Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

U savremenoj poslovnoj teoriji, zakonodavstvu, korporativnom poslovanju i preduzetničkoj praksi ustaljeni su pojmovi i termini malih, srednjih i velikih preduzeća. Ukoliko želimo utvrditi osnovne kriterijume izbora za datu klasifikaciju, potrebno je razumeti i utvrditi suštinu određenja pojma preduzeća, te saglasno metodologiji društvenih nauka, napraviti kompletnu analizu problematike diferencijacije i sagledati njenu unutrašnju strukturu.

Pri tome, treba imati u vidu da postoje različiti načini za klasifikaciju preduzeća, najčešće korišćeni indikatori jesu: karakteristike transformacionog procesa, veličina, pravni oblik, uloga u privrednom razvoju, statistički pokazatelji i dr. Međutim, savremena poslovna praksa kao najčešće korišćen metod navodi klasifikaciju preduzeća prema veličini, naglašavajući da svaki region ili zemlja (npr: EU, SAD, Japan, V. Britanija, itd) koriste različite merne jedinice za klasifikaciju, što dodatno govori u prilog kompleksnosti analize date problematike. U tom kontekstu, rasprava koja se tiče kriterijuma za klasifikaciju preduzeća prema veličini, trebala bi da obuhvati sledeće ključne tačke analize:

-Teorisko određenje pojma preduzeća,
-Osnovne karakteristike preduzeća,
-Kriterijume klasifikacije,
-Klasifikaciju preduzeća prema veličini,
-Izbor indikatora veličine na konkretnim primerima drugih zemalja,
-Prednosti i nedostatke date klasifikacije.

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREDUZEĆA

Postojanje preduzeća proističe iz potrebe da se ekonomska aktivnost obavlja racionalno. Suština preduzeća jeste povezanost, odnosno sadejstvo između ljudskih, materijalnih i finansijskih elemenata poslovanja. Preduzeće se posmatra i preko kombinovanja faktora proizvodnje u posebnu jedinicu koja će obavljati proizvodnju dobara ili pružanje usluga uz obezbeđenje odgovarajućeg menadžmenta. Shodno tome, postoje različiti pristupi definisanju preduzeća. Najednostavnija definicija prema francuskom ekonomisti Kursel – Senej-u bi glasila, da pod preduzećem treba razumeti svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni cilj. Slično prethodnom, profesor Kostić navodi sledeću proširenu definiciju preduzeća. Prema Kostiću: „Preduzeće je skup ljudi koji, koristeći sredstva za proizvodnju, svojim organizovanjem aktivnosti obavljaju određene funkcije u svojstvu organizovane samostalne ekonomske celine.” Prof. Vesna Milićević u kontekstu definisanja preduzeća, za razliku od prethodno navedenih definicija, uključuje pojam tržišta. Preduzeće posmatra kao poseban organizacioni oblik čija svrha postojanja je vezana za pribavljanje finansijskih sredstava i drugih resursa, kao i za organizovanje procesa proizvodnje ili procesa pružanja usluga radi njihove realizacije na tržištu i ostvarivanja profita.

Uzimajući u obzir izložene apekte, jedinstvena definicija pojma preduzeća koja bi u sebi sažimala sve prethodno navedene pojmove, mogla bi se formulisati kao samostalna organizacija ekonomskih resursa, koja transformiše uložene resurse u rezultate i na taj način stvara vrednost na tržištu u cilju ostvarenja profita. Nameće se zaključak da se kao sastavni elementi preduzeća pojavljuju ljudi, sredstva, organizovana aktivnost, samostalna ekonomska celina i cilj.

Kao osnovne karakteristike preduzeća teoretičari navode ekonomske, pravne i organizacione karakteristike i to sledećim redosledom:
-Ekonomske – preduzeća su bazični ekonomski subjekti jer realizuju ekonomske ciljeve koji proizilaze iz društvene podele rada jer:
-Kreiranjem novih proizvoda i usluga zadovoljavaju potrebe društva,
-Efikasno koriste resurse,
-Nosioci su naučno-tehnološkog razvoja,
-Nosioci su proizvodnje i prometa,
-Nosioci su razvoja društva i dr.
-Pravne – preduzeća su pravna lica, subjekti u pravu, što se postaje osnivanjem i registracijom kod privrednog (trgovinskog) suda. Na ovakav način se definišu:
-Materijalni i personalni sadržaj (imovina i osnivači),
-Osnovi organizacije,
Osnovna delatnost,