Aleksandar Veliki

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

U periodu slabljenja grčkih državica, u IV veku pre n.e., u slivu Bistrice, Vardara i Strume nastaje jaka aristokratska monarhija-Makedonija.Prostirala se severno od Helade. Makedonci su bili narod srodan Grcima i u V veku pre n.e.su već bili helenizovani.Veliku ulogu u tom procesu su imali grčki kolonisti koji su naselili obale Egejskog mora.Ipak su Makedonci zaostajali u društvenom razvoju u odnosu na Grke pošto su se izmešali i sa drugim etničkim grupama na Balkanskom poluostrvu (Ilirima, Tračanima, Keltima). Pošto je bila pretežno planinska i brdovita zemlja, njeni stanovnici su se bavila lovom stočarstvo i ribolovom. Makedonski uspon počeo je za vreme vladavine kralja Filipa II (359-336 godine pre n.e.)

Filip II kad je došao na vlast prvo što je uradio je pokorio polunezavisne oblasti na severu i tako je učvrstio vlast. Osvojivši Trakiju na istoku stekao je veliko bogastvo u srebru i zlatu, i tako je obezbedio novčana sredstva za ratovanje.Filip II je tako organizovao makedonsku vojsku da je bila gotovo nepobediva. NJegova čuvena falanga koju su činili teško naoružana pešaci je odolevala mnogo puta neprijateljima. Vojnici falange nastupali su u gusto zbijenim redovima, naoružani kopljima dugačkim 5m (sarisima). NJihov zadatak je bio da zaustave protivničku pešadiju,a konjica je bila zadužena za probijanje neprijateljskog bojnog reda, zabijajući se u njega poput klina, najčešće s krila.Elitna jedinica konjice koju su činili makedonska aristokratija, koji su se zvali „pratioci“.Filip II koji mnogo puta bio ranjavan jednom prilikom izgubio oko, drugi put je slomio ključnu kost, ne štedeći sebe stekao je ugled među vojnicima.Kad je učvrstio vlast okrenuo se Heladi.Iskoristio je suparništvo i međusobne razmirice između grčkih polisa, mešajući se u njihove odnose.Pomoću diplomatije i ratovima proširio je svoju državu osvajajući Tesaliju i veći deo srednje Grčke.U njegovom pohodu se našlo Apolonovo proročište u Delfima.U prvoj polovini IV veka pre n.e. u Heladi je dolazilo do međusobnih sukoba između polisa.U to vreme Sparta i Teba su imali vodeću ulogu u Heladi, ali su bili oslabljeni.Filipov pravi protivnik u Heladi je bila Atina.Atina je posle mnogo godina opet uspostavila Drugi atinski savez (377godine pre n.e) Sukoba između Makedonije i Atine je počeo kad je Filip II osvojio grčke polise na poluostrvu Halkidiki i obalama Trakije koji su bili članovi atinskog saveza.U Atini su se javile dve struje.Jedna struja je vodio Demosten, koji je u svom delu „Filipike“ objasnio da se opet moraju ujediniti svi helenske polise u borbi protiv Makedonske kraljevine i njihovog kralja Filipa II.Druga struja je vodio Isokrat, on je govovori da je Filip II njihov ujedinitelj i da je njegov pravi cilj da vodi Helene i Makedonce u oslobodilački pohod protiv Persije.Međutim Demosten pobeđuje i sakuplja 15 000 pešaka i 2 000 konjanika i imao je pare i za najamnike.Odlučujuća bitka između Makedonaca i Helena odigrala se kod grada Heroneje (338 godine pre n.e.) Među Helenima najhrabrije su se borili Tebanci i njihova Sveta četa.Filip II je protiv njih postavio svoju falangu pod vođstvom svog osamnaestogodišnjeg sina Aleksandra.Kad su se drugi Heleni povlačili, hrabra Sveta četa ostala je i borila se sve do poslednjeg ratnika.Zbog ovog podviga stekli su slavu heroja palih za slobodu Helade.Za ovu čast Tebanci su im podigli čuveni spomenik „Heronejski lav“.Atinjani su tada morali da sklope mir sa Filipom II koji im je podario nezavisnost, ali im je oduzeo gradove na Halkidikuju i u Trakiji i raspustio njihov savez.Tada 337godine pre n.e. Filip II saziva svehelenski kongres u Korintu,na kojem su učestovali svi predstavnici iz svih helenskih polisa.Na tom kongresu Filip II iznosi svoju ideju da se svi Heleni udruže u borbi za oslobođenje helenskih gradova u Maloj Aziji i da se osvete Persijancima iz vremena Kserksovog pohoda.Heleni to rado prihvataju i daju mu određen broj vojnika ili flote.Filip II posle ovoga počinje pripreme za pohod protiv Persije.Međutim ovaj pohod mu nije bio suđen, jer je bio izvršen atentatna njega.Ubio ga je Makedonac Pausanij (336 godine pre n.e.).Sudbina je odredila njegovog osamnaestogodišnjeg sina Aleksandra da pođe u pohod protiv Persije i osvoji Persijsko carstvo kao i veći deo tada poznatog sveta.Zbog ovog će dobiti titulu „Veliki“