Arhaični period

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,345
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Arhaični period
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz istorije.

Iako je rimska država prestala da postoji više od 1500 godina, na velikom broju pravnih fakulteta proučava se rimsko pravo kao poseban predmet. Zaista izgleda čunod da mi danas, posle toliko vekova, proučavamo pravni poredak jedne davno iščezle civilizacije u kojoj postoji najsurovija eksploatacija gde čovek može biti predmet nečije svojine.
Prvi razlog je u značaju istorije uopšte. Marks je rekao: “Za mene postoji samo jedna nauka, istorija, nauka o povesnom zbivanju”. A Santijana: “Onaj ko se ne seća prošlosti, osuđen je da je ponovo proživi”.
Drugi razlog je u značaju koji rimsko pravo ima na ovim prostorima. Naime, savremeni pravni sistemi ako izuzmeo one koji se temelje na Koranu, i neke egzotične dele se na dve grupe: one koji su nastali na tradicijama rimskog prava, i koji su se razvili pod uticajem engleskog precedentnog sistema. Pravni instituti starog Rima, naročito oni iz obligacionog i stvarnog prava, mnogo su uticali na rešenja kojima se i dana služimo.
Iz ovoga proizilazi i treći razlog: rimsko pravo je uvod u savremeno građansko pravo. Ono nam omogućuje bolje shvatanje ustanova privatnog prava. To znači da dobro naučeno rimsko pravo, omogućava lako savladavanje stvarnog, obligacionog i naslednog prava.
Rimsko pravo je robovlasničko ali ima neke odlike i rešenja koja imaju univerzalni karakter, koja ga čine prihvatljivim i u srednjem veku i danas. Na početku rimsko društvo pokazuje vidljive tragove prvobitne zajednice, a počev od principata javljaju se elementi feudalnih odnosa. Pa ipak, tokom dugih vekova svog postojanja, to je tipična robovlasnička država.
Rimsko pravo, literatura, moral, pružaju brojne dokaze o svom robovlasničkom karakteru. Materijalna osnova rimske civilizacije je gotovo cela sagrađena robovskim radom, a njena kulturna nadgradnja isključivo radom slobodnih i to pripadnika najviših staleža. Džordž Orvel kaže: “Kad mislim na stari vek, obeshrabruje me da te stotine miliona robova, na čijim leđima je generacijama, počivala civilizacija, nisu iza sebe ostavili nikakav zapis”.
Međutim, na drugoj strani, rimsko pravo ima i neke vanklasne, univerzalno prihvatljive osobine. U celini, gledano, u pravnom poretku nalazimo manje normi koje imaju robovlasnički karakter nego što bismo očekivali. Država obezbeđuje samo opšte okvire sistema svojom vojskom i pravnim normama. Ona ne primenjuje neposrednu prinudu nad robovima, osim ako ugroze poredak. Ono što se dešava robovima u svakodnevnom životu, nalazi se izvan globalnog vidokruga društva, zatvoreno je u okvire porodice.
Pored toga, kao i svako drugo pravo, rimski normativni sistem ne reguliše samo odnose između klasa, već i unutar njih. Ono određuje prava i obaveze učesnika pravnog prometa, prodavca i kupca, zajmodavca i zajmoprimca, advokata i klijenata, međusobne odnose ortaka.
Sve su to subjekti koji pripadaju robovlasničkoj klasi. Zato ta pravila najčešće imaju vanklasni, tehnički karakter. Otuda je bila moguća njihova primena i u Vizantiji, odakle su uticali na srednjevekovno srpsko pravp, u feudalnoj Evropi i u građanskom društvu.
Rimsko pravo je u svom razvoju imalo nekoliko perioda zabeleženih.
U nastavku rada, bavićemo se samo jednim od perioda razvoja rimskog prava a to je arhaični period. Cilj rada jeste da prikaže sva obeležja i karakteristike pomenutog perioda odnosno arhaičnog perioda.
1 Arhaični period

U arhaičnom periodu rimskog prava nema naučnog promšiljanja prava, pa prema tome ni doktrine o pravu. U periodu republike stvari se korenito menjaju. Civitas, koja je na počecima bila omeđena zidinama grada, prerasla je do početka klasičnog perioda u najveću antičku imperiju. Civilizacijski napredak bio je vidljiv kako u sferi materijalne proizvodnje tako i u nadgradnji. Cvetaju slikarstvo, arhitektura, književnost. Postoji filozofska i politička misao. To je ambijent u kome se razvijaju pravo i pravna nauka.
Pod uticajem učenja o logičkom razmišljanju, koje je u Rim dolo iz Grčke, u pravnoj nauci je pri kraju arhaičnog perioda prisutna svest da pravna kazuistika sama po sebi nije dovoljna, već da pravo treba podići na nivo nauke.
Rečeno potvrđuje nekoliko činjenica. Ciceron, koji je prema Geliju napisao i jedan traktat o potrebi naučne obrade jus civila, de iure civili in artem redigendo, u svom spisu De orator izričito kaže da je ius civile razbacano i neuređeno, diffusum et dissipatum, i da ga treba svesti na određeni broj rodova i lako pristupačnu nauku, in certa genera et ad artem facilem reducere što je kako i sam Ciceron na drugom mestu napominje, u Rimu već bilo urađeno u drugim oblastima saznanja.
Znamo takođe da je Kvint Mucije Scevola, koji živi i radi u poslednjem veku stare ere, objavio osamnaest knjiga o jus civilu u kojima je ono bilo izloženo po granama (generatim). Koliki su značaj rimski pravnici pridavali pojavi Scevolinog dela svedoči činjenica da o tim knjigama govori klasični pravnik Pomponije u svom prikazu razvoja magistratura, prava i pravne nauke.
Suština zahteva da se pravo podigne na nivo nauke svodila se na primenu ars dialectica, nauke o logici, koju je na sistematski način izloio Aristotel. Ciceron je smatrao da treba:
- pravo postaviti kao sistem,
- napraviti jedinstvo od onoga to je do tada bilo nejasno i neuređeno,
- pronaći veze između pojedinih delova sistema,
- postaviti saznanja na takav naèin da jedna zavise od drugih,
- pretvoriti delove koji su razbijeni na manje celine u jedinstveni predmet promišljanja.
Osnovne tehnike u okvirima dijalektike koje su vodile gore navedenom cilju bile su tehnike podela pojmova, među kojima je ona prema emi genus – species (rod - posebni oblik) bila noseća u celokupnoj aktivnosti na sistematizaciji prava. Ona je, kako ističe Marijo Talamanka, istovremeno bila i prva pretpostavka za bilo kakvo produbljavanje pravne tehnike. Korišćena je kao način dokazivanja u konkretnim slučajevima, a bila je ključna i kod definisanja, jer je uobičajena definicija u antičkoj nauci bila per genus et differentiam (po rodu i razlici).
Pretklasična pravna nauka se nije zaustavila na analizama pojedinačnih pravnih pojmova i instituta već je otvorila i pitanje suštine prava. Podatke o tome kakve je odgovore ponudila nalazimo u Ciceronovom opusu. Ciceron u Topici definie ius civile: jus civile je jednakost ustanovljena za one koji pripadaju istoj civitas da bi se primenjivala u njihovim stvarima.
Do ove definicije Ciceron dolazi primenjujući pomenuti postupak definisanja per genus et differentiam. Genus za ius (pravo) je aequitas (jednakost), a differentia je: constituta iis qui eiusdem civitatis sunt ad res suas obtinendas (ustanovljena za one koji pripadaju istoj civitas da bi se primenjivala u njihovim stvarima).


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
01-06-2010 04:21 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Arhaični period Dzemala 0 1,285 29-08-2010 12:18 AM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: