Menadzment u Evropi

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Menadžment je još uvek nejasan i nedovoljno određen pojam. Menadžment se može definisati kao proces donošenja odluka i kontrole rada ljudi na ostvarivanju poslovnih ciljeva predudžeća. On je funkcija koja je neophodna u svim poslovima i drugim organizacionim sistemima. Menadžment je posebna profesija, posebno zanimanje u okviru koga se stvara određena karijera. Menadžment je neko ko je odgovoran za rad drugih ljudi. Pomenuti ćemo neke od funkcija menadžmenta:
Ovaj seminarski rad je posvećen problematici menadzmenta u evropi.

EFIKASAN MENADŽMENT

Podrazumeva:
-Postojanje konkurentskog tržišta proizvoda i usluga
-Profesionalnost rukovodilaca u obavljanju zadataka
-Dominacija ekonomskog kriterijuma u odlučivanju
-Postojanje korporativnog kapitala
-Postojanje korporativne organizacije
-Tržište deonica

POJAVA LITERATURE O MENADŽMENTU

-Početak XIX veka doneo je pravo bogatstvo u literaturi o menadžmentu
-Ekonomisti su pisali o konceptu menadžmenta, funkcijama i primeni teorije
-Posmatrano 5 funkcija: planiranje, organizovanje, liderstvo, izdavanje naloga i kontrola
-Smit i Targot: odvajanje vlasništva od uprave i uzdizanje menadžerske klase
-Maršal: planiranje kao najvažnija menadžerska funkcija
-Slaganje jedino oko principa specijalizacije ili podele rada
-Treba istaći da su oni ovu tematiku tretirali na tri nezavisna nivoa
-Međunarodna trgovina
-Specijalizacija kompanija
-Specijalizacija pojedinaca - profesionalna podela rada

MEĐUNARODNA KOORDINACIJA EKONOMSKIH POLITIKA

Jedno od sve značajnijih područja makroekonomske teorije je istraživanje posledica makroekonomskih politika i na međunarodnom planu i posebno mogućnosti međunarodne koordinacije ekonomskih politika. Iskustva OECD-a, EU, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava i međunarodnom dimenzijom – međunarodnim dogovorom o okvirima unutar kojih će se kretati nacionalna politika.
U poslednjih nekoliko godina, posebno od naftnih šokova i naglašene kolebljivosti kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanje teorijske osnovice i praktičnih mogućnosti koordinacije nacionalnih ekonomskih politika. U bližoj budućnosti ne može se, međutim, očekivati stvaranje nadnacionalne zajednice koja bi suvereno propisivala pravila i sankcionisala ponašanje učesnika – država.
Koordinacija politika može sagledavati u svetlu igre dva igrača, ili kao
-nekooperativna ili
-kooperativna igra: u slučaju nekooperativne igre svaki subjekt akcija partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje na njih, a u slučaju kooperativne jedan učesnik igra ulogu lidera, a svi drugi ga slede.
Za međunarodnu koordinaciju ekonomskih politika ključno je razrešavanje dihotomije:
(a)kruta nacionalna pravila i
(b)labava diskreciona prava na međunarodnom nivou.
Multinacionalna koordinacija zahteva jačanje institucija koje raspolažu diskrecionim pravima, i to zato što kooperativno "igranje" dugo traje, igrači podležu ograničenjima, proces usaglašavanja je složen, izuzetan je uticaj šokova i političke nestabilnosti. Do 1971. međunarodni monetarni sistem temeljio se na pravilima, a stvaranje Evropskog monetarnog sistema značio je velika diskreciona prava njenih institucija. Ciljevi EMS su:
-stvaranje zone monetarne stabilnosti u Evropi i
-koordinacija politika zemalja članica u odnosu na treće zemlje.
Za međunarodnu zajednicu karakterističan je prelazak od liderskog modela ka modelu nekooperativne igre: nijedan akter nema mogućnosti da menja ponašanje drugih, pa ih uzima za date, nema divoljno snage da nametne svoje ciljeve i politiku.
Liderski model kooperativne igre počiva na argumentu o "lokomotivi razvoja".
-Pozitivne efekate ekspanzije lidera opisuje sledeća sekvenca: povećana zaposlenost i tržnja povećaju zaposlenost i poboljšavaju odnose razmene i drugo: sadašnje blagostanje ne-lidera povećava se zbog realnog efekta, a zbog nominalnog-inflatornog, buduće bi se smanjilo.
-Negativni efekti su: povećanje zaposlenosti u jednoj zemlji i njenog blagostanja u sadašnjem trenutku mogu u toj meri usporiti inflaciju da će to ugroziti njeno buduće blagostanje. Drugo, očekivani nepovoljni efekti liderove inflacija mogu navesti ne-lidere da već sada, smanjivanjem zaposlenoti, preduprede svoju buduću inflaciju.
Unutar ovakve bazične strukture međunarodne privrede prenose se dva najvažnija impulsa:
(a)fiskalni i
(b)monetarni.
U osnovi fiskalnog impulsa nalaze se sledeće sekvence:
-ako je zemlja dužnik, stalni rast izdataka smanjuje njenu potrošnju i kamate, a povećava inostrano bogastvo i potrošnju;
-uticaj fiskalne politike na kamate zavisi od transmisionog mehanizma – rasta proizvodnje u svetu (transmisija je negativna u smislu većeg efekta fiskalne ekspanzije na kamate kada proizvodnja brzo raste);
-prolazna tekuća fiskalna ekspanzija izaziva negativne efekte, jer prigušuje i domaći i strani privatni sektor, prolazno buduće povećavanje poreza povećava inostranu potrošnju, a smanjuje domaću. To je poznata Rikardova teorema o smanjivanju sadašnjih poreza i povećanju privatnog bogatstva, s tim da se u budućnosti odnosi mijenjaju u suprotnom smjeru.
Osnovu modela čine sledeći odnosi:
-tražnja privatnog sektora za različitim oblicima imovine u funkciji je bogatstva i realnih prinosa;
-ponuda novca i budžetsko ograničenje opisuju ponašanje države;
-efikasna finansijska tržišta izjednačavaju prinose na nacionalnom i međunarodnom planu;
-ponuda je izvedena iz funkcije cijena, a cijene iz načela "zidanja troškova";
-sindikalizovano tržište rada i
-platni bilans je u funkciji deviznog kursa.
1)Fiskalni šok: povećavaju se kamate – više na nacionalnom nivou, povećava se domaća proizvodnja, vjerovatno i cene, raste devizni kurs. Na ovakvo ponašanje lidera sledbenici mogu