Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Poslovna etika u preduzetnickom biznisu
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Poslovna etika zauzima veoma bitno mesto u poslovanju, određuje šta je dobro ili slabo(etično ili neetično), ukratko to je primena etičkih načela u poslovnim odnosima i aktivnostima. Najčešće da bi neka firma ili preduzeće uspešno funkcionisalo još pre osnivanja pravi u pisanom obliku formalne etičke kodekse, oni bi trebali da vode menadžere i zaposlene ka lakšem prilagođavanju i funkcionisanju na radnom mestu, koje je pre svega dobro uređeno i organizovano. Poslovna etika je dinamična i nije odraz želje pojedinca ili trenutne mode dana ili meseca. Menadžeri imaju noseću ulogu u organizaciji, oni su ˝noseći stub˝ firme, pa su osobine ličnosti koje poseduju veoma bitne, smatra se da nije etički dobro ako su ljudi na takvim pozicijama podmukli, laktaši, spletkaroši... Problem morala specifičan za menadžere potiče od činjenice da su menadžeri institucija kolektivne grupe upravljanja društvom organizacije. Ipak pojedinačno menadžer je samo jedan od zaposlenih radnika, oni su «pripadnici vodeće grupe» koja ima ovlašćenja i odgovornosti. Osobine ličnosti menadžera najbolje se vide kroz obavljanje funkcija menadžmenta. Menadžment je aktivnost kojom se vrše određene funkcije s ciljem da se obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako bi se postigao neki cilj. Osnovne funkcije menadžmenta su planiranje, organizovanje, kadrovska politika, vođenje i kontrolisanje.

PLANIRANJE

Planiranje je osnovna menadžerska funkcija, zasniva se na ciljevima i strategijama, odnosno razvojnoj politici preduzeća. Prilikom pravljenja planova za buduće funkcionisanje firme ili organizacije preovlađuje velika neizvesnost, jer je nemoguće utvrditi kako će interni i eksterni činioci uticati na istu u budućnosti. Korišćenjem savremenih metoda i tehnika, istraživanjima ta neizvesnost se u velikoj meri smanjuje. Okruženje je dinamično. Tržišne, društveno-ekonomske, tehološke i druge promene koje se dešavaju ljudi nastoje pomoću predviđanja da smanje mogućnost da se funkcionisnje organizacije ugrozi u budućnosti. Osnovni elementi predviđanja su pretpostavke, hijerarhijski uređene od ekonomskih, industrijskih i od faktora same organizacije. Postoji četiri metode predviđanja, one se najčešće kombinuju, a to su:
1.ekstrapolacija trenda (predviđa se na osnovu odraza prošlih trendova na budućnost)
2.ekonomska analiza (projektovanje budućih trendova uz pomoć analiza opštih pretpostavki o zbivanjima u ekonomiji i industriji)
3.istraživanje tržišta (koriste se informacije o kupovnim namerama potrošača)
4.mišljenje stručnjaka (mišljenje i kvalitativni faktori su važni za pravljenje pretpostavke i procenu obima prodaje za datu godinu)
Operativno planiranje koristi strateške planove i predviđanja prodaja za preciziranje onoga što se od firme očekuje da ostvari u narednom operativnom periodu, na primer u narednih godinu dana, ili u jednoj proizvodnoj sezoni. Cilj je da se načini niz planova i budžeta koji bi pomogli da se pripremimo za buduće događaje naznačene u predviđanju. Operativno planiranje obuhvata prikupljanje informacija, procenu valjanosti i izbor najdelotvornijeg pravca delatnosti. Rezultati operativnog planiranja dati su u obliku skupa operativnih planova i budžeta prodaja, proizvodnje, sistema podrške, resursa i protoka gotovog novca.
Trajni planovi daju smernice u obliku politike, procedura i pravila koji obezbeđuju veću ujednačenost i doslednost odluka donetih u planiranju iz jedne u drugu operativnu godinu, kao i između operativnih funkcija. Tri osnovne vrste trajnih planova su: politika, procedure i pravila.
Finansijsko planiranje je osnovni deo integralnog plana organizacije. Zadatak finansijskog planiranja je da ispita finansijsku efikasnost organizacije u odnosu na varijante njenog materijalnog, tehnološkog i organizacionog razvoja. Takođe se procenjuju rezultati strategijskog i operativnog planiranja i efikasnost menadžerskog odlučivanja. Finansijsko planiranje se zasniva na prihodima, rashodima i dobiti. Rentabilnost i likvidnost su važni kriterijumi za procenu finansijske izvodljivosti. Pomoću ovih pokazatelja menadžer je u stanju da proceni finansijsku poziciju i ekonomske performanse organizacije. Pristup planiranju treba da zadovolji organizacione i lične potrebe i vrednosti pojedinca. Planiranje je sveobuhvatan proces koji mora da koristi formalnu strukturu i metode. Najefikasniji pristup planiranja zadovoljava organizacione i lične potrebe i vrednosti pojedinca. Menadžer razvija odgovarajuće standarde, najčešće se koriste ostvareni finansijski rezultati u organizacije u prošlosti, sa kojima se mogu upoređivati rezultati finansijskog planiranja.
Svrha planiranja za celokupno organizaciono poslovanje je da se integrišu i procene planovi i budžeti u smislu njihovih doprinosa finansijskim ciljevima firme.

ORGANIZOVANJE

Menadžeri se bave organizacionim poslovima koje zovemo menadžment, oni se mogu pronaći u svim organizacijama, kad god ljudi žele da rade zajedno da bi postigli postavljeni cilj, kada sarađuju ljudi lakše obavljaju zadatke organizacije i kao rezultat dobijaju neku vrednost od značaja i za te pojedince koji učestvuju u realizaciji. Menadžment se pojavio veoma rano, još najranije civilizacije daju znake prvih menadžerskih aktivnosti, a da nije nastao danas ne bi imali tzv.˝društvo organizacije˝. Iz ekonomskih, društvenih i političkih potreba nastalo je organizovano društvo.
Organizovanje je funkcija menadžmenta pri kojoj se projektuju i uspostavljaju odnosi među aktivnostima i ljudima uključenim u pribavljanje, alociranje, korišćenje i zamenu organizacionih resursa. Krajnji rezultat organizovanja je «organizacija», efikasna struktura autoriteta, odgovornosti i komunikacionih kanala potrebnih za realizaciju ciljeva, planova, budžeta, politika i procedura. Organizacija je «otvoren sistem», deluje na svoje tehnološko, ekonomsko, međunarodno, društveno i političko okruženje, kao i okruženje na nju. Organizacija je i sociotehnički sistem, znači ima ljudske, društvene i tehničke ili formalne dimenzije. Dobra organizaciona struktura omogućava poboljšano poslovanje, omogućava da radnici rade efikasnije kao celina. Obim – raspon menadžmenta predstavlja broj podređenih koje jedan menadžer može efikasno da kontroliše. Mali raspon dovodi do većeg lanca po lestvici, a veliki raspon do većeg delegiranja i decentralizacije. U organizacijama se vrši podela rada koja može biti i dobra i loša, npr. Ukoliko radnik često ponavlja istu radnju brže se umara. Specijalizacija rada – što je neka funkcija više ograničena na mali broj manuelnih i mentalnih operacija, to je veća mogućnost da se ona nauči i izvrši. Primer. McDonald's lako privlači i
Referentni URL