Aleksandar Makedonski

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.

У периоду слабљења грчких државица, у IV веку пре н.е., у сливу Бистрице, Вардара и Струме настаје јака аристократска монархија-Македонија.Простирала се северно од Хеладе. Македонци су били народ сродан Грцима и у V веку пре н.е.су већ били хеленизовани.Велику улогу у том процесу су имали грчки колонисти који су населили обале Егејског мора.Ипак су Македонци заостајали у друштвеном развоју у односу на Грке пошто су се измешали и са другим етничким групама на Балканском полуострву (Илирима, Трачанима, Келтима). Пошто је била претежно планинска и брдовита земљa, њени становници су се бавила ловом сточарство и риболовом. Македонски успон почео је за време владавине краља Филипа II (359-336 године пре н.е.)

Филип II кад је дошао на власт прво што је урадио је покорио полунезависне области на северу и тако је учврстио власт. Освојивши Тракију на истоку стекао је велико богаство у сребру и злату, и тако је обезбедио новчана средства за ратовање.Филип II је тако организовао македонску војску да је била готово непобедива. Његова чувена фаланга коју су чинили тешко наоружана пешаци је одолевала много пута непријатељима. Војници фаланге наступали су у густо збијеним редовима, наоружани копљима дугачким 5м (сарисима). Њихов задатак је био да зауставе противничку пешадију,а коњица је била задужена за пробијање непријателјског бојног реда, забијајући се у њега попут клина, најчешће с крила.Елитна јединица коњице коју су чинили македонска аристократија, који су се звали „пратиоци“.Филип II који много пута био рањаван једном приликом изгубио око, други пут је сломио кључну кост, не штедећи себе стекао је углед међу војницима.Кад је учврстио власт окренуо се Хелади.Искористио је супарништво и међусобне размирице између грчких полиса, мешајући се у њихове односе.Помоћу дипломатије и ратовима проширио је своју државу освајајући Тесалију и већи део средње Грчке.У његовом походу се нашло Аполоново пророчиште у Делфима.У првој половини IV века пре н.е. у Хелади је долазило до међусобних сукоба између полиса.У то време Спарта и Теба су имали водећу улогу у Хелади, али су били ослабљени.Филипов прави противник у Хелади је била Атина.Атина је после много година опет успоставила Други атински савез (377године пре н.е) Сукоба између Македоније и Атине је почео кад је Филип II освојио грчке полисе на полуострву Халкидики и обалама Тракије који су били чланови атинског савеза.У Атини су се јавиле две струје.Једна струја је водио Демостен, који је у свом делу „Филипике“ објаснио да се опет морају ујединити сви хеленске полисе у борби против Македонске краљевине и њиховог краља Филипа II.Друга струја је водио Исократ, он је гововори да је Филип II њихов ујединитељ и да је његов прави циљ да води Хелене и Македонце у ослободилачки поход против Персије.Међутим Демостен побеђује и сакупља 15 000 пешака и 2 000 коњаника и имао је паре и за најамнике.Одлучујућа битка између Македонаца и Хелена одиграла се код града Херонеје (338 године пре н.е.) Међу Хеленима најхрабрије су се борили Тебанци и њихова Света чета.Филип II је против њих поставио своју фалангу под вођством свог осамнаестогодишњег сина Александра.Кад су се други Хелени повлачили, храбра Света чета остала је и борила се све до последњег ратника.Због овог подвига стекли су славу хероја палих за слободу Хеладе.За ову част Тебанци су им подигли чувени споменик „Херонејски лав“.Атињани су тада морали да склопе мир са Филипом II који им је подарио независност, али им је одузео градове на Халкидикују и у Тракији и распустио њихов савез.Тада 337године пре н.е. Филип II сазива свехеленски конгрес у Коринту,на којем су учестовали сви представници из свих хеленских полиса.На том конгресу Филип II износи своју идеју да се сви Хелени удруже у борби за ослобођење хеленских градова у Малој Азији и да се освете Персијанцима из времена Ксерксовог похода.Хелени то радо прихватају и дају му одређен број војника или флоте.Филип II после овога почиње припреме за поход против Персије.Међутим овај поход му није био суђен, јер је био извршен атентатна њега.Убио га је Македонац Паусаниј (336 године пре н.е.).Судбина је одредила његовог осамнаестогодишњег сина Александра да пође у поход против Персије и освоји Персијско царство као и већи део тада познатог света.Због овог ће добити титулу „Велики“