Arhaični period

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Iako je rimska država prestala da postoji više od 1500 godina, na velikom broju pravnih fakulteta proučava se rimsko pravo kao poseban predmet. Zaista izgleda čunod da mi danas, posle toliko vekova, proučavamo pravni poredak jedne davno iščezle civilizacije u kojoj postoji najsurovija eksploatacija gde čovek može biti predmet nečije svojine.
Prvi razlog je u značaju istorije uopšte. Marks je rekao: “Za mene postoji samo jedna nauka, istorija, nauka o povesnom zbivanju”. A Santijana: “Onaj ko se ne seća prošlosti, osuđen je da je ponovo proživi”.
Drugi razlog je u značaju koji rimsko pravo ima na ovim prostorima. Naime, savremeni pravni sistemi ako izuzmeo one koji se temelje na Koranu, i neke egzotične dele se na dve grupe: one koji su nastali na tradicijama rimskog prava, i koji su se razvili pod uticajem engleskog precedentnog sistema. Pravni instituti starog Rima, naročito oni iz obligacionog i stvarnog prava, mnogo su uticali na rešenja kojima se i dana služimo.
Iz ovoga proizilazi i treći razlog: rimsko pravo je uvod u savremeno građansko pravo. Ono nam omogućuje bolje shvatanje ustanova privatnog prava. To znači da dobro naučeno rimsko pravo, omogućava lako savladavanje stvarnog, obligacionog i naslednog prava.
Rimsko pravo je robovlasničko ali ima neke odlike i rešenja koja imaju univerzalni karakter, koja ga čine prihvatljivim i u srednjem veku i danas. Na početku rimsko društvo pokazuje vidljive tragove prvobitne zajednice, a počev od principata javljaju se elementi feudalnih odnosa. Pa ipak, tokom dugih vekova svog postojanja, to je tipična robovlasnička država....

Arhaični period

U arhaičnom periodu rimskog prava nema naučnog promšiljanja prava, pa prema tome ni doktrine o pravu. U periodu republike stvari se korenito menjaju. Civitas, koja je na počecima bila omeđena zidinama grada, prerasla je do početka klasičnog perioda u najveću antičku imperiju. Civilizacijski napredak bio je vidljiv kako u sferi materijalne proizvodnje tako i u nadgradnji. Cvetaju slikarstvo, arhitektura, književnost. Postoji filozofska i politička misao. To je ambijent u kome se razvijaju pravo i pravna nauka.
Pod uticajem učenja o logičkom razmišljanju, koje je u Rim dolo iz Grčke, u pravnoj nauci je pri kraju arhaičnog perioda prisutna svest da pravna kazuistika sama po sebi nije dovoljna, već da pravo treba podići na nivo nauke.
Rečeno potvrđuje nekoliko činjenica. Ciceron, koji je prema Geliju napisao i jedan traktat o potrebi naučne obrade jus civila, de iure civili in artem redigendo, u svom spisu De orator izričito kaže da je ius civile razbacano i neuređeno, diffusum et dissipatum, i da ga treba svesti na određeni broj rodova i lako pristupačnu nauku, in certa genera et ad artem facilem reducere što je kako i sam Ciceron na drugom mestu napominje, u Rimu već bilo urađeno u drugim oblastima saznanja.
Znamo takođe da je Kvint Mucije Scevola, koji živi i radi u poslednjem veku stare ere, objavio osamnaest knjiga o jus civilu u kojima je ono bilo izloženo po granama (generatim). Koliki su značaj rimski pravnici pridavali pojavi Scevolinog dela svedoči činjenica da o tim knjigama govori klasični pravnik Pomponije u svom prikazu razvoja magistratura, prava i pravne nauke...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Arhaični period 4
1.1 Nepisana pravila ponašanja 6
1.2 Običajna pravila ponašanja 7
1.3 Jus scriptum 7
1.4 Zakoni 8
1.5 Odluke concilia plebis 9
1.6 Edikti magistrata 9
1.7 Počeci pravne nauke 9
2 Opšta obeležja rimskog prava u arhaičnom periodu 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15