PRIVREDNI RAZVOJ U USLOVIMA TRANZICIJE

Tranziciona recesija i povratak rasta

Savremeni prelazni ili tranzicioni period se umnogome razlikuje od ranijih prelaznih perioda. On znaci prelaz Iz drustvene epohe civilizacije u buduce,novo drustvo,koje se najcesce oznacava kao postindustrijsko ili informaticko, ili tranzicija predstavlja process prelaska iz postojeceg u zeljeno, odnosno realno moguce stanje privrede I drustva.
Ovaj prelazni period oznacava smenu industrijske tehnologije informacionim tehnologijama I nagovestaj novog tipa drustvenih odnosa, odnosno ekonomsku sadrzinu tog procesa cini prelaz iz netrzisne ili nedovoljno trzisne u trzisnu privredu,koji podrazumeva I odgovarajuce promene, pre svega demokratizaciju, I u drustvu I u politickom smislu.
Smisao I slozenost tranzicionih procesa se upravo ogleda u mogucnostima, teskocama I rizicima uspostavljanja efikasne trzisne privrede I demokratskog sistema, odnosno prelaza u otvoreno gradjansko drustvo,drustvo parlamentarne demokratije,mesovite ekonomije, sa razvijenim pravima coveka I izrazenom socijalnom dimenzijom.


Tranzicija kod nas je prvi put pokrenuta u SFRJ, odnosno 1989. godine. Glavni povod prvog tranzicionog talasa bili su mikroekonomska stabilizacija, reforma samoupravnog privrednog sistema I svojinska transformacija.
Politicki pritisci u nekadasnjoj SFRJ, uslovili su njen raspad 1991. godine, potom su usledile sankcije medjunarodne zajednice I ratovi. To je znacili I zamiranje prvog talasa tranzicije ka trzisnoj ekonomiji.
Rezultat je nastanak sistema koji je bio svojevrsna mesovina socijalistickih I kapitalistickih elemenata,za uspostavljanje gotovo potpune politicke kontrole nad ekonomijom u celini I promasaje na podruciju efikasnosti pribredjivabnja.
Posle prvog usledio je I drugi tranzicioni talas 2001.godine, utemeljen na programu demokratskih snaga koje su dosle na vlast krajem predhodne 2000. godine.

Pore domacih paznju zasluzuju I medjunarodni cinioci razvoja privrede jedne zemlje, ciji se znacaj povecava u uslovima savremenog procesa globalizacije.
Lista faktora privrednog razvoja je vrlo dugacka, ali osnovni proizvodni cinioci na nivou ukupne privrede su radna snaga,predmet rada i sredstvo za rad.
Stanovnistvo je svojim obomom, dinamikom i strukturom izvor radne snage, tj. ljudskoog rada.
Prirodni resursi predstavljaju materijalnu osnovu predmeta rada, a sredstva za rad kao elementi proizvodnog procesa su masine, fabricke zgrade itd.
Na osnovu sistema privredne razvijenosti moze se suditi o tome dokle je jedna zemlja stigla u procesu razvoja, ali I kakvi su njeni izgledi za dalje ekonomsko napredovanje.
Da bi se dobila detaljna slika o dostignutom nivou razvijenosti neke zemlje treba uzeti I neke drugr ekonomske faktore kao sto su:

1) struktura izvora drustvenog proizvoda.
2) ekonomski sastav stanovnistva.
3) obim I struktura robne razmene sa inostranstvom.
4)stepen zaposlenosti.