AMD - informatika

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz informatike.

Procesori ili tačnije centralna procesorska jedinica-central processor unit-cpu pretstavlja pogonski mehanizam svakog računara koji služi za obradu svih informacija.
Procesor(mikroprocesor)je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu.Centralni procesor je srce svakog računara.On prima i izvršava instrukcije pročitane iz odgovarajuće memorije. Sam po sebi procesor ne čini računar ,alo je jedan od najvažnijih delova računara.
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno ali u svojoj unutrašnjosti on je izuzetno složen i sastoji se od stotina miliona tranzistora koji su smešteni unutar jednog čipa.Prvi procesori su bili mehanički i nisu bili zaseban deo računara,zatim elekromehanički(relejni),pa na bazi elektronskih vakuumskih cevi i bili su jako veliki.Do značajnog smanjenja dimenzija i povećanja performansi došlo je upotrebom tranzistora(miniprocesori),i u drugoj polovini 20-tog veka,integralnih kola(mikroprocesori).
Prvi procesor je napravljen 1971 godine i zvao se 4004.Ovaj procesor mogao je samo da sabira i oduzima,ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip ugrade gomilu integrisanih kola i tranzistora,što je bio veliki podsticaj za dalji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje električne energije.
Procesor obradjuje i izvršava mašinski (binarni) kod koji mu govori šta treba da radi.Jezik koji procesor razume je asemblerski jezik.Procesor radi tri osnovne stvari.Pomoću ALU (arithmetic logic unit) procesor izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje,oduzimnje,množenje i delenje)-moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju jako komplikovane operacije,zatim prebacuje podatke sa jednog memorijskog mesta na drugi i na kraju procesor može da skače na novi set instrukcija kada dobije takvo naredjenje.Posle obrade podataka.adresna magistrala šalje adresu memoriji,dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz memorije,odnosno šalju.Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju,tj. kada je procesoru potrebno,reset postavlja program counter na 0.To je jedino mesto u računaru gde se stvara nova vrednost.Ima ulogu upravljačke i aritmetičko-logičke jedinice
Računar je naprava koja prima podatke, skladišti ih,obradjuje i izdaje rezultate. Procesor je zadužen kako za kompletno procesiranje tj,obradu podataka,tako i za koordinaciju rada ostalih komponenata računarskog sistema.Procesor je jednostavno rečeno ,deo računara koji može da se programira za obradu nekih podataka.
Glavni delovi procesora su:
-aritmetičko logička jedinica (ALU)-to je deo zadužen za sve matematičke kalkulacije
-registri-registri su jednostavne flip-flop zakačke i moderni procesori ih imaju veoma mnogo
-brojač programa-deo zadužen za brojanje,shodno naredbama on povećava vrednost za 1 ili se resetuje na 0
-instrukcijski registar i dekoder-delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora
Jezik računara je binaran tj. ima svega dva znaka.To su 0 i 1 (nula i jedan).Jedan znak 0 ili 1 zove se bit.Niz od osam bitova je bajt.Bajt je dakle,niz od osam bita koji predstavljaju jedan znak ili mašinsku instrukciju.Brzina rada procesora izražava se u hercima(Hz).Ako računar radi brzinom od 1Hz,to bi značilo da za jednu sekundu odradi jednu operaciju.Ovo je jako mala brzina,jer su današnji računari u stanju da obrade na milijarde operacija za jednu sekundu.Zato postoje veće jedinice kao što su megaherc (MHz) i gigaherc (GHz).

PERFORMANSE PROCESORA

Danas na svetskom tržištu postoji više proizvodjača procesora.Medjutim na samom vrhu samo su dva-AMD i INTEL.Svakako moramo voditi računa o tipu ležišta(socket-a) ukoliko nadogradjujemo svij računar zamenom procesora,brzini takta(clock speed),brzini hostujuće magistrale(host bus speed) i veličini keš memorije(cache size).
Veličina keš memorije prvog nivoa (L1) pretstavlja karakteristiku same arhitekture procesora i ne može se menjati bez kompletnog redizajniranja kompletnog procesora.Suprotno tome keš memorija drugog nivoa (L2) eksterne je prirode u odnosu na jezgro procesora,što znači da proizvodjači mogu napraviti više modela jednog istog procesora,koji će se medju sobom razlikovati samo po veličini L2 keša.
Primer za to je,recimo,AMD Sempron-model procesora sa 128 kb,256 kb,512kb,1mb L2 keša.Veci kapacitet L2 keša može značajno poboljšati performanse procesora.
Sve do nedavno svisprocesori za PC računare funkcionisali su sa 32-bitnim internim putanjama podataka.Tokom 2004 godine AMD je na tržištu po prvi put pretstavio svoje Athlon 64 procesore sa 64-bitnom podrškom.Ono što je bitno jeste da je ovaj procesor u potpunosti kompatibilan sa 32-bitnim softverskim programima i izvršava ih sa istom efikasnošću kao i 64-bitni softver.
AMD i INTEL konstantno teže da smanje procesorsku veličinu kako bi smanjili i troškove njihove proizvodnje.Finoća izrade procesora je veoma bitna,jer ako su svi ostali parametri jednaki,procesor sa manjom procesnom veličinom radi brže,troši manje energije i proizvodi manje toplote.

TIPOVI PROCESORA

AMD i INTEL su doskora proizvodili po dve serije procesora:glavnu(mainstream) liniju i niskobudzetnu (buget)liniju.
Danas izbor procesora ni izdaleka nije tako jednostavan.Oba proizvodjača prave gomile različitih modela procesora u nekoliko linija.Čak su i sami nazivi modela gotovo zbunjujući.Sve ove procesore oba proizvodjača možemo svrstati u 4 osnovne kategorije:
1.Niskobudzetni procesori
2.Procesori srednje klase (mainstream)
3.Procesori sa dvostrukim jezgrom-dual core procesori
4.Procesori sa četvorostrukim jezgrom
Oba proizvodjača i AMD i INTEL vode nesebičnu trku i izbacuju na tržiste modele koji su konkurentni u svim kategorijama.

ISTORIJAT AMD-a

AMD (Advanced Micro Devices) je drugi po veličini snabdevač mikroprocesora kompatibilnih sa generacijom procesora x86 i vodeći snabdevač fleš memorije Osnovan je 1969 godine od strane grupe direktora kompanije Ferčajld semikondaktor.
Najbolji pokazatelj veličine AMD je podatak iz decembra 2006 godine,gde se vidi ukupan neto prihod od 574 milijarde američkih dolara
AMD je danas jedna od 20 vodećih kompanija na polju poluprovodnika sa 16 000 zaposlenih radnika
Najpoznatiji je po serijama procesora Athlon,Opteron,Sempron,Duron,Turion i Phusion.
Jedan od prvih procesora AMD je proizveo 1969. godine kao proizvodjač logičkih čipova,a 1975. godine je počeo sa proizvodnjom RAM memorije.Iste godine je uveo obrnutog klona mikroprocesora Intel 8080 .Tokom ovog perioda,AMD je takodje dizajnirao i proizveo serije elemenata za procesore bit-slajs korišćeni u različitim dizajnima miniračunara.
Tokom ovog perioda,AMD je pokušao da uhvati korak sa nadolazećim zaokretom ka RISC procesorima izbacivši na tržište sopstveni procesor AMD 29K,uz unapredjenje grafike i zvuka kao i EPROM memorije.Sredinom 80-tih su ostvarili odredjeni uspeh sa FSK modemom AMD-7910,jednim od prvih multistandardnih uredjaja koji su pokrivali i CCITT i Belove tonove.

PARNIČENJE SA INTEL-om

AMD ima dugu istoriju parničenja sa bivšim partnerom i tvorcem x86,INTEL-om.1986 godine,Intel je raskinuo ugovor koji je imao sa AMD-om,a koji je AMD-u dozvoljavao proizvodnju Intelovih IBM mikročipova.AMD je tražio arbitražu 1987,na kojoj je 1992. godine odluka donešena u korist AMD-a.Intel je uložio žalbu i slučaj je završio na Vrhovnom sudu Kalifornije.1994.godine ovaj sud je potvrdio odluku arbitražnog suda i presudio naplatu penala zbog kršenja ugovora.
Godine 1990,Intel je opet podneo tužbu za kršenje autorskih prava navodeći ilegalnu upotrebu svojih mikrokodova 287.Slučaj je završen 1994.godine sa presudom da AMD ima pravo da koristi Intelov mirokod u svojim mikroprocesorima u generaciji 486.Godine 1997 intel je opet tužio AMD zbog zloupotrebe termina MMX.AMD i Intel su ovaj spor rešile dogovorom time što je AMD priznao MMX kao marku koja je vlasništvo Intela,a Intel je zauzvrat dao AMD-u prava da izbaci na tržište AMD K6 MMX procesor.2005 godine Japanska državna tržišna inspekcija je proglasila Intel krivim za razne prestupe.27.juna 2005 godine AMD je dobio parnicu protiv Intela za nelojalnu konkurenciju u Japanu,a istog dana je podneo novu tužbu protiv Intela u SAD.U tužbi se navodi sistemsko vraćanje novca,posebni popusti,pretnje i drugi načini koje je Intel koristio kako bi uklonio AMD procesore sa globalnog tržišta.Od očetka ove akcije AMD je izdao pozive na sud svim velikim proizvodjačima kompjuterske opreme uključujući Dell,Microsoft;IBM,HP,Sony;Toshiba...
U februaru 1982.gidine AMD je potpisao ugovor sa Intelom i dobio licencu da bude drugi proizvodjač procesora 8086 i 8088 IBM,jer je želeo da koristi Intelov procesor 8088 u svom IBM pc,ali je njegova politika u to vreme zahtevala najmanje dva izvora za svoje čipove AMD je kasnije pod istim aranžmanom proizvodio procesore 80286,ali je Intel