Aleksandar Makedonski Veliki - Biografija

АЛЕКСАНДРОВО ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ

АНЕГДОТЕ

Александрово рођење

„..Родио се дакле, Александар почетком месеца хекатомбеона који Македонци зову „лоос“, и то шестог дана , а то је онај исти дан кад је запаљен Артемидин храм у Ефесу. Стога је Хегесија из Магнесије изрекао досетку која би својим хладноћом могла да угаси онај пожар: „Разуме се –каже –тај храм морао је изгорати кад је Артемида бабичила при Александровом рођењу!“ А који се од магова баш онда налазио у Ефесу, сви су пожар храма сматрали као знак нове несреће.Устумарали се, ударајући се у лице и вичући да је онај дан родио Азији проклество и велику несрећу.
Филипу, који је мало пре освојио Потидеју, стигле су у исто време три вести: прва, да је Парменион победио Илире у великој битки; друга, да је при утркивању у Олимпији однео победу његов коњ; трећа, да му се родио Александар. Свему томе он се, разуме се, радовао, а његову радост повећаваху гатари још више изјављујући да то дете, кад се заједно родило с трима победама, нико неће победити“
Слика Александар Векики

Интересовање за Персију и тежња за јунаштвом и славом

Једном кад је Филип II није био код куће, Александар је дочекао посланике који су били дошли од персијског цара. Он се с њима спријатељио и све их освојио својом љубазношћу и тиме што их није запитао ништа што би било детињасто или непознато, него се распитавао за дужину пута и какво је путовање у Персији, и за самог цара: какав је војсковођа и колико су Персијанци јаки у одбрани и нападу.Посланици су се чудили и неверујући свјим очима пред проницљивошћу и окретношћу тога детета.
„Кад год је стигао глас да је Филип или какав знаменит град освојио или какву сјајну битку добио, Александар то никако није са радошћу слушао, него је пред својим вршњацима говорио“ Другари, све ће унапред узети а за мене неће остати ни једно велико ни сјајно дело да га с вама поделим“ .Александра није занимало богаство него краљество које ће му доносити борбе и ратове и дела пуна славе и части.






Слика Александар и Букефало

Куповање коња Букефале и Александрово јахање

„Једног дана неки Тесалац, по имену Филоник, понуди Филипу коња Букефала, да га купи за тринаест таланата. Изиђу, дакле, на пољану да коња огледају, али нађу да је диваљ и сасвим неупотребљив, јер нити је пуштао да га ко појаше, нити је могао да подноси глас ма кога из Филипове пратње, него се пропињао на свакога ко му се приближио.Док се Филип љутио и наређивао да коња воде даље, јер је сасвим диваљ и необуздан, рече Александар, који је такође био овде:“Каква ли то хата хоће да изгубе, само зато што због неумештва и страха не могу да га јашу?” Филип у први мах ућута; али кад му је син више пута срдито замерао, рече: “Зар ћеш ти старијим људима приговарати, као да сам више знаш него они или као да умеш боље јахати ?” – “ Бар овога”, одговори Александар, “боље бих јахао него ли ко други.” “Али ако га не могнеш јахати”, продужи Филип, “каквом казном да те казним за твоју дрскост?” – “Дива ми, “ одговори Александар, “ја ћу платити колико хат вреди!”Сви се насмеју, и пошто су утврдили цену, Александар одмах дотрчи до коња, ухвати га за узду и окрене према сунцу, по свој прилици зато што је био приметио да се коњ плаши сенке што му пада пред очи и игра око њега. Затим мало потрчи поред њега и помилује га; a кад је видео како се помало љути и фрче, баци мирно свој огртач, па се коњу вине на рамена и чврсто га опкорачи. У први мах притегне узду и устави га без ударања или мамузања; али кад је приметио да коњ не хаје за његову претњу, него само жуди да трчи, пусти му узду и потера га, још јаче вичући и ногом га бијући.Филипа и његове пратиоце обузе самртни страх, те беху као окамењени; али кад је Александар савио како треба и натраг дојездио, пун поноса и радости, сви други кликну, а отац му, прича се заплаче од радости и кад му је син сјахао, помилова га по глави и рече: “Сине мој, тражи себи краљевство које ће бити достојно тебе; Македонија је за тебе премалена!”



Слика Аристотел




Васпитачи

„У историји се не догађа често да син великог владара буде исто тако велик,ако не и већи од оца“ .Филип II је га од раног детињства припремао за наследника престола.Желео је да му син има свестрано образовање и зато га је окружио многобројним познатим учитељима и васпитачима. Један од васпитача му је био Леонид човек строгог карактера и рођак његове мајке Олимпијаде.Други му је био Лисимах, родом из Акарнаније, овај се није одликовао нарочитом образованошћу, али зато што је себе звао Феником, Александра Ахелејем, а Филипа Пелејем, био је омиљен те је чак заузимао друго место.Међутим почасно место је заузимао Аристотел,славан и веома учен филозоф.Александар га је толико волео и ценио да га је називао духовним оцем.Он је Александра изучава етику, политичке теорије, хеленске духовне вредности...Највише је волео филозофију, медецину и књижевност.Један Александров савремник записао је да је млади краљ поред узглавља увек држао каму и примерак „Илијаде“ који му је поклонио Аристотел.

Учвршћивање власти у Македонији и Хелади

Кад је Александар напунио двадесет година дошавши на власт, одмах су га ухватиле невоље.Северна варварска племена нису хтела да и даље трпе Македонце и жудела су да опет имају своје краљеве, а на југу је био суочен са побунама у Хелади.Прво што је морао да уради је да осигура северне границе свог краљества и тако је 335 године пре н.е. преузео велики поход и заједно са војском продро све до Дунава, где је у крвавом боју победио и Сирба, трибалскога краља.Чувши да Тебанци спремају побуну и да им помажу Атињани под вођством Демостена, он одмах прикупи војску и крене у Беотију.У борби која је следила, Тебанци иако су били малобројни борили су се срчано и храбро, али ипак су претрпели пораз, а град им је био освојен, опљачкан и разрушен.Извори бележе да је поштедео само кућу песника Пиндара.Падом Тебе остали полиси су одустале од напада и повукле своје снаге.