<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - upravljanje razvojem]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Thu, 27 Aug 2026 00:57:32 +0000 MyBB <![CDATA[Upravljanje zalihama]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-zalihama--30257 Fri, 09 Sep 2011 18:07:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-zalihama--30257 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sajt MaturskiRadovi.Net se još jednom potrudio da vam obezbedi BESPLATNE, primerke gotovih radova kako bi ste imali prave smernice ka izradi vašeg samostalnog rada , a koje možete preuzeti samo na našem sajtu ...

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , TIM koji misli na vas!!!
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Sajt MaturskiRadovi.Net se još jednom potrudio da vam obezbedi BESPLATNE, primerke gotovih radova kako bi ste imali prave smernice ka izradi vašeg samostalnog rada , a koje možete preuzeti samo na našem sajtu ...

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , TIM koji misli na vas!!!
]]> <![CDATA[Mikro mala i srednja preduzeća]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mikro-mala-i-srednja-preduze%C4%87a Fri, 06 May 2011 19:17:18 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-mikro-mala-i-srednja-preduze%C4%87a Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete pogledati i/ili preuzeti iz Priloga potpuno besplatno
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , Tim koji misli na vas
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete pogledati i/ili preuzeti iz Priloga potpuno besplatno
Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , Tim koji misli na vas
]]> <![CDATA[Žensko preduzetništvo]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%C5%BEensko-preduzetni%C5%A1tvo Fri, 15 Apr 2011 09:21:07 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-%C5%BEensko-preduzetni%C5%A1tvo Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam ženskog preduzetništva

Definicija ženskog preduzetnika: ženski preduzetnik je žena koja inicira biznis, aktivno je uključena u njegovo rukovođenje, vlasnik je najmanje 50% firme, koja je u poslovanju jednu godinu ili duže.
Važnost žena za razvoj privrede u Srbiji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, suprostavlja se uobičajenom pogledu da su muškarci nosioci ekonomskih promena, a da su žene pasivne ili isključene iz ovih tokova.

„Žene su uvek bile u biznisu“, rekla je N. Koehn, profesor hardvarskog Univerziteta, ističući da su žene igrale ključnu ulogu u ranoj svetskoj privredi kroz razvoj industrije i organizaciju dobrovoljnog rada. U odnosu na preduslove uspešnog preduzetnika za žene važi, da pronalaze polje za poslovanje samostalno i stvaraju prednost od svih raspoloživih preduzetničkih šansi.
Žensko preduzetništvo se brzo širi svuda u svetu. Žene predstavljaju više od jedne trećine ukupno uključenih u preduzetničke aktivnosti, dok im je učešće u neformalnom sektoru privrede mnogo veće. Generacije žena u svetu, različitog nasleđa i obrazovanja doprinose svom okruženju i izražavaju vrlo ohrabrujuće znakove preduzetničkog duha.

U mnogim zemljama, regionima i sektorima, većina vlasnika biznisa, preduzeća i radnji su muškarci, od 65-75%, ali je sve veće učešće žena koje su zainteresovane za mali biznis i njegovo osnivanje. Žene čine polovinu stanovnika Evrope, i vlasnici su trećine malih preduzeća i radnji. Preduzeća koja su osnovale žene, imaju sve višu stopu preživljavanja i opstanka. Istraživanja pokazuju da postoje velike razlike između grupa ženskih i muških preduzetnika. Poređenja unutar privrednih sektora pokazuju sličnosti veće nego između žena koje rade u različitim vrstama biznisa.
Samozapošljavanje je centralna karijera za veliki broj žena. Žene su nova i posebna grupa preduzetnika, naročito u vođenju malih poslova. Ovo ima uticaja i na krug problema sa kojima se sreću, samom prirodom onih vezanih za otvaranje novih firmi, kao i specifičnih za žene. Kod radnika u porodičnom biznisu , žene dominiraju sa 70% ukupno...

SADRŽAJ

1. UVOD.................... 2
1.1 Pojam ženskog preduzetništva.............. 2
1.2 Zašto žene postaju preduzetnici?.......... 3
2. Globalizacija i žene................. 3
2.1 Cilj politike za razvoj ženskog preduzetništva i preduzeća:.... 7
3. Karakteristike ženskog preduzetništva u svetu....... 7
3.1 Problemi statistika o ženskom preduzetništvu......... 10
4. Ekonomski položaj žena u Srbiji do 2000.god..... 10
5. Žensko preduzetništvo u Srbiji posle 2000.god....... 13
5.1 Strategija za smanjenje siromaštva........... 13
5.2 Rad kod kuće kao vid ženskog preduzetništva........ 14
6. ZAKLJUČAK................ 16

PRILOG:

1. Primeri ženskog organizovanja i ekonomske edukacije.... 17
KAMPANJA “Ekonomski ravnopravne”
OKRUGLI STO na temu Privredna reforma i žensko preduzetništvo
ŽENSKI PREDUZETNIČKI FORUM
CENTAR ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO - TEODORA
2. Primer uspešne žene preduzetnika.......... 20
LITERATURA:................ 21

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojam ženskog preduzetništva

Definicija ženskog preduzetnika: ženski preduzetnik je žena koja inicira biznis, aktivno je uključena u njegovo rukovođenje, vlasnik je najmanje 50% firme, koja je u poslovanju jednu godinu ili duže.
Važnost žena za razvoj privrede u Srbiji, kao i u drugim zemljama u tranziciji, suprostavlja se uobičajenom pogledu da su muškarci nosioci ekonomskih promena, a da su žene pasivne ili isključene iz ovih tokova.

„Žene su uvek bile u biznisu“, rekla je N. Koehn, profesor hardvarskog Univerziteta, ističući da su žene igrale ključnu ulogu u ranoj svetskoj privredi kroz razvoj industrije i organizaciju dobrovoljnog rada. U odnosu na preduslove uspešnog preduzetnika za žene važi, da pronalaze polje za poslovanje samostalno i stvaraju prednost od svih raspoloživih preduzetničkih šansi.
Žensko preduzetništvo se brzo širi svuda u svetu. Žene predstavljaju više od jedne trećine ukupno uključenih u preduzetničke aktivnosti, dok im je učešće u neformalnom sektoru privrede mnogo veće. Generacije žena u svetu, različitog nasleđa i obrazovanja doprinose svom okruženju i izražavaju vrlo ohrabrujuće znakove preduzetničkog duha.

U mnogim zemljama, regionima i sektorima, većina vlasnika biznisa, preduzeća i radnji su muškarci, od 65-75%, ali je sve veće učešće žena koje su zainteresovane za mali biznis i njegovo osnivanje. Žene čine polovinu stanovnika Evrope, i vlasnici su trećine malih preduzeća i radnji. Preduzeća koja su osnovale žene, imaju sve višu stopu preživljavanja i opstanka. Istraživanja pokazuju da postoje velike razlike između grupa ženskih i muških preduzetnika. Poređenja unutar privrednih sektora pokazuju sličnosti veće nego između žena koje rade u različitim vrstama biznisa.
Samozapošljavanje je centralna karijera za veliki broj žena. Žene su nova i posebna grupa preduzetnika, naročito u vođenju malih poslova. Ovo ima uticaja i na krug problema sa kojima se sreću, samom prirodom onih vezanih za otvaranje novih firmi, kao i specifičnih za žene. Kod radnika u porodičnom biznisu , žene dominiraju sa 70% ukupno...

SADRŽAJ

1. UVOD.................... 2
1.1 Pojam ženskog preduzetništva.............. 2
1.2 Zašto žene postaju preduzetnici?.......... 3
2. Globalizacija i žene................. 3
2.1 Cilj politike za razvoj ženskog preduzetništva i preduzeća:.... 7
3. Karakteristike ženskog preduzetništva u svetu....... 7
3.1 Problemi statistika o ženskom preduzetništvu......... 10
4. Ekonomski položaj žena u Srbiji do 2000.god..... 10
5. Žensko preduzetništvo u Srbiji posle 2000.god....... 13
5.1 Strategija za smanjenje siromaštva........... 13
5.2 Rad kod kuće kao vid ženskog preduzetništva........ 14
6. ZAKLJUČAK................ 16

PRILOG:

1. Primeri ženskog organizovanja i ekonomske edukacije.... 17
KAMPANJA “Ekonomski ravnopravne”
OKRUGLI STO na temu Privredna reforma i žensko preduzetništvo
ŽENSKI PREDUZETNIČKI FORUM
CENTAR ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO - TEODORA
2. Primer uspešne žene preduzetnika.......... 20
LITERATURA:................ 21

]]> <![CDATA[Uloga države u razvoju preduzetništva i MSP sektora]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uloga-dr%C5%BEave-u-razvoju-preduzetni%C5%A1tva-i-msp-sektora Fri, 15 Apr 2011 09:18:26 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-uloga-dr%C5%BEave-u-razvoju-preduzetni%C5%A1tva-i-msp-sektora Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


APSTRAKT

Nema delatnosti ili grane koje su isključivo preduzetničke i nema poslovne oblasti ili područja gde uopšte nema elemenata tragova preduzetništva....


SADRŽAJ

APSTRAKT - 1 -
SADRŽAJ - 2 -
UVOD - 3 -
1. NOVI OBRAZAC DRŽAVE - 6 -
1.1 Uloga države u razvoju intelektualne infrastrukture - 9 -
2. RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA U USLOVIMA TRANZICIJE - 10 -
2.1 Banke i ograničanja u finansiranju MSP sektora - 11 -
3. ZNAČAJ RAVOJA MSP SEKTORA KROZ PODRŠKU DRŽAVE, INSTITUCIJA I PROGRAMA PODRŠKE - 13 -
4. STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA - 15 -
4.1 Ekonomski značaj razvoja MSP - 15 -
4.2 Gde smo sada, konkurentnost i strateška opredeljenja - 16 -
4.3 Najvažniji elementi strategije razvoja MSP u Srbiji - 18 -
5. ZNAČAJ INSTITUCIONALNIH TELA ZA RAZVOJ MSP - 20 -
5.1 Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva - 20 -
5.2 Nacionalna služba za zapošljavanje - 20 -
5.3 Fond za razvoj republike Srbije - 21 -
6. ZNAČAJ I POTREBA SAVETODAVNIH USLUGA ZA RAZVOJ MALIH PREDUZEĆA - 22 -
7. FAZE ŽIVOTNOG CIKLUSA - 25 -
ZAKLJUČAK - 26 -
LITERATURA - 27 -

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


APSTRAKT

Nema delatnosti ili grane koje su isključivo preduzetničke i nema poslovne oblasti ili područja gde uopšte nema elemenata tragova preduzetništva....


SADRŽAJ

APSTRAKT - 1 -
SADRŽAJ - 2 -
UVOD - 3 -
1. NOVI OBRAZAC DRŽAVE - 6 -
1.1 Uloga države u razvoju intelektualne infrastrukture - 9 -
2. RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA U USLOVIMA TRANZICIJE - 10 -
2.1 Banke i ograničanja u finansiranju MSP sektora - 11 -
3. ZNAČAJ RAVOJA MSP SEKTORA KROZ PODRŠKU DRŽAVE, INSTITUCIJA I PROGRAMA PODRŠKE - 13 -
4. STRATEGIJA RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA - 15 -
4.1 Ekonomski značaj razvoja MSP - 15 -
4.2 Gde smo sada, konkurentnost i strateška opredeljenja - 16 -
4.3 Najvažniji elementi strategije razvoja MSP u Srbiji - 18 -
5. ZNAČAJ INSTITUCIONALNIH TELA ZA RAZVOJ MSP - 20 -
5.1 Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva - 20 -
5.2 Nacionalna služba za zapošljavanje - 20 -
5.3 Fond za razvoj republike Srbije - 21 -
6. ZNAČAJ I POTREBA SAVETODAVNIH USLUGA ZA RAZVOJ MALIH PREDUZEĆA - 22 -
7. FAZE ŽIVOTNOG CIKLUSA - 25 -
ZAKLJUČAK - 26 -
LITERATURA - 27 -

]]> <![CDATA[Reaktualiziranje uloge poduzetništva u globalnoj ekonomiji]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-reaktualiziranje-uloge-poduzetni%C5%A1tva-u-globalnoj-ekonomiji Fri, 15 Apr 2011 09:16:53 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-reaktualiziranje-uloge-poduzetni%C5%A1tva-u-globalnoj-ekonomiji Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


... U svijetu, u kojemu ideje pokreću ekonomije, nije čudno da se inovacije i poduzetništvo najčešće doživljavaju kao nerazdvojna cjelina - uz smanjenje značenja komparativnih prednosti materijalnih resursa (zemljište, sirovine, energija) sve se više povećava uloga znanja pri postizanju konkurentskih prednosti i generiranju ekonomskog rasta. U tom kontekstu bitnim se postavlja istraživanje razloga koji dovode do pojave reaktualiziranja uloge poduzetništva u globalnoj ekonomiji, dakle istraživanje povezanosti poduzetništva i ekonomskoga rasta.


PODUZETNIK I PODUZETNIŠTVO - KREATORI
PROMJENA I POKRETAČI RAZVITKA

Prilično je teško odgovoriti na relativno jednostavno pitanje: tko su poduzetnici i što je zapravo poduzetništvo Etimološki promatrano1, poduzetništvo je sposobnost pokretanja određene akcije, poduzimanja aktivnosti sa svrhom postizanja željenoga cilja, pritom predmnijevajući spremnost na borbu protiv prepreka, uključivo spremnost na neizvjesnost ishoda i rizik.

Ideje koje tumače život suvremene ekonomije i modernoga poduzetništva formirale su se dugo i postupno, a različitost pristupa objašnjavanju fenomena poduzetništva proizvod su povijesnih epoha u kojima su ljudi djelovali. Poduzetništvo nije nov fenomen - ono je egzistiralo tijekom povijesti u svim epohama, samo uz različita "pravila igre" koje je diktirala određena povijesna formacija. ...

SADRŽAJ

1. UVOD 3
2. PODUZETNIK I PODUZETNIŠTVO - KREATORI 3
PROMJENA I POKRETAČI RAZVITKA 3
2.1. Poduzetništvo - ekonomska funkcija u statičkom okruženju 4
2.2. Poduzetništvo i dinamizam: inovacija i prosudba 5
2.3. Suvremeno poduzetništvo - radost kreacije novoga 6
3. KONCEPTUALNI MODEL PODUZETNIŠTVA I 9
EKONOMSKOGA RASTA 9
3.1. Suvremeno poduzetništvo i ekonomski rast 10
3.2. Poduzetništvo - vitalna komponenta za ubrzan ekonomski rast 12
4. ZAKLJUČAK 14
5.LITERATURA 15

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


... U svijetu, u kojemu ideje pokreću ekonomije, nije čudno da se inovacije i poduzetništvo najčešće doživljavaju kao nerazdvojna cjelina - uz smanjenje značenja komparativnih prednosti materijalnih resursa (zemljište, sirovine, energija) sve se više povećava uloga znanja pri postizanju konkurentskih prednosti i generiranju ekonomskog rasta. U tom kontekstu bitnim se postavlja istraživanje razloga koji dovode do pojave reaktualiziranja uloge poduzetništva u globalnoj ekonomiji, dakle istraživanje povezanosti poduzetništva i ekonomskoga rasta.


PODUZETNIK I PODUZETNIŠTVO - KREATORI
PROMJENA I POKRETAČI RAZVITKA

Prilično je teško odgovoriti na relativno jednostavno pitanje: tko su poduzetnici i što je zapravo poduzetništvo Etimološki promatrano1, poduzetništvo je sposobnost pokretanja određene akcije, poduzimanja aktivnosti sa svrhom postizanja željenoga cilja, pritom predmnijevajući spremnost na borbu protiv prepreka, uključivo spremnost na neizvjesnost ishoda i rizik.

Ideje koje tumače život suvremene ekonomije i modernoga poduzetništva formirale su se dugo i postupno, a različitost pristupa objašnjavanju fenomena poduzetništva proizvod su povijesnih epoha u kojima su ljudi djelovali. Poduzetništvo nije nov fenomen - ono je egzistiralo tijekom povijesti u svim epohama, samo uz različita "pravila igre" koje je diktirala određena povijesna formacija. ...

SADRŽAJ

1. UVOD 3
2. PODUZETNIK I PODUZETNIŠTVO - KREATORI 3
PROMJENA I POKRETAČI RAZVITKA 3
2.1. Poduzetništvo - ekonomska funkcija u statičkom okruženju 4
2.2. Poduzetništvo i dinamizam: inovacija i prosudba 5
2.3. Suvremeno poduzetništvo - radost kreacije novoga 6
3. KONCEPTUALNI MODEL PODUZETNIŠTVA I 9
EKONOMSKOGA RASTA 9
3.1. Suvremeno poduzetništvo i ekonomski rast 10
3.2. Poduzetništvo - vitalna komponenta za ubrzan ekonomski rast 12
4. ZAKLJUČAK 14
5.LITERATURA 15

]]> <![CDATA[Razvoj biznisa u Jagodini]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-razvoj-biznisa-u-jagodini Fri, 15 Apr 2011 09:15:23 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-razvoj-biznisa-u-jagodini Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U literaturi ne postoji saglanost oko pojma menadžment. Iz tog razloga termin management se ne prevodi na druge jezike. Termin management je najsličniji terminu administration, koji se upotrebljava da označi rukovođenje. Management je kovanica od dve engleske reči men – čovek i age – starost, iskustvo. Zato se pod menadžmentom podrazumeva naučni i profesionalni proces planiranja, odlučivanja, organizovanja, upravljanja (vođenja) i kontrole organizacije i resursa, u cilju postizanja maksimalnih ekonomskih rezultata. Zadaci menadžmenta su: ekonomski učinak, rukovođenje preduzećem, rukovođenje rukovodiocima, rukovođenje radnicima, organizacijom i samim sobom. Menadžment je proces predviđanja, planiranja, komandovanja, koordiniranja i kontrole u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva. Menadžment je složeni proces planiranja, organizovanja, vođenja, koordiniranja i kontrolisanja procesa, informacija, pojava, događaja i ljudi u tom preduzeću. Menadžment je zatim organizovanje, izgradnja structure i pravila funkcionisanja preduzeća; menadžment je vođenje procesa i događaja; menadžment je koordiancija poslovnih funkcija u preduzeću; menadžment je na kraju stalna kontrola izvršenih zadataka koja nije moguća bez prethnodnih funkcija. Navedeni elementi menadžmenta su međusobno povezani i koordinirani. Svaki od ovih elemenata je podsistem menadžmenta i svaki je organizovan na ovim elementima. Suština menadžmenta je osposobljavanje preduzeća kao organizacije sa lukrativnim (rentabilnim) ciljevima da ostvaruje svoje namere. Da bi se to postiglo, neophodan je sistematičan i organizovan napor u većem broju područja, između kojih postoji kauzalno-hronološki odnos....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Razvoj biznisa u Jagodini 4
1.1 Povoljnosti i uslovi za razvoj biznisa u Jagodini 4
1.2 Koridor 10 – razvojna šansa privrede Jagodine 6
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U literaturi ne postoji saglanost oko pojma menadžment. Iz tog razloga termin management se ne prevodi na druge jezike. Termin management je najsličniji terminu administration, koji se upotrebljava da označi rukovođenje. Management je kovanica od dve engleske reči men – čovek i age – starost, iskustvo. Zato se pod menadžmentom podrazumeva naučni i profesionalni proces planiranja, odlučivanja, organizovanja, upravljanja (vođenja) i kontrole organizacije i resursa, u cilju postizanja maksimalnih ekonomskih rezultata. Zadaci menadžmenta su: ekonomski učinak, rukovođenje preduzećem, rukovođenje rukovodiocima, rukovođenje radnicima, organizacijom i samim sobom. Menadžment je proces predviđanja, planiranja, komandovanja, koordiniranja i kontrole u procesu dostizanja kompanijskih ciljeva. Menadžment je složeni proces planiranja, organizovanja, vođenja, koordiniranja i kontrolisanja procesa, informacija, pojava, događaja i ljudi u tom preduzeću. Menadžment je zatim organizovanje, izgradnja structure i pravila funkcionisanja preduzeća; menadžment je vođenje procesa i događaja; menadžment je koordiancija poslovnih funkcija u preduzeću; menadžment je na kraju stalna kontrola izvršenih zadataka koja nije moguća bez prethnodnih funkcija. Navedeni elementi menadžmenta su međusobno povezani i koordinirani. Svaki od ovih elemenata je podsistem menadžmenta i svaki je organizovan na ovim elementima. Suština menadžmenta je osposobljavanje preduzeća kao organizacije sa lukrativnim (rentabilnim) ciljevima da ostvaruje svoje namere. Da bi se to postiglo, neophodan je sistematičan i organizovan napor u većem broju područja, između kojih postoji kauzalno-hronološki odnos....

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 Razvoj biznisa u Jagodini 4
1.1 Povoljnosti i uslovi za razvoj biznisa u Jagodini 4
1.2 Koridor 10 – razvojna šansa privrede Jagodine 6
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11

]]> <![CDATA[Preduzetništvo i zapošljavanje]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-preduzetni%C5%A1tvo-i-zapo%C5%A1ljavanje Fri, 15 Apr 2011 09:13:26 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-preduzetni%C5%A1tvo-i-zapo%C5%A1ljavanje Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojmovi "preduzetništvo" i "preduzetnik" su u svojoj osnovi povezani sa preduzećem i u međusobnoj su interakciji, ali između njih postoji i velika razlika. Istorijski praktični put preduzetništva našao je svoje mesto i u ekonomskim teorijama. Međutim, novo vreme neumitno traži nova rešenja i odgovore na stara ekonomska pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi? Šta više, nova ekonomija definiše nove ekonomske paradigme: ekonomiku ponude, ekonomiju znanja, digitalizaciju, virtuelizaciju, molekularizaciju, konvergenciju, neposrednost, inovativnost, globalizaciju i iverzibilnost ekonomskih događaja. Nove ekonomske kategorije zahtevaju i redefinisanje nekih osnovnih ekonomskih postulata, ali i fluidno pomeranje "tačke gledišta" za svaki novi ekonomski odgovor. Sasvim je očigledno da se takva fluidnost može postići isključivo internim preduzetništvom, tim četvrtim, odnosno trećim faktorom procesa proizvodnje, tom specifičnom organizacionom veštinom kombinovanja uspeha, rizika i neizvesnosti, s jedne, i borbenosti, motivisanosti i znanja, s druge strane. Akademska misao i praksa preduzetništva i menadžmenta je već duže vreme fokusirana na razlikovanje "individualnog" preduzetništva (entrepreneurship) i "korporativnog" tj. "unutrašnjeg" preduzetništva ( intrapreneurship). Za razliku od prvog modela preduzetništva koji je skoncentrisan na koncipiranje i operacionalizaciju poslovne ideje u početnim fazama razvoja biznisa (preduzetnički biznis), u osnovi koncepta "unutrašnjeg" preduzetništva leži sposobnost iznalaženja novih poslovnih mogućnosti, dalje diversifikacije poslovnih aktivnosti i adekvatnog upravljanja procesima poslovne revitalizacije postojećih (po pravilu) velikih sistema. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Preduzetništvo 4
1.2 Preduzetničke veštine 5
1.3 Zapošljavanje radnika 8
1.4 Kolektivni ugovori 9
1.4.1 Otpuštanje radnika 10
1.4.2 Zakonski okvir zapošljavanja radnika - Zakon o radu Republike Srbije 11
1.4.3 Uslovi privređivanja preduzetnika 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Pojmovi "preduzetništvo" i "preduzetnik" su u svojoj osnovi povezani sa preduzećem i u međusobnoj su interakciji, ali između njih postoji i velika razlika. Istorijski praktični put preduzetništva našao je svoje mesto i u ekonomskim teorijama. Međutim, novo vreme neumitno traži nova rešenja i odgovore na stara ekonomska pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi? Šta više, nova ekonomija definiše nove ekonomske paradigme: ekonomiku ponude, ekonomiju znanja, digitalizaciju, virtuelizaciju, molekularizaciju, konvergenciju, neposrednost, inovativnost, globalizaciju i iverzibilnost ekonomskih događaja. Nove ekonomske kategorije zahtevaju i redefinisanje nekih osnovnih ekonomskih postulata, ali i fluidno pomeranje "tačke gledišta" za svaki novi ekonomski odgovor. Sasvim je očigledno da se takva fluidnost može postići isključivo internim preduzetništvom, tim četvrtim, odnosno trećim faktorom procesa proizvodnje, tom specifičnom organizacionom veštinom kombinovanja uspeha, rizika i neizvesnosti, s jedne, i borbenosti, motivisanosti i znanja, s druge strane. Akademska misao i praksa preduzetništva i menadžmenta je već duže vreme fokusirana na razlikovanje "individualnog" preduzetništva (entrepreneurship) i "korporativnog" tj. "unutrašnjeg" preduzetništva ( intrapreneurship). Za razliku od prvog modela preduzetništva koji je skoncentrisan na koncipiranje i operacionalizaciju poslovne ideje u početnim fazama razvoja biznisa (preduzetnički biznis), u osnovi koncepta "unutrašnjeg" preduzetništva leži sposobnost iznalaženja novih poslovnih mogućnosti, dalje diversifikacije poslovnih aktivnosti i adekvatnog upravljanja procesima poslovne revitalizacije postojećih (po pravilu) velikih sistema. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Preduzetništvo 4
1.2 Preduzetničke veštine 5
1.3 Zapošljavanje radnika 8
1.4 Kolektivni ugovori 9
1.4.1 Otpuštanje radnika 10
1.4.2 Zakonski okvir zapošljavanja radnika - Zakon o radu Republike Srbije 11
1.4.3 Uslovi privređivanja preduzetnika 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 16

]]> <![CDATA[Preduzetništo i preduzetnička ekonomija - ij]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-preduzetni%C5%A1to-i-preduzetni%C4%8Dka-ekonomija-ij Fri, 15 Apr 2011 08:43:30 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-preduzetni%C5%A1to-i-preduzetni%C4%8Dka-ekonomija-ij Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ovom seminarskom radu pokušavaju se objasniti osnovni pojmovi vezani za poduzetništvo. Bitno je napomenuti da se rad sastoji od devet dijelova kao opših smjernica za spoznaju same riječi poduzetništvo.

U prvom dijelu kao što je već rečeno obrazložena je definicija poduzetništva kao proces stvaranja vrijednosti ujedinjavanjem jednostavne kombinacije resursa u svrhu iskorištavanja prigode.

Drugi dio karakteriše nastajanja poduzetništva, inovacija, zatim poduzeća i njegove vrste.-
Funkcije poduzetništva kao sto su: funkcija upravljanja, vođenja rukovođenja i izvršne funkcija detaljno su objašnjene u trećem dijelu.

Poduzetništvo u malim i srednjim preduzečima je poznato pod nazivom tradicionalno poduzetništvo, ali daljim razvojem i usavršavanjem nove tehnologije razvilo se nekoliko oblika poduzetništva kao što su individualno, kolektivno, eksterno i interno...

S A D R Ž A J

UVOD 2
2. POJAM PODUZETNIŠTVA 3
2.1 Prvi tekstovi o poduzetništvu 3
2.1.1. Poduzetništvo u novijim pisanim zapisima 4
3.PODUZETNIK 5
3.1. Porijeklo riječi poduzetnik 5
3.2. Pojam Privrednog društva 6
3.2.1. Vrste privrednih drušva 6
Javna preduzeća uspostavljaju se u dva oblika: 6
4. FUNKCIJE PODUZETNIŠTVA 7
5. OBLICI PREDUZETNIŠTVA 8
5.1. Tradicionalno poduzetništvo 8
6. PREDUZETNIČKO UPRAVLJANJE 9
7. PREDUZETNIŠTVO U VELIKIM PREDUZEĆIMA 10
7.1 Organizacijsko poduzetništvo 10
8. KORPORACISKO PODUZETNIŠTVO 11
8.1. Pojam korporacije 11
8.1.1. Razlike tradicionalnog i korporacijskog poduzetništva 11
8.1.2. Prepreke poduzetništva u velikim korporacijama 11
8.1.3. Korporativni poduzetnički modeli 12
9. SOCIJALNO PODUZETNIŠTVO 12
9.1. Sastavnice socijalnog poduzetništva 12
9.1.1. Socijalni poduzetnici 12
10. PREDNOSTI I NEDOSTACI ULASKA U PODUZETNIŠTVO 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 14

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U ovom seminarskom radu pokušavaju se objasniti osnovni pojmovi vezani za poduzetništvo. Bitno je napomenuti da se rad sastoji od devet dijelova kao opših smjernica za spoznaju same riječi poduzetništvo.

U prvom dijelu kao što je već rečeno obrazložena je definicija poduzetništva kao proces stvaranja vrijednosti ujedinjavanjem jednostavne kombinacije resursa u svrhu iskorištavanja prigode.

Drugi dio karakteriše nastajanja poduzetništva, inovacija, zatim poduzeća i njegove vrste.-
Funkcije poduzetništva kao sto su: funkcija upravljanja, vođenja rukovođenja i izvršne funkcija detaljno su objašnjene u trećem dijelu.

Poduzetništvo u malim i srednjim preduzečima je poznato pod nazivom tradicionalno poduzetništvo, ali daljim razvojem i usavršavanjem nove tehnologije razvilo se nekoliko oblika poduzetništva kao što su individualno, kolektivno, eksterno i interno...

S A D R Ž A J

UVOD 2
2. POJAM PODUZETNIŠTVA 3
2.1 Prvi tekstovi o poduzetništvu 3
2.1.1. Poduzetništvo u novijim pisanim zapisima 4
3.PODUZETNIK 5
3.1. Porijeklo riječi poduzetnik 5
3.2. Pojam Privrednog društva 6
3.2.1. Vrste privrednih drušva 6
Javna preduzeća uspostavljaju se u dva oblika: 6
4. FUNKCIJE PODUZETNIŠTVA 7
5. OBLICI PREDUZETNIŠTVA 8
5.1. Tradicionalno poduzetništvo 8
6. PREDUZETNIČKO UPRAVLJANJE 9
7. PREDUZETNIŠTVO U VELIKIM PREDUZEĆIMA 10
7.1 Organizacijsko poduzetništvo 10
8. KORPORACISKO PODUZETNIŠTVO 11
8.1. Pojam korporacije 11
8.1.1. Razlike tradicionalnog i korporacijskog poduzetništva 11
8.1.2. Prepreke poduzetništva u velikim korporacijama 11
8.1.3. Korporativni poduzetnički modeli 12
9. SOCIJALNO PODUZETNIŠTVO 12
9.1. Sastavnice socijalnog poduzetništva 12
9.1.1. Socijalni poduzetnici 12
10. PREDNOSTI I NEDOSTACI ULASKA U PODUZETNIŠTVO 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 14

]]> <![CDATA[Poduzetništvo u sportu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poduzetni%C5%A1tvo-u-sportu Fri, 15 Apr 2011 08:32:11 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poduzetni%C5%A1tvo-u-sportu Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U uvodu svog seminarskog rada objasnitit ću pojmove koji se nalaze u samome nazivu teme. Moja tema je „ Poduzetništvo u sportu „ i prije svega želim uputiti u sam pojam „poduzetništvo“, kao i pojam „sport“.


Sport

Sportom se nazivaju fizičke aktivnosti koje čovjek izvodi iz natjecateljskih razloga.
Riječ sport nekad je označavala svaku igru i zabavu. Danas se pod pojmom sport podrazumjevaju razlučite motoričke aktivnosti varijabilnog i dinamičkog karaktera u kojima na specifčan način dolazi do punog izražaja sportaševe sposobnosti, osobine i znanja u treningu i natjecanju.

Prema definiciji i razini sport može biti vrhunski odnosno selektivni i masovni tj. neselektivni. U području sporta egzistira nekolko sustava a to su: profesionalni sport, amaterski sport, rekreacijski sport, školski sport i sport osoba sa invaliditetom. Neki od razloga mogu biti razonoda, razvijanje tijela, poboljšanje sposobnosti, natjecateljski duh i tako dalje.


Podjela

Nekim sportom se čovjek može baviti: rekreacijski, amaterski i profesionalno.
Sportove dijelimo na dvije grupe: grupne i samostalne.
U grupne (zajedničke) sportove spadaju svi sportovi koji se izvode grupno, gdje najveće mjesto zauzimaju sportske igre, kao na primjer nogomet, košarka, hokej na ledu i hokej na travi i tako dalje, ali tu također spadaju i sportovi kao sto su splavarenje, potezanje konopa itd.

U samostalne (pojedinačne) sportove spadaju sportovi gdje se pojedinac sam zalaže za svoje uspjehe. U pojedinačne sportove spadaju tenis, golf, šah, karate, judo te ostali borilački sportovi, atletika, triatlon, sportska gimnastika, ritmička gimnastika, plivanje, fitnes, pikado, biljar i mnogi drugi...

SADRŽAJ:

1. UVOD 3
1.1. Sport 3
1.1.1. Podijela 3
1.1.2. Popis sportova 4
1.2. Pooduzetništvo 4
1.2.1. Uvjeti za razvoj poduzetnistva 4
2. RAZRADA TEME 5
2.1. Privatizacija klubova 5
2.2. Funkcija organizovanja u sportu 7
2.3. Sportska organizacija 9
2.4. Menadžment sportskih događaja 10
2.5. Stanje u Hrvatskoj 13
3. PRIMJERI PODUZETNIKA U SPORTU 14
3.1. Roman Abramovich 14
3.1.1. Život i karijera 14
3.1.2. Vlasnik ili suvlasnik 14
3.1.3. Obitelj 15
3.1.4. R. Abramovich kao poduz. u sportu 15
3.1.5. Karijera u FC Chelsea 15
3.1.6. CSKA Moskva 15
3.2. Bernard Charls Ecclestone 16
3.2.1. B. Ecclestone kao poduz. u sportu 16
3.2.2. Formula 1 16
3.2.3. Obitelj 16
3.4. Silvio Berlusconi 17
3.4.1. Život i karijera 17
4. Rasipništvo poduzetnika 17
ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 24
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


U uvodu svog seminarskog rada objasnitit ću pojmove koji se nalaze u samome nazivu teme. Moja tema je „ Poduzetništvo u sportu „ i prije svega želim uputiti u sam pojam „poduzetništvo“, kao i pojam „sport“.


Sport

Sportom se nazivaju fizičke aktivnosti koje čovjek izvodi iz natjecateljskih razloga.
Riječ sport nekad je označavala svaku igru i zabavu. Danas se pod pojmom sport podrazumjevaju razlučite motoričke aktivnosti varijabilnog i dinamičkog karaktera u kojima na specifčan način dolazi do punog izražaja sportaševe sposobnosti, osobine i znanja u treningu i natjecanju.

Prema definiciji i razini sport može biti vrhunski odnosno selektivni i masovni tj. neselektivni. U području sporta egzistira nekolko sustava a to su: profesionalni sport, amaterski sport, rekreacijski sport, školski sport i sport osoba sa invaliditetom. Neki od razloga mogu biti razonoda, razvijanje tijela, poboljšanje sposobnosti, natjecateljski duh i tako dalje.


Podjela

Nekim sportom se čovjek može baviti: rekreacijski, amaterski i profesionalno.
Sportove dijelimo na dvije grupe: grupne i samostalne.
U grupne (zajedničke) sportove spadaju svi sportovi koji se izvode grupno, gdje najveće mjesto zauzimaju sportske igre, kao na primjer nogomet, košarka, hokej na ledu i hokej na travi i tako dalje, ali tu također spadaju i sportovi kao sto su splavarenje, potezanje konopa itd.

U samostalne (pojedinačne) sportove spadaju sportovi gdje se pojedinac sam zalaže za svoje uspjehe. U pojedinačne sportove spadaju tenis, golf, šah, karate, judo te ostali borilački sportovi, atletika, triatlon, sportska gimnastika, ritmička gimnastika, plivanje, fitnes, pikado, biljar i mnogi drugi...

SADRŽAJ:

1. UVOD 3
1.1. Sport 3
1.1.1. Podijela 3
1.1.2. Popis sportova 4
1.2. Pooduzetništvo 4
1.2.1. Uvjeti za razvoj poduzetnistva 4
2. RAZRADA TEME 5
2.1. Privatizacija klubova 5
2.2. Funkcija organizovanja u sportu 7
2.3. Sportska organizacija 9
2.4. Menadžment sportskih događaja 10
2.5. Stanje u Hrvatskoj 13
3. PRIMJERI PODUZETNIKA U SPORTU 14
3.1. Roman Abramovich 14
3.1.1. Život i karijera 14
3.1.2. Vlasnik ili suvlasnik 14
3.1.3. Obitelj 15
3.1.4. R. Abramovich kao poduz. u sportu 15
3.1.5. Karijera u FC Chelsea 15
3.1.6. CSKA Moskva 15
3.2. Bernard Charls Ecclestone 16
3.2.1. B. Ecclestone kao poduz. u sportu 16
3.2.2. Formula 1 16
3.2.3. Obitelj 16
3.4. Silvio Berlusconi 17
3.4.1. Život i karijera 17
4. Rasipništvo poduzetnika 17
ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 24
]]> <![CDATA[Osnove poduzetništva - hr]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-osnove-poduzetni%C5%A1tva-hr Fri, 15 Apr 2011 08:28:57 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-osnove-poduzetni%C5%A1tva-hr Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Mnogi ljudi započinju vlastito poslovanje i rade sami za sebe. Oni se nazivaju poduzetnicima. Poduzetnici su najčešće oboje, i vlasnici i zaposlenici . O poduzetniku se obično misli da je to osoba koja je u stanju prepoznati povoljnu priliku i iskoristiti je za pokretanje novoga poslovanja, dok drugi to nisu u stanju. Ekonomist J. Timmons napisao je u svojoj knjizi: „Umješan poduzetnik može oblikovati i kreirati povoljnu priliku dok ostali i ne vide, odnosno vide je prerano ili prekasno."

Riječ poduzetnik prvi je put bila korištena u Francuskoj u 17. stoljeću. Richard Cantillon je u Raspravi o naravi trgovine (1725) poduzetnike prikazao kao zakupnike zemljišta, trgovce, manufakturiste, graditelje itd., ali i liječnike, slikare i odvjetnike, naglašavajući neizvjesnost i rizik u njihovu poslovanju.

Poduzetništvo se razvijalo u drugom razdoblju. Danas se podrazumjeva da posebno komparativno poduzetništvo (individualni i korporacijsko) potječe iz novijeg vremena, a njegovi korijeni već nalaze se već iz XII i XV vijeka. Posebni tipovi poduzetništva su se formirali kroz povijest, ovisno od stupnja razvoja proizvodnih snaga i društvenih odnosa. Gledano sa povijesnog aspekta poduzetništvo se moglo svrstati u šest kategorija:

1. Poduzetništvo gusara;
2. Poduzetništvo feudalaca;
3. Poduzetništvo državnih činovnika;
4. Poduzetništvo špekulanata;
5. Poduzetništvo trgovaca;
6. Poduzetništvo obrtnika, zanatlija i druguh proizvođača...


Sadržaj :

UVOD 1
1.1 Osnove poduzetništva 4
1.2 Poduzetničke vještine 5
1.3 Uspješan poduzetnik 8
1.4 Poduzetnička ideja 10
1.5 Razvijanje vlastitog poslovanja 10
1.6 Kupnja postojećeg poslovanja 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Mnogi ljudi započinju vlastito poslovanje i rade sami za sebe. Oni se nazivaju poduzetnicima. Poduzetnici su najčešće oboje, i vlasnici i zaposlenici . O poduzetniku se obično misli da je to osoba koja je u stanju prepoznati povoljnu priliku i iskoristiti je za pokretanje novoga poslovanja, dok drugi to nisu u stanju. Ekonomist J. Timmons napisao je u svojoj knjizi: „Umješan poduzetnik može oblikovati i kreirati povoljnu priliku dok ostali i ne vide, odnosno vide je prerano ili prekasno."

Riječ poduzetnik prvi je put bila korištena u Francuskoj u 17. stoljeću. Richard Cantillon je u Raspravi o naravi trgovine (1725) poduzetnike prikazao kao zakupnike zemljišta, trgovce, manufakturiste, graditelje itd., ali i liječnike, slikare i odvjetnike, naglašavajući neizvjesnost i rizik u njihovu poslovanju.

Poduzetništvo se razvijalo u drugom razdoblju. Danas se podrazumjeva da posebno komparativno poduzetništvo (individualni i korporacijsko) potječe iz novijeg vremena, a njegovi korijeni već nalaze se već iz XII i XV vijeka. Posebni tipovi poduzetništva su se formirali kroz povijest, ovisno od stupnja razvoja proizvodnih snaga i društvenih odnosa. Gledano sa povijesnog aspekta poduzetništvo se moglo svrstati u šest kategorija:

1. Poduzetništvo gusara;
2. Poduzetništvo feudalaca;
3. Poduzetništvo državnih činovnika;
4. Poduzetništvo špekulanata;
5. Poduzetništvo trgovaca;
6. Poduzetništvo obrtnika, zanatlija i druguh proizvođača...


Sadržaj :

UVOD 1
1.1 Osnove poduzetništva 4
1.2 Poduzetničke vještine 5
1.3 Uspješan poduzetnik 8
1.4 Poduzetnička ideja 10
1.5 Razvijanje vlastitog poslovanja 10
1.6 Kupnja postojećeg poslovanja 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

]]> <![CDATA[Validacija analitičkih metoda]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-validacija-analiti%C4%8Dkih-metoda Wed, 01 Sep 2010 23:49:05 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-validacija-analiti%C4%8Dkih-metoda Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Validacija potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni zahtevi za specifičnu predviđenu upotrebu ili primenu. termin ”validan” se koristi da označi odgovarajući status. uslovi za validaciju mogu biti stvarni ili simulirani.”
Validacija se realizuje kroz: uspostavljanje ciljeva vezano za karakteristike izvođenja, dobijanje podataka o karakteristikama izvođenja, dokumentovanje validacionog procesa, zaključke o primenjljivosti metode za namenjenu svrhu.
Ako je metoda validovana i nema novih zahteva, laboratorija može da odluči da potvrdi važne kararakteristike izvođenja. Zavisno od situacije validacija može da obuhvati verifikaciju nekoliko karakteristika do potpune validacije metode.
Svaki proizvođač lijekova ima, pored ostalih, odjel Osiguranje kvalitete koje nadzire provođenje aktivnosti svih odjela vezanih uz kvalitetu lijeka (gore nabrojane). Zbirka zahtjeva vezanih uz pravilnu proizvodnju, kontrolu i skladištenje lijeka zove se Dobra proizvođačka praksa (DPP). Pored DPP proizvođači danas rade u skladu s brojnim drugim svjetskim i domaćim regulatornim zahtjevima, farmakopejama, preporukama i standardima.
Pored toga, sustav osiguranja kvalitete temelji se i na našim i dobrim praksama i iskustvu naših korisnika. Kvaliteta je rezultat usklađenog timskog rada svog osoblja u svim odjelima...

Sadržaj

1. Uvod......................................................2
2. Validacija metode............................................3
3. Kontrola kvaliteta............................................7
4. Zaključak...................................................17
Literatura...................................................18
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Validacija potvrđivanje pružanjem objektivnog dokaza da su ispunjeni zahtevi za specifičnu predviđenu upotrebu ili primenu. termin ”validan” se koristi da označi odgovarajući status. uslovi za validaciju mogu biti stvarni ili simulirani.”
Validacija se realizuje kroz: uspostavljanje ciljeva vezano za karakteristike izvođenja, dobijanje podataka o karakteristikama izvođenja, dokumentovanje validacionog procesa, zaključke o primenjljivosti metode za namenjenu svrhu.
Ako je metoda validovana i nema novih zahteva, laboratorija može da odluči da potvrdi važne kararakteristike izvođenja. Zavisno od situacije validacija može da obuhvati verifikaciju nekoliko karakteristika do potpune validacije metode.
Svaki proizvođač lijekova ima, pored ostalih, odjel Osiguranje kvalitete koje nadzire provođenje aktivnosti svih odjela vezanih uz kvalitetu lijeka (gore nabrojane). Zbirka zahtjeva vezanih uz pravilnu proizvodnju, kontrolu i skladištenje lijeka zove se Dobra proizvođačka praksa (DPP). Pored DPP proizvođači danas rade u skladu s brojnim drugim svjetskim i domaćim regulatornim zahtjevima, farmakopejama, preporukama i standardima.
Pored toga, sustav osiguranja kvalitete temelji se i na našim i dobrim praksama i iskustvu naših korisnika. Kvaliteta je rezultat usklađenog timskog rada svog osoblja u svim odjelima...

Sadržaj

1. Uvod......................................................2
2. Validacija metode............................................3
3. Kontrola kvaliteta............................................7
4. Zaključak...................................................17
Literatura...................................................18
]]> <![CDATA[Strategije regionalnog razvoja Srbije]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-strategije-regionalnog-razvoja-srbije Wed, 01 Sep 2010 19:06:14 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-strategije-regionalnog-razvoja-srbije Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine predstavlja prvi razvojni dokument, koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne prioritete zemlje i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.
Nacionalna strategija definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja na putu ka modernom društvu, razvijenoj ekonomiji i većem kvalitetu života svih građana. To je istovremeno put pridruživanja i priključivanja Evropskoj Uniji, na kome će Republika Srbija aktivirati sve svoje ljudske, materijalne, prirodne i geostrateške potencijale, ubrzati reformske procese i afirmisati novu ulogu države. Nacionalna strategija svoje uporište nalazi u poštovanju ključnih principa na kojima se danas zasniva svaki uspešan privredni i društveni razvoj. Efikasna tržišna privreda, usmerena na porast blagostanja svih građana, moguća je samo u uslovima pune demokratizacije društva, koja se zasniva na snažnim državnim i društvenim institucijama i vladavini prava. Neprestano podizanje konkurentnosti srpske privrede je bitna pretpostavka ostvarivanja razvojnih ciljeva i punog korišćenja prednosti koje nudi članstvo u EU.
Privatna svojina je najefikasniji oblik svojine. Zato proces privatizacije treba što pre završiti i rešiti pitanja denacionalizacije i privatne svojine na zemlji i drugim nepokretnostima.
Konkurencija je glavna poluga tržišne privrede. Zadatak je države da, u interesu građana izgradi efikasnije institucije tržišne privrede, i odlučno se suprotstavi svim oblicima monopolskog i drugog privilegovanog položaja, što podrazumeva i uvođenje tržiših kriterijuma i javno-privatnog partnerstva u infrastrukturne delatnosti, koje su kičma svake moderne privrede.
Republika Srbija glavnu dugoročnu konkurentsku prednost ima u znanju što će iskoristiti, kroz reformu obrazovanja, većim naglaskom na istraživanje i primenu inovacija, kao i bržim razvojem novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Nova, kvalitetna i dobro plaćena radna mesta su jedan od najvažnijih ciljeva Nacionalne strategije....]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine predstavlja prvi razvojni dokument, koji na konzistentan i celovit način definiše osnovne razvojne prioritete zemlje i načine njihovog ostvarivanja u narednim godinama.
Nacionalna strategija definiše osnovne ciljeve i pravce razvoja na putu ka modernom društvu, razvijenoj ekonomiji i većem kvalitetu života svih građana. To je istovremeno put pridruživanja i priključivanja Evropskoj Uniji, na kome će Republika Srbija aktivirati sve svoje ljudske, materijalne, prirodne i geostrateške potencijale, ubrzati reformske procese i afirmisati novu ulogu države. Nacionalna strategija svoje uporište nalazi u poštovanju ključnih principa na kojima se danas zasniva svaki uspešan privredni i društveni razvoj. Efikasna tržišna privreda, usmerena na porast blagostanja svih građana, moguća je samo u uslovima pune demokratizacije društva, koja se zasniva na snažnim državnim i društvenim institucijama i vladavini prava. Neprestano podizanje konkurentnosti srpske privrede je bitna pretpostavka ostvarivanja razvojnih ciljeva i punog korišćenja prednosti koje nudi članstvo u EU.
Privatna svojina je najefikasniji oblik svojine. Zato proces privatizacije treba što pre završiti i rešiti pitanja denacionalizacije i privatne svojine na zemlji i drugim nepokretnostima.
Konkurencija je glavna poluga tržišne privrede. Zadatak je države da, u interesu građana izgradi efikasnije institucije tržišne privrede, i odlučno se suprotstavi svim oblicima monopolskog i drugog privilegovanog položaja, što podrazumeva i uvođenje tržiših kriterijuma i javno-privatnog partnerstva u infrastrukturne delatnosti, koje su kičma svake moderne privrede.
Republika Srbija glavnu dugoročnu konkurentsku prednost ima u znanju što će iskoristiti, kroz reformu obrazovanja, većim naglaskom na istraživanje i primenu inovacija, kao i bržim razvojem novih informacionih i komunikacionih tehnologija. Nova, kvalitetna i dobro plaćena radna mesta su jedan od najvažnijih ciljeva Nacionalne strategije....]]> <![CDATA[Venus project - upravljanje novim tehnologijama i inovacijma]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-venus-project-upravljanje-novim-tehnologijama-i-inovacijma Fri, 23 Jul 2010 15:48:21 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-venus-project-upravljanje-novim-tehnologijama-i-inovacijma Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


.... Vrlo malo ljudi danas stane i razmisli: šta je to što nam unapređuje život?
Da li je to novac?
Očigledno ne. Čovek ne može da jede novac ili da natankuje pare kako bi mu se kola kretala.
Da li je to politika?
Sve što političari rade jeste da donose zakone, izglasavaju budžete, i objavljuju ratove.
Da li je to religija?
Naravno da ne, religija ne stvara ništa osim što pruža fiktivnu emotivnu utehu onima kojima je potrebna.
Pravi dar koji mi ljudi imamo, koji je zaslužan za sve što nam je unapredilo život kao ljudima, je tehnologija.

Šta je tehnologija?

Tehnologija je olovka, koja nam omogućuje da prenesemo naše ideje i misli na papir i komuniciramo. Tehnologija je automobil, koji čoveku omogućava da putuje brzinom većom nego što mu noge dozvoljavaju. Tehnologija su naočare, koje omoguæuju bolji vid onima kojima je to potrebno. Primenjena tehnologija je u suštini ekstenzija ljudskih atributa koja smanjuje napore čoveka, oslobađajući čoveka određene rutine ili problema.
Zamislite kakav bi vam život bio danas bez telefona ili bez rerne, kompjutera, ili aviona. Sve u vašoj kući, što vi uzimate zdravo-za-gotovo, od zvona na vratima do stola sudopera, itd... je tehnologija stvorena od kreativnosti, genijalnosti ljudskih tehničara, inženjera i naučnika.
Ne novca, ne politike, ne religije. Ovo su lažne institucije.

Mi danas imamo toliko resursa da skućimo svakog, napravimo bolnice širom sveta, sagradimo škole širom sveta, najbolju opremu u laboratorijama za podučavanje i da istražujemo medicinu.
Tako da, sve to imamo, a mi živimo u monetarnom sistemu. A u monetarnom sistemu postoji samo profit. I šta je osnovni mehanizam koji održava profit, osim sebičnog interesa. Šta je to što održava tu konstantnu trku? Jel to visoka efikasnost i održivost? Ne. To nije deo njihovog dizajna.
Ništa stvoreno u ovom profitno-orjentisanom društvu nije ni izbliza stvoreno kako bi bilo efikasno i održivo za ljude. Jer da jeste, ne bi bilo multi-milijarderske automobilske industrije. Niti bi prosečan životni vek za elektroniku bio manji od tri meseca, nakon čega bi postala beskorisna i zastarela.
Jel to izobilje?
Apsolutno ne. Izobilje, bazirano na zakonu snabdevanja i potražnje, je ustvari negativno. Ukoliko kompanija koja prodaje dijamante pronađe deset puta veću količinu dijamanata nego uobičajeno, to znači da će snabdevanje dijamantima biti povećano, i znači da će cena i profit od dijamanata pasti dole. Činjenica je da su efikasnost, održivost i izobilje neprijatelji profita.

Drugačije rečeno, mehanizam stvaranja nemaštine, oskudice - stvara profit. Šta je oskudica? - Održavanje cene jednog proizvoda, limitiranje njegove dostupnosti na tržištu. Stvaranje oskudice dijamanata povećava cenu dijamanata. Oni spaljuju dijamante u rudniku dijamanata Kimberly. Napravljeni su od ugljenika. Oni drže cenu....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


.... Vrlo malo ljudi danas stane i razmisli: šta je to što nam unapređuje život?
Da li je to novac?
Očigledno ne. Čovek ne može da jede novac ili da natankuje pare kako bi mu se kola kretala.
Da li je to politika?
Sve što političari rade jeste da donose zakone, izglasavaju budžete, i objavljuju ratove.
Da li je to religija?
Naravno da ne, religija ne stvara ništa osim što pruža fiktivnu emotivnu utehu onima kojima je potrebna.
Pravi dar koji mi ljudi imamo, koji je zaslužan za sve što nam je unapredilo život kao ljudima, je tehnologija.

Šta je tehnologija?

Tehnologija je olovka, koja nam omogućuje da prenesemo naše ideje i misli na papir i komuniciramo. Tehnologija je automobil, koji čoveku omogućava da putuje brzinom većom nego što mu noge dozvoljavaju. Tehnologija su naočare, koje omoguæuju bolji vid onima kojima je to potrebno. Primenjena tehnologija je u suštini ekstenzija ljudskih atributa koja smanjuje napore čoveka, oslobađajući čoveka određene rutine ili problema.
Zamislite kakav bi vam život bio danas bez telefona ili bez rerne, kompjutera, ili aviona. Sve u vašoj kući, što vi uzimate zdravo-za-gotovo, od zvona na vratima do stola sudopera, itd... je tehnologija stvorena od kreativnosti, genijalnosti ljudskih tehničara, inženjera i naučnika.
Ne novca, ne politike, ne religije. Ovo su lažne institucije.

Mi danas imamo toliko resursa da skućimo svakog, napravimo bolnice širom sveta, sagradimo škole širom sveta, najbolju opremu u laboratorijama za podučavanje i da istražujemo medicinu.
Tako da, sve to imamo, a mi živimo u monetarnom sistemu. A u monetarnom sistemu postoji samo profit. I šta je osnovni mehanizam koji održava profit, osim sebičnog interesa. Šta je to što održava tu konstantnu trku? Jel to visoka efikasnost i održivost? Ne. To nije deo njihovog dizajna.
Ništa stvoreno u ovom profitno-orjentisanom društvu nije ni izbliza stvoreno kako bi bilo efikasno i održivo za ljude. Jer da jeste, ne bi bilo multi-milijarderske automobilske industrije. Niti bi prosečan životni vek za elektroniku bio manji od tri meseca, nakon čega bi postala beskorisna i zastarela.
Jel to izobilje?
Apsolutno ne. Izobilje, bazirano na zakonu snabdevanja i potražnje, je ustvari negativno. Ukoliko kompanija koja prodaje dijamante pronađe deset puta veću količinu dijamanata nego uobičajeno, to znači da će snabdevanje dijamantima biti povećano, i znači da će cena i profit od dijamanata pasti dole. Činjenica je da su efikasnost, održivost i izobilje neprijatelji profita.

Drugačije rečeno, mehanizam stvaranja nemaštine, oskudice - stvara profit. Šta je oskudica? - Održavanje cene jednog proizvoda, limitiranje njegove dostupnosti na tržištu. Stvaranje oskudice dijamanata povećava cenu dijamanata. Oni spaljuju dijamante u rudniku dijamanata Kimberly. Napravljeni su od ugljenika. Oni drže cenu....
]]> <![CDATA[Upravljanje promenama]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama--8851 Fri, 23 Jul 2010 15:46:54 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama--8851 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Od 1945. godine Ciglana u Uljmi prelazi u vlasništvo Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ciglana u Uljmi nosila je naziv Industrija cigle i crepa ''Boško Vrebalov''.

Ciglana je radila kao samostalna radna organizacija sve do juna 1969. godine kada je ušla u sastav PD ''Ogled'' u Uljmi.
Od 1. januara 1970. godine Ciglana posluje u sastavu PIK ''Vršački ritovi'' Vršac OOUR ''IGM'' u Uljmi.
Godine 1972. počela je priprema za rekonstrukciju Ciglane.
1973. godine izgrađena je nova prerada i oblikovanje proizvoda i izgrađen početni sušni prostor.

1980. godine izgrađena je još jedna Fabrika za proizvodnju fasadne cigle čime je udvostručen kapacitet.

Od 1980. godine Ciglana posluje u sastavu SOUR PIK ''Agropanonija'' RO ''IGM'' Uljma.
1973. do 1990. direktor je Siljanovski Tanasije
1990. godine izvršen je obimniji tehnički napredak

Danas je to akcionarsko društvo za proizvodnju i promet građevinskog materijala i nemetalnih mineralnih sirovina. AD Indrustrija građevinskog materijala ''IGMA'' Uljma se bavi i prometom građevinskog materijala potrebnog za izgradnju objekata
Od 1990. godine direktor AD "IGMA" Uljma je Ljubodrag Knežević

PROIZVODNI PROGRAM

Od osnivanja 1907. godine A.D. ,,IGMA” Uljma se trudi da se razvija, raste i usklađuje sa stalno rastućim zahtevima probirljivog tržišta. Potvrda da su u tome uspeli je pored skoro decenijskog opstanka na domaćem tržištu i prodor na evropsko tržište sa tendencijom daljeg napretka. Sistem obezbeđenja kvaliteta i sektor kontrole kvaliteta pruža podršku proizvodnji i predstavlja garanciju kvaliteta i sigurnosti proizvoda i procesa....


SADRŽAJ

1 UVOD 3
1.1 OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME 3
1.1.1 PRIMARNA DELATNOST 3
1.1.2 SEKUNDARNA DELATNOST 3
1.2 ISTORIJAT 3
1.3 PROIZVODNI PROGRAM 4
1.4 ORGANIZACIONA STRUKTURA 6
1.5 BIZNIS I FINANSIJE 7
2 KADROVSKA STRUKTURA 9
2.1 Kvalifikaciona struktura 9
2.2 Starosna struktura 9
2.2.1 Profesionalna efikasnost starijih zaposlenih 9
2.3 Polna struktura firme 10
3 INOVATIVNOST U FIRMI 12
3.1 Konstantno učenje i unapređivanje kadrova 12
3.1.1 ZADACI KADROVSKE SLUŽBE U RAZVOJU MENADŽERA 14
4 PROBLEMI U RADU ORGANIZACIJE 15
4.1 ISTRAŽIVANJE 15
4.1.1 SWOT ANALIZA 15
4.1.2 4P ANALIZA 16
4.1.3 ANALIZA KONKURENCIJE 17
5 ANALIZA PROBLEMA I PONUĐENA REŠENJA 19
5.1 PROBLEM 19
5.2 REŠENJE PROBLEMA 19
6 ZAKLJUČCI 21
6.1 REZIME RADA 21
6.2 KRATAK PRIKAZ REŠENJA 21
7 LITERATURA 23]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Od 1945. godine Ciglana u Uljmi prelazi u vlasništvo Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ciglana u Uljmi nosila je naziv Industrija cigle i crepa ''Boško Vrebalov''.

Ciglana je radila kao samostalna radna organizacija sve do juna 1969. godine kada je ušla u sastav PD ''Ogled'' u Uljmi.
Od 1. januara 1970. godine Ciglana posluje u sastavu PIK ''Vršački ritovi'' Vršac OOUR ''IGM'' u Uljmi.
Godine 1972. počela je priprema za rekonstrukciju Ciglane.
1973. godine izgrađena je nova prerada i oblikovanje proizvoda i izgrađen početni sušni prostor.

1980. godine izgrađena je još jedna Fabrika za proizvodnju fasadne cigle čime je udvostručen kapacitet.

Od 1980. godine Ciglana posluje u sastavu SOUR PIK ''Agropanonija'' RO ''IGM'' Uljma.
1973. do 1990. direktor je Siljanovski Tanasije
1990. godine izvršen je obimniji tehnički napredak

Danas je to akcionarsko društvo za proizvodnju i promet građevinskog materijala i nemetalnih mineralnih sirovina. AD Indrustrija građevinskog materijala ''IGMA'' Uljma se bavi i prometom građevinskog materijala potrebnog za izgradnju objekata
Od 1990. godine direktor AD "IGMA" Uljma je Ljubodrag Knežević

PROIZVODNI PROGRAM

Od osnivanja 1907. godine A.D. ,,IGMA” Uljma se trudi da se razvija, raste i usklađuje sa stalno rastućim zahtevima probirljivog tržišta. Potvrda da su u tome uspeli je pored skoro decenijskog opstanka na domaćem tržištu i prodor na evropsko tržište sa tendencijom daljeg napretka. Sistem obezbeđenja kvaliteta i sektor kontrole kvaliteta pruža podršku proizvodnji i predstavlja garanciju kvaliteta i sigurnosti proizvoda i procesa....


SADRŽAJ

1 UVOD 3
1.1 OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME 3
1.1.1 PRIMARNA DELATNOST 3
1.1.2 SEKUNDARNA DELATNOST 3
1.2 ISTORIJAT 3
1.3 PROIZVODNI PROGRAM 4
1.4 ORGANIZACIONA STRUKTURA 6
1.5 BIZNIS I FINANSIJE 7
2 KADROVSKA STRUKTURA 9
2.1 Kvalifikaciona struktura 9
2.2 Starosna struktura 9
2.2.1 Profesionalna efikasnost starijih zaposlenih 9
2.3 Polna struktura firme 10
3 INOVATIVNOST U FIRMI 12
3.1 Konstantno učenje i unapređivanje kadrova 12
3.1.1 ZADACI KADROVSKE SLUŽBE U RAZVOJU MENADŽERA 14
4 PROBLEMI U RADU ORGANIZACIJE 15
4.1 ISTRAŽIVANJE 15
4.1.1 SWOT ANALIZA 15
4.1.2 4P ANALIZA 16
4.1.3 ANALIZA KONKURENCIJE 17
5 ANALIZA PROBLEMA I PONUĐENA REŠENJA 19
5.1 PROBLEM 19
5.2 REŠENJE PROBLEMA 19
6 ZAKLJUČCI 21
6.1 REZIME RADA 21
6.2 KRATAK PRIKAZ REŠENJA 21
7 LITERATURA 23]]> <![CDATA[Upravljanje promenama jat airways]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-jat-airways Fri, 23 Jul 2010 15:44:46 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-jat-airways Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Jat airways (engl. Jat Airways) je nacionalni avio-prevoznik Srbije, bivša nacionalna avio-kompanija Jugoslavije i smatra se šesnaestom najstarijom avio-kompanijom u Evropi. Sedište aviokompanije se nalazi u Beogradu, a operativna baza na aerodromu Nikola Tesla.
Sa 2.065 radnika, Jat airways leti do 38 destinacija u 28 zemalja.
Jat airways nije član nijedne alijanse, ali je izražena želja za članstvom u SkajTimu.

Aeroput

Avijacija je osnovana u Jugoslaviji 1918, kada je Vojska Jugoslavije naložila vazduhoplovstvu da leti poštanske letove između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja Breget 14 avionima. 25. marta 1923, Beograd je bila pored međunarodnog civilni avijacija sistem. Avioni kompanije Franko-Romain su letali preko Pančeva na putu Pariz-Istanbul. Na inicijativu Aero-kluba 6. februara 1926. godine održana je konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Minstarstvo trgovine i industrije koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga prisupilo se upisivanju akcija....



S A D R Ž A J

1. UVOD 3
2. ISTORIJA 4
2.1. Aeroput 4
2.2. Jugoslovenski aeroptrasnport (JAT) 6
2.3. Pad 7
2.4. JAT airways 7
3. PRIVATIZACIJA 8
4. KONKURENCIJA 8
5. STATISTIKA 10
6. FLOTA 10
6.1. Jat Ketering 12
6.2. Tokom leta 12
6.3. Klub lojalnih putnika 13
7. ZANIMLJIVOSTI U TOKU PROMENA 13
7.1. Uticaj promene na uspehe 15
7.2. Incidenti koji su uticali na promene 16
7.3. Nesreće koje su uticale na promene 17
7.4. Uticaj promene na poslovni rezultati 17
8. ZAKLJUČAK 19
8.1. Planovi za budućnost 19
9. LITERATURA 20]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Jat airways (engl. Jat Airways) je nacionalni avio-prevoznik Srbije, bivša nacionalna avio-kompanija Jugoslavije i smatra se šesnaestom najstarijom avio-kompanijom u Evropi. Sedište aviokompanije se nalazi u Beogradu, a operativna baza na aerodromu Nikola Tesla.
Sa 2.065 radnika, Jat airways leti do 38 destinacija u 28 zemalja.
Jat airways nije član nijedne alijanse, ali je izražena želja za članstvom u SkajTimu.

Aeroput

Avijacija je osnovana u Jugoslaviji 1918, kada je Vojska Jugoslavije naložila vazduhoplovstvu da leti poštanske letove između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja Breget 14 avionima. 25. marta 1923, Beograd je bila pored međunarodnog civilni avijacija sistem. Avioni kompanije Franko-Romain su letali preko Pančeva na putu Pariz-Istanbul. Na inicijativu Aero-kluba 6. februara 1926. godine održana je konferencija na kojoj su usvojena pravila za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj, a svi učesnici su postali osnivači. Pravila su upućena u Minstarstvo trgovine i industrije koje ih je odobrilo 13. marta. Posle toga prisupilo se upisivanju akcija....



S A D R Ž A J

1. UVOD 3
2. ISTORIJA 4
2.1. Aeroput 4
2.2. Jugoslovenski aeroptrasnport (JAT) 6
2.3. Pad 7
2.4. JAT airways 7
3. PRIVATIZACIJA 8
4. KONKURENCIJA 8
5. STATISTIKA 10
6. FLOTA 10
6.1. Jat Ketering 12
6.2. Tokom leta 12
6.3. Klub lojalnih putnika 13
7. ZANIMLJIVOSTI U TOKU PROMENA 13
7.1. Uticaj promene na uspehe 15
7.2. Incidenti koji su uticali na promene 16
7.3. Nesreće koje su uticale na promene 17
7.4. Uticaj promene na poslovni rezultati 17
8. ZAKLJUČAK 19
8.1. Planovi za budućnost 19
9. LITERATURA 20]]> <![CDATA[UPRAVLJANJE PROMENAMA EXIT NAJBOLJI BREND U SRBIJI]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-exit-najbolji-brend-u-srbiji Fri, 23 Jul 2010 15:43:05 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-exit-najbolji-brend-u-srbiji Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Malo je onih koji nisu čuli za muzički festival Exit. To je festival koji se održava svakog drugog vikenda u julu, traje četiri dana i okuplja preko 250.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva. EXIT festival je danas najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi.
Ove godine procentualno gledano, polovinu posetilaca su činili stranci, od tog broja približno polovinu su činili engleski državljani, a drugu polovinu mahom posetioci iz regiona, mada se ne može zanemariti i značajan broj posetilaca iz evropskih zemalja, Australije i Sjedinjenih Američkih Država. Program je bio organizovan na ukupno 22 bine.
Smatram da značaj koji Exit ima u društvu, način na koji nas kao predstavlja u svetu, turistička atrakcija koja donosi veliki profit gradu i pokrajini, uticaj koji ima na mlađu populaciju, sve su to dovoljni razlozi da se nađe ovom seminarskom radu. Pokušaću da prikažem kao bih ja rešila problem radne etike u firmi u kojoj radim, u Exitu.

OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

ISTORIJAT

Priča o Exitu nastaje u oktobru 1999. godine nakon NATO bombardovanja Srbije u vreme dok je Slobodan Milošević još uvek na čelu države. Aktivisti Studentske Unije u Novom Sadu organizovali su demonstracije pod nazivom ‚‚ Šakom u glavu'' koja je obuhvatala video retrospektivu ratnih razaranja, izbeglica i drugih ‚‚plodova'' Miloševićeve diktature i prikazivala se na dva velika video bima u studentskom gradu. To je okupilo oko 20.000 studenata a kulminiralo je protestnom šetnjom dugom 80 km od Novog Sada do Beograda. Nakon toga aktivisti su bili satima ispitivani u policiji, hapšeni, batinani i konstantno izloženi pretnjama ali umesto da odustanu doneli su odluku da se organizuju najveće demonstracije stavova mladih svake godine. Exit je bio rođen.
Od jula do septembra 2000-ite godine , Exit je organizovao niz kulturnih i akademskih događaja, koncerata, žurki i performansa sa veoma jakom socijalnom dimenzijom. Postojao je jedan cilj: motivisati sve socijalne grupe a naročito mlade da izađu na izbore i svojim glasom omoguće promenu vlasti. Oko 200.000 ljudi je došlo u Novi Sad tokom tih 100 dana da se pridruži demonstracijama. Poslednja noć Exit-2000, pod nazivom ‚‚Exit System virus'' bio je savršeno istempiran, dva dana pre održavanja izbora, sa veoma snažnom porukom-‚‚Naljuti se čoveče, izađi i glasaj''. Nakon dve nedelje Exit se pridružio učesnicima petooktobarskih demonstracija.
U julu 2001-e godine mnogi su mislili da je Exit poslužio svrsi, međutim to svakako nije bio slučaj. Exit je spojio hiljade mladih ljudi iz cele zemlje. Bilo je vreme da proslave svoj uspeh. Samo devet meseci nakon demokratskih promena Exit je imao svoj prvi zvanični Exit festival i okupio je 250.000 mladih ljudi sa prostora Balkana ...


Sadržaj:

UVOD 3
OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU 3
ISTORIJAT 3
DELATNOST 4
VLASNIČKA STRUKTURA 5
GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI 5
KONKURENCIJA 5
KADROVSKA STRUKTURA 6
ORGANIZACIONA STRUKTURA 7
ORGANIZACIONA STRUKTURA POTREBNA ZA PROMENU 9
ISTORIJAT PROMENA 10
UOČENI PROBLEMI 12
ORGANIZACIONA KULTURA 12
PROCES REALIZOVANJA KORENITE PROMENE U OSAM FAZA 14
OTPOR PROMENAMA 16
DODATNA REŠENJA 17
UOČENE MANJKAVOSTI PREDLOŽENOG REŠENJA 17
ZAKLJUČAK 17
OSVRT NA BUDUĆNOST 18
LITERATURA 19]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Malo je onih koji nisu čuli za muzički festival Exit. To je festival koji se održava svakog drugog vikenda u julu, traje četiri dana i okuplja preko 250.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva. EXIT festival je danas najveći muzički festival u jugoistočnoj Evropi.
Ove godine procentualno gledano, polovinu posetilaca su činili stranci, od tog broja približno polovinu su činili engleski državljani, a drugu polovinu mahom posetioci iz regiona, mada se ne može zanemariti i značajan broj posetilaca iz evropskih zemalja, Australije i Sjedinjenih Američkih Država. Program je bio organizovan na ukupno 22 bine.
Smatram da značaj koji Exit ima u društvu, način na koji nas kao predstavlja u svetu, turistička atrakcija koja donosi veliki profit gradu i pokrajini, uticaj koji ima na mlađu populaciju, sve su to dovoljni razlozi da se nađe ovom seminarskom radu. Pokušaću da prikažem kao bih ja rešila problem radne etike u firmi u kojoj radim, u Exitu.

OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

ISTORIJAT

Priča o Exitu nastaje u oktobru 1999. godine nakon NATO bombardovanja Srbije u vreme dok je Slobodan Milošević još uvek na čelu države. Aktivisti Studentske Unije u Novom Sadu organizovali su demonstracije pod nazivom ‚‚ Šakom u glavu'' koja je obuhvatala video retrospektivu ratnih razaranja, izbeglica i drugih ‚‚plodova'' Miloševićeve diktature i prikazivala se na dva velika video bima u studentskom gradu. To je okupilo oko 20.000 studenata a kulminiralo je protestnom šetnjom dugom 80 km od Novog Sada do Beograda. Nakon toga aktivisti su bili satima ispitivani u policiji, hapšeni, batinani i konstantno izloženi pretnjama ali umesto da odustanu doneli su odluku da se organizuju najveće demonstracije stavova mladih svake godine. Exit je bio rođen.
Od jula do septembra 2000-ite godine , Exit je organizovao niz kulturnih i akademskih događaja, koncerata, žurki i performansa sa veoma jakom socijalnom dimenzijom. Postojao je jedan cilj: motivisati sve socijalne grupe a naročito mlade da izađu na izbore i svojim glasom omoguće promenu vlasti. Oko 200.000 ljudi je došlo u Novi Sad tokom tih 100 dana da se pridruži demonstracijama. Poslednja noć Exit-2000, pod nazivom ‚‚Exit System virus'' bio je savršeno istempiran, dva dana pre održavanja izbora, sa veoma snažnom porukom-‚‚Naljuti se čoveče, izađi i glasaj''. Nakon dve nedelje Exit se pridružio učesnicima petooktobarskih demonstracija.
U julu 2001-e godine mnogi su mislili da je Exit poslužio svrsi, međutim to svakako nije bio slučaj. Exit je spojio hiljade mladih ljudi iz cele zemlje. Bilo je vreme da proslave svoj uspeh. Samo devet meseci nakon demokratskih promena Exit je imao svoj prvi zvanični Exit festival i okupio je 250.000 mladih ljudi sa prostora Balkana ...


Sadržaj:

UVOD 3
OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU 3
ISTORIJAT 3
DELATNOST 4
VLASNIČKA STRUKTURA 5
GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI 5
KONKURENCIJA 5
KADROVSKA STRUKTURA 6
ORGANIZACIONA STRUKTURA 7
ORGANIZACIONA STRUKTURA POTREBNA ZA PROMENU 9
ISTORIJAT PROMENA 10
UOČENI PROBLEMI 12
ORGANIZACIONA KULTURA 12
PROCES REALIZOVANJA KORENITE PROMENE U OSAM FAZA 14
OTPOR PROMENAMA 16
DODATNA REŠENJA 17
UOČENE MANJKAVOSTI PREDLOŽENOG REŠENJA 17
ZAKLJUČAK 17
OSVRT NA BUDUĆNOST 18
LITERATURA 19]]> <![CDATA[Upravljanje promenama - Igma Uljma]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-igma-uljma Fri, 23 Jul 2010 15:41:34 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-promenama-igma-uljma Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Predmet ovog rada biće AD ''Igma Uljma'', preduzeće koje se bavi proizvodnjom, eksploatacijom i prometom građevinskog materijala i nemetalnih mineralnih sirovina.

OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME

PRIMARNA DELATNOST

I pored proširivanja delatnosti, primarna delatnost je prodaja opekarkih proizvoda i betonskih prefabrikata ( giter blok, pregradni, blok ispune za fert gredice, trokanalka, ,,barocco“, ,,kart“, rigola...)

SEKUNDARNA DELATNOST

Uz prodaju opekarskih proizvoda i betonskih prefabrikata, A.D. ,,IGMA“ Uljma, se bavi i trgovinom na veliko i malo pretežno materijala u građevinarstvu ( cement, pesak, šljunak...) i nemetalnih mineralnih sirovina.


SADRŽAJ

1 UVOD 3
1.1 OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME 3
1.1.1 PRIMARNA DELATNOST 3
1.1.2 SEKUNDARNA DELATNOST 3
1.2 ISTORIJAT 3
1.3 PROIZVODNI PROGRAM 4
1.4 ORGANIZACIONA STRUKTURA 6
1.5 BIZNIS I FINANSIJE 7
2 KADROVSKA STRUKTURA 9
2.1 Kvalifikaciona struktura 9
2.2 Starosna struktura 9
2.2.1 Profesionalna efikasnost starijih zaposlenih 9
2.3 Polna struktura firme 10
3 INOVATIVNOST U FIRMI 12
3.1 Konstantno učenje i unapređivanje kadrova 12
3.1.1 ZADACI KADROVSKE SLUŽBE U RAZVOJU MENADŽERA 14
4 PROBLEMI U RADU ORGANIZACIJE 15
4.1 ISTRAŽIVANJE 15
4.1.1 SWOT ANALIZA 15
4.1.2 4P ANALIZA 16
4.1.3 ANALIZA KONKURENCIJE 17
5 ANALIZA PROBLEMA I PONUĐENA REŠENJA 19
5.1 PROBLEM 19
5.2 REŠENJE PROBLEMA 19
6 ZAKLJUČCI 21
6.1 REZIME RADA 21
6.2 KRATAK PRIKAZ REŠENJA 21
7 LITERATURA 23]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Predmet ovog rada biće AD ''Igma Uljma'', preduzeće koje se bavi proizvodnjom, eksploatacijom i prometom građevinskog materijala i nemetalnih mineralnih sirovina.

OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME

PRIMARNA DELATNOST

I pored proširivanja delatnosti, primarna delatnost je prodaja opekarkih proizvoda i betonskih prefabrikata ( giter blok, pregradni, blok ispune za fert gredice, trokanalka, ,,barocco“, ,,kart“, rigola...)

SEKUNDARNA DELATNOST

Uz prodaju opekarskih proizvoda i betonskih prefabrikata, A.D. ,,IGMA“ Uljma, se bavi i trgovinom na veliko i malo pretežno materijala u građevinarstvu ( cement, pesak, šljunak...) i nemetalnih mineralnih sirovina.


SADRŽAJ

1 UVOD 3
1.1 OSNOVNI PODACI I ISTORIJAT FIRME 3
1.1.1 PRIMARNA DELATNOST 3
1.1.2 SEKUNDARNA DELATNOST 3
1.2 ISTORIJAT 3
1.3 PROIZVODNI PROGRAM 4
1.4 ORGANIZACIONA STRUKTURA 6
1.5 BIZNIS I FINANSIJE 7
2 KADROVSKA STRUKTURA 9
2.1 Kvalifikaciona struktura 9
2.2 Starosna struktura 9
2.2.1 Profesionalna efikasnost starijih zaposlenih 9
2.3 Polna struktura firme 10
3 INOVATIVNOST U FIRMI 12
3.1 Konstantno učenje i unapređivanje kadrova 12
3.1.1 ZADACI KADROVSKE SLUŽBE U RAZVOJU MENADŽERA 14
4 PROBLEMI U RADU ORGANIZACIJE 15
4.1 ISTRAŽIVANJE 15
4.1.1 SWOT ANALIZA 15
4.1.2 4P ANALIZA 16
4.1.3 ANALIZA KONKURENCIJE 17
5 ANALIZA PROBLEMA I PONUĐENA REŠENJA 19
5.1 PROBLEM 19
5.2 REŠENJE PROBLEMA 19
6 ZAKLJUČCI 21
6.1 REZIME RADA 21
6.2 KRATAK PRIKAZ REŠENJA 21
7 LITERATURA 23]]> <![CDATA[Upravljanje kuluturnim aktivnostima u turizmu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-kuluturnim-aktivnostima-u-turizmu Fri, 23 Jul 2010 15:39:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-kuluturnim-aktivnostima-u-turizmu Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Turizam je svetski proces, bitno obeležje 20. i 21. veka, nužnost savremenog čoveka, kompleksan fenomen koji ima izražene ekonomske, socio-kulturne, političke i zdravstveno-rekreativne efekte. TURIST je lice, koje putuje sa svakim ciljem, osim zbog zarade i promene stalnog mesta boravka, pri trajanju boravka van svog mesta boravka ne manje od 24 časa (manje od 24 časa je izletnik), ali ne više od 6 meseci.
Turisti su lica, koja putuju u cilju službenih putovanja, konferencija, kongresa, različitih susreta, odmora, lečenja, učenja, zbog porodičnih, religioznih i sportskih razloga. Ta definicija data je na konferenciji OUN 1954. i potvrđena na Rimskoj konferenciji o turizmu i ekskurzijama 1963, služi kao osnova za sprovođenje međunarodne turističke statistike, turističkog prava, viznih formalnosti. Turistima se smatraju takođe posade aviona ili brodova, ako ostaju duže od 24 časa. Turistima se ne smatraju radnici na privremenom radu ili dnevni migranti, lica bez stalnog mesta boravka, izbeglice, vojni kontingenti u vojnim bazama, privremeni i stalni imigranti, diplomate, predstavnici konzulata, tranzitni putnici.
Turizam obuhvata skup poslovnih organizacija, rada i državnih agencija koje vrše kretanje roba i usluga i drže sredstva za transport, programe i resurse za putovanja i odmore. Turistički sektor (privreda) može da se definiše kao skup onih privrednih i trgovinskih delatnosti koje proizvode robe i usluge namenjene za strane i domaće turiste. Prema tome, turistička privreda uključuje: prevoz putnika, putničke agencije, turoperatore, usluge za smeštaj i ishranu, odmor i zabavu, proizvođače suvenira, umetničkih proizvoda, vladine organizacije za regulisanje i nadzor turističke privrede. Pojam strukture turističkih resursa : ...
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.



Turizam je svetski proces, bitno obeležje 20. i 21. veka, nužnost savremenog čoveka, kompleksan fenomen koji ima izražene ekonomske, socio-kulturne, političke i zdravstveno-rekreativne efekte. TURIST je lice, koje putuje sa svakim ciljem, osim zbog zarade i promene stalnog mesta boravka, pri trajanju boravka van svog mesta boravka ne manje od 24 časa (manje od 24 časa je izletnik), ali ne više od 6 meseci.
Turisti su lica, koja putuju u cilju službenih putovanja, konferencija, kongresa, različitih susreta, odmora, lečenja, učenja, zbog porodičnih, religioznih i sportskih razloga. Ta definicija data je na konferenciji OUN 1954. i potvrđena na Rimskoj konferenciji o turizmu i ekskurzijama 1963, služi kao osnova za sprovođenje međunarodne turističke statistike, turističkog prava, viznih formalnosti. Turistima se smatraju takođe posade aviona ili brodova, ako ostaju duže od 24 časa. Turistima se ne smatraju radnici na privremenom radu ili dnevni migranti, lica bez stalnog mesta boravka, izbeglice, vojni kontingenti u vojnim bazama, privremeni i stalni imigranti, diplomate, predstavnici konzulata, tranzitni putnici.
Turizam obuhvata skup poslovnih organizacija, rada i državnih agencija koje vrše kretanje roba i usluga i drže sredstva za transport, programe i resurse za putovanja i odmore. Turistički sektor (privreda) može da se definiše kao skup onih privrednih i trgovinskih delatnosti koje proizvode robe i usluge namenjene za strane i domaće turiste. Prema tome, turistička privreda uključuje: prevoz putnika, putničke agencije, turoperatore, usluge za smeštaj i ishranu, odmor i zabavu, proizvođače suvenira, umetničkih proizvoda, vladine organizacije za regulisanje i nadzor turističke privrede. Pojam strukture turističkih resursa : ...
]]> <![CDATA[Upravljanje dogadjajima]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-dogadjajima Fri, 23 Jul 2010 15:37:51 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-dogadjajima Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


... Polazno sistematizovanje funkcija menadžmenta susreće se kod Fayola, obuhvatanjem planiranja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Njegovi sledbenici, u pravilu, navode funkcije menadžmenta u širem smislu, a razlike se ispoljavaju u domenu kadrovske politike i finansija. Razlike u pristupima struktuiranju funkcija menadžmenta savremenih autora determinisane su promenama u procesu poslovanja, koji je takođe prošao evolutivni put.
Struktuiranje funkcija menadžmenta događaja u osnovi je metodološkog karaktera, tako da se funkcijama savremenog menadžmenta događaja u širem smislu mogu obuhvatiti odlučivanje, regulisanje, planiranje, kontrolisanje, organizovanje, vladanje, ostvarivanje ciljeva, rukovođenje, motivisanje i sprovođenje , kojima se mogu pridodati upravljanje ljudskim resursima i informaciona podrška menadžmentu događaja.
U užem smislu, struktuiranjem funkcija savremenog menadžmenta događaja obuhvataju se sledeće četiri funkcije:
• Planiranje,
• Organizovanje,
• Upravljanje (uključujući i sa aspekta realizacije događaja sve značajnije upravljanje ljudskim resursima),
• Kontrola.
Specifičnost postavljanja i izvršenja događaja nalaže da se navedene osnovne funkcije menadžmenta događaja posmatraju sa strateškog, taktičkog i operativnog aspekta. Usled dinamičnosti i fleksibilnosti realizacije događaja, u praksi se, u pravilu, ispoljava interfunkcionalna povezanost aktivnosti menadžmenta događaja, i to na svim nivoima upravljanja...

SADRŽAJ:

1. Uvod ------------------------------------------------------- 3
2. Upravljanje događajima --------------------------------- 4
Pristupi upravljanju događajima ------------------------------- 4
Grupe u upravljanju događajima ------------------------------- 6
Komuniciranje u upravljanju događajima --------------------- 8
Preduzetništvo I upravljanje događajima ---------------------- 9
3. Zaključak ------------------------------------------------- 11
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


... Polazno sistematizovanje funkcija menadžmenta susreće se kod Fayola, obuhvatanjem planiranja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole. Njegovi sledbenici, u pravilu, navode funkcije menadžmenta u širem smislu, a razlike se ispoljavaju u domenu kadrovske politike i finansija. Razlike u pristupima struktuiranju funkcija menadžmenta savremenih autora determinisane su promenama u procesu poslovanja, koji je takođe prošao evolutivni put.
Struktuiranje funkcija menadžmenta događaja u osnovi je metodološkog karaktera, tako da se funkcijama savremenog menadžmenta događaja u širem smislu mogu obuhvatiti odlučivanje, regulisanje, planiranje, kontrolisanje, organizovanje, vladanje, ostvarivanje ciljeva, rukovođenje, motivisanje i sprovođenje , kojima se mogu pridodati upravljanje ljudskim resursima i informaciona podrška menadžmentu događaja.
U užem smislu, struktuiranjem funkcija savremenog menadžmenta događaja obuhvataju se sledeće četiri funkcije:
• Planiranje,
• Organizovanje,
• Upravljanje (uključujući i sa aspekta realizacije događaja sve značajnije upravljanje ljudskim resursima),
• Kontrola.
Specifičnost postavljanja i izvršenja događaja nalaže da se navedene osnovne funkcije menadžmenta događaja posmatraju sa strateškog, taktičkog i operativnog aspekta. Usled dinamičnosti i fleksibilnosti realizacije događaja, u praksi se, u pravilu, ispoljava interfunkcionalna povezanost aktivnosti menadžmenta događaja, i to na svim nivoima upravljanja...

SADRŽAJ:

1. Uvod ------------------------------------------------------- 3
2. Upravljanje događajima --------------------------------- 4
Pristupi upravljanju događajima ------------------------------- 4
Grupe u upravljanju događajima ------------------------------- 6
Komuniciranje u upravljanju događajima --------------------- 8
Preduzetništvo I upravljanje događajima ---------------------- 9
3. Zaključak ------------------------------------------------- 11
]]> <![CDATA[Simptomi, uzroci i dejstva krize -upravljanje u kriznim situacijama]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-simptomi-uzroci-i-dejstva-krize-upravljanje-u-kriznim-situacijama Fri, 23 Jul 2010 15:36:08 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-simptomi-uzroci-i-dejstva-krize-upravljanje-u-kriznim-situacijama Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Činjenica je da se društvo stalno menja. Ali to nije pojava koja ne utiče na poslovanje preduzeća. Paralelno sa promenama u društvu menja se i privreda.
Fluktacije koje se dešavaju u privredi mogu biti različite. Konjukturne oscilacije su prisutne u svakoj privredi i one su uglavnom predvidljive. Njihov ciklus ima četiri faze: prosperitet, recesija, depresija i oživljavanje. Osim ovih, moguće su i druge privredne pojave kao što su inflacija, nedostatak resursa, pad standarda i sl. Takođe, promene na konkretnom tržištu mogu izazvati i konkurenti, dobavljači ili kupci, ali i mediji.
Na takve promene u okruženju preduzeće ne samo da mora obratiti pažnju, već mora i dati adekvatan odgovor.
Pasivnost preduzeća prema promenama dovodi ga u opasnost. Ono tada postaje manje konkurentno i gubi svoje tržište, sve dok se ne ugrozi i egzistencija preduzeća. Takve negativne promene u poslovanju preduzeće sa tedencijom daljeg pogoršanja nazivaju se krizom preduzeća.
Nesumljivo je da ne dovodi svaka promena preduzeće u opasnost. Ali takođe je činjenica da pojedina preduzeća nisu spremna za promene i da nemaju mehanizme koji mogu rano ukazati na opasnosti koje se mogu pojaviti tiho i sa svih strana u isto vreme. Isto tako su, za našu zemlju, bitne i istorijske posledice, koje se tiču ne-tržišnih uslova privređivanja u socijalističkom društvu.
Kao posledica ovoga, veliki broj naših preduzeća nalazi se u krizi. Prezaduženost i nelikvidnost najčešći su problemi naših preduzeća.
Turbulencija promena kao pojava koja ukazuje na ubrzavanje usložnjavanja situacije prisutna je u celom svetu. Dakle, može se reći da danas živimo u svetu promena, ali će njih u budućnosti biti svakako i više. Kao posledica toga kriza preduzeća u budućnosti je neminovnost.
Stoga, izgradnja sistema detektovanja promena i upozoravanja na opsanosti treba da bude prioritet preduzećima koja žele da opstanu i u ovom veku ...

Sadržaj

Uvod 3
Simptomi krize 4
Uzroci krize 7
Eksterni uzroci krize 8
Interni uzroci krize 11
Dejstva krize 14
Destruktivno delovanje krize preduzeća 14
Konstruktivno delovanje krize preduzeća 14
Zaključak 16

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Činjenica je da se društvo stalno menja. Ali to nije pojava koja ne utiče na poslovanje preduzeća. Paralelno sa promenama u društvu menja se i privreda.
Fluktacije koje se dešavaju u privredi mogu biti različite. Konjukturne oscilacije su prisutne u svakoj privredi i one su uglavnom predvidljive. Njihov ciklus ima četiri faze: prosperitet, recesija, depresija i oživljavanje. Osim ovih, moguće su i druge privredne pojave kao što su inflacija, nedostatak resursa, pad standarda i sl. Takođe, promene na konkretnom tržištu mogu izazvati i konkurenti, dobavljači ili kupci, ali i mediji.
Na takve promene u okruženju preduzeće ne samo da mora obratiti pažnju, već mora i dati adekvatan odgovor.
Pasivnost preduzeća prema promenama dovodi ga u opasnost. Ono tada postaje manje konkurentno i gubi svoje tržište, sve dok se ne ugrozi i egzistencija preduzeća. Takve negativne promene u poslovanju preduzeće sa tedencijom daljeg pogoršanja nazivaju se krizom preduzeća.
Nesumljivo je da ne dovodi svaka promena preduzeće u opasnost. Ali takođe je činjenica da pojedina preduzeća nisu spremna za promene i da nemaju mehanizme koji mogu rano ukazati na opasnosti koje se mogu pojaviti tiho i sa svih strana u isto vreme. Isto tako su, za našu zemlju, bitne i istorijske posledice, koje se tiču ne-tržišnih uslova privređivanja u socijalističkom društvu.
Kao posledica ovoga, veliki broj naših preduzeća nalazi se u krizi. Prezaduženost i nelikvidnost najčešći su problemi naših preduzeća.
Turbulencija promena kao pojava koja ukazuje na ubrzavanje usložnjavanja situacije prisutna je u celom svetu. Dakle, može se reći da danas živimo u svetu promena, ali će njih u budućnosti biti svakako i više. Kao posledica toga kriza preduzeća u budućnosti je neminovnost.
Stoga, izgradnja sistema detektovanja promena i upozoravanja na opsanosti treba da bude prioritet preduzećima koja žele da opstanu i u ovom veku ...

Sadržaj

Uvod 3
Simptomi krize 4
Uzroci krize 7
Eksterni uzroci krize 8
Interni uzroci krize 11
Dejstva krize 14
Destruktivno delovanje krize preduzeća 14
Konstruktivno delovanje krize preduzeća 14
Zaključak 16

]]>