Makro menadzment u Evropskoj uniji

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.

Jedno od sve značajnijih područja makroekonomske teorije je istraživanje posledica makroekonomskih politika i na međunarodnom planu i posebno mogućnosti međunarodne koordinacije ekonomskih politika. Iskustva OECD-a, EU, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava i međunarodnom dimenzijom – međunarodnim dogovorom o okvirima unutar kojih će se kretati nacionalna politika.
U poslednjih nekoliko godina, posebno od naftnih šokova i naglašene kolebljivosti kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanje teorijske osnovice i praktičnih mogućnosti koordinacije nacionalnih ekonomskih politika. U bližoj budućnosti ne može se, međutim, očekivati stvaranje nadnacionalne zajednice koja bi suvereno propisivala pravila i sankcionisala ponašanje učesnika – država.
Koordinacija politika može sagledavati u svetlu igre dva igrača, ili kao
-nekooperativna ili
-kooperativna igra: u slučaju nekooperativne igre svaki subjekt akcija partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje na njih, a u slučaju kooperativne jedan učesnik igra ulogu lidera, a svi drugi ga slede.
Za međunarodnu koordinaciju ekonomskih politika ključno je razrešavanje dihotomije:
(a)kruta nacionalna pravila i
(b)labava diskreciona prava na međunarodnom nivou.
Multinacionalna koordinacija zahteva jačanje institucija koje raspolažu diskrecionim pravima, i to zato što kooperativno "igranje" dugo traje, igrači podležu ograničenjima, proces usaglašavanja je složen, izuzetan je uticaj šokova i političke nestabilnosti. Do 1971. međunarodni monetarni sistem temeljio se na pravilima, a stvaranje Evropskog monetarnog sistema značio je velika diskreciona prava njenih institucija. Ciljevi EMS su:
-stvaranje zone monetarne stabilnosti u Evropi i
-koordinacija politika zemalja članica u odnosu na treće zemlje.
Za međunarodnu zajednicu karakterističan je prelazak od liderskog modela ka modelu nekooperativne igre: nijedan akter nema mogućnosti da menja ponašanje drugih, pa ih uzima za date, nema divoljno snage da nametne svoje ciljeve i politiku.
Liderski model kooperativne igre počiva na argumentu o "lokomotivi razvoja".
-Pozitivne efekate ekspanzije lidera opisuje sledeća sekvenca: povećana zaposlenost i tržnja povećaju zaposlenost i poboljšavaju odnose razmene i drugo: sadašnje blagostanje ne-lidera povećava se zbog realnog efekta, a zbog nominalnog-inflatornog, buduće bi se smanjilo.