Preduzetnički menadžment

Istorija menadžmenta potiče još od 5000 godine pre n.e. kad su Sumeri stvorili pisana slova i počeli da čuvaju zapise. Od tada imamo pisana dokumeta o menadžmentu i ona se prostiru sve do današnjih dana. Proučavajući menadžment i uslove u kojima se on razvijao, uvek su se postavljala pitanja da li postoje u njemu neke univerzalnosti. Već je 400 godine pre n.e. Sokrat o njima pisao. Početak dvadesetog vijeka donijo je novo razmišljanje,nove koncepte upravljanja,kao i početak definisanja menadžmenta kao naučne oblasti uopšte.

Broj pojava koje je menadžment morao da razrešava, broj pravila, normi i zakonitosti u tom rešavanju su se povećavali i danas možemo da kažemo da je menadžment naučna oblast koja opisuje i objašnjava pojave u preduzećima, odnose sa okruženjem, obezbedjuje neophodan fond znanja za predvidjanje i vodjenje efikasnog poslovanja.

Na svom dugom putu razvitka menadžment je prešao kroz više faza počevši od klasičnog preko, inovativnog, strategijskog, preduzetničkog do ljudski orjentisanog menadžmenta kao najnovije teorije o menadžmentu danas.

U našem jezičkom području pojam Menadžment se od skora koristi. Postoje sinonimi kao što su Upravljanje ili Rukovodjenje, ali oni ne mogu da odraze suštinu ciljeva i filozofije u upravljanju preduzećem koje se podrazumeva pod pojmom Menadžmenta.

Prema Maslovljevoj teoriji motivacije osnova za preduzimanje poduhvata su ljudske potrebe koje čine jedan hirjerarhijski red (fiziološke, sigurnost, ljubav, poštovanje i samoaktuelizacija). Neki teoretičari smatraju da je Maslov zaboravio potrebu koja je pokretačka snaga za razvoj čovječanstva,a ona proizilazi iz nužnosti da čovek ostvari svoje potrebe i istovremeno da iste pokuša da zadovolji na drugi način. Ako tu potrebu uzmemo kao razvojnu,onda možemo poći od nje u tumačenju suštine menadžmenta.

Većina ljudi, bez obzira na stepen zadovoljenosti sopstvenih potreba, pokušava da razriješi svoje nastale probleme ili da istu stvar iz nekog razloga drugačije ostvari. On preduzima poduhvat koji može da dovede do novog proizvoda ili nove usluge koja neće biti interesantna samo njemu, nego i drugim ljudima. Taj poduhvat, koji je intuitivan, zahteva raznovrsne napore i iznad svega vodjenje aktivnosti poduhvata, prema unapred postavljenom cilju. U vodjenju poduhvata, nesvesno ili svesno, pojedinac postaje preduzetnik koji analizira ono što je do tada ostvario, utvrdjuje šta treba da uradi u narednom periodu, planira način na koji će to da ostvari.

U toku ostvarenja, u kraćim vremenskim intervalima, poredjenjem ostvarenog i zamišljenog on dolazi do saznanja koje korektivne akcije u poduhvatu treba preduzeti.

Jasno naznačene faze vodjenja poduhvata su ujedno i faze mena- džmenta poslova. Cilj koji preduzetnik sebi postavlja, obično se odnosi na razvoj novog proizvoda, pronalaženje proizvoda, racionalizaciju proizvoda ili kopiranje nečeg što već postoji. Tim svojim poduhvatom on može da postane poznat, a proizvod može da bude interesantan i drugima. Kad je ovakav poduhvat u pitanju preduzetnik je u stanju da žrtvuje sva svoja materijalna dobra da bi ostvario cilj. Pošto to ipak nije svrsishodno, uz stvaranje proizvoda, preduzetnik polako razmišlja i o tome kako da rashode pokrije prihodima. Izvori novca - kapitala za poduhvat su obično lični, rizik poduhvata je vrlo velik i ličan je, a uspješnost poduhvata zavisi od lične ekspertnosti pojedinca da taj poduhvat realizuje.

Ako proizvod uspije i ako se pojavi potreba za njim broj različitih aktivnosti koje preduzetnik mora da izvršava se povećava.Pored razvoja novog proizvoda i tehnologije, sada mora da nabavlja potreban materijal, da proizvodi, da prodaje i da posluje sa novcem (razvoj funkcija preduzeća). Kako proizvod stiče popularnost preduzetnik nije u stanju više sve poslove da obavlja sam, zbog toga mora da počne da brine o izboru pomoćnika, o njihovoj obuci, o izdavanju naloga za rad i kontroli njihovog rada. Time se broj aktivnosti menadžment poslova povećava. Rizici poduhvata se sada takođe povećavaju. Pored rizika, njegove ekspertnosti za posao sada se pojavljuje i rizik proizašao od tržišta i njegove sposobnosti da radi sa pomoćnicima. Uspješnost poduhvata se obezbjeđuje radom na jednoj liniji proizvoda i racionalnim trošenjem. Rast tražnje za proizvodima povećava aktivnosti u proizvodnji, nabavci, prodaji, kao i u novčanim transakcijama. Broj pomoćnika se povećava, a preduzetnik sve manje razmišlja o novom proizvodu ili racionalizaciji,te tako dolazi do neophodne promene njegove preokupacije.

Od cilja da stvori proizvod ili uslugu, polako stvara ideju da mora da preduzme nov poduhvat kojim će stvoriti bolju strukturu preduzeća. On i dalje obavlja poslove razvoja i izvodi aktivnosti menadžmenta kojima vodi preduzeće. Sve više dolazi u situaciju da djelove aktivnosti preduzeća tj.funkcije preduzeća prepušta na vođenje svojim pomoćnicima koje prevodi u status saradnika. Zapravo, za pojedine funkcije preduzeća on delegira menadžment aktivnosti svojim saradnicima. Oni time preuzimaju funkciju upravljanja djelom preduzeća koje im je povjereno (proizvodnja, nabavka prodaja, finansije, itd.). Ovaj preduzetnički poduhvat povećava broj angažovanih ljudi. Podjela rada preduzeća se razvija u toku vremena, od strukture malog, u kome radi samo vlasnik i njegova porodica, do one koja je razvijena i odgovara svoj složenosti i efikasnosti rada preduzeća.