Zadruga - ekonomiija

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Појам задруге

Најранији облик задруге је породица са својим крвно повезаним члановима. Њено прво седиште је било, а и данас је село, заселак. Чланови су јој били сељаци. Искључиво занимање њених чланова били су земљорадња и сточарство. Где је било услова, поред ових основних, развијало се и пчеларство, воћарство, повртарство, свиларство и др. Посвећивана је пажња преради млека, воћа и грожђа. Развијани су важни занати који су били у најужој вези са ратарством и сточарством. Поред бриге о исхрани чељади, жене су у свом породичном кругу подизале подмладак, користиле вуну, лан, конопљу за плетиво, шивење, ткање и друге видове домаће радиности. У њеном саставу, у заједничком животу и раду, код ње је изграђено правило "један за све и сви за једнога" 1) Важнија питања су се решавала на заједничким окупљањима, која су се називала сабор, збор, савет, веће (руски: вече, у Загорју: скупчина) У Црној Гори назива се још и "домаћа заједница", "кућна заједница".

Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била заснована на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа. Задруге су биле уједињене у жупу, а неколико жупа је сачињавало словенско племе. На челу племена је стајао врховни кнез, који се у Јужних Словена називао жупан. Задруге су нестале крајем 19 века а од неких већих задруга су настала села. Много данашњих села на Балкану има корен у задругама, а велики број их носи име оснивача. Насеља која потичу из задруга се могу препознати по називима који имају наставке попут: -иевци, -евци, -инци, -ци, -ане, -ене, итд. Прва задруга у свету (потрошачког типа) основана је 1847. године у Рочдејлу, у Енглеској. У том периоду основане су и кредитне задруге у Соботишту 1845. (Словачка) и у Бачком Петровцу 1846. (Војводина). Прве задруге настале су као производ одређених друштвено-економских услова (беда, немаштина, зеленаштво и сл.), идејно-политичких струјања (одјек француске буржоаске револуције, идеје социјалистичких различитих оријентација, чартистички покрет и др.) као и одређених "колективних склоности" ка инвентивности, иницијативности. У периоду после II светског рата, задругарство није имало узлазни тренд. Његов значај био је праћен успонима и падовима, мада је увек имало одређено место у систему и у појединим периодима давало значајан допринос развоју привреде, пољопривреде и села. Наша земља припада оснивачима Међународног задружног савеза (Краљевина Србија). Задружни покрет између два светска рата код нас је био веома развијен, иако често и злоупотребљаван у политичке сврхе. Задружно право је било кодификовано Законом о привредним задругама из 1937. године.



Sadržaj:

Појам задруге 3
Основне одредбе 4
Оснивање задруге 5
Стицање статуса задругара 8
Делатност задруге 8
Седиште 8
Фирма 8
Имовина 9
Органи задруге 9
Скупштина задруге 10
Управни одбор 10
Надзорни одбор 11
Директор задруге 11
Престанак задруге 11
Закључак 13
Литература 14