SEMINARSKI MATURSKI I DIPLOMSKI RADOVI

seminarski
Pitanja i Odgovori:
Kako do gotovih radova!
Izrada novih radova!

Kontakt:
maturskiradovi.net@gmail.com +381611100105 (slati isključivo SMS poruke)

Bavimo se izradom materijala (seminarski, maturski, maturalni, diplomski, master i magistarski radovi) po Vašoj želji. Okupili smo ozbiljan i dokazan tim saradnika usavršen za izradu radova iz: ekonomije, bankarstvo, istorija, geografija, informacioni sistemi, računarske mreže, hardver, inteligencija, turizam, menadžment, fizika, informatika, biologija .  Gotovi radovi ovde...
Da li ste zadovoljni kvalitetom i brzinom naše usluge?
 
Komunikacione i racunarske mreze - treca godina PDF Печати Е-пошта

Uvod u telekomunikacije

Telekomunikacije su grana ljudske delatnosti koja se bavi prenosom poruka, vesti ili saopštenja, sa mesta predaje do mesta prijema.

Prenos se vrši:

-                      elektromagnetskim talasima

-                      svetlost (infracrvena tehnologija – IR i prenos po optičkim kablovima FO)

Poruka je bitan element telekomunikacija. Poruke mogu biti:

-                      govor

-                      muzika

-                      pokretne slike

-                      nepokretne slike

-                      podaci (DATE)

-                      tekst

24. maj 1844. – od tada počinje savremeni razvoj telekomunikacija. Morze je omogućio prvi prenos telegrafskih signala. 1851. je postavljen prvi podmorski telegrafski kabl između Engleske i Francuske. Thefonija je savremeniji vid prenosa poruka (1876-78. Graham Bel). 1892. izgrađena je prva telefonska centrala u SAD. Krajem XIX veka ostvaren je bežični prenos informacija. Prvi prenos TV signala je stvaren 1927. između Njujorka i Vašingtona, a prva javn aTV demonstracija je postugnuta 1934. goine. 1956. je postavljen pomorski kabl između SAD i Engleske, a nosio je 36 kanala.

1960. lansiran je satelit EHO 1 koji nije pojačavao signale tj. nije bio aktivan. Prvi aktivni satelit bio je Kurir.

Geostaciarni sateliti su takvi sateliti koji svojim suprotim kretanjem od kretanja Zemlje ostvaruju elfekat nepokretnosti tj. stacionarnosti u odnosu na Zemlju. Ovi sateliti se lansiraju na 42000 km i obuhvataju 1/3 zemljine kugle odozgo.

Razlikuju se 3 vrste satelita:

-                      GEO

-                      MEO sateliti na srednjim visinama (pokrivaju manju površinu)

-                      LEO sateliti su niskoorbitni sateliti koji omogućuju sasvim nov sistem komunikacija. To je GMPCS sistem tj. Globalni Mobilni Personalani Komunikacioni Sistem.

Komunikacioni sistemi mogu biti usko pojasni i široko pojasni.

 

Priroda poruka i karaktaristike prenošenih signala

Osnovni cilj savremenih metoda komuniciranja je prenos poruke između predajnike i prijemnika. U telekomunikacij. se to vrši transformacijom poruke u signal. Signali su namerno izazvani određeni fizički procesi koji u sebi nose željenu poruku. Zadatak telekomuniciranja je da se sa mesta predaje prenese signal u što je moguće izvornijem obliku na mesto prijema. Zahteva se da transfomrmacije budu minimalne. Da biu se to postiglo kreće se od analize signala. Time se žele pronaći bitne karakteristike signala da bi se gradili kvalitetni sistemi za njihov prenos. Uvek se polazi od prirode poruka. Postoje dve grupe poruka:

1)                   diskretne poruke – to su nekontinualne poruke. Date su u vidu niza odvojenih elemeneta. Njih ima tačno konačan broj. Postoje različite vrednosti tih elemenata. Ti elementi su simboli, a skup tih elemenata je alfabet.

**

2)                   kontinualne poruke – primer ove poruke je telefonija.

**

Poruka se konvertuje u ekvivalent – signal.

 

Priroda i klasifikacija signala

1)                   determenistički signali – imaju osobinu da mogu biti zadani u vidu neke definisane f-je (promene su po zakonu). Kada se jednom poznaje zakon tih promena, možemo da projektujemo veličinu koja karakteriše signal i u budućnosti.

2)                   slučajni signali – njihove promene u vremenu se ne mogu unapred odrediti. Mi poznajemo f-ju po kojoj se signali menjaju u prošlosti, ali ne i u budućnosti. To su specijalne f-je. Podoblasti sprecijalne f-je su: slučajne f-je i stohastički procesi.

Samo slučajni signal nosi u sebi informaciju; deterministički signal nema informacije. Ovo se objašnjava računom verovatnoće.

 

Načini analize determinističkih signala

Deterministički signali se ispituju harmonijskom analizom signala. Ona se zasniva na teoriji Furijevih redova i Furijeovih transformacija (Fourier). Furijevi redovi se koriste kod periodičnih signala, a furijeove transformacije za analizu aperiodičnih signala. Harmonijska analiza je pogodna kod periodičnih f-ja. Ne zavisi od njihovog talasnog oblika. Takva f-ja se može razviti u Furijev red. Time se ta f-ja prebacuje iz vremenskog domena (f(t)) u domen učestanosti (frekvencijski domen) tj. F(ω).

f(t) → F(ω)

Od talasnih oblika, kopje možemo da razlažemo putem Furijevog reda posbno su značajni sinusoidalni talasni oblici. U kolima sa R, L, C elementima, promene napona i struje ne menjaju sinusoidalni oblik.

**

Kod aperiodičnih signala se koriste Furijeve transformacije i Furijeovi integrali. Ovde nema poznatih slučajeva.

Kod prenosa signala uvek nas zanima ulaz/izlaz tj. u smislu vernosti reprodukcije signala. Ta vernost govori o kvalitetu prenosa. Nelinarni elementi čine problem jer sinusoidalni oblik onda beži u neki drugi oblik.

 

Harmonijska analiza periodičnih siglana

f(t) = f(t+T)         T-perioda          

1)Diriheov uslov – da je f-ja konačna da bi analiza bila moguća. **

Osnovni oblik Furijavog reda:

(1)

ω0 – kružna frekvencija

(1)                 je periodična f-ja. Ona se može razložiti na niz komponenti. Ovo je jedan od načina predstavljanja periodične f-je.

 (2)

θn – početni ugao

(2)                 je složeniji oblik predstavljanja periodičnih f-ja (dat je kao zbir harmonika tj. prostih periodičnih oscilacija – za svako n imamo po jedan harmonik)

 (3)

(3)                 izraz koristi kompleksne f-je. To je kompleksna forma Furijevog reda.

 

 

Ovde se javljaju negativne frekvencije kojih u prirodi nema, ali se koriste u analizi.

**

Ako znamo amplitudski i fazni spektar i funkcija t(f) će biti određena

**

Ovim matematičkim aparatom (Furijav red) smo se iz domena vremena prebacili u domen učastanosti. To radi f-ja: Fn = |Fn|ej(nω0t + θn) 

Ovo je inverzna Furijeova transformacija. Efektivna vrednost f-je nam govori o snazi signala:

**

Ovo je Parsevalova teorema. Snaga ne zavisi od faze.

 

Korelacija periodičnih signala

Posmatramo dve periodične f-je: f1(t) i f2(t). Neka su im periode jadnake tj.

Ovo je takođe periodična f-ja periode 2π/ω0

Proizvod (Fn)1(Fn)2 i R12(T) su Furijev transformacioni par. F-ja R12(T) je korelaciona f-ja.

Ovo je autokorelaciona f-ja.

Spektar snage signala. Snaga nije ravnomerno raspoređana po spektru.

|Fn|2 – spektar snage      |Fn|2 = S11 (nω0)

To je realna veličina. R12(T) – ukrštena korelacija (cross korelacija)

Ako posmatramo sistem za prenos, na ulazu imamo f1(t), a na izlazu f2(t). Na osnovu korelacione f-je dolaziimo do osobina sistema.

**

 

Konvolucija periodičnih signala

**

 

Harmonijska analiza aperiodičnih signala

Aperiodični signal prikazujemo vremenskom f-jom koja je takođe aperiodična. Kod tih f-ja moemo da koristimo Furijeov integra.

Posmatramo periodičnu f-ju. Ispitujemo da li ona u nekom graničnom slučaju može biti aperiodična. To je moguće ako T→ ¥. Predpostavimo da je f(t) periodična f-ja.

Ova pretpostavka tj. aproksimacija se uvodi da bi harmonijska analiza aperiodičnog signala bila što tačnija.

10 f(t) postaje aperiodična

20 ω0 postaje dω - infinitezimala (zanemarljivo mala)

300 ® ω (postaje kontinualna frekvencija)

40

Ovo je Furijeov integral za aperiodične f-je.

f(t), F(jω) – Furijeov transformacioni par za aperiodične f-je

F(jω) – furijeova transformacija aperiodičnih signala

f(t) – inverzna Furijeova transformacija aperiodičnih signala

Aperiodični siglali imaju kontinualne sptektre

F(jω) = | F(jω) |ejq(ω) – spektralna gustina faza aperidočnih signala (uvek je neparna funkcija)

 

Korelacija aperiodičnih signala

Posmatramo par f-ja: f1(t) i f2(t)

**

 

Konvolucija aperiodičnih signala

Posmatramo aperiodične f-je: f1(t) i f2(t)

 **

 

Primena harmonijske analize u prenosu determinističnih siglala

Svrha analize je da neke vremenske f-je predstav u domenu frekvencije da bi se ispitala njegova transformacija prilikom prolaska kroz neki sistem za prenos. Prilikom poređenja ulaza i izlaza signala iz sistema možemo odrediti deformaciju signala. Posmatramo sisteme koji su linearni tzv. linearne mreže. Pretpostavka je da su parametri tih mreža konstantni. Ova konstantnost se ne može obezbediti u svim sistemima. Taj sistem crtamo pomoću četvoropola:

**

Linearna mreža je određena sistemom diferencijalnih jednačina sa const koeficijentima što se može rešiti ili pomoću Furijeove ili pomoću Laplasove transformacije.

ulazni signal: ejωt

izlazni signal: H(jω)ejωt

H – kompleksna f-ja (uvodi uticaj mreže na amplitudu i fazu signala)

H(jω) – f-ja prenosa ili transfer f-ja

10 Na ulaz sistema je pušten periodični signal. x(t) – periodična f-ja (funkcioniše Furijev red)

20 Na ulazu sistema je pušten aperiodični siglal. x(t) – apreriodična f-ja.

Uvodimo Furijeovu transformaciju – X(jω)

y(t) – izlaz iz istema tj. odziv na x(t) posmatran u domenu vremena

**

Y(jω) = H(jω) x(jω) – izlaz posmatran u domenu frekvencije

Do H(jω) dolazimo puštajući najjednostavnije sinusoidalne f-je. Na osnovu ulaza i izlaza nalazimo transfer f-ju i koristimo je kasnije u složenim f-jama.

Diskretiziranje kontinualnih signala

Kontinualnim porukama odgovara analogni prenos. Kod diskretnih siglanal prenos je u diskretnoj formi (digitalni p.) Kontinualni signal se harmonijskom analizom može prevesti u diskretan, pa ga tako preneti, a da on pri tome zadrži sve elemente kontinualnih signala. Sve kontinualne poruke su slučajne f-je.

Kod telefonije se signal može prevesti u ospeg od 300 do 3400 Hz. Širina telefonskog kanala je 4KHz. Kod TV signala dovoljno je preneti opseg od 5 MHz. Kod kontinualnih signala se može uzeti neka gornja granica – fm. Signali se ralikuju po trenutnim vrednostima. Ta različitost signala i pomenuto ograničenje omogućuju nam predstavljanje signala u vremenskim trenutcima i to je I diskretizacija, tj. diskretizacija po vremenu (prvi korak). Sledeći korak je diskretizacija po nivou tj. kvantizacija.

**

 

Diskretiziranje po vremenu

Teorema koja omogućuje jednoznačnost:

*ako kontinualna f-ja vremena (f(t)) ima spektar koji se nalazi u intervalu učestanosti od 0-fm onda je ta f-ja u potpunosti definisana svojim trenutnim vrednostima uzetim u ekvidistantim tačkama međusobno udaljenim (prethodna od naredne) **

Ovo je teorema o odmeravanju ili odabira.

**

Ovu teoremu su pronašli nezavisno jedan od drugog Koteljnikov i Šenon, te je zato ovo i Šenonova teorema.

∆t – perioda odabiranja

f(t) – kontinualna f-ja, fm – gornja granica

**

F-ja f(t) jednoznačno je određena datom sumom gde je prvi član vrednost f-je u tački odabiranja. Ona množi razlomak oblika **. To je težinska f-ja koja ja centrirana u takči odabiranja.

**

Vrednost f-je u tački t=tn je nezavisna od vrednosti f-je u nekoj drugoj tački. Ovaj prvi korak se zove semplovanje.

 

Diskretiziranje po trenutnim vrednostima signala

Posmatramo f-ju S(t). Nad njom je izvršeno odabiranje. Uvodimo ograničenje: Smin, Smax (f-ja ne može da ide izvan granica, sve što je van granica biće odsečeno)

**

Ovo je proces kvanizacije. Amplitude f-je koje su varirale predstavljamo pomoću različitih varijabli. Cilj je da amplitude dovedemo do najbližih nižih vrednosti. Ovde se uvodi greška uslad kvantizacije. Postoji šum kome se unapred definiše dozvoljena vrednost.

 

Kodiranje signala

Impulsna kodna modulacija (PCM) – osnova za digitalni prenos

Nyquist-ova teorema: ponavlja šenonovu teoremu.

Na mestu prijema mora postojati NF (nisko frekfentni) filter.

Telefonija (TF) 4000 Hz x 2 – 8000 uzoraka/sek.

telefonski kanal – mora se angažovati dva puta veši spektar pri prenosu

Uzorci predstavljaju naku povorku impulsa. Tu ne sme biti jednosmerna komponenta (srednja vrednost impulsa). Ona mora biti nula da ne bi opterećivala sistem.

 

Osnove konvencionalne telefonije

PSTN – Public Switching Telekommunications Network (javna komutirana telekomunikaciona mreža)

Ovo je najrasprostranjeniji telekomunikacioni resurs na Zemlji. Prema podacima iz 1996. bilo je oko milijardu telefonskih pretplatnika na svetu. Ova mreža je i osnova za računasku komunikaciju.Njena podrška je Internet. Ova mreža se koristi i za faksimil saobraćaj (faksimil grupe 3). Na ovu mrežu se oslanjaju i svi celularni tj. mobilni sistemi.

Osnovu mreže čini telefonski aparat. Povezan je sa dve bakarne žice (presek provodnika je 0,4 ili 0,6 mm) sa centralom. On sadrži u sebi: slušalicu, mikrofon (konvertori koji vrše konverziju signala u električni signal tj. iz el. u akustični signal), kućište, elektronska kola.

Napajanje se vrši jednosmernim naponom (-48V DC, + se uzemljuje) iz centrale. Mikrofon se napaja sa 3-5 V.

Oco je pretplatnička petlja tj. LOOP. Komutirano – znači da postoji centrala koja omogućuje switching . ta centrala se označava sa ATC (automatska telefonska centrala)

**

3-4km – 0,4mm ; 5-6km – 0,6mm (centrala može da obuhvati samo ove radijuse). Centrala  se povezuje sa drugom centralom. Ti vodovi se ne izvode u bakru (multipleksni uređaji ili optička vlakna)

 

Osnovne konfiguracije mreže

Čim  povežemo više korisnika sa centralom dobijamo mrežu. Tri osnovna tipa mreža tj. kofiguracija:

1)                   Mešoviti način konfiguriranja mreže

**

Postoji direktna i alternativna mreža (preko druge centrale) Ova mreža se koristi tako gde je veliki saobraćaj.

2)                   Zvezda konfiguracij za povezivanje centrala

**

ATC1 – glavna centrala preko koje ide svaka komunikacija

3)                   Dvostruka zvezda konfiguracija

**

Ovo je konfiguracija višeg nivoa. Komunikacija nije moguća ako se ne pređu više od dve centrale.

 

Hijerarhijska mreža

U ovoj mreži postoje nivoi.

**

Komponente sistema:

-                      telefonske centrale (komutacije)

-                      sistemi za prenos

-                      pretplatnički terminalni uređaji (relefonski aparat, modem, faks aparat)

Naša mreža se sastoji iz sledećih celina:

-                      čvorno područje (objedinjuje čvorne centrale u selima čvornog područja) 8/7 – cifre brojeva

-                      područje mrežne grupe – za ulazak u mrežnu grupu mora se birati broj (npr. 023)

-                      tranzitno područje – pokriva ga tranzitna centrala koja u sebi sadrži glavne centrale (npr. Novi Sad za područje Vojvodine)

-                      područje međunarodne centrale – izborom prefiksa 99 usmerava nas ka međunarodnoj centrali u Bogradu (iz sveta se umseto 99 bira 00)

-                      krajnja centrala  – locirane su obično u selima

-                      čvorna centrala  – u sedištu čvornog područja

-                      glavna centrala – u sedštu mrežne grupe

-                      tranzitna centrala

-                      međunarodna centrala

Prema ovoj podeli razlikujemo:

-                      mesni saobraćaj

-                      međumesni saobraćaj

-                      međunarodni saobraćaj

Broj vodova u nekom sistemu prenosa odgovara broju kanala 0-4 KHz – govorni kanal;

Na 1000 korisnika – 30 vodova (2 Mbit/s)

Broj vodova ne treba predimenzionisati. Da bi se odredio taj potreban broj vodova treba znati.

-                      koliko se koristi vodova u jedinici vremena (saobraćaj je stihijski – uvodi se sat glavnog opterećenja kada se pojavljuje max saobraćaj)

-                      koliko traje zauzeće vodova tj. vreme zauzimanja vodova.

Jedinica za merenje intenziteta saobraćaja se naziva erlang. To je neimenovana jedinica. Ona govori o gubicima. To je mera zauzeća voda u toku jednog sata. Impedansa dvožičnih vodova je 600Ω. Ona zavisi od frekvencije i odgovora frekveniji od 800Hz (test om). Da bi sistem funkcionisao u njemu mora da postoji signalizacija.

 

Signalizacija

Deli se na :

-                      pretpatničku signalizaciju

-                      signalizacijuz izmeđuATC

Prva statusna informacija za korisniak je slobodno biranje, pa status zauzeća, zvonjenje telefona.

Obaveštenje centrali da koriste želi da koristi sistem (to je podizanje slušalice); biranje broja – signali centrali da traži broj; uspostavljanje veze.

Tarifni impulsi idu na račun korisnika.

Funkcionalno:

-                      audio-vizuelna

-                      nadzor

-                      f-ja adresiranja

**

 

Konvencionalne analogne telefonske centrale

Signali nisu konvertovani u digitalni oblik. Razlozi razmatranja analognih centrala:

1.                   koncept se sledi i kod digitalnih centrala

2.                   koristi se još uvek veliki broj ovih centrala u PSTN-u

3.                   istorijski razog

Ove centrale obezbeđuju:

-                      funkcionalne karakteriskike

-                      način rada

-                      komutiranje

 

Komutacija u telefonskoj mreži

TM se sastoji iz puteva između komutacionih čvorova. Postojanje oveh puteva omogućuje komunikaciju između korisnika. Pomoću komutacije se postiže ekonomičnost mreže. Komunikacija ima f-ju da uspostavi vezu među korisnicima, da je raskine i uspostavi se logičkih f-ja.

Privatni sistemi – zatvoreni, nedostupni sistemi. Suprotno tome su javni sistemi. To su komercijalni sistemi, pa treba da zadovolje određenezahteve korisnika:

1.                   komunikacija

2.                   brzina uspostavljanja veze

3.                   privatnost i treajnost komunikacije

4.                   govor

5.                   raspoloživost sistema

Dvožično (dve bakarne žice) – realizuju i predaju prijem

Četvorožični sistemi služe za vezu između centrala. Odvojen je od korisnika. Kombinovana je sa multipleksnom opremom. Sve digitalne centrale su četvorožične.

 

Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar

busy
 
seminarski