09-09-2010, 03:42 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Појам задруге
Најранији облик задруге је породица са својим крвно повезаним члановима. Њено прво седиште је било, а и данас је село, заселак. Чланови су јој били сељаци. Искључиво занимање њених чланова били су земљорадња и сточарство. Где је било услова, поред ових основних, развијало се и пчеларство, воћарство, повртарство, свиларство и др. Посвећивана је пажња преради млека, воћа и грожђа. Развијани су важни занати који су били у најужој вези са ратарством и сточарством. Поред бриге о исхрани чељади, жене су у свом породичном кругу подизале подмладак, користиле вуну, лан, конопљу за плетиво, шивење, ткање и друге видове домаће радиности. У њеном саставу, у заједничком животу и раду, код ње је изграђено правило "један за све и сви за једнога" 1) Важнија питања су се решавала на заједничким окупљањима, која су се називала сабор, збор, савет, веће (руски: вече, у Загорју: скупчина) У Црној Гори назива се још и "домаћа заједница", "кућна заједница".
Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била заснована на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа. Задруге су биле уједињене у жупу, а неколико жупа је сачињавало словенско племе. На челу племена је стајао врховни кнез, који се у Јужних Словена називао жупан. Задруге су нестале крајем 19 века а од неких већих задруга су настала села. Много данашњих села на Балкану има корен у задругама, а велики број их носи име оснивача. Насеља која потичу из задруга се могу препознати по називима који имају наставке попут: -иевци, -евци, -инци, -ци, -ане, -ене, итд. Прва задруга у свету (потрошачког типа) основана је 1847. године у Рочдејлу, у Енглеској. У том периоду основане су и кредитне задруге у Соботишту 1845. (Словачка) и у Бачком Петровцу 1846. (Војводина). Прве задруге настале су као производ одређених друштвено-економских услова (беда, немаштина, зеленаштво и сл.), идејно-политичких струјања (одјек француске буржоаске револуције, идеје социјалистичких различитих оријентација, чартистички покрет и др.) као и одређених "колективних склоности" ка инвентивности, иницијативности. У периоду после II светског рата, задругарство није имало узлазни тренд. Његов значај био је праћен успонима и падовима, мада је увек имало одређено место у систему и у појединим периодима давало значајан допринос развоју привреде, пољопривреде и села. Наша земља припада оснивачима Међународног задружног савеза (Краљевина Србија). Задружни покрет између два светска рата код нас је био веома развијен, иако често и злоупотребљаван у политичке сврхе. Задружно право је било кодификовано Законом о привредним задругама из 1937. године.
Sadržaj:
Појам задруге 3
Основне одредбе 4
Оснивање задруге 5
Стицање статуса задругара 8
Делатност задруге 8
Седиште 8
Фирма 8
Имовина 9
Органи задруге 9
Скупштина задруге 10
Управни одбор 10
Надзорни одбор 11
Директор задруге 11
Престанак задруге 11
Закључак 13
Литература 14
Појам задруге
Најранији облик задруге је породица са својим крвно повезаним члановима. Њено прво седиште је било, а и данас је село, заселак. Чланови су јој били сељаци. Искључиво занимање њених чланова били су земљорадња и сточарство. Где је било услова, поред ових основних, развијало се и пчеларство, воћарство, повртарство, свиларство и др. Посвећивана је пажња преради млека, воћа и грожђа. Развијани су важни занати који су били у најужој вези са ратарством и сточарством. Поред бриге о исхрани чељади, жене су у свом породичном кругу подизале подмладак, користиле вуну, лан, конопљу за плетиво, шивење, ткање и друге видове домаће радиности. У њеном саставу, у заједничком животу и раду, код ње је изграђено правило "један за све и сви за једнога" 1) Важнија питања су се решавала на заједничким окупљањима, која су се називала сабор, збор, савет, веће (руски: вече, у Загорју: скупчина) У Црној Гори назива се још и "домаћа заједница", "кућна заједница".
Сви чланови задруге, најчешће око 30 особа, су живели заједно и обрађивали заједничку земљу, коју нико није могао самостално наследити. Задруга се састојала од неколико кућа, једне главне и неколико околних у којима су живели млађи брачни парови. Пошто је задруга била заснована на патрилинеарном систему, девојка која би се удала, напуштала је очеву задругу и прелазила у задругу свога мужа. Задруге су биле уједињене у жупу, а неколико жупа је сачињавало словенско племе. На челу племена је стајао врховни кнез, који се у Јужних Словена називао жупан. Задруге су нестале крајем 19 века а од неких већих задруга су настала села. Много данашњих села на Балкану има корен у задругама, а велики број их носи име оснивача. Насеља која потичу из задруга се могу препознати по називима који имају наставке попут: -иевци, -евци, -инци, -ци, -ане, -ене, итд. Прва задруга у свету (потрошачког типа) основана је 1847. године у Рочдејлу, у Енглеској. У том периоду основане су и кредитне задруге у Соботишту 1845. (Словачка) и у Бачком Петровцу 1846. (Војводина). Прве задруге настале су као производ одређених друштвено-економских услова (беда, немаштина, зеленаштво и сл.), идејно-политичких струјања (одјек француске буржоаске револуције, идеје социјалистичких различитих оријентација, чартистички покрет и др.) као и одређених "колективних склоности" ка инвентивности, иницијативности. У периоду после II светског рата, задругарство није имало узлазни тренд. Његов значај био је праћен успонима и падовима, мада је увек имало одређено место у систему и у појединим периодима давало значајан допринос развоју привреде, пољопривреде и села. Наша земља припада оснивачима Међународног задружног савеза (Краљевина Србија). Задружни покрет између два светска рата код нас је био веома развијен, иако често и злоупотребљаван у политичке сврхе. Задружно право је било кодификовано Законом о привредним задругама из 1937. године.
Sadržaj:
Појам задруге 3
Основне одредбе 4
Оснивање задруге 5
Стицање статуса задругара 8
Делатност задруге 8
Седиште 8
Фирма 8
Имовина 9
Органи задруге 9
Скупштина задруге 10
Управни одбор 10
Надзорни одбор 11
Директор задруге 11
Престанак задруге 11
Закључак 13
Литература 14