Sve veća upotreba informacionih i komunikacionih tehnologija i napredak Interneta stavili su veoma moćne alate na raspolaganje gradjanima, državnim administracijama, i velikim i malim preduzećima širom sveta. Kao rezultat toga, dolazi do dalekosežnih promena u unutrašnjoj organizaciji državnih administracija i preduzeća. Promene nastaju u pogledu neophodnih znanja, veština i organizacije rada, kao i u odnosima izmedju preduzeća, gradjana i državne administracije.

Informacione i komunikacione tehnologije ostvaruju značajan uticaj na ukupnu privredu i politiku, imaju odlučujuću ulogu u modernizaciji ekonomije, i doprinose korišćenju novih mogućnosti za stvaranje radnih mesta i uključivanju u novi sistem globalne ekonomije.

Merenje performansi organizacionog učenja i upravljanja znanjem opterećeno je činjenicom da je bazirano pre svega na ljudskom odnosno soft faktoru organizacije. Tehnologija kao hard komponenta ima funkciju alata u međusobnom povezivanju ljudi.

Zbog navedenog, mnoge efekte nije moguće kvantitavno izmeriti i precizno iskazati. Alternativno izražavanje je moguće putem kvalitativnih opisa poboljšanja procesa unutar organizacije. Dodatni problem predstavlja i vremenski rok u kome se mogu očekivati efekti promena uslovljenih primenom navedenih koncepata.

Uvod 3
1 Organizaciono učenje 3
2 Koncept upravljanja znanjem 4
3 Alternativni načini izražavanje efekata 5
Zaključak 7
Literatura 8

Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management - HRM), je posebna naučna disciplina menadžmenta, koja uključuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj upravljanje ljudskim resursima neke organizacije. Oblast HRM obuhvata praktično sve aspekte odnosa sa zaposlenima u nekoj organizaciji.

Takođe utiče i na sledeće oblasti:
• sistem odabira pri zapošljavanju, analize zaposlenih,
• povećanje produktivnosti zaposlenih,
• sistemi podsticajnih programa,
• razvoj i edukacija,
• ponašanje zaposlenih,
• pravna regulativa, sindikati, zaštita zaposlenih itd.

Upravo sveobuhvatan, sistemski pristup odnosima sa zaposlenima omogućuje najveći stepen poboljšanja performansi neke organizacije.

UVOD 1
1.1 Pojam, predmet i značaj upravljanja ljudskim resursima 2
1.2 Ljudski kapital 4
1.3 Ciljevi upravljanja ljudskim resursima 6
1.4 Aktivnosti upravljanja ljudskim resursima 7
1.5 Nivoi menadžmenta ljudskih resursa 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Značaj upravljanja znanjem je interdisciplinarni problem koji zaokuplja pažnju teoretičara iz različitih naučnih oblasti i disciplina. Sadržaji znanja stalno se proširuju i tu se podrazumevaju i stručna i tehnička znanja bez kojih se ne može zamisliti potpuno funkcionisanje čoveka u okolnostima karakterističnim za posleindustrijsko društvo.

Očigledno je da nove ekonomije uključujući i kompanije i preduzeća nalaze u znanju primarni resurs sopstvenog razvoja i konkurentnosti na svetskom tržištu. Sam proces kontinuiranog obrazovanja podrazumeva kontinuirano učenje, koje prati, dopunjava i ekonomski unapređuje svako društvo i pojedinca.

Iako je menadžment znanjem pojmovno dosta teško objašnjiv njegova nužnost, značaj i prisutnost u svim oblastima čovekovog delovanja i života je evidentna. Kako svaka definicija menadžmenta polazi od činjenice da je to napor pojedinaca ili grupe ljudi usmeren na realizaciju unapred postavljenih ciljeva, nije moguće dovesti u sumnju nužnost i značaj postojanja menadžmenta znanjem uopšte.

UVOD 1
1 Značaj upravljanja znanjem 3
1.1 Klasifikacija znanja 3
1.2 Modeli i oblici upravljanja znanjem u poslovanju 4
1.3 Upravljanje znanjem kao platforma poslovanja 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11

Današnja škola u Evropi nalazi se na oštroj raskrsnici dveju epoha: u odlazećoj i s njom dotrajale tradicionalne škole, koja se opire i ne želi da ode i u dolazećoj sa vizijom i koncepcijom prestižne škole, koja se mukotrpno probija, ne odustaje, istrajava i na putu je do uspeha. Gde je naša škola sada, šta u njoj moramo i možemo u našim uslovima menjati, šta novo unositi, kako sagledavati promene, korigovati i usmeravati u procese njenog kvalitetnog preobražaja? Složeni su, osetljivi i teško dokučivi odgovori na sva ta pitanja ali, uprkos tome, naša škola, hteli mi to priznati ili ne, objektivno sagledati ili ne, sve dublje ulazi u krizu. Negativni procesi se nastavljaju tiho i skoro nečujno, a da pri tome nismo izgradili viziju niti koncepciju moderne škole. Mirenje s takvim stanjem i takvom inertnošću, da ne kažemo mogućom školskom katastrofom, jednostavno ne sme i dalje da traje, ako želimo dosegnuti do prestižne evropske škole.

Dva su se problema isprečila: prvi je u tome što u poslednjih petnaestak godina oficijelne prosvetne politike nisu imale snage, najčešće ni znanja, da se s tom realnošću susretnu, ako treba i sukobe, drugi problem je što ogromna armija učitelja, nastavnika i profesora nije izgradila svoje nepomirljive stavove prema fenomenu školske krize. Oni je, istina, primećuju, ali se prema njoj benigno odnose smatrajući je prolaznom. Još veća neizvesnost za budućnost naših škola jeste u odnosima na ubrzani tehnološki razvoj, goleme društvene transformacije i evidentno zaostajanje za modernizacijom evropskih škola.

UVOD 3
1 Inovacije u školi i upravljenje inovacijama 5
2 Uloga i kompetencije nastavnika i kvalitet nastave 7
2.1 Roditelje kao partner u reformi 11
3 Sedam pristupa stvaranju uspešne škole 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 18

Inteligencija je sposobnost uspešnog rešavanja problema ili sposobnost uspešnog snalaženja u novim i različitim situacijama. Psiholozi su sastavili podugačak spisak nekognitivnih činilaca koji u većoj ili manjoj meri sputavaju inteligentno ponašanje:
. nedostatak motivacije
. nedostatak upornosti i istrajnosti
. nekontrolisana impulsivnost i emocionalna nestabilnost
. nerazvijene tehnike uspešnog učenja i mišljenja
. nepoznavanje sopstvenih sposobnosti i osobina

Neki psiholozi određuju ineteligenciju kao opštu mentalnu adaptibilnost na nove probleme i nove situacije u životu. Prema takvom shvatanju, inteligentne osobe se mogu uspešno snalaziti u velikom broju različitih situacija.

Shvatanje o sposobnosti --- 3
Dvofaktorska teorija sposobnosti ------- 5
Terstenova teorija sposobnosti ----------5
Bertova hijerarhija teorija sposobnosti------7
Shvatanje fluidne i kristalizovane inteligencije-----8
Zaključak ------------------10
Literatura----------11

Ljudska spoznaja sveta je mnogostruka. Čovek spoznaje svet zahvaljujući svojim čulnim, emotivnim, racionalnim i intuitivno-imaginacionim sposobnostima. Spoznaja zasnovana na bilo kojem od obliku služe čoveku da izgradi sistem činjeničnih i vrednosnih stavova kojima se orijentiše u prirodnom i društvenom okruženju i upravlja svojim delatnostima.
Metodologija istraživanja je okosnica svake nauke i predstavlja sistem pravila i uputstava kako se sprovode istraživanja.

Posmatranje je metod naučnog sakupljanja podataka upravo neposrednim čulnim opažanjima manifestacija karakterističnih za pojavu koja se posmatra. U svim, pa i u društvenim naukama posmatranje ima izvanredan značaj i velike mogućnosti uz, istovremeno, znatna ograničenja. Definisanje posmatranja korišćenjem pojma neposrednog čulnog opažanja (opažanja čulom vida, sluha, oseta, mirisa, ukusa - pa i doživljavanjem) unosi znatne teškoće u bliže određenje pojma posmatranja. Teškoće su uzrokovane svojstvima određenja sadržanim u suštini neposrednosti i u suštini čulnog.

UVOD 3
1. Predmet posmatranja 4
2. Tehnike posmatranja 5
3. Vrste posmatranja 6
4. Značaj metode posmatranja 8
4.1 Prednosti tehnike posmatranja 9
4.2 Nedostaci metode posmatranja 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)

Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , TIM koji misli na vas!!!