Posao menadzera

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Menadžerski posao je specifična vrsta posla koja je vezana za postojanje organizacija.Obzirom da se broj i struktura organizacija značajno povećava u savremenim uslovima, menadžment dobija sve više na značaju. Samim tim i posao menadžera. Iza svakog uspeha, ili češće neuspeha organizacije stoje odgovarajući Ijudi - menadžeri kao ličnosti koje vode Ijude u svojim organizacijama ka postavljenim ciljevima, to jest željenom stanju. Efektivno i efiksano usmeravanje i vođenje organizacija pretpostavlja obavljanje brojnih i raznovrsnih aktivnosti, odnosno poslova. To je razlog da se u teoriji i praksi menadžmenta posebna pažnja posvećuje poslovima koje menadžeri obavljaju ( odnosno treba da obavljaju) u organizacijama. U istraživanju i analiziranju poslova menadžmenta, odnosno menadžera u svim(profitnim i neprofitnim) organizacijama, evidentna su dva pristupa:
- proučavanje ( i objašnjavanje) poslova menadžera preko funkcija koje menadžeri obavljaju.
- proučavanje ( i objašnjavanje) poslova menadžera preko uloge koje menadžeri imaju (igraju) u organizacijama.

POJAM MENADŽERA

Reč menadžer „Mendžer" ( manager) je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosilaca menadžmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa). S obzirom da je reč o specifičnom američkom izrazu koji nema adekvatan sinonim ( kod nas se prevodi izrazima upravljač ili rukovodilac), ovaj izraz se, najčešće, koristi u izvornom obliku.U osnovi pojam menadžera označava ličnost koja vrši menadžersku funkciju (posao ili zadatak)u određenoj organizaciji. Ova, u praksi veoma prisutna definicija menadžera, odnosi se:
- na posebne stručnjake (profesionalce) koje vlasnici kapitala, odnosno kompanije, angažuju sa zadatkom da, u skladu sa definisanim ovlašćenjima i odgovomostima, obavljaju menadžerske flinkcije (poslove zadatke) i
- na vlasnike preduzeća kada oni, kao pojedinci ili članovi menadžerskog tima, obavljaju (u skladu sa relevantnim ovlašćenjima i odgovomostima) menadžerske funkcije ( odnosno poslove i zadatke) i za obavljanje tog zadatka (funkcije)dobijaju odgovarajuću naknadu.
Shodno napred navedenom, za pojmovno odredivanje, kao i za praktičnu identifikaciju menadžera, potpuno je irelevantno da li je neko vlasnik preduzeća (ili njegovog dela) ili ne. U tome, rekli bi smo, postoji potpuna saglasnost svih poznatih savremenih teoretičara menadžmenta. Medutim ono što se posebno ističe -što je bitno, odnosno što je suštinsko, to je da su menadžeri osobe:
- koje poseduju menadžerska znanja i veštine ( što ih verifikuje, odnosno kvaliflkuje kao-potencijalne ili stvarne-nosioce menadžmenta),
- koje su zadužene i ovlašćene da obavljaju menadžerske poslove (funkcije odnosno zadatke) u datim organizacijama (profitnog ili neprofitnog karaktera) i koje su odgovorne za rad i rezultate poslovanja organizacije (u celini ili njenog dela) u kojoj (odnosno u kojem) obavljaju menadžerske funkcije.

LIČNOST MENADŽERA

Menadžerski posao je izuzetno složen. Pre nego što sagledamo šta je to što rade menadžeri, odnosno koji su njihovi najvažniji poslovi, zadaci i uloge u okviru organizacija posvetićemo par reči ličnim osobinama menadžera. Da bi menadžeri bili uspešni trebal bi da raspolažu sa visokim nivoom znanja, različitim veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće se smatra da menadžeri treba da budu:
- Vredni i radni - da marljivim radom predstavljaju uzor za druge menadžere i sve ostale članove organizacije. Oni moraju dugo da rade, da obraćaju pažniu na gomilu sitnih detalja i više različitih poslova istovremeno. Setite se samo radnog dana gospodina Vučićevića iz uvodne ilustracije.
- Pametni - u smislu da poseduju određene intelektualne sposobnosti, pa često i visok stepen inteligencije. Bez ove osobine menadžer neće biti u stanju brzo da uči i prilagođava se promenama.
- Pošteni - na taj način menadžeri stiču autoritet kod svoiih saradnika. Poštenje je tesno povezano i sa osobinom pravičnosti u smislu da se menadžeri pravično odnose prema ljudima sa kojima rade.
- Energični i ambiciozni - menadžerski posao ie ponekad izuzetno težak. Zahteva dosta truda, energiie, hrabrosti, energičnosti, kao i sposobnosti istrajavanja u teškoćama, i odlučnosti u ostvarivanju zacrtanih stavova.
- Fleksibilni - podrazumeva sposobnost brzog prilagođavanja novonastalim okolnostima u okruženju.
- Kreativni - da bi mogli organizaciju da vuku napred menadžeri moraju biti otvoreni ka novim idejama. Oni moraju podsticati kreativnu energiju i duh, kako u okviru organizacije, tako i kod svojih saradnika. Ukoliko je uz to, sam menadžer maštovit i istrajan, tada će biti sposoban da iznenadi konkurenciju i uvek ponudi nešto novo.
- Pozitivne ličnosti - menadžeri moraju imati pozitivan stav prema ljudima, stvarima i generalno životu. Pozitivnom energijom koja zrači oni mogu da privlače druge ljude. Naš narod kaže "lepa reč i gvozdena vrata otvara". Pozitivne ličnosti uvek imaju lepe reči za svoie saradnike i zaposlene. Sa njima je uvek mnogo lepše i lakše raditi. Oni stvaraju dobru atmosferu na poslu, što ie preduslov efikasnijeg rada i ostvarenja ciljeva.
- Jake, hrabre i stabilne hčnosti- Kao i u svakodnevnom životu i organizaciie se u toku svog postojanja suočavaju sa velikim brojem problema, kriza, bolesti, opasnosti. Jaka, hrabra i stabilna ličnost menadžera može u velikoj meri pomoći u savladavanju ovih problema. Menadžer ne sme ničega da se plaši, ili i ako se plaši, to ne sme da pokaze. On mora imati veru u sebe, svoje ljude, odluke i akcije koje preduzimaju.
- Komunikativni - Menadžeri veliki deo svoga radnog vremena provoae u komunikaciji - sastanci, telefoni, intervjui, u novije vreme internet i elektronska pošta. Sposobnost uspešnog komuniciranja se vrlo često apostrofira kao jedan od izuzetno bitnih zahteva dobrog menadžera.
Lične osobine menadžera su dosta bitne za sam menadžerski posao. One itekako utiču na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja, opažanje, dijagnozu problema, pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja akcija. Veoma interesantno mogu delovati rezultati jedne ankete koja je sprovedena u Srbiji sredinom 90-ih gde su domaći menadžeri isticali šta su po njima najvažnije lične osobine koje oni treba da poseduju, lako su između menadžera postojale znatne razlike u stavovima, generalno posmatrano naj- izraženije osobine po njima su: samopouzdanje, pregovaračke sposobnosti, doslednost, komunikativnost, samostalnost, sposobnost brzog delovanja, strpljivost, itd.

SLOŽENOST MENADŽERSKOG POSLA

Prema Piteru Drakeru (Peter Drucker, 1980., 2, str. 139) menadžeri predstavljaju jedan od naivažnijih resursa savremenih organizacija. Bez njih ostali ekonomski resursi (zemlja, rad, kapital, informacije, energija) su mrtvi i beskorisni. On takođe tvrdi kako rnenadžeri ujedno jedan od najskupljih resursa. Tu ne misli samo na plate menadžera, već i na teškoće koje postoje u kreiranju efikasnih menadžerskih timova. Osim toga, obrazovanje menadžera je izuzetno kompleksan i dugotrajan proces.
Menadžeri su ljudi koji upravljaiu organizacijama i koji druge ljude usmeravaju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Reč je o osobama u okviru organizacija koje su odgovorne za organizacione rezultate. Otuda, oni definišu ciljeve, načine za njihovo ostvarivanje i utiču na podređene kako bi ih ostvarili. Oni daju "dušu" biznisu. Menadžeri su subjekti koji planiraju, organizuju, vode i kontrolišu aktivnosti svih članova organizacije. OD NJh i njihovog rada najviše zavisi uspeh ili neuspeh neke orgamzacije, Međutim madžerski posao jie specifičan posao koji se razlikuje od drugih, kakvi su na primer posao ekonomiste, inženjera, lekara, pravnika, advokata, knjigovođe i slično. To je posao koji se svodi na rad sa Ijudima. Većina drugih pobrojanih poslova se takođe tiče rada sa Ijudima. ipak, suština posla menadžera je da se stvari "obavljaju preko drugih Ijudi", odnosno da ciljeve svojih organizacija ostvaruju kroz odgovarajuće interakcije i međuodnose između Ijudi. Pri tome, ponovićemo još jednom ono što je posebno naglašeno u prvoj glavi - oni donose odluke koje predstavljaju osnovu za preduzimanje akcija.
Savremeni menadžeri moraju da raspolažu širokim horizontom znanja i veština kako bi odgovorili na velike izazove kakvi postoie u okruženiu. Neki autori sugerišu potrebu za višestrukim pogledom na menadžerski posao. On uključuje najmanje četiri dimenzije:
-Faze, to jest aktivnosti menadžment procesa - planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu.
-Razvoj misli o upravljanju - obuhvata poznavanje osnovnih dostignuća najvažnijih pravaca, kakvi su naučno upravljanje i klasična organizaciona teorija (klasična škola), bihevioristički pristupi, kvantitativna škola, teorija sistema, pristup neizvesnosti i niz savremenih koncepata.
-Eksterne uticaje iz okruženja-kakvi su- socijalni pritisci, strategija kao reakcija na potrebe konkurenata i zahteve potrošača, pohtički faktori, ekonomska situacija, itd.
-Interne faktore iz organizacije - kakvi su organizaciono ponašanje, kultura, sistem informisanja, meduljudski odnosi, lične vrednosti i stavovi naivažnijih steikholdera, itd.
Svi navedeni faktori utiču na posao menadžera. Naravno, razlikuje se njiliov relativni domen i uticaj, ali u većoj ili manjoj meri pogađaju menadžerske odluke i akcije koje ih slede.

ŠTA MENADŽERI RADE ?

Od početka istraživanja menadžmenata, pa do danas se često postavljalo pitanje šta je to što menadžeri rade? U čemu se sastoji menadžerski posao? Ovome pitanju se može pristupiti iz dva ugla:
-polazeći od faza procesa menadžmenta i
-analizirajući sam menadžerski posao.
Prvi autor koji je pokušao da odgovori na postavljeno pitanje je bio Anri Fejo. On je identifikovao pet osnovnih administrativnih aktivnosti koje čine srž menadžmenta. To su: predviđanje i