Druga pо vеličini na svеtu, sa skоrо 10 miliоna kvadratnih kilоmеtara pоvršinе, Kanada jе zasigurnо zеmlja vеlikоg prоstranstva. Izlazi na оbalе tri оkеana: Atlantskоg, Tihоg i Arktičkоg. Tеkućе vоdе pripadaju jеdnоm оd 5 slivоva: sliv Mеksičkоg mоra, sliv Hadsоnоvоg mоra, ili slivоvima Atlantskоg, Tihоg ili Arktičkоg оkеana. Takоđе pоstоjе i pоdručja u planinskоm zapadnоm dеlu Kanadе kоja imaju intеrni sliv, оdnоsnо gdе sе rеkе ulivaju u jеzеra iz kоjih vоda nе ističе niti u jеdan оkеan ili mоrе.

Vеći dео Kanadе jе ravničarski, gdе prеrijе zauzimaju cеntralni dео zеmljе, kоji jе i jеdna оd najvеća žitnica na svеtu. Zapadni dео zеmljе jе planinski sa vrhоvima i dо 6000 mеtara, sеvеrni jе ravničarski i blagо brdоvit, ali zbоg klimе tо jе оblast tundrе i vеčitоg lеda. Na istоku nalazе sе brdskо-planinski i ravničarski prеdеli, visinе dо 1500 mеtara.

UVOD 1
1.1 Fizičko-geografske odlike Kanade 2
1.2 Stanovništvo Kanade 8
1.3 Privreda 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

Sjedinjene Države su treće najpopularnije odredište svjetskih turista, odmah nakon Francuske i Španije. SAD se sastoji od 50 saveznih država, uključujući Aljasku na dalekom sjeveru i Havaje u Tihom okeanu. Milioni turista dolaze kako bi obišli tu raznoliku zemlju, a mnogi i danas ostaju kako bi tamo pokušali ostvariti svoje snove. Više od 75 posto Amerikanaca živi u gradovima ili njihovim predgrađima. Najveći grad je New York s otprilike 16,000.000 stanovnika, a slede ga Los Angeles i Chicago. Stanovništvo SAD-a mješavina je vrlo različitih etničkih skupina i rasa. Američkih domorodaca, prvih stanovnika SAD-a, manje je od 1 posto ukupnog stanovništva, a oko petine njih živi u rezervatima.

Sjedinjene Američke Države su federalna ustavna republika koju čini pedeset država i jedan federalni okrug. Uglavnom se prostiru u centralnom dijelu sjeverne Amerike, gdje se, između Tihog i Atlantskog okeana, nalazi četrdeset osam kontinentalnih država i glavni grad Vašington, koji se na sjeveru graniče sa Kanadom, a na jugu s Meksikom. Država Aljaska nalazi se na sjeverozapadu kontinenta, sa Kanadom na istoku i Rusijom na zapadu preko Beringovog moreuza, dok se država Havaji nalazi u Tihom okeanu. U sastavu Sjedinjenih Država takođe se nalazi nekoliko teritorija i ostrva raštrkanih širom Kariba i Pacifika.

1 UVOD 3
2 Osnovne karakteristike SAD-a 5
3 Urbani centri kao turistička destinacija 7
4 Gradski turistički centri SAD 10
4.1 Njujork 10
4.2 Čikago 15
4.3 Boston 17
4.4 Vašington 21
4.5 San Francisko 24
5 ZAKLJUČAK 27
LITERATURA 30

Znatna prirodna bogatstva i strategijski značaj Indo¬nezije oduvek su privlačili strane osvajače, što je učinilo da gotovo celokupna istorija Indonezije bude ispunjena borbom za očuvanje nezavisnosti. Teritorija današnje In¬donezije samo je dva puta u prošlosti bila politički ujedinjena, i to od VII do XII veka, kada je dinastija Srividaja sa Sumatre uspela da proširi svoju vlast nad većim delom indonezijskog arhipelaga, i u doba dinastije Modapahid sa Jave, koja je u periodu od XII do prve polovine XIV veka vladala najjačom državom u ovom regionu. Ova država je, osim Indonezije, obuhvatala Malaju i Filipine. Prodor indijskih muslimana u XV veku, koji su obrazovali više malih država na Borneu, Javi i Moluckim ostrvima, i činjenica što su lokalni vladari prihvatili islam, doprineli su propasti države Modapahid. Plemenske starešine i kneževi su među sobom podelili vlast i na taj način je stvoren veliki broj slabih državica. Ovako razjedinjenu Indoneziju zatekao je početak evropske kolonizacije.

Početkom XVI veka započela je kolonizacija arhipe¬laga. Godine 1511. osamnaest portugalskih brodova sa više od 1.000 članova posade osvojili su lukus Malaku, a kasnije Molucka, Malosundska ostrva i Južni Celebes. Međutim, interesovanje za Indoneziju postojalo je i kod Holanđana. Njihovo veće angažovanje u Jugoistočnoj Aziji počinje u XVII veku, posle naglog slabljenja portugalske moći. Godine 1602. osnovana je Holandsko-istočnoindijska kompanija, koja postaje pionir u stvaranju holandskog kolonijalnog carstva. U stvari, to su bile udružene kompanije šest holandskih gradova koje je stitila holandska vojska.

UVOD 3
1 Indonezija 4
1.1 Položaj 4
1.2 Reljef 5
1.3 Klima 6
1.4 Vode 8
1.5 Živi svet 8
1.6 Demografske karakteristike 9
1.6.1 Gustina naseljenosti 9
1.6.2 Prirodni priraštaj 9
1.6.3 Rasna struktura 10
1.6.4 Jezici 10
1.6.5 Vera 10
1.7 Uređenje 11
1.8 Privreda 12
1.9 Veći gradovi 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Sva tri naseljena južna kontinenta, Afrika, Južna Amerika i Australija , u svome su severnom delu široki, a u juznom uski, te su svojim šiljcima upravljeni prema Južnom polu. Afrički južni šiljak najtuplji je i ne zalazi tako daleko na jug kao šiljci ostalih dvaju kontinenata, ali se afrički trup nastavlja u podmorskom grebenu daleko prema jugu. Afrika je između južnih kontinenata najsevernije položena. Njen se najveći deo površine nalazi u tropskom pojasu, severno od ekvatora, i manjim delom u severnom umerenom pojasu. Na sever se prostire do 37°20' severne širine, a na jug do 34°51' južne širine. Po svojoj geografskoj dužini Afrika se nalazi upravo južno od Evrope. Zapadni joj rt Kap Verde seže do 17°35' zapadne dužine, a istočni rt Ras Hafun do 51°28' istočne dužine. Njen središnji meridijan, 20. stepen istočne dužine, prolazi blizu Beograda, pa kada bi se Beograd i Zagreb spustili na jug po prilici za trideset stepena, bili bi upravo u središtu Afrike.

Na Gibraltarskim vratima Afrika je od Evrope udaljena samo 14 km, a kod Sicilije 138 km. Među njima je toplo Sredozemno more, koje povezuje afričko severno obalno područje s Južnom Evropom. S Azijom je Afrika vezana Sueskom kanalom, koji je prokopan godine 1869. Po svome geološkom i orografskom sastavu, pa klimi i po biljnom i životinjskom svetu, kao i po kulturi stanovništva, Afrika se nastavlja u azijskom poluostrvu Arabiji, s kojim je u nedavno geološko doba bila vezana.

UVOD 3
1 Južna Afrika 4
1.2 Tropska Južna Afrika 6
1.2 Subtropska Južna Afrika 9
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Nacionalni park Đerdap je najveći nacionalni park Srbije. Nalazi se u severoistočnom delu Srbije na samoj granici sa Rumunijom. Pruža se uz desnu obalu Dunava, od Golubca do Karataša kod Kladova, u dužini od 100 km, obuhvatajući uzani šumski brdsko - planinski pojas širine od 2 do 8 km i visine od 50 do 806 metara iznad Dunava.

Nacionalni park Đerdap formiran je 1974. godine, a proglašen je 1983. godine kada je Skupština Srbije donela Zakon o Nacionalnom parku Đerdap kojim su utvrđene njegove granice. Površina parka iznosi 63.500 ha. Obuhvata teritorije opština Golubac, Kladovo i Majdanpek.
Nacionalni park Đerdap se odlikuje veoma atraktivnim pejzažima i vidikovcima, izuzetno retkim biljnim i životinjskim vrstama, pećinama, potocima kao i mnogobrojnim antropogenim motivima.

1. Uvod…………………………………………………….3
2. Geografsko – turistički položaj………………………….4
3. Prirodne vrednosti……………………………………….5
3.1. Morfološke karakteristike…………………….....5
3.2. Klima…………………………………………….6
3.3. Hidrografske vrednosti…………………………..6
3.4. Biografske vrednosti……………………………..7
3.4.1. Flora………………………………………….7
3.4.2. Fauna………………………………………....7
3.4.3. Rezervati prirode……………………………..8
3.4.3.1. Lepenski vir……………………..……8
3.4.3.2. Veliki I Mali Štrbac………………….9
3.4.3.3. Golubački grad………………………10
3.4.3.4. Bosman – Sokolovac…………………10
3.4.3.5. Čoka Njalta sa Pesačom……………...11
3.4.3.6. Bojana………………………………..11
3.4.3.7. Tatarski vis…………………………...11
3.4.3.8. Šomrda……………………………….11
3.4.3.9. Ciganski potok……………………….11
3.4.3.10. Kanjom Boljetinske reke-Greben…….11
4. Anropogene vrednosti……………………………………12
4.1. Praistorijski spomenici i kulture…………………12
4.2. Srednjovekovni spomenici……………………….13
4.3. Etnografske vrednosti i folklor…………………..13
5. Oblici turizma…………………………………………….14
6. Zaklučak………………………………………………….15
7. Literatura…………………………………………………16

Njujork je jedan od gradova koji su od početaka razvoja američkog turizma prilačili najviše turista. Njujork je grad sa najviše stanovnika u Sjedinjenim Američkim Državama, i u centru je međunarodnih finansija, politike, zabave i kulture. Prvobitno se zvao Novi Amsterdam, a 1664. godine Britanci su mu dali ime Njujork (Novi Jork) u čast vojvode od Jorka. Njujork je jedan od najvećih gradova sveta, i sedište je velikih muzeja, galerija, međunarodnih korporacija i berzi. Grad je i sedište svih međunarodnih ambasada pri Ujedinjenim nacijama, čije se sedište takođe nalazi u Njujorku. Po popisu stanovništva iz 2010. u njemu je živelo 8.175.133 stanovnika.

Današnji simboli Njujorka su: Vol strit, Kip slobode (poklon Francuske, podignut je 1886), Bruklinski most (koji spada u najveće i najduže mostove sveta i spaja Menhetn i Bruklin), Empajer stejt bilding, Krajsler zgrada itd. To je bio i Svetski trgovinski centar, koji je srušen 11. septembra 2001. u terorističkom napadu. Poznata mesta su i Peta avenija, Tajms skver, Central park, Metropoliten muzej i Brodvej, bulevar koji se proteže od juga do severa Menhetna, a u čijem centralnom delu (Midtown) se nalaze mnoga pozorišta. Grad Njujork se nalazi u državi Njujork, i ima preko 8 miliona stanovnika na 800 km². Uže gradsko jezgro se sastoji iz pet gradskih opština: Bruklin, Bronks, Menhetn, Kvins, i Staten Ajland — od kojih bi svaka bila velegrad da se ne nalazi u Njujorku.

1 UVOD 3
2 Geografija i istorija grada 4
3 Turizam Njujorka 7
3.1 Urbani centri kao turistička destinacija 7
3.2 Znamenitosti Njujorka 9
4 ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13

Gotovo kod svih starih naroda nalazimo predstave o izgledu i postanku sveta. U početku bile su uglavnom temeljene na različitim mitološkim verovanjima. Iako su, prvenstveno zbog praktičnih potreba, pažljivo praćena kretanja nebeskih tijela, pokušaji njihovog objašnjavanja bili su uglavnom neanalitički, ponajviše zbog nepoznavanja geometrije. Astronomija kao egzaktna nauka, počela se razvijati u staroj Grčkoj. Sakupivši astronomska znanja svoga vremena, Aristotel je stvorio kosmološku teoriju koja će dominirati sledećih 18 vekova.

Tokom Srednjeg veka nije bilo revolucionarnih otkrića u astronomiji. U tom razdoblju značajnu ulogu za razvitak nauke odigrali su Arapi, koji su na neki način spojili znanja Dalekog istoka i stare Grčke. Preveli su mnoga značajna dela antičkih filozofa, među kojima i Ptolemejev Zbornik (od tada je poznat po arapskom naslovu Almagest). Veliki je doprinos arapskih astronoma posmatračkoj astronomiji. Precizno su pratili kretanja nebeskih tela i određivali njihove položaje na nebu, što je uticalo i na razvitak posmatračke astronomije u Evropi. Od početka 17. veka astronomija doživljava veliki napredak. Galileo Galilej dolazi do otkrića niza novih astronomskih pojava. Otkriva da planeta Venera pokazuje faze slične Mesečevim, opaža brda na Mesecu i određuje njihovu približnu visinu, pronalazi Sunčevu rotaciju praćenjem pomaka pega i otkriva četiri Jupiterova satelita. Njegova otkrića bila su u suprotnosti s Aristotelovim sistemom sveta. Stoga je Galileo nastojao uvesti Kopernikov heliocentrični sistem Italiji i čitavom katoličkom svetu.

UVOD 3
1 Pomračenja 4
1.1 Pomračenja nebeskih tela 4
2 Pomračenje Sunca 6
2.1 Istorijat 6
2.1 Pomračenje Sunca - opšta razmatranja 8
2.3 Tok pomračenja 8
2.4 Klasifikacija pomračenja Sunca 10
2.5 Posmatranje pomračenja Sunca 12
3 Pomračenje Meseca 13
3.1 Istorijat 13
3.2 Pomračenje Meseca - opšta razmatranja 13
3.3 Tok pomračenja 15
3.4 Vrste pomračenja Meseca 17
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20

Медијана је градска општина Града Ниша. Настала је 2002. године и обухвата део насеља Ниш и место Брзи Брод. Део насеља Ниш који се налази у овој градској општини обухвата следеће месне заједнице:

Медијана,
Ћеле кула,
Божидар Аџија,
Мија Станимировић,
Филип Кљајић,
Браће Тасковић,
Чаир,
Обилићев венац,
Душко Радовић.

Увод ............1
Административни и географски положај ...2
Становништво .......4
Привреда ............7
Локална самоуправа ...........13
Туризама ................15
Култура и уметност ..........15
Споменици културе и историје ...........16
Спорт и рекреација .....................17
Фестивали и забава ...............18
Образовање ...........19
Историја општине „Медијана“ ...........21
Закључак .........................22
Литература ................23

Pojava seoskih naselja kao oblika stalnog naseljavanja vezana je za pojavu i razvoj agrarne proizvodnje. Postojanje prvih seoskih naselja po spisima vodi iz Palestine, Iraka i Irana i govore o tome da su se sela širila prema Egiptu i istočnom Sredozemlju, s jedne strane a prema Indiji,s druge. Nakon toga,sela su počela da se stvaraju po drugim oblastima i delovima sveta. Tokom duge istorije karakteristike sela su se menjale prema geografskim svojstvima i društveno-ekonomskim razvojima sveta i pojedinih delova kao i prema društvenim odnosima. Prema društveno-ekonomskom razvoju stanovništva,sela su se delila na: predindustrijska ili tradicionalna i tržišna sela.

Na teritoriji centralne Srbije koja je površine 55968 km2 ima 4243 naselja od kojih su 3330 seoska naselja i razvrstane su u 12 kategorija sela a to su: usamljena ratarska i stočarska sela; naselja ratarskih,ratarsko-stočarskih,stočrsko-ratarskih i stočarskih područja; naseljana poljoprivrednim dobrima;naselja sa lokalnom preradjivačkom industrijom;prigradska naselja;naseljaindustrijskih zona; rudarsko-agrarna naselja;naselja vezana za eksploataciju šume; seoske banje;odmarališne naseobine;bivše varošice;centri seoskih opština.

UVOD 3
1 PROFIL OPŠTINE LEBANE – GEO POLOŽAJ I STANOVNIŠTVO 3
1.1 Stanovništvo i njegova struktura 4
1.2 Struktura stanovništva 4
2 Radan planina 4
3 Sela na području opštine Lebane 5
3.1 Narodno graditeljstvo 6
4 Sela i njihove karakteristike 7
5 selo Bošnjace 7
5.1 selo Buvce 7
5.2 selo Grgurovce 8
5.3 selo Klajić 8
5.4 selo Lipovica 9
5.5 selo Popovce 9
5.6 selo Prekopčelica 9
5.7 selo Rafuna 10
5.8 selo Sišane 10
5.9 selo Šilovo 11
5.10 selo Šumane 11
ZAKLJUČAK 12
Literatura 14

Sunce je centralno telo planetskog sistema, a za nas je najvažnije nebesko telo. Od njega primamo svetlost i toplotu. Ono je ogromna gasovita usijana masa, čija temperatura u jezgru dostiže oko 20 miliona stepeni celzijusa, dok temperatura na površini sfere dostiže između 5000-7000° S. Prematome, predstavlja malu zvezdu, koja je najbližaZemlji na rastojanju oko 150 miliona kilometara. U toku kretanja Zemlja i ostale planete obilaze Sunce po eliptičnim putanjama u ek-liptičnoj ravni, pa su njihova rastoj anja od Sunca promenljiva u zavisnosti u kom položaju se nalaze, tim pre što se Sunce nalazi u jednoj zajedničkoj žiži svih elipsi. Zato se često uzima prosečno rastojanje od ostalih planeta.

Prečnik Zemlje iznosi 12758 km, a prečnik Sunca 1391000 km; kada bi im se izražavale zapremine, onda bi zapremina Sunca bila oko 1300000 puta veća od zapremine Zemlje. Ovo navodimo da biste uočili ogromne razlike. Sunčeva gravitaciona moć dopire do oko 1,5 svetlosne godine, što je 2500 puta dalje od rastojanja Sunce - Pluton. Znači, njena gravitacija, itekako doseže van Sunčevog sistema u međuprostor između našeg sistema i najbližih zvezda naše Galaksije. Ranije smo izložili da je najbliža zvezda naše Galaksije od naše planete na rastojanju od 4,3 svetlosne godine.

UVOD 3
1 Unutrašnje planete Sunčevog sistema 4
1.1 Merkur 5
1.2 Venera 5
1.3 Zemlja 6
1.4 Mars 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13

Planina Tara je planina Dinarskog sistema i oaza netaknute prirode u zapadnoj Srbiji, duga oko 50 km i široka oko 20 km, prosečne nadmorske visine oko 1200 metara, ukupne površine 183 km2. Najviši vrh Tare je Kozji rid visok 1591 metar. Tara je jedna je od najlepših planina Srbije, živopisno-bajkovitih pejsaža pod gustim četinarskim i listopadnim šumama, protkanih pašnjacima i mirisnim livadama i mnoštvom proizvođača autohtonih proizvoda i kvalitetnih seoskih domaćinstava koja pružaju turističke usluge. Područje Tare proglašeno je 1981. godine za Nacionalni park Tara, radi očuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica.

Područje Nacionalnog Parka Tara se prostire na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka Tara obuhvata planinu Taru, Crni vrh, Zvijezdu, Stolac, kanjon Drine sa jezerom Perućcem i okolinu Bajine Bašte. Na Tari je identifikovano preko 1000 biljnih vrsta, među kojima počasno mesto zauzima"Pančićeva omorika", koja od otkrića 1876. godine, privlači veliku pažnju naučnika. Ova vrsta omorike je reliktna i potiče iz doba tercijera, kada je rasprostranjena na širokom području Evrope i delovima Azije.

Uvod.....................3
1.Demografija područja planine Tare…..........4

1.1.Stanovništvo..........................................4
1.2.Bajina Bašta...............................5
1.3.Zaovine........................................5
1.4.Konjska Reka....................6
1.5.Kremna....................................6
1.6.Soltuša............6
1.7.Jagoštica....................................6
1.8.Kaluđerske bare.................7
1.9.Mitrovac..............................7
2.Etnografske turističke vrednosti na Tari.............8
2.1 Manastir Rača.....................8
2.2.Crkva brvnara u Dubu..............8
2.3.Crkva u Rogačici..................9
2.4.Crkva sv.Ilije...........................9
2.5.Zanimljiva mesta na Tari..................9
3.Naselja kao turistički potencijal Tare...............10
3.1.Najvažniji turistički punktovi...........10
3.2. Saobraćaj................................12
3.3.Turistički promet.................13
4.Razvoj manifestacionog turizma................14

4.1.Manifestacije...............................14
5 SWOT analiza planine Tare................16
Zaključak......................................20
Literatura.......................................21

Značajnu ulogu u razvoju saobraćaja na unutrašnjim vodama imaju kanali. To su vještačko prokopani vodeni putevi na kopnu koji mogu spajati dva ili više prirodnih vodenih puteva: dva jezera, dva mora ili dvije rijeke. Kanali ne samo da služe za plovidbu već služe i u druge, privredne svrhe, kao npr. za navodnjavanje. Kanali služe i kao regulatori vodostaja rijeka, pa imaju i obrambenu funkciju. Oni su vrlo stara tvorevina. Javljaju se još prije nove ere u Egiptu, Mezopotamiji i Kini.

Jedan od najstarijih kanala je onaj koji je povezao Yangtze i Hoangho sa Pekingom. Taj kanal je izgrađen u 18. stoljeću. Bio je dugačak 1100 kilometara. U Europi, pa i u Americi, počinju se kopati kanali u 19. stoljeću. Najznačajniji je bio prokopan 1845. godine, a povezao je Rajnu preko Majne sa Dunavom. Bio je dugačak 170 kilometara, a savladavao je visinsku razliku od 175 metara sa 18 ustava. Danas je na tom pravcu sagrađen novi kanal s saobraćajem od preko 20 miliona tona godišnje. Najpoznatiji i najprometniji kanali su Suecki kanal i Panamski kanal.

UVOD 3
SUECKI KANAL 4
PANAMSKI KANAL 6
KORINTSKI KANAL 9
KIELSKI KANAL 10
MITTELAND KANAL 11
KANAL RAJNA-MAJNA-DUNAV 11
BJELOMORSKO-BALTIČKI KANAL 13
VELIKI KANAL (CARSKI KANAL) 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Географија је комплексна наука која проучава природне и друштвене појаве и процесе у геопростору, те везе и односе између њих. Назив географија је грчког порекла и долази од gea-Земља и grafein-писати, описивати. Иако географија није једина наука о Земљи, она је практично једина мосна наука између природних и друштвених наука с тим што се, као на предмет проучавања, фокусира на географски омотач, условно речено Земљину површину као најсложенији и најуниверзалнији систем наше планете.

Географија, као наука која проучава међусобне односе природних и друштвених фактора на Земљи, која прати и објашњава појаве и процесе нарушавања квалитета географског простора, указује на путеве (начине) разјашњења тешкоћа везаних за све већу угроженост животне средине. Као мостовна наука (делом залази у систем природних, а делом у систем друштвених наука) географија је суштински предодређена за вишедимензионално и разноврсно сагледавање заштите животне средине. Један од задатака наставе географије је да својеврсну кризу животне средине прати и објашњава на посебан, специфично географски начин. Стога се географија (и географско образовање) разликује од екологије, биологије, хемије, медицине, физике, права, економије, социологије, етике и других наука које такође прате кризу човјековог присуства на нашој планети.

УВОД 3
1 Река Тиса 4
1.1 Основне карактеристике реке и регулација тока 4
1.2 Притоке 8
1.3 Пловидбеност 10
1.4 Канал Дунав –Тиса-Дунав 10
1.5 Тиски цвет 11
ЗАКЉУЧАК 14
ЛИТЕРАТУРА 15

Republika Srpska Krajina (RSK, Krajina), je bila samoproglašena, međunarodno nepriznata republika, koja je postojala između 1991. i 1995. godine i koju su većinski nastanjivali Srbi. Osnovana je na teritoriji SFR Jugoslavije - Republika Hrvatske, koja je u to vreme takođe bila samoproglašena i međunarodno nepriznata republika. Glavni grad RSK bio je Knin (12.000), a ostali veći gradovi bili su: Vukovar (33.000) i Petrinja (19.000). Prema nezvaničnim procjenama RSK je sredinom 1993. godine, imala 435.595 stanovnika i površinu od 17.028 kvadratnih kilometara. Od ukupnog stanovništva, 91% činili su Srbi, 7% Hrvati i 2% ostali. RSK se nezvanično graničila sa Hrvatskom, SR Jugoslavijom (tačnije Srbijom), Mađarskom, Bosnom i Hercegovinom (odnosno sa Republikom Srpskom i Federacijom Bosne i Hercegovine).

Najveći deo Republike Srpske Krajine Hrvatska vojska je zauzela u Operaciji Bljesak (područje Zapadne Slavonije) i u Operaciji Oluja (područja Severne Dalmacije, Like, Korduna i Banije) u maju i avgustu 1995. godine. Ovim operacijama i nakon njih izvršeno je etničko čišćenje nad srpskim stanovništvom na toj teritoriji, kada je ubijeno i proterano više od 500.000 Srba. Deo teritorije RSK koji je obuhvatao istočnu Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem Hrvatska vojska nije zauzela nego je Erdutskim sporazumom od 12. novembra 1995. godine pokrenut proces mirne integracije ovog područja u ustavno-pravni poredak Republike Hrvatske. Proces mirne integracije se provodio pod upravom Ujedinjenih nacija (Misija UNTAES) i završen je 15. januara 1998. godine. Nezavisnost Republike Srpske Krajine nije priznala ni jedna država sveta, uključujući i tadašnju SR Jugoslaviju.

UVOD 3
1 Geografija Republike Srpske Krajine 5
1.1 Kninska Krajina 5
1.1.1 Reljef i hidrografija 6
1.1.2 Klima i biljni svet 7
1.2 Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem 8
2 Istorijsko-demografkse karakteristike RSK 10
2.1 Srbi u Kninskoj krajini i dalmaciji 10
2.2 Srbi u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu 13
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19

Често звана и Union Jack, комбинација је застава трију конститутивних дијелова земље године 1801. када је службено проглашена:енглеског крста светог Ђорђа, шкотског крста светог Андрије и ирског крста светог Патрика (којег су сами Ирци ретко користили).

Прва је верзија ове заставе, без заставе св. Патрика, настала краљевском уредбом 1606. након што је 1603. шкотски краљ Џејмс VI постао и краљ Енглеске (као Џејмс I) и тако ујединио два краљевства у персоналну унију. Године 1801. донесен је нови Закон о унији којим су уједињена Краљевства Велике Британије и Ирске у Уједињено Краљевство. Већ постојећој застави додан је крст св. Патрика тако да су дотада бели дијагонални кракови раздијељени у бијелу и црвену половину са бијелим рубом који их је, према хералдичким правилима, раздвајао од плаве.

1. НАЦИОНАЛНА ОБИЉЕЖИЈА..........2
2. ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ....4
3. ИСТОРИЈСКИ ПРЕГЛЕД.....8
4. ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ......19
5. СПОЉНА ПОЛИТИКА.........22
6. АКТУЕЛНА ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА.......25

Земљиште је танак растресити површински слој земљине коре настао дуготрајним узајамним деловањем матичне стене (геолошке подлоге), климе (макро, мезо и микроклиме) и живих бића (биљака, животиња и микроорганизама). Убраја се у условно обновљиве ресурсе с обзиром на дуготрајне процесе настанка и развоја.

Земљиште се одликује плодношћу, односно присуством супстанци (воде, минералних и органских материја, кисеоника) које су неопходне за раст и развиће биљака. Омогућујући примарну продукцију у терестричним екосистемима, земљиште обезбе ђује око 90% хране за човечанство и представља услов опстанка живог света на земљи. Из тог разлога неопходно је одржавати његове функције и квалитет.

Деградација земљишта се може дефинисати као скуп процеса узрокованих човековом активношћу, који смањују садашњи и будући потенцијал земљишта као услов опстанка живог света на нашој планети. Када се једанпут наруше функције и квалитет земљишта, његова регенерација може бити веома тешка и скупа. Земљиште представља један од најважнијих природних ресурса и непроцењиво је добро целог човечанства, никако једне генерација, групе или појединца.

1. Увод 2
2. Земљиште 3
2.1. Настанак земљишта 3
2.2. Састав земљишта 3
2.3. Основне карактеристике и функције земљишта 4
2.4. Типови земљишта 5
2.5. Загађивање земљишта 5
3. Шумадија 6
3.1. Типови земљишта у Шумадији 7
3.2. Типови земљишта у Чачку 9
3.3. Типови земљишта у Крагујевцу 9
3.4. Типови земљишта у Тополи 9
3.5. Типови земљишта у Великој Плани 11
4. Закључак 12
5. Литература 13

Златибор је планина изузетне љепоте, а краси је пријатна клима, благо поднебље, пространи пропланци, бујни пашњаци испресијецани планинским потоцима и прошарани боровима по којима је ова планина и добила име. Налази се на магистралном путу Београд-Црногорско приморје. Од Београда је удаљена 230 км.

Златибор је због својих климатских погодности био одредиште доконих и богатих још од средине 17. вијека, мјесто привременог боравка оних који су, прије свега, трагали за здрављем, али и за благодетним миром златиборских падина.

Први туризам се родио тек када је на Златибор дошао краљ Србије Александар Обреновић. Тако је од Преображења (19 августа) 1893. год. Златибор постао дестинација за одмор и уживање, за опоравак и рекреацију.

1 УВОД 2
2 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ 2
3 ТУРИСТИЧКИ ПОЛОЖАЈ 2
4 САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ 3
5 ПРИРОДНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ 3
5.1 РЕЉЕФ 3
5.2 КЛИМА 4
5.3 ХИДРОГРАФИЈА 4
6 БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ 4
7 АНТРОПОГЕНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРИЈЕДНОСТИ 5
8 КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 5
9 ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ 7
10 ЗАКЉУЧАК 8

Sicilija je ostrvo u Sredozemnom moru, koje pripada teritoriji Italije, i zauzima površinu od 25.708 km2 koju naseljava oko 5 miliona stanovnika. Sicilija je i najveća regija u Italiji, sa glavnim gradom Palermom, koji je i najveća luka na ostrvu. Ostrvo pripada trima morima: Mediteranu na jugu i zapadu, Tirenskom na severu i Jonskom na istoku. Uzan kanal Messina razdvaja Siciliju od susedne oblasti Kalabrije.

U najkraćim crtama, reljef Sicilije je planinski, visoka planinska uzvišenja zauzimaju severni deo ostrva, od Mesine i Katanje na istoku, preko aktivnog vulkana Etna do Palerma na zapadu. Ka jugu se pružaju predeli brežuljkastog zemljišta i niskih površi ili visoravni. Obale Sicilije su strme i nerazuđene. Najviši vrh na ostrvu je još uvek aktivni vulkan Etna.

Klima je mediteranska, sa prosečnom temperaturom u julu mesecu od 26°C. Klima je veoma blaga, letnji meseci su topli, ali uvek praćeni prijatnim morskim povetarcem, dok zimi postaje hladno, ali retko veoma hladno. Stanovništvo ove regije bavi se ribolovom, brodogradnjom i zanatstvom, a i poljoprivreda je dosta zastupljena i to prvenstveno gajenje arguma, vinove loze i maslina. Proizvodnja arguma je veoma vazna za Siciliju jer predstavlja važan izvozni proizvod. U sastavu Sicilije nalaze se i Egadijska ostrva. Smeštena su na zapadu zemlje i površine su 38 km2, sa 6500 stanovnika.

UVOD 1
1.1 Geografski položaj Sicilije 2
1.2 Geosaobraćajni položaj 4
1.3 Reljef 5
1.4 Klima 6
1.5 Hidrografija Sicilije 11
1.6 Biljni i životinjski svet 12
1.7 Prirodne retkosti 13
1.8 Ostrva oko Sicilije 14
1.9 Nacionalni parkovi 15
1.10 Stanovništvo 18
1.10.1 Jezik 19
1.11 Privreda 20
1.12 Glavni grad Sicilije - Palermo 21
ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 23

Ujedinjeni Arapski Emirati su federacija sedam naftom bogatih država(emirata): Abu Dabi, Ajman, Dubai, Fudžairah, Ras al-Haimah, Šardžah i Um al-Kvain. Graniči se sa Omanom i Saudijskom Arabijom. Manjim delom Emirati izlaze i na Omanski zaliv. Nalazi se između 22°50' i 26° severne geografske širine i između 51° i 56°25' istočne geografske dužine.4 Zemlja je uglavnom ravna peščana pustinja, izuzev na severu, gde se Hadžarske planine uzdižu i do 2.081m iznad nioa mora. Leta su vrela i vlažna, a temperatura dostiže i 49°C. Ali, od oktobra do maja, vreme je preko dana toplo i sunčano, a večeri su prijatno prohladne.

Država: Ujedinjeni Arapski Emirati
Osnovan: 9. jun 1833.
Stanovništvo : 1.500.000
Površina grada : 4.114 km²
Gustina stanovništva : 408,18 st/km²
Gradska vlast : web-strana http://www.dubai.ae
Gradonačelnik Mohamed bin Rašid Al Maktum
Valuta : Arab Emirates Dirhams (AED ili Dh)
Lokalno vreme : + 4 GMT, u odnosu na naše vreme Dubai je +3

UVOD – Ujedinjeni Arapski Emirati 3
1 Razvoj Abu Dabija 6
1.1 Plan 2030 7
2 Abu Dabi kao grad-brend 11
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17

Argentina, zvanično Republika Argentina (šp. República Argentina, Nación Argentina) je južnoamerička država, druga po veličini na kontinentu posle Brazila, i osma po veličini na svetu. Argentina zauzima površinu od 2,766,890 km² i proteže se između planinskog venca Andi na zapadu i Atlantskog okeana na istoku i jugu. Graniči se sa Paragvajem i Bolivijom na severu, Brazilom i Urugvajem na severoistoku, i Čileom na zapadu i jugu. Argentina polaže pravo na prekookeanske teritorije Ujedinjenog Kraljevstva, Foklandska ostrva ili Malvine (šp. Islas Malvinas) i ostrva Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva. Argentina takođe smatra da joj pripada 969,464 km² teritorije na Antarktiku, pod imenom „Argentina Antartika“. Čile i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe polažu pravo na ovu teritoriju.

Reč „Argentina“ potiče iz latinskog jezika, tačnije od latinske reči argentum što znači srebro. Kada su prvi španski konkistadori otkrili reku La Plata, nazvali su rukavac na koji su naišli Slatko more (Mar Dulce). Nakon brodoloma španskih konkistadora, predvođenih Huanom Diaz de Solisom, domoroci su preživelima dali poklone napravljene od srebra. Legenda o Sijera del Plata, planini bogatoj srebrom, došla je do Španije oko 1524. godine. Ime Argentina je prvi put pomenuto na štampanoj mapi u Veneciji 1536. godine. Izvor srebra je lociran blizu današnjeg bolivijskog grada Potosi koji je osnovan 1546. Španska ekspedicija je pratila trag srebra u planini i niz tok reka Parana i Pilkomajo. Ova ekspedicija je došla do oblasti koju su već zauzeli konkvistadori i Lime, prestonice Perua. Naziv Argentina je prvi put upotrebljen 1612. godine u knjizi „Istorija otkrića, naseljavanja i zauzimanja oblasti oko reke La Plata“ (Historia del descubrimiento, población, y conquista del Río de la Plata) autora Ruj diaz de Guzmana, koji je nazvao teritoriju Argentine - Zemlja srebra (Tierra Argentina).

UVOD 3
1 Priredno-geografske karakteristike Argentine 4
1.1 Geografske regije 5
1.2 Buenos Ajres 6
2 Društveno-istorijski razvoj Argentine 7
3 Privreda i turizam 11
3.1 Argentinska vina 12
3.2 Tango 13
3.3 Turistički centri 15
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 19