Agresivno dete

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,280
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Agresivno dete
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Činjenice koje utiču na razvoj agresivnosti su brojne. Detetov temperament, jer od njega zavisi kako će se dete nositi s agresivnošću; on je deo ličnosti koji je najverojatnije vezan uz genetiku ( tri osnovna temperamenta – lagan ili fleksibilan u 60 % dece, plašljiv ili osetljiv u 25 % dece i težak ili svadljiv u 15 % dece ). Porodica i nivo stresa i pozitivni i negativni odnosi unutar nje utiču kako dete uči o agresivnosti, deca oblikuju svoje ponašanje posmatrajući odrasle oko sebe i imitirajući ih. Zajednica koja razume i podržava dečja prava i nudi im zdrave alternative za rekreaciju i načine kako se nositi s mnogim situacijama. Okolina, kao domaćinstvo, škola i susedstvo, doprinose agresivnosti, npr jaka vrućina ili gužva je povećavaju. Kultura, vezana uz uticaj televizije i društva, gledajući rešavanje problema fizičkim nasiljem, deca uče da je to prihvatljivo ponašanje.

U prvoj godini života plaču i grizu. Mala deca iskazuju agresiju kroz igračke. Pratite koja aktivnost je podstiče. Predškolci, od 2 do 5 godina, učenjem govora, uz roditeljsku podršku smanjuju nivo agresivnosti. Bitno je i znati koje ponašanje je normalno. Normalno je da su predškolci egocentrični i ne mogu sagledati neke veze i s drugog stajališta. Mala deca vide sve ili ništa, ne vide da neko nije skroz loš ili dobar. Ne mogu planirati budućnost, trebaju im konkretne smernice, kao slike, da bi zapamtili kako se ponašati. Ne razlikuju stvarnost i maštu i zbunjuje ih što je stvarno na TV-u. Deca problematičnog temperamenta teško čitaju namere drugih pa želju drugog deteta da mu se pridruži u igri može shvatiti kao neprijateljsku nameru. Školska deca, između prvog i trećeg razreda, gube potrebu da napadaju druge. Agresivno dete će pre udariti brata ili sestru nego prijatelja. Kod kuće će češće zalupiti vratima ili lupati nogama dok će se u školi više kontrolisati. Neka deca nastave s agresivnim ponašanjem i dalje. Dečaci traže više fizičkih konflikata a devojčice ismevaju i vređaju druge. Starija deca naoko prerastu agresivne načine ponašanja no mogu biti izazvana okolinom ili situacijom. Deca koja su tretirana grubo i bez obzira mogu vraćati takvim ponašanjem. Često agresivci postaju vođe grupe vršnjaka koji onda podržavaju takvo ponašanje bilo sopstvenom agresivnošću, bilo prećutnim odobravanjem ...

Nastanak i razvoj agresivnosti kod deteta

Dugo se vremena smatralo da je doba ranog detinjstva lišeno agresivnosti, međutim to je pogrešno jer su agresivna ispoljavanja u ljudskoj vrsti očigledna od prvih dana života te se njihov razvoj može pratiti s vremenom. Istraživači navode da beba ispoljava pozitivne reakcije prema majci kada ona zadovoljava njene potrebe za sisanjem, ali ako su njene potrebe nezadovoljene beba će početi da grize majčine grudi.

Razvoj agresivnosti može se pratiti analizom pojedinih faza detetovog života. Ono svoje prve agresivnosti ispoljava u obliku psihomotornih rasterećenja sa heteroagresivnim (lupanje nogama, udaranje osoba oko sebe, bacanje predmeta) i autoagresivnim (čupanje, griženje, štipanje, lupanje glavom o zid) obeležjima. Oba vida agresije su normalna, jer pulzije postižu cilj u telesnim aktivnostima. Uslovi ispoljavanja agresije i njihovog izazivanja kod deteta i mladih menjaju se u toku razvoja. Najveći broj neprijateljskih osećanja zbog društvenih teškoća i neslaganja s vršnjacima koji postepeno prelaze u ljutnju zbog sprečenosti u svojim planovima javlja se oko četvrte godine. Sazrevanjem i razvojem dete postepeno sve više uči kako da upravlja svojom agresijom. Agresivna ponašanja prisutna su i kod dece i kod omladine, a ispoljavaju se u svakodnevnim aktivnostima i u igri. Devojčice i dečaci su često, ako ne i stalno, u sporu, jedni protiv drugih. Ovde se postavlja pitanje da li je takav stav dečaka i devojčica prirodan ili smo mi krivi za takav stav zbog razlike koju osećamo između njih? Mi svakako zahtevamo od dečaka da budu “muškarci”, što bi navodno trebalo biti izraženo kroz njihovu agresivnost i snagu, dok od devojčica zahtevamo da budu nežne i poslušne jer to smatramo ženstvenim.

Kada govorimo o razvoju agresivnosti kod dece, nalazimo se pred dilemom kako da razlikujemo agresivno ponašanje u ranom uzrastu od manifestacija u emocionalnoj sferi. Nivoi agresivnog ponašanja u manifestnom obliku možemo jasno zapažati tek u razdoblju predškolskog uzrasta. Na primer cepanje papira kod jednogodišnjeg deteta ne možemo klasificirati kao agresivnost, jer je to jedna vrsta eksperimentisanja deteta i upoznavanja okoline, ali kod starije detce predškolskog uzrasta to može predstavljati jednu vrstu agresije prema stvarima. Po tome problem prilagođavanja, odnosno nesposobnosti male dece da se prilagode deci iste dobi, postaje stvaran problem tek kad su ona na tom razvojnom stepenu da mogu ostvariti istinske i stvarne socijalne kontakte sa drugom decom. Početna nesposobnost uspostavljanja saradnje s drugom decom nije agresivnost. O agresivnosti počinjemo govoriti onda kada je dete već sposobno da bar delimično ocijeni posledice svog postupka, ili kad namerno čini zlo i raduje se tuđoj šteti ili bolu....



Sadržaj :


1 UVOD 3
1.1 Nastanak i razvoj agresivnosti kod deteta 4
1.1.1 Agresivnost, urođena ili stečena 5
1.2 Teorije o agresivnosti kod dece 5
1.3 Vrste agresivnosti kod dece 7
1.4 Agresivnost u vrtiću 9
1.4.1 Agresivnost smeta 9
1.5 Agresivnost: spontanost ili reakcija? 10
1.5.1 Odglumljena agresivnost 11
1.5.2 Istražiti uzrok agresivnosti 12
1.6 Agresivnost kao pojava 12
1.6.1 Ujedanje kao oblik agresivnosti 12
1.6.2 Udaranje i grebanje kao oblik agresivnosti 13
2 ZAKLJUČAK 15
3 LITERATURA 16



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
13-08-2010 01:34 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Stidljivo dete Dzemala 0 1,714 01-09-2010 08:03 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Slepo i gluvo dete Dzemala 0 1,392 01-09-2010 07:55 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: