Arsen u pijaćoj vodi

100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

Uvod

Arsen (As, latinski - arsenium) je metaloid Va, grupe. Ima četiri izotopa: 73, 74, 75 i 76, od kojih je postojan samo 75.
Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (engl. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.
Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.
Nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama.
Arsen poseduje dve alotropske modifikacije: prva modifikacija- alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija- beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije. Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i dodaje se silicijumu u električnoj industriji.
Jedinjenja arsena obično se klasifikuju prema njhovoj hemijskoj konstituciji na trovalentne i petovalentne, na neorganske i organske.
Neorganska jedinjenja su vrlo otrovna za svaku živu ćeliju dok su organski, osim onih što lagano u telu oslobađaju neorganski arsen (npr. kakodilati), manje otrovni za čoveka, a vrlo otrovni za neke protozoe.
Misli se da su petovalentni manje otrovni od trovalentnih mada je za neke petovalentne spojeve utvrđeno da deluju tek pošto su redukovani na trovalentne.
Međutim, industrijsko-toksikološka važnost jedinjenja arsena je donekle određena i njihovim agregatnim stanjem pa prema izvoru industrijskih trovanja jedinjenja arsena možemo podeliti na čvrste, tečne i gasovite.