Otkrivanje i rad sa darovitim učenicima

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompleksnost likovne kulture ogleda se u rzličitim pojavama njene teorije i prakse.Ona je sastavni deo rada i proizvodnje, vizuelnih komunikacija, svakodnevnog života, stanovanja i odevanja, slobodnog vremena i razonode, kao i komponenta filma, priredbi i sl.
Ako uz to znamo da je dečji likovni izraz gotovo uvek pretežno stvaralačkog karaktera, onda je razumljivo da se na časovima likovne kulture može uticati na likovno stvaralaštvo, a predpostavlja sa da se time utiče i na opšti razvoj stvaralaštva. Iz tog razloga u savremenom sistemu obrazovanja likovna kultura treba sve više da postaje faktor razvoja sposobnosti učenika jer bi se i obrazovni proces trebao pre svega oslanjati na sposobnosti, naročito one kreativne.
Praćenjem stvaralačkih aktivnosti deteta možemo otkriti njegove sklonosti, interesovanja, želje i potrebe, pa čak strah i nemir. To nam omogućava jedan korak bliže unutrašnjem svetu deteta, te smo bliži putu i načinu vaspitno-obrazovnog delovanja.
Kako bi se omogućili optimalni uslovi za razvijanje kreativnosti učenika, potrebno je prikupiti što raznovrsniji materijal za rad.Većini dece koja se teže snalaze na crtežu, vajarski materijal pruža mogućnost da se iskažu prostornim oblikovanjem, što pozitivno deluje na dalji razvoj njihove kreativnosti i razvoj ličnosti...

ZNAČAJ I ULOGA LIKOVNE KULTURE

Kroz istoriju u društvu javila se potreba za likovnom kulturom, odakle proizilazi njen značaj i uloga. U najstarijim vremenima likovno vaspitanje se ostvarivalo nesistematskim delovanjem učitelja na decu vladajućih slojeva.Tek u 18. veku Pestoloci uvodi crtanje u više devojačke škole, a posle i u osnovne škole i gimnazije.
Pojava i širenje likovnog obrazovanja potekla je iz potrbe društva obrazovanijim i talentovanijim radnicima spretnih ruku. Kako se industrija razvijala, rasla je potreba za obrazovanijom radnom snagom. Taj cilj se mogao postići samo uvođenjem nastave crtanja u škole. Tako je krajem 19. veka nastala prva faza likovne kulture, nazvana tehničko-imitativna.

Ne zadugo, pojavljuje se veća konkurencija indusrtijskih zemalja, koja je postavljala više zahteva, pa se javlja potreba za estetskim ulepšavanjem proizvoda. Tako je nastao pokret za umetničko vaspitanje, koji je zahtevao stvaralacki rad učenika daleko iznad njihovih sposobnosti.

Početkom 20.veka nastava crtanja ulazi u psihološku fazu.Tada se javljaju ideje o pravima deteta, koja je uticala i na mnogobrojna istraživanja o dečijoj igri i likovnom izražavanju. Dete se tada stavlja u centar pedagoških interesovanja, a zanemaruju se društveni ciljevi. Posledica ovog pokreta bila je nesistematičnost u nastavnom procesu.

Pedagoška faza počela se razvijati posle drugog svetskog rata u Nemačkoj. Iskustva visokih škola za umetnost se suprostavljaju ne sistematičnosti u nastavi i ukazuju na obrazovne mogućnosti likovne kulture. Ovaj pokret vođen je idejom da su procesi u umetnosti, najpovoljniji za svestan i slobodan razvoj ličnosti i da se likovno vaspitanje može naučiti.

Vremenom se počelo insistirati na estetskoj praksi svakodnevnog života, a od učenika se tražilo da procenjuje sve vizuelne pojave.Na kritičan način prelazi se na analizu umetničkih dela.U sociološkoj fazi uloga slike se proširuje iz uže sfere likovne umetnosti na sferu vizuelne komunikacije...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 TEORETSKI DEO 4
1.1 ZNAČAJ I ULOGA LIKOVNE KULTURE 4
1.2 CILJ I ZADACI LIKOVNE KULTURE 5
1.3 OTKRIVANJE I RAD SA DAROVITOM DECOM U RAZREDNOJ NASTAVI LIKOVNE KULTURE 6
1.3.1 DEFINISANJE DAROVITOSTI 6
1.4 DAROVITOST I SRODNI POJMOVI 8
1.4.1 STVARALAŠTVO KAO OBLIK DAROVITOSTI 9
1.5 POSTUPCI I USLOVI ZA RAZVIJANJE STVARALAŠTVA 11
1.5.1 VIŠESTRUKA DAROVITOST 12
1.5.2 OSOBINE DAROVITE DECE 13
1.6 OTKRIVANJE I IDENTIFIKACIJA DAROVITIH UČENIKA 15
1.7 CRTEŽI DAROVITE DECE 17
2 RAD SA DAROVITIM UČENICIMA 23
2.1 ČINIOCI VASPITNO – OBRAZOVNOG RADA SA DAROVITIM UČENICIMA 23
ZAKLJUČAK 27
3 MODEL REŠAVANJA LIKOVNOG PROBLEMA 28
3.1 PRIMENA MODELA RADA 29
3.2 KONKRETAN PRIMER PRIMENE MODELA RADA DIFERENCIRANE NASTAVE ( PRIPREMA BR. 1 ) 30
3.2.1 ARTIKULACIJA ČASA 31
3.2.2 UVODNI DEO ČASA 32
3.2.3 RADNI DEO ČASA 36
3.2.4 KONKRETAN PRIMER PRIMENE MODELA RADA DIFERENCIRANE NASTAVE ( PRIPREMA BR. 2 ) 36
3.2.5 UVODNI DEO ČASA 38
3.2.6 RADNI DEO ČASA 43
LITERATURA 44