Ekonomija agrarnog razvoja-specifičnost poljoprivrede i njene proizvodnje

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Dzemala Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 8,300
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Ekonomija agrarnog razvoja-specifičnost poljoprivrede i njene proizvodnje
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

PRIRODNI POTENCIJALI

Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje. Nalazi se na najpovoljnijem području severne geografske širine, sa četiri godišnja doba i četiri klimatska područja; veoma pogodna za poljoprivrednu proizvodnju.Pogodno zemljište i klimatski uslovi omogućavaju razvoj raznovrsne poljoprivredne proizvodnje (biljne i stočarske) i to: žitarica, industrijskog bilja, voća i povrća, semenskog i sadnog materijala, lekovitog bilja, krupne i sitne stoke. U strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne priozvodnje 58% potiče iz biljne proizvodnje, a 42% iz stočarske proizvodnje (EU - 70% iz stočarske, a 30% iz biljne proizvodnje)...

Odnos šumske i poljoprivredne povrišne (39:61) je takođe povoljan i iznad je odnosa u Evropi, što je, takođe velika prednost za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje. Međutim, dobar deo obradivog zemljišta je zakišeljen, kao razultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava, a u Vojvodini i zaslanjen, što sve umanjuje proizvodne mogućnosti, a povećava troškove proizvodnje. Potrebne su određene agrotehničke mere za popravljanje zamljišne strukture - kalcifikacije, veća upotreba organskog đubriva i dr.. Vodni režim je takođe povoljan, ali nedovoljno iskorišćen. Kanal Dunav-Tisa-Dunav, najveći i jedinstven hidrosistem u svetu, ne iskorišćava se za poljoprivrednu proizvodnju ili je to veoma malo. Rečni tokovi se takođe veoma malo koriste za navodnjavanje. Od ukupnih oradivih površina, samo se navodnjava oko 1,6% površina (78.000 ha).
U Srbiji je, zbog velike geografske heterogenosti, teško obeležiti globalne mikroreone poljoprivrede, ali se mogu lako obeležiti reoni pojedinih proizvodnji (žita, industrijskih kultura, voća, grožđa, stoke i dr.), a to je najznačajnije za ekonomsku politiku u poljoprivredi.

AGROTEHNIČKA OPREMLJENOST


Poljoprivreda Srbije raspolaže sa oko 400.000 traktora svih vrsta. Od toga je na privatnom sektoru više od 386.000 traktora, odnosno više od 97% od ukupnog broja. Jedan traktor dolazi na prosečno 10,4 ha na privatnom, a 57,2 ha na društvenom sektoru. Prosečna snaga traktora je na privatnom sektoru 33 Kv, dok je na društvenom sektoru oko 70 Kv. Starosna struktura traktora je veoma nepovoljna i prelazi 10 godina na društvenom i 15 godina na privatnom sektoru, odnosno preko 35% traktora je starije od 15 godina. Broj kombajna se u poslednjih pet godina permanentno smanjuje. Sa 6.063 komada (1985. godine) broj kombajna je smanjen za oko 2.000 komada (2003. godine). Potrošnja mineralnih đubriva je u poslednjih 5-6 godina znatno smanjena. Sa 1.450.000 t (1985. godine) smanjena je na oko 200.000 t (2000. godine), sa tendencijom postepenog povećanja, 300.000 t (2003. godine). Manja upotreba mineralnih đubirva potvrđuje tezu o prirodnim komparativnim prednostima našeg agrarnog podneblja.
Međutim, smanjeni unos hranljivih materija će usloviti (ukoliko se u narednom periodu ne poveća potrošnja) da dođe do značajnijeg pada prinosa u narednim godinama. Prinos je u poslednjih deset godina opao za oko 20% kod pšenice (sa 4,5 t/ha, na 3,7 t/ha), a kod šećerne repe za preko 27% (sa 47,0 t/ha na 37,0 t/ha). U sušnim godinama (2000. i 2003. godina) smanjenje prinosa je još drastičnije. Potrošnja sredstava za zaštitu bilja u permanentnom je smanjenju od 1985. godine. Naime, u 2003. godini ona je za više od 5 puta manja od potrošnje u 1985. godini (sa 15,396 tona smanjena je na svega 3.167 t) i apsolutno i relativno niska potrošnja sredstva za zaštitu bilja, posebno na privatnom posedu, svakako je jedan od osnovnih agrotehničkih razloga smanjenih prinosa poslednjih godina, posebno ako se ima u vidu da biljne bolesti i zakorovljenost zemljišta smanjuju prinos za preko 40%...

SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………………………………………. 3
2. PRIRODNI POTENCIJALI……………………………………………………………………… 3
3. AGROTEHNIČKA OPREMLJENOST………………………………………………………...... 4
4. SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA AGRARA……………………………………………... 5
5.NAČIN KORIŠĆENJA PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA RAZVOJ AGRARA
REPUBLIKE SRBIJE U 2007. GODINI………………………………………………………… 6
6. PROBLEMATIKA CENA NA SVETSKOM I DOMAĆEM TRŽIŠTU…… 14
7. ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………. 16


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
29-05-2010 01:56 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Metodologija istraživanja, nastanka i razvoja privatizacije - ij DMaturski 0 96 05-02-2014 11:31 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Nelegalna ekonomija DMaturski 0 87 05-02-2014 11:23 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Klasteri kao novi model razvoja malih preduzeća 2 DMaturski 0 247 29-08-2013 02:17 PM
zadnja poruka: DMaturski
  Globalizacija, lice i naličje savremenog razvoja Maja 0 274 27-07-2012 04:12 PM
zadnja poruka: Maja
  Inovativnost kao glavni faktor održivog razvoja Maja 0 337 27-07-2012 04:04 PM
zadnja poruka: Maja

Skoči na forum: