04-04-2010, 11:20 PM
Sadržaj:
1. Uvod (aktuelnost i značaj teme)......................................................................... 3
2. Pojam i definicija moći................................................................................. 4
3. Različitost moći u pojmovima uticaja i autoriteta................................5
4. Resursna perspektiva moći.........................................................................6
5. Individualna moć. .........................................................................................7
6. Moć organizacionih jedinica.................................................................... 8
7. Politički uticaji u organizacijama............................................................9
8. Položaj u preduzeću....................................................................................10
9. Zaključak......................................................................................................12
Literatura.......................................................................................................13
1. Uvod
Filozof Bertran Rasel je ulogu moći u organizaciji smatrao tako važnom da ju je uporedio sa ulogom sile u fizici.
Sa ulogom moći se susrećemo svakodnevno. Vrlo je mali broj dogadjaja i pojava u grupama, organizacijama ili društvu, koje se mogu objasniti bez poziva na moć. Ipak, moć je dosta kasno i dosta malo počela da se proučava u oblasti organizacionog ponašanja. Glavni razlog za to je specifičnost nacionalnih kultura zapadnih zemalja u kojima su menadžment i organizaciono ponašanje najrazvijeniji i u kojima ima najviše istraživanja u toj oblasti. Te kulture spadaju u kulture sa tzv. niskom distancom moći. U kulturama sa niskom distancom moći, kao što su anglosaksonske kulture, ljudi ne prihvataju nejednaku podelu moći i nastoje da je uravnoteže. U takvim kulturama se moć tretira kao nešto pogrešno i nemoralno. Moć je ’’prljava reč’’ (engl. dirty word) i ljudi se ustežu da govore o njoj. Oni koji imaju moć nastoje da prikažu da je nemaju, a oni koji žele da je zadobiju – to prikrivaju. U takvim uslovima normalno je da je istraživanje moći nepopularno. Medjutim, kako je veliki i značajan deo života i rada ljudi u organizacijama opredeljen sticanjem i korišćenjem moći njih samih ili ljudi oko njih veoma je važno da se upoznamo pobliže sa pojmom moći i njenim izvorima i procesima sticanja i korišćenja moći u organizacijama.
Kategorija autoriteta – ispunjava svaki društveni odnos koji počiva na neodredjenosti i podredjenosti. Tako je autoritet jedna od središnjih kategorija svakog političkog i pravnog poretka.
Izraz ’’autoritet’’ je latinskog porekla. Ima raznovrsna značenja: savest, nagovaranje, preporuka, privolevanje, izvor, jemstvo, potvrda, verodostojnost, važnost, ugled, dostojanstvo, znamenitost, mnjenje, uzor, ali znači i: volju, odluku, nalog, vlast, zapovest.
Bertran de Žuvanel (Bertrand de Jouvanel) definiše autoritet u smislu autoratitativnosti: ’’Autoritetom nazivam sposobnost da se izazove saglasnost drugoga...granica autoriteta je tamo gde prestaje voljni pristanak. Ako bi se ljudi oglušili o svaki autoritet, onda medju njima ne bi bilo ni saradnje, ni sigurnosti, niti društva...’’.
Ovo podsticanje misli o pojmu autoriteta navode na razmišljanje o složenom a često i zagonetnom pojmu dobrovoljnosti u podčinjavanju. Postoji ideja da je autoritet svojstvo, koje pojedinci imaju od samog rodjenja. Naime, pretpostavlja se neka vrsta prirodne moći koja nagoni druge, manje moćne ili slabije, na podčinjavanje i pokornost. Takvo shvatanje zamišlja da je autoritet duboko ukorenjen u biološkoj, vitalnoj sferi čoveka.
Pošto ponašanje objekta autoriteta znači podredjivanje tudjoj volji, vlasti, nalogu, odluci i zapovesti, valja se zapitati da li je to podredjivanje uvek i u svakoj prilici iznudjeno, ili lica koja se povinjavaju autoritativnom imperativu, to mogu činiti u svom stvarnom interesu, dakle dobrovoljno.
Kada postavimo takvo pitanje, mislimo na odnos autoriteta i slobode. Da li podčinjavanjem autoritetu neminovno sledi i porobljavanje objekta autoriteta ? U samom jezgru tradicije skriven je pojam autoriteta kao njen kamen temeljac, a svaka nova epoha predstavlja osporavanje ili rušenje autoriteta na kome počiva stara.
Bakunjin pristaje uz sve ’’prirodne autoritete i uticaje koji leže u suštini stvari, a odbacuje sve službeno nametnute i pravno sankcioniše autoritete. Autoritet je takodje prirodna polazna osnova u vaspitanju dece nižeg uzrasta. Ali sa napretkom vaspitanja i nastave uticaj autoriteta mora postepeno da se smanjuje i da ustupi mesto – odrasloj slobodi’’.
Autoritet i sloboda postaju protivnici ukoliko se sloboda pretvori u samovolju, a autoritet u nasilje. U sukobu izmedju autoriteta, koji je božanskog, i razuma, koji je ljudskog porekla, autoritet uvek ima prednost. Tek od vremena prosvećenosti stoji uverenje o neodrživosti nerazumne poslušnosti.
Autoritet bez umnog opravdanja nema dakle, nikakve vrednosti.
2. Pojam i definicija moći
Moć se definiše na vrlo različite načine. Tako Salancik i Pfeffer definišu moć kao ’’sposobnost onih koji je imaju da ostvare stvari koje žele’’.
Druge definicije naglašavaju promenu ponašanja inferiornog učesnika u odnosu moći uticaja. Tako, na pr., Dahl kaže: A ima moć nad B u onom stepenu u kojem može da učini da B učini nešto što inače ne bi učinio.
Slična je definicija i Frencha i Ravena: ’’Moć postoji ako osoba A može da navede osobu B da uradi nešto što je protivno njegovoj želji’’.
I ostale definicije moći potenciraju slične elemente: ’’Moć aktera A nad akterom B je ravna količini otpora koji A može potencijalno prevazići’’.
Moć je sposobnost pojedinca ili grupe da nametnu svoju volju drugima bez obzira na otpor.
Sve navedene definicije pokazuju da je moć:
Socijalnog karaktera, odnosno da ona postoji samo ako postoje najmanje dva učesnika u medjusobnom odnosu;
Moć predstavlja sposobnost superiornog aktera u tom odnosu da promeni ponašanje inferiornog aktera i da ga prisili na odredjene akcije, čak i kada je to suprotno njegovim željama ili interesima.
Na osnovu ovih zaključaka moć možemo definisati kao sposobnost socijalnog aktera bio to pojedinac ili grupa da u datom socijalnom odnosu promeni ponašanje drugog socijalnog aktera.
1. Uvod (aktuelnost i značaj teme)......................................................................... 3
2. Pojam i definicija moći................................................................................. 4
3. Različitost moći u pojmovima uticaja i autoriteta................................5
4. Resursna perspektiva moći.........................................................................6
5. Individualna moć. .........................................................................................7
6. Moć organizacionih jedinica.................................................................... 8
7. Politički uticaji u organizacijama............................................................9
8. Položaj u preduzeću....................................................................................10
9. Zaključak......................................................................................................12
Literatura.......................................................................................................13
1. Uvod
Filozof Bertran Rasel je ulogu moći u organizaciji smatrao tako važnom da ju je uporedio sa ulogom sile u fizici.
Sa ulogom moći se susrećemo svakodnevno. Vrlo je mali broj dogadjaja i pojava u grupama, organizacijama ili društvu, koje se mogu objasniti bez poziva na moć. Ipak, moć je dosta kasno i dosta malo počela da se proučava u oblasti organizacionog ponašanja. Glavni razlog za to je specifičnost nacionalnih kultura zapadnih zemalja u kojima su menadžment i organizaciono ponašanje najrazvijeniji i u kojima ima najviše istraživanja u toj oblasti. Te kulture spadaju u kulture sa tzv. niskom distancom moći. U kulturama sa niskom distancom moći, kao što su anglosaksonske kulture, ljudi ne prihvataju nejednaku podelu moći i nastoje da je uravnoteže. U takvim kulturama se moć tretira kao nešto pogrešno i nemoralno. Moć je ’’prljava reč’’ (engl. dirty word) i ljudi se ustežu da govore o njoj. Oni koji imaju moć nastoje da prikažu da je nemaju, a oni koji žele da je zadobiju – to prikrivaju. U takvim uslovima normalno je da je istraživanje moći nepopularno. Medjutim, kako je veliki i značajan deo života i rada ljudi u organizacijama opredeljen sticanjem i korišćenjem moći njih samih ili ljudi oko njih veoma je važno da se upoznamo pobliže sa pojmom moći i njenim izvorima i procesima sticanja i korišćenja moći u organizacijama.
Kategorija autoriteta – ispunjava svaki društveni odnos koji počiva na neodredjenosti i podredjenosti. Tako je autoritet jedna od središnjih kategorija svakog političkog i pravnog poretka.
Izraz ’’autoritet’’ je latinskog porekla. Ima raznovrsna značenja: savest, nagovaranje, preporuka, privolevanje, izvor, jemstvo, potvrda, verodostojnost, važnost, ugled, dostojanstvo, znamenitost, mnjenje, uzor, ali znači i: volju, odluku, nalog, vlast, zapovest.
Bertran de Žuvanel (Bertrand de Jouvanel) definiše autoritet u smislu autoratitativnosti: ’’Autoritetom nazivam sposobnost da se izazove saglasnost drugoga...granica autoriteta je tamo gde prestaje voljni pristanak. Ako bi se ljudi oglušili o svaki autoritet, onda medju njima ne bi bilo ni saradnje, ni sigurnosti, niti društva...’’.
Ovo podsticanje misli o pojmu autoriteta navode na razmišljanje o složenom a često i zagonetnom pojmu dobrovoljnosti u podčinjavanju. Postoji ideja da je autoritet svojstvo, koje pojedinci imaju od samog rodjenja. Naime, pretpostavlja se neka vrsta prirodne moći koja nagoni druge, manje moćne ili slabije, na podčinjavanje i pokornost. Takvo shvatanje zamišlja da je autoritet duboko ukorenjen u biološkoj, vitalnoj sferi čoveka.
Pošto ponašanje objekta autoriteta znači podredjivanje tudjoj volji, vlasti, nalogu, odluci i zapovesti, valja se zapitati da li je to podredjivanje uvek i u svakoj prilici iznudjeno, ili lica koja se povinjavaju autoritativnom imperativu, to mogu činiti u svom stvarnom interesu, dakle dobrovoljno.
Kada postavimo takvo pitanje, mislimo na odnos autoriteta i slobode. Da li podčinjavanjem autoritetu neminovno sledi i porobljavanje objekta autoriteta ? U samom jezgru tradicije skriven je pojam autoriteta kao njen kamen temeljac, a svaka nova epoha predstavlja osporavanje ili rušenje autoriteta na kome počiva stara.
Bakunjin pristaje uz sve ’’prirodne autoritete i uticaje koji leže u suštini stvari, a odbacuje sve službeno nametnute i pravno sankcioniše autoritete. Autoritet je takodje prirodna polazna osnova u vaspitanju dece nižeg uzrasta. Ali sa napretkom vaspitanja i nastave uticaj autoriteta mora postepeno da se smanjuje i da ustupi mesto – odrasloj slobodi’’.
Autoritet i sloboda postaju protivnici ukoliko se sloboda pretvori u samovolju, a autoritet u nasilje. U sukobu izmedju autoriteta, koji je božanskog, i razuma, koji je ljudskog porekla, autoritet uvek ima prednost. Tek od vremena prosvećenosti stoji uverenje o neodrživosti nerazumne poslušnosti.
Autoritet bez umnog opravdanja nema dakle, nikakve vrednosti.
2. Pojam i definicija moći
Moć se definiše na vrlo različite načine. Tako Salancik i Pfeffer definišu moć kao ’’sposobnost onih koji je imaju da ostvare stvari koje žele’’.
Druge definicije naglašavaju promenu ponašanja inferiornog učesnika u odnosu moći uticaja. Tako, na pr., Dahl kaže: A ima moć nad B u onom stepenu u kojem može da učini da B učini nešto što inače ne bi učinio.
Slična je definicija i Frencha i Ravena: ’’Moć postoji ako osoba A može da navede osobu B da uradi nešto što je protivno njegovoj želji’’.
I ostale definicije moći potenciraju slične elemente: ’’Moć aktera A nad akterom B je ravna količini otpora koji A može potencijalno prevazići’’.
Moć je sposobnost pojedinca ili grupe da nametnu svoju volju drugima bez obzira na otpor.
Sve navedene definicije pokazuju da je moć:
Socijalnog karaktera, odnosno da ona postoji samo ako postoje najmanje dva učesnika u medjusobnom odnosu;
Moć predstavlja sposobnost superiornog aktera u tom odnosu da promeni ponašanje inferiornog aktera i da ga prisili na odredjene akcije, čak i kada je to suprotno njegovim željama ili interesima.
Na osnovu ovih zaključaka moć možemo definisati kao sposobnost socijalnog aktera bio to pojedinac ili grupa da u datom socijalnom odnosu promeni ponašanje drugog socijalnog aktera.