постојања банака

Мисија банке, не само да је повезана са планирањем већ је она основа за пословну филозофију и стил пословања банке, мобилизацију и кохезиону снагу понашања запослених у једном истом циљу – успешном пословању банке. Реч мисија потиче од латинске реци MISSIO = одашиљање. Уско са речи мисија, повезани су и изрази мисионарска активност и мисионар. Мисија схваћена у таквом смислу је:
•јасна и усмерена, тако да се чланови организације са њом могу лако идентификовари, а самим тим и са организацијом у целини
•надахњујућа и инспиришућа, тако да чланови организације могу даље да учвршћују ту идентификацију
•јединствена, тако да се њени чланови могу разликовати од других организација и њихових припадника.

РАЗВОЈ ТЕОРИЈЕ МЕЂУНАРОДНОГ БАНКАРСТВА

Теорија међународног банкарства такође се заснива се на узајмно условљеном развоју новца и међународног банкарства. Другу половину ХХ века карактерише тенденција денационализације новца, односно тежња да се новац истргне суверенитету појединих држава и да један новчани облик постане планетарно средство обрачуна и плаћања. Циљ је да се укине државни монопол у стварању новца. Први облик денационализованог новца створен је активношћу међународног монетарног фонда. ММФ има кључну улогу у сфери финансијских односа. Основна делатност фонда је да се бави финансијским плаћањима, финансирање земаља које имају платнобилансне дефиците, питањима валутних односа, краткорочних проблема неликвидности у свету, и друго. Седамдесетих година ММФ „специјално право вучења“ постаје први облик денационализованог новца. Осамдесетих, ради формирање стабилне економске политике на територије Европе, у оквиру Европске економске заједнице промовисан је ЕCU- европска монетарна унија са обрачунском функцијом. Од 1.1.1999. године емитован је EURO који је постао средство плаћања. Нова валута је постала је заснована на корпи валута коју чине валуте земаља чланица: немачка- марка, француски- франак, италијанска- лира, аустријски- шилинг, холандски- гулден, белгијски- франак, луксембуршки- франак, грчка- драхма, ирска- луниа, и друге.

Денационализацијом новца и повећањем његове функције у међународном платном промету, утицала је на развој међународног банкарства. Међународне банкарске активности су у почетку пратиле међународне банкарске односе. Међутим, денационализациом новца, међународне банкарске трансакције престају да буду само у функцији побољшања међународних економских односа. Међународне финансијске и банкарске трансакције превазилазе обим и стопе раста међународног друштвеног производа и међународне трговине. Повећава се учешће међународне активе и пасиве у укупној активи и пасиви мултинационалних банака. Тиме су створени услови да се међународно банкарство издвоји као посебна економска научна дисциплина.