Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski
Ekonomija agrarnog razvoja-specifičnost poljoprivrede i njene proizvodnje - Verzija za štampu

+- Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski (https://www.maturskiradovi.net/forum)
+-- Forum: Obrazovanje (/Forum-obrazovanje)
+--- Forum: Društvene nauke (/Forum-dru%C5%A1tvene-nauke)
+---- Forum: Ekonomija i Ekonomika (/Forum-ekonomija-i-ekonomika)
+---- Tema: Ekonomija agrarnog razvoja-specifičnost poljoprivrede i njene proizvodnje (/Thread-ekonomija-agrarnog-razvoja-specifi%C4%8Dnost-poljoprivrede-i-njene-proizvodnje)


Ekonomija agrarnog razvoja-specifičnost poljoprivrede i njene proizvodnje - Dzemala - 29-05-2010 01:56 AM

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

PRIRODNI POTENCIJALI

Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Nalazi se na najpovoljnijem području severne geografske širine, sa četiri godišnja doba i četiri klimatska područja; veoma pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.Pogodno zemljište i klimatski uslovi omogućavaju razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje (biljne i stočarske) i to: žitarica, industrijskog bilja, voća i povrća, semenskog i sadnog materijala, lekovitog bilja, krupne i sitne stoke. U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne priozvodnje 58% potiče iz biljne proizvodnje, a 42% iz stočarske proizvodnje (EU - 70% iz stočarske, a 30% iz biljne proizvodnje)...

Odnos šumske i poljoprivredne povrišne (39:61) je takođe povoljan i iznad je odnosa u Evropi, što je, takođe velika prednost za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, dobar deo obradivog zemljišta je zakišeljen, kao razultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, a u Vojvodini i zaslanjen, što sve umanjuje proizvodne mogućnosti, a povećava troškove proizvodnje. Potrebne su određene agrotehničke mere za popravljanje zamljišne strukture - kalcifikacije, veća upotreba organskog đubriva i dr.. Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa-Dunav, najveći i jedinstven hidrosistem u svetu, ne iskorišćava se za poljoprivrednu proizvodnju ili je to veoma malo. Rečni tokovi se takođe veoma malo koriste za navodnjavanje. Od ukupnih oradivih površina, samo se navodnjava oko 1,6% površina (78.000 ha).
U Srbiji je, zbog velike geografske heterogenosti, teško obeležiti globalne mikroreone poljoprivrede, ali se mogu lako obeležiti reoni pojedinih proizvodnji (žita, industrijskih kultura, voća, grožđa, stoke i dr.), a to je najznačajnije za ekonomsku politiku u poljoprivredi.

AGROTEHNIČKA OPREMLJENOST


Poljoprivreda Srbije raspolaže sa oko 400.000 traktora svih vrsta. Od toga je na privatnom sektoru više od 386.000 traktora, odnosno više od 97% od ukupnog broja. Jedan traktor dolazi na prosečno 10,4 ha na privatnom, a 57,2 ha na društvenom sektoru. Prosečna snaga traktora je na privatnom sektoru 33 Kv, dok je na društvenom sektoru oko 70 Kv. Starosna struktura traktora je veoma nepovoljna i prelazi 10 godina na društvenom i 15 godina na privatnom sektoru, odnosno preko 35% traktora je starije od 15 godina. Broj kombajna se u poslednjih pet godina permanentno smanjuje. Sa 6.063 komada (1985. godine) broj kombajna je smanjen za oko 2.000 komada (2003. godine). Potrošnja mineralnih đubriva je u poslednjih 5-6 godina znatno smanjena. Sa 1.450.000 t (1985. godine) smanjena je na oko 200.000 t (2000. godine), sa tendencijom postepenog povećanja, 300.000 t (2003. godine). Manja upotreba mineralnih đubirva potvrđuje tezu o prirodnim komparativnim prednostima našeg agrarnog podneblja.
Međutim, smanjeni unos hranljivih materija će usloviti (ukoliko se u narednom periodu ne poveća potrošnja) da dođe do značajnijeg pada prinosa u narednim godinama. Prinos je u poslednjih deset godina opao za oko 20% kod pšenice (sa 4,5 t/ha, na 3,7 t/ha), a kod šećerne repe za preko 27% (sa 47,0 t/ha na 37,0 t/ha). U sušnim godinama (2000. i 2003. godina) smanjenje prinosa je još drastičnije. Potrošnja sredstava za zaštitu bilja u permanentnom je smanjenju od 1985. godine. Naime, u 2003. godini ona je za više od 5 puta manja od potrošnje u 1985. godini (sa 15,396 tona smanjena je na svega 3.167 t) i apsolutno i relativno niska potrošnja sredstva za zaštitu bilja, posebno na privatnom posedu, svakako je jedan od osnovnih agrotehničkih razloga smanjenih prinosa poslednjih godina, posebno ako se ima u vidu da biljne bolesti i zakorovljenost zemljišta smanjuju prinos za preko 40%...

SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………………………………………. 3
2. PRIRODNI POTENCIJALI……………………………………………………………………… 3
3. AGROTEHNIČKA OPREMLJENOST………………………………………………………...... 4
4. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA AGRARA……………………………………………... 5
5.NAČIN KORIŠĆENJA PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA RAZVOJ AGRARA
REPUBLIKE SRBIJE U 2007. GODINI………………………………………………………… 6
6. PROBLEMATIKA CENA NA SVETSKOM I DOMAĆEM TRŽIŠTU…… 14
7. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………. 16