Aktivne mere na trzistu rada

Maturski, Seminarski , Maturalni ,Masters i Diplomski radovi iz Ekonomije, Finansija, Ekonomike i Elektronsko poslovanje.


Cilj ovog rada je da ocenimo uticaj aktivnih mera na tržištu rada na verovatnoću zapošljavanja korisnika.U ocenjivanju prosečnih efekata aktivnih mera primenili smo metod sklonosti ka učešću u tretmanu. Primena ovog metoda je značajno redukovala pristrasnost u ocenama prosečnih efekata koja se javlja usled sistematskih razlika u uzorku korisnika i lica koja nisu koristila aktivne mere. Ocene uticaja aktivnih mera na verovatnoću zapošljavanja korisnika su pozitivne i statistički značajne.

Razvijene su dve grupe statističkih metoda evaluacije mera ekonomske politike.Prva grupa metoda se naziva eksperimentalnim, a druga neeksperimentalnim.Ovi metodi se zasnivaju na istovremenom praćenju uspeha dve grupe uzoračkih jedinica, jedne koja je bila izložena tretmanu, tj. određenoj meri ekonomske politike i druge koja nije. Međutim, metodi evaluacije se razlikuju po tome kako je osmišljen društveni eksperiment, tj. da li je izvršena randomizacija jedinica ciljne i kontrolne grupe ili je kontrolna grupa formirana naknadno sa izostavljenim pravilom o slučajnom rasporedu jedinica u uzorke. Da bi se
prevazišao problem neujednačenosti opservacija za dva uzorka, definisan je metod tzv. uparivanja opservacija na osnovu ocenjene sklonosti ka učešću u tretmanu. Ovaj metod, iako deskriptivan, daje nam veoma dobar uvid u to koliko su uzorci izbalansirani i omogućava nam da primenom dodatnih tehnika ujednačimo opservacije uzoraka i otklonimo pristrasnost u ocenama prosečnih efekata tretmana koja je posledica samoizbora ili subjektivnog prosuđivanja onoga ko vrši raspored jedinica u uzorke. Različite diskusije su se vodile o primeni metoda sklonosti ka učešću u tretmanu u neeksperimentalnoj evaluaciji, ali Dehejia i Wahba (2002) su pokazali da je taj metod veoma efikasan i da daje konsistentne i nepristrasne ocene prosečnih efekata. Na taj način su empirijski opovrgnuli LaLondeovu kritiku o primeni neeksperimentalnih
metoda u oceni prosečnih efekata. Iako su ovi metodi svoju primenu najpre našli u medicini, danas se veoma često primenjuju u evaluaciji mera aktivne
politike tržišta rada.

Prilikom pisanja ovog rada imali smo dva motiva. Prvi motiv je bio da ocenimo prosečan uticaj aktivnih mera na verovatnoću zapošljavanja lica koja su ih koristila. Drugi motiv je bio da damo doprinos grupi svih dosadašnjih istraživanja koja su se bavila ovom problematikom, tim pre što do sada nije napisano mnogo radova u kojima je analizirana efikasnost instrumenata aktivne politike tržišta rada.U ocenjivanju prosečnih efekata aktivnih mera primenili smo neeksperimentalne metode evaluacije. Osnovna pretpostavka od koje smo pošli u evaluaciji je da uzorci ciljne grupe, dakle grupe lica koja je koristila mere, i kontrolne grupe lica sa kojom smo poredili karakteristike pre izlaganja tretmanu (tj. aktivnoj meri), nisu raspoređeni u relevantne grupe na slučajan način...

Sadržaj

1 UVOD 3
2 AKTIVNE MERE 4
3 Zapošljavanje 5
4 Studija: Poljska – politika EU i situacija poljskih žena na tržištu rada 6
5 Studija Slovenija – Žene na tržištima rada i Evropska strategija zapošljavanja 8
6 Zaključak 9
7 Literatura 11