Statistika je posebna znanstvena disciplina koja u svrhu realizacije postavljenih ciljeva istraživanja na organiziran način prikuplja, odabira, grupira, predočava i vrši analizu informacija ili podataka, te tumači (interpretira) rezultate vlastite analize.

Tijekom posljednjih četrdesetak godina analiza statističkih podataka je postala vrlo popularna. Veća dostupnost računala i statističkih programskih paketa dodatno je povećala ulogu statistike u empirijskim istraživanjima. Ona se zbog toga koristi za istraživanja u gotovo svim područjima, od medicine do sporta. Danas se na gotovo svim fakultetima u svijetu podrazumijeva da studenti imaju bar jedan predmet iz statistike. Gotovo svi dnevni listovi i časopisi sadrže grafikone i članke o statističkim istraživanjima.

Statistika je znanstvena metoda koji se koristi za prikupljanje, prikazivanje, analizu i interpretaciju podataka i donošenje statističkih zaključaka.

1 UVOD 3
2 UREĐIVANјE PODATAKA 5
2.1 Grupiranje podataka 5
2.2 Grupni interval 5
2.3 Frekvencije (učestalosti) 6
3 PRIKAZIVANјE STATISTIČKIH PODATAKA 9
3.1 TABELARNO PRIKAZIVANјE PODATAKA 9
3.2 GRAFIČKO PRIKAZIVANјE PODATAKA 11
3.3 Stigmogrami 13
3.4 Histogram frekvencije 13
3.5 Poligon frekvencija 14
3.6 Kriva frekvencija 15
3.7 Kumulativni dijagram 15
3.8 Stupčasti dijagram 15
3.9 Strukturalni dijagram 15
3.10 Pareto dijagram 16
3.11 Polarni dijagram 16
LITERATURA 17

UVOD - 2 -
1. POJAM I METOD OBRAČUNA - 3 -
1.1 Pojam i podela osnovnih sredstava - 7 -
1.2 Evidencija osnovih sredstava - 8 -
1.3 Pojam amortizacije osnovnih sredstava - 10 -
2. GODIŠNJI PREDRAČUN - 12 -
2.1 Troškovi amortizacije - 12 -
3. PRIMERI OBRAČUNA I KNJIŽENJE - 14 -
ZAKLJUČAK - 20 -
LITERATURA - 22 -

Mergers and acquisitions (common known as M&A) are business transactions where one company becomes owner or joined of other one. This transactions are worldwided mostly during 80's of 20th century. Most of this action are done by US companies. Undertaking mergers and acquisitions companies takeover all assets and funds of merged company, and all it's elements. It means that books of these two companies suppose to be adjusted one to another, or to recalculate figures from balance sheet and income statement. This process sometimes requires a lot of time, in some cases measured in years. Because of that, we will, in this paperwork, give some explanations and principles of mergers and acquisions accounting.

In first part of this study, we will give some theoretical attitudes, and explain some distinguish between mergers and acquisition, and also to give some reasons why some companies doing this transactions. In second part, we will discuss about barriers which accountants can be faced in process of merging and acquiring of other companies.

Introduction……………..…3
I. Mergers and acquisitions – theory…………………4
II. Merger and acquisition – accounting………..5
II.1.Purchase method………………..7
A. General principles………………...7
B. Treatment of business acquisition expenses……8
C. Determining a fair value of acquired assets and liabilities…..8
D. Treatment of minor interests…………...9
E. Special questions connected to positive goodwill………10
References………..11

Potrošač je ključna osnova marketinga. Za definisanje dobrih marketing planova, od izuzetne važnosti je istraživanje potrošača – njihovih karakteristika i potreba, životnih stilova i procesa odlučivanja o kupovini i, na osnovu toga, donošenje odgovarajućih odluka o marketing miksu.

Analiza potrošača obuhvata istraživanje ko kupuje, šta kupuje, zašto kupuje, kako donosi odluke o kupovini, kada kupuje, gde kupuje i koliko često kupuje. Zadatak marketing stručnjaka je da shvati šta se događa u svesti („crnoj kutiji”) potrošača izmedju eksternih stimulansa i odluke potrošača o kupovini.

UVOD 3
1.1 Anketa 5
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17
Prilog: Anketa 18
Tabela rezultata ankete 20

Статистика је посебна научна дисциплина која у сврху реализације постављених циљева истраживања на организован начин прикупља, одабира, групише, предочава и врши анализу информација или података, те тумачи (интерпретира) резултате сопствене анализе.
Током последњих четрдесетак година анализа статистичких података је постала веома популарна. Већа доступност компијутера и статистичких софтверских пакета додатно је повећала улогу статистике у емпиријским истраживањима. Она се због тога користи за истраживања у готово свим областима, од медицине до спорта.

Данас се на скоро свим факултетима у свету подразумева да студенти имају бар један предмет из статистике. Готово сви дневни листови и часописи садрже графиконе и чланке о статистичким истраживањима.
Статистика је научни метод који се користи за прикупљање, приказивање, анализу и интерпретацију података и доношење статистичких закључака.
Статистика се као научна област може поделити на дескриптивну и инференцијалну статистику.

1 Увод 4
2 СРЕЂИВАЊЕ ПОДАТАКА 6
2.1 Груписање података 6
2.2 Групни интервал 6
2.3 Фреквенције (учесталости) 7
3 ПРИКАЗИВАЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА 10
3.1 ТАБЕЛАРНО ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА 11
3.2 ГРАФИЧКО ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА 12
3.3 Стигмограми 15
3.4 Хистограм фреквенције 16
3.5 Полигон фреквенција 16
3.6 Крива фреквенција 17
3.7 Кумулативни дијаграм 17
3.8 Стубичасти дијаграм 18
3.9 Структурални дијаграм 18
3.10 Парето дијаграм 19
3.11 Поларни дијаграм 19
4 ЛИТЕРАТУРА 21

Logistika je veoma stara oblast poslovanja koja se usavršavala paralelno sa razvojem civilizacije. Sve zavisi od toga šta pod njom podrazumevamo. Kao stara oblast poslovanja, logističke aktivnosti srećemo kod velikih seoba naroda i brojnih ratova kojima je bila potrebna logistička podrška. U savremenim uslovima poslovanja logistika se posmatra kao mlada naučna disciplina i istovremeno kao savremena i nova oblast poslovanja. Logistika privlači ozbiljniju pažnju naučnika tek polovinom prošlog veka. Holandski gigant "Philips" je već 1988. god. uveo logistički terminološki rečnik. Sličan rečnik je uredilo i Američko društvo za probleme upravljanja rezervama i proizvodnjom (APICS), a od 1990. god. je u primeni, ažuriran i lako razumljiv, komercijalni rečnik "Inkoterms-1990".

U etimološkom pogledu koren reči potiče od grčke reči logos koja ima sledeća značenja: (raz)um, odnos, pojam, razlog. Logos je nauka o zakonima mišljenja, ispravnom rasuđivanju i zaključivanju. U reči logistika naglašen je predmetak logi. On označava nešto u vezi rasuđivanja i mišljenja. Predmetak logi opredeljuje značenje logistika kao sposobnost zaključivanja i kritičkog mišljenja-najvišeg oblika svesti.
Postoje različita tumačenja izvornog značenja reči logistika. Prema drugoj verziji reč logistika potiče od grčke reči što znači nauka o računanju i prebrojavanju pomoću slova a u Rimskoj imperiji je označavala skup pravila za raspodelu proizvoda.

1 UVOD 3
2 POJMOVNO ODREĐENJE POSLOVNE LOGISTIKE 6
3 INTEGRLNA LOGISTIKA 11
3.1 UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA 12
3.2 NASTANAK LANACA SNABDEVANJA 15
4 CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEĆA 18
4.1 OSNOVNI CILJEVI LOGISTIKE PREDUZEĆA 18
4.2 POVEĆANJE NIVOA LOGISTIČKIH USLUGA 20
4.3 SMANJENJE TROŠKOVA LOGISTIKE 20
4.4 OPTIMIZACIJA LOGISTIČKIH EFEKATA 22
4.5 RJEŠAVANJE KONFLIKATA IZMEĐU CILJEVA POSLOVNIH FUNKCIJA 23
4.6 DEFINICIJA LOGISTIKE PREDUZEĆA 24
5 ZAKLJUČAK 26

1. Koji su ključni indikatori performansi isporuke proizvoda kupcima? 3
2. Objasnite značaj svakog indikatora na zadovoljstvo klijenta pruženom uslugom. 3
3. Po čemu se dobavljači sa 100-postotnim učinkom razlikuju od ostalih dobavljača? 3
4. Na koje načine se može dostići savršena isporuka? 3
5. Nabrojte indikatore performansi customer service-a. 3
6. Objasnite svrhu i značaj internih logistički performansi. 3
7. Šta je benčmarking? 4
8. Koje vrste benčmarkinga postoje? 4
9. Da li se u Vašoj kompaniji mere eksterne i interne logističke performanse i koje? 4
10. Da li znate koja kompanija je u Vašoj branši primer za uspešnu logistiku? Da li znate koliko se logističke performanse Vaše kompanije razlikuju od te kompanije? 4
11. Šta je globalna logistika? 4
12. Po čemu se razlikuje nacionalna i globalna logistika? 4
13. Koje su odlike logističkih strategija globalnih kompanija? 5
14. Koje logističke oblasti ocenjuje LPI? 5
15. Koji faktori određuju globalne logističke perfromanse? 5
16. Koji Incoterm se koristi kada prodavac plaća vozarinu za dopremu robe do ugovorenog mesta, a kupac snosi sve troškove posle isporuke? 5
17. Koji Incoterm se koristi kada prodavac snosi sve troškove do isporuke na odredišnom keju? 5

Početak korišćenja vode sa izvora vezuje se za 1811. godinu, kada je DositejObradović posetio izvor i koristio vodu u lekovite svrhe. Od te godine počinje i tradicija točenja kisele vode u krčage, burad i „butele“, kao i njena isporuka volovskim i konjskim zapregama. Dvadeset i pet godina kasnije, načelnik Saniteta u Srbiji, dr Emerih Lindemajer, izvršio je prvu analizu kvaliteta vode i pozitivnim rezultatima doveo prve posetioce na izvor. Od 1839. do 1846. godine uređen je i unapređen stari izvor i podignuti su prvi, drveni objekti za smeštaj posetilaca. Novi izvori mineralne vode, od kojih je jedan uređen kao bazen za kupanje, pronađeni su 1852. godine. Na razvoj banje dodatno je uticalo i uređenje parka 1856. godine.

Prva kaptaža sa izvora mineralne vode počela je 1866. godine, a tom prilikom stariji izvor je dobio ime „Knjaz Miloš“, a novi „Knjaz Mihailo“. Već tada počela je da se razvija ideja o „industrijskoj“ eksploataciji izvorišta bukovičke kisele vode. U periodu od 1868. do 1872. izgrađeno je Staro zdanje, čime je banja u Bukoviku svrstana u rang najpopularnijih evropskih banja.

Procvat Aranđelovca počeo je 1872. kada je vlast u Srbiji preuzeo knez Milan. U gradu je podignuto „moderno parno kupatilo“, pošta, apoteka, banka, a dobijen je i telegraf. Bilo je vreme za ponovnu analizu kvaliteta mineralne vode. Dve godine kasnije (1874.) profesor S. M. Lozanić izvršio je nova, savremenija istraživanja. Rezultati, kao i kvalitet vode bili su sve bolji.

UVOD 1
1 POJMOVNO ODREĐENJE POSLOVNE LOGISTIKE 4
2 INTEGRALNA LOGISTIKA 8
3 UPRAVLJANJE LANCEM SNABDEVANJA 9
3.1 NASTANAK LANACA SNABDEVANJA 11
4 CILJEVI I ZADACI LOGISTIKE PREDUZEĆA 14
4.1 OSNOVNI CILJEVI LOGISTIKE PREDUZEĆA 14
4.2 POVEĆANJE NIVOA LOGISTIČKIH USLUGA 16
4.3 SMANJENJE TROŠKOVA LOGISTIKE 16
4.4 OPTIMIZACIJA LOGISTIČKIH EFEKATA 18
4.5 RJEŠAVANJE KONFLIKTA IZMEĐU CILJEVA POSLOVNIH FUNKCIJA 19
4.6 DEFINICIJA LOGISTIKE PREDUZEĆA 20
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22

Прецизно предвиђање је важан алат за многе менаџерске одлуке, и за стратегијско и пословно планирање. Напредак у анализи података и софтверских могућности имају потенцијал да понуде ефективно предвиђање за антиципирање будућих захтева, распореда продукције и скраћења процеса производње.

Традиционалне технике за предвиђање ослањају се на прописано одређење система за које претпостављамо да су јасни. Статистички метод предвиђања трајања серија је често примењен на одређен скуп обсервација под одређеним претпоставкама у вези са процесом стварања података, а то су да се променљиве мењају протеком времена и њихове будуће вредности су повезане на неки начин са претходним. Многи статистички методи су предложени за за предвиђање дужине серија и чини се да је неопходно за оног ко предвиђа да буде упознат са скупом могућих модела. Важан алат за предвиђање је ARIMA класа модела. У подешавању АRIMA модела за податке о трајању серија коришћен је Box-Jenkins образац (Box et al., 1994), што захтева од прогнозера да доноси одлуке и да има знање и искуство.

1 Увод 3
2 Holt-Winters процедуре предвиђања 5
3 Оптимизациони приступ за процену и одабир метода 8
3.1 Подешавање модела 9
3.2 Прављење модела: нејасни вишеобјектни приступ 10
3.3 Резултати имплементације 13
3.4 Проверавање модела 14
4 Нумерички пример: компаративни резултати 15
5 Апликација 111 серија М-такмикчења 20
6 Закључци 24
7 Признања 25
8 Напомене 26

Savremeni uslovi poslovanja iziskuju uspostavljanje instrumenata koji će menadžmentu olakšati vođenje poslovanja u preduzeću. Svako pojedinačno preduzeće mora se boriti za rešavanje nastalih problema i to razvojom unutrašnjih mehanizama. Jedan od načina za njihovo rešavanje jeste kontrola kvaliteta (kontroling) koja ima zadatak da omogući menadžmentu brže prilagođavanje i rešavanje novonastalih problema.
Jednu od definicija kontrolinga postavio je Rajhman, koji posmatra kontroling kao:"podršku upravljačkim strukturama preduzeća, koja služi pribavljanju informacija, kao i obradu informacija za izradu plana, koordiniranje i kontrolu; to je sistematska podrška za poboljšanje kvaliteta donošenja odluka na svim nivoimauprave preduzeća, oslonjena na računovodstvene i ostale informacije".

Prema H.Koontz-u "kontrola je poređenje ostvarenog sa očekivanim i preduzimanje mera za dovođenje u tolerantne granice očekivanog". Ostvarivanje kontrole kao procesa, ostvaruje se kroz sledeće faze:
a) Izbor i utvrđivanje repernih veličina - indikatora kao osnove za poređenje;
b) Praćenje izvršenja;
c) Poređenje sa indikatorima i procena prirode odstupanja;
d) Preduzimanje mera za otklanjanje nepoželjnih odstupanja.

1. UVOD 3
1. OBEZBEĐENJE KVALITETA 4
1.1. UPRAVLJANJE KVALITETOM 6
2. STATISTIČKA KONTROLA KVALITETA 7
2.1. HISTOGRAM 7
2.2. KONTROLNE LISTE 8
2.3. PARETO KARTE 9
2.4. DIJAGRAM UZROKA I POSLEDICA 10
2.5. DIJAGRAM RASIPANJA 12
2.6. KONTROLNE KARTE 12
3. ZAKLJUČAK 13
4. LITERATURA 14
ILUSTRACIJA:
slika 1 Proces kontrole 4
slika 2 Kontrola kvaliteta u preduzeću 6
slika 3 Primer Histograma 9
slika 4 Kontrolna tabela – primer u fabrici za izradu meda 10
slika 5 Pareto karta – softverski prikaz 11
slika 6 Ishikawa dijagram 12
slika 7 Dijagram rasipanja 13

Još od XVII veka, kad su postavljene njene osnove, pa do današnjih dana, teorija verovatnoće je predmet interesovanja naučnih radnika različitih profila. Razlog njene aktuelnosti i u savremenom društvu je u tome što je ona od značajne pomoći u prilazu i u potpunijem sagledavanju različitih problema u nauci. Iako je važnost verovatnoće sve manje sporna, neprekidno se vode diskusije oko njenih teorijskih osnova. U tim diskusijama angazovani su: filozofi, matematičari, statističari i drugi. Teorija verovatnoće je posebno značajna u statističkoj inferenciji, koja počiva na njenim osnovama .

Može se reći da su dva glavna razloga doprinela pojavi interesovanja za verovatnoću i razvitku njenih matematičkih osnova.

PRVI je proizašao iz matematičkih problema u igrama na sreću. Švajcarski matematičar Bernuli u XVIII veku je postavio teorijske osnove verovatnoće, kao jedne matematičke discipline. Nešto kasnije taj razvoj je išao dalje u radovima Laplasa, sa njegovim strogo determinističkim pogledom na svet. Po njemu, verovatnoća je sastavni deo nauke o prirodi, kao teorija grešaka, u čijoj osnovi je sistemsko proučavanje sredine i njenog varijabiliteta u ponovljenim merenjima. U razvitku teorije vredan je Gausov doprinos, sa radovima u oblasti normalnog zakona grešaka.

DRUGI razlog interesovanja za verovatnoću proizašao je iz osiguranja protiv rizika, koje se praktikovalo u trgovini u italijanskim gradovima u periodu renesanse.

UVOD 3
1.1 Teorija verovatnoće 5
1.2 Uslovna verovatnoća 6
1.3 Slučajne promenjive 7
1.4 Elementi verovatnoće u menadžmentu 10
1.4.1 Matematičko očekivanje, Disperzija, F-ja verovatnoće, Zakon raspodele, F-ja raspodele: 10
1.4.2 Uslovna verovatnoća, nezavisnost, totalna verovatnoća, bajesova formula 12
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Za maturalni rad odabrala sam temu prihoda, koji su jedan od elemenata uspješnosti poslovanja. Najprije ću definirati pojam prihoda koju treba tumačiti u kontekstu dvostranog promatranja, te vrste prihoda (redovite, financijske i izvanredne).

Provesti ću i primjere knjiženja prihoda na nalozima za knjiženje i na računima glavne knjige. Pisati ću i o prihodima budućeg razdoblja, a oni se odnose na razdoblje duže od dvanaest mjeseci, te na kraju o evidenciji prihoda.

Uvod 3
1 Prihodi 4
1.1 Pojam prihoda 4
1.2 Vrste prihoda 6
2 IZVANREDNI PRIHODI 6
3 POSLOVNI (REDOVITI) PRIHODI 7
4 Primjeri knjiženja 9
4.1 Prihodi od prodaje proizvoda 9
4.2 Nalog za knjiženje 10
4.3 Knjiženja na računima 11
4.4 Primjer knjiženja Ostali prihodi od prodaje 12
4.5 Nalog za knjiženje 13
4.6 Knjiženje na računima 14
4.7 Primjer knjiženja viškova utvrđenih popisom 15
4.8 Nalog za knjiženje 16
4.9 Knjiženje na računima 17
5 Primjer knjiženja otpisa obveza 18
5.1 Nalog za knjiženje 18
5.2 Knjiženje na računima 19
5.3 Nalog za knjiženje 21
5.4 Knjiženje na računima 24
5.5 Primjer knjiženja prihodi od ukidanja rezerviranja 26
6 Prihodi budućeg razdoblja 29
7 Evidencija prihoda 31
8 Zaključak 32
Literatura 33

Свако предузеће при оснивању мора располагати одговарајућим средствима и имовином. Оснивачи предузећа обезбуђују средства у облику: ствари, права и новчаних средстава. Тако обезбеђена средства постају средства и имовина предузећа, којим оно слободно располаже. Основна средства могу бити стечена куповином, изградњом односно израдом у властитој изведби, разменом за друго средство или поклоном. Оквир за извештавање основних средстава су ХСФИ 5 - дуготрајна нематеријална имовина, ХСФИ 6 - дуготрајна материјална имовина, ХСФИ 7 - улагања у некретнине и ХСФИ 8 - дуготрајна имовина намењена продаји.

Постоји неколико класификација основних средстава. Тако се с’аспекта функције деле на основна средства у припреми, основна средства у употреби и основна средства ван употребе. С’ аспекта предметне структуре постоје материјална, нематеријална и основна средства у облику новца или потраживања. Облици дуготрајне нематеријалне имовине су: концесије, патенти, лиценце, софтwаре, заштитни знакови, гоодwилл и слична имовинска права која чине нематеријална основна средства. Основна средства у материјалном облику се даље могу поделити на природна богатства и средства за рад. Природна богатства су земљишта и шуме, те чине дио имовине која не подлеже обрачуну амортизације. Средства за рад су највећа и најзначајнија група основних средстава. Средства за рад обухватају грађевинске објекте, постројења и опрему (стројеви, алати, погонски, складишни и канцеларијски инвентар, намештај, транспортна средства). Трошак набавке материјалних средстава састоји се од куповне цене, увоза, царине, неповратног пореза на промет и свих трошкова који се могу повезати с довођењем средства у радно стање.

Порез на додату вредност који је по улазном рачуну добављача за основно средство признат као претпорез не чини део набавне вредности основног средства. Према томе, почетно набављена средства се вреднују по трошку набавке. За накнадно мерење вредности основних средстава постоје две методе. Метода трошка подразумева да се трошак набавке умањује за акумулирану амортизацију, тј. да се води по књиговодственој вредности. Метода ревалоризације подразумева да се вредност основног средства приказује по фер вредности. Приликом повећања вредности ствара се ревалоризацијска резерва, а умањењем вредности настаје расход.

1. Увод ................. 3
2. Економски значај и улога средстава............ 3
3. Натурални и економски облици средтава ...... 4
4. Појам врсте и вредности основних средстава ......... 5
4.1 Пословне књиге основних средстава ....... 6
4.2 Амортизација основних средстава ............ 7
4.3 Прибављање основних средстава и извори финансирања .... 9
4.4 Бесплатни пријем основних средстава ...... 9
4.5 Куповине основних средстава .......... 15
4.6 Изградња основних средстава .............. 17
4.7 Отуђивање основних средстава ........... 23
4.8 Уступање основних средстава .......... 24
4.9 Продаја основних средстава ......... 24
4.10 Расходовање основних средстава ........... 27
4.11 Алат, инвентар и резерцвни делови .......... 29
5. Закључак ................................ 30
6. Литература .............................. 31

Vanjska trgovina je trgovina s inozemstvom. Vanjska trgovina uključuje trgovinu između nekoliko partnera iz dvije ili više različitih zemalja što podrazumijeva trgovinu između dva ili više carinskih područja. Sukladno Zakonu o trgovini, vanjska trgovina smatra se trgovinom na veliko.

U kontekstu vanjske trgovine mogu se provoditi poslovi uvoza ili izvoza robe ali i određena posredovanja u trgovini s inozemstvom. S aspekta nastupa na inozemnom tržištu, razlikuju se izravna i posredna vanjska trgovina.

Reeksport predstavlja poslove posredovanja koji se u trgovini s inozemstvom tretiraju posebnim oblikom trgovine za koji trgovci trebaju dobiti posebno odobrenje od strane državne uprave.

1 VANJSKA TRGOVINA 3
1.1 Pojam vanjske trgovine 3
1.2 Vanjska trgovina kao važan činitelj gospodarstva 4
1.3 Mjere zaštite domaće proizvodnje u vanjskoj trgovini 4
1.4 Subjekti vanjske trgovine i poslovi vanjske trgovine 5
1.5 Propisi koji prate vanjskotrgovinsko poslovanje 5
1.5.1 Međunarodni trgovački običaji i pravila 6
2 ISPRAVE U VANJSKO TRGOVINSKOM POSLOVANJU 8
3 KALKULACIJA U VANJSKOJ TRGOVINI 13
4 KNJIGOVODSTVENO PLAĆANJE VANJSKOTRGOVINSKOG POSLOVANJA 15
4.1 Uvoz robe u svoje ime i za svoj račun 15
4.2 Izvoz robe u svoje ime i za svoj račun 15
5 PRIMJER KNJIGOVODSTVENOG PRAĆENJA UVOZA I IZVOZA U SVOJE IME I ZA SVOJ RAČUN 17
5.1 Primjer uvoza u svoje ime i za svoj račun 17
5.2 Primjer izvoza u svoje ime i za svoj račun 23
6 NALOG ZA KNJIŽENJE 25
LITERATURA 28

Izdaci predstavljaju svaki odliv sredstava u preduzeću nastao radi pribavljanja drugih vrsta sredstava ili usluga. Svaki izdatak usmeren je sa ciljem donošenja koristi u istom ili naknadnom obračunskom periodu u kom je i izdatak nastao. Budući da koristi ne moraju nastati u istom obračunskom periodu u kome je izdatak nastao računovođe razlikuju: izdatke od kojih se koristi očekuju istom obračunskom periodu u kome su izdaci nastali - troškovi i izdatke od kojih se koristi očekuju u dužem razdoblju od obračunskom perioda - sredstva, sa računovodstvenog aspekta svaki izdatak koji je nastao za pribavljanje sredstava je pre ili kasnije trošak.

Izdatke kao izlaz novca iz preduzeća tj odnose se na smanjenje gotovine ili novčanih ekvivalenata u obliku gotovinskih ili bezgotovinskih isplata. Oni mogu ali ne moraju da imaju karakter troška što zavisi od toga da li su nastali u vezi sa stvaranjem proizvoda i usluga. Utrošci predstavljaju fizičko ulaganje materijalnih stvari tj količinsko, naturalno trošenje elemenata proizvodnje koje rezultira stvaranjem proizvoda i usluga. Oni nisu klasična računovodtvena kategorija ali imaju izuzetnu vaţnost u računovodstvenoj kontroli i analizi. Troškovi predstavljaju vrednosno, novčano izražene utroške faktora u nekom poslovnom procesu koji nastaju isključivo zbog stvaranja proizvoda i usluga. Obuhvataju najveći deo rashoda budući da je veći deo rashoda u poslovanju preduzeća vezan za stvaranje učinaka (proizvoda i usluga).

UVOD 1
1 RAZVRSTAVANJE I POJMOVNO RAZLIKOVANJE NA PRAKTIČNIM PRIMRIMA 1
2 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE RASHODA I TROŠKOVA 2
2.1 Poslovni rashodi 3
2.2 Finansijski rashodi 3
2.3 Ostali rashodi 4
3 NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE 4
3.1 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe
evidentirane po nabavnoj ceni 4
3.2 Obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe
evidentirane po prodajnoj cenii 5
4 PRODAJA ROBE U UNUTRAŠNJEM PROMETU 6
5 PREGLED OSNOVNIH POJMOVA I DEFINICIJA 9
6 KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU 12
7 MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2 - ZALIHE 14
8 NABAVKA ROBE 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Polazeći od osnove nastanka i uticaja na imovinu, prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća proistekla iz realizovanih učinaka, finansijskih plasmana i slučajnih okolnosti za koja ne postoji obaveza vraćanja. Pri obračunu totalnog rezultata preduzeća, s obzirom na to da postoji potpuna dovršenost poslovnih operacija, između prihoda i naplata i rashoda i isplata postoji vremenska i kvantitativna podudarnost. To je i razlog zbog čega totalni rezultat može biti obračunat kao razlika između naplata i isplata, odnosno što račun uspeha pri obračunu totalnog rezultata predstavlja čist račun novca.

Kada se međutim utvrđuje periodični rezultat tada se zbog postojanja nedovršenih poslovnih operacija javlja i kvantitativana i vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata i rashoda i isplata. Prihodi i rashodi se za potrebe obračuna periodičnog rezultata ne mogu definisati kao prilivi i odlivi gotovine nastali u jednom obračunskom periodu.Naplate nastale u jednom obračunskom periodu mogu se, naime odnositi na prihode prošlog tekućeg ili budućih obračunskih perioda. Rashodi mogu izazvati isplate u tekućem, budućem ili su ih već izazvali u prošlim periodima. To je i razlog što se obračun periodičnog rezultata ne može vršiti međusobnim sučeljavanjem novčanih tokova. Tokovi rentabiliteta, od kojih su prihodi pozitivna veličina a rashodi negativna, su determinante periodičnog rezultata. Ovo ne znači ništa drugo već da je za obračun periodičnog rezultata bitno da li je prihod nastao u datom obračunskom periodu, a irelevantno je da li on u tom periodu naplaćen.

UVOD 1
1 POJAM i VRSTE PRIHODA 1
2 POSLOVNI PRIHODI 4
3 VREDNOVANJE PRIHODA 4
4 OBLICI REZULTATA POSLOVANJAJA 5
4.1 Fizički proizvod kao rezultat rezultata poslovanja 5
5 VREMENSKO RAZGRANIČAVANJE PRIHODA 7
6 METODOLOGIJA BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTV 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Raspodela rezultata poslovanja preduzeća predstavlja odreĎivanje i usmeravanje njihove namene i korišćenja za odreĎene ekonomske potrebe i funkcije preduzeća. U širem smislu, raspodela je faza procesa ukupne reprodukcije i predstavlja kariku posrednika, izmeĎu proizvodnje kao procesa stvaranja novih proizvoda (vrednosti) i potrošnje kao procesa njihovog trošenja.

Kao ekonomski i organizacioni subjekt preduzeće se osniva i funkcioniše sa ciljem da ostvari odreĎene poslovne rezultate. Motivi i ciljevi njegovog osnivanja, postojanja i poslovanja su pozitivni rezultati koji mu omogućuju opstanak i razvoj. U uslovima tržišnog poslovanja, kada se na finansijskom tržištu kotiraju vrednosni papiri i akcije, interes preduzeća je da utvrdi realne poslovne rezultate. Rezultati poslovanja su odreĎeni materijalni, finansijski i drugi efekti, odnosno učinci koje preduzeće ostvari u odreĎenom vremenskom periodu.

1. Uvod: Raspodela poslovnog rezultata ......... 3
1.1 Fizički Proizvod ................................... 4
1.2 Ukupni prihodi ............................... 5
1.3 Ukupni rashodi ............................. 7
1.4 Dobit kao rezultat poslovanja ............. 8
1.4.1 Gubitak kao finasijski rezultat poslovanja ........... 9
1.5 Faktori veličine dobiti ..................... 9
2. Raspodela ostvarenih rezultata ............ 11
2.1 Raspodela bruto dobiti ....................... 12
2.2 Raspodela neto dobiti ............... 13
3.Prilog: Organizovanje muzičkog festivala EXIT ........... 14
4. Uloga kolektivnih ugovora u regulisanju raspodele preduzeća ......16
4.1 Vrste kolektivnih ugovora .......... 17
5. Zaključak ....................... 18
6. Literatura .............................. 19

U savremenim se proizvodnim sektorima zbog automatizacije proizvodnih procesa značajno promenila struktura troškova proizvodnje. Promena strukture troškova proizvodnje uticala je na primenu odgovarajućih računovodstvenih metoda obračuna troškova. U cilju objektivnijeg obračuna i posebno radi alokacije troškova proizvodnje na konkretne nosioce troškova, računovodstvene su se metode obračuna troškova morale prilagoditi novonastalim uslovima, a u konkretnim su se slučajevima morale razviti i određene nove metode. Savremene tendencije i promene u proizvodnim sektorima postavljaju pred računovodstvene metode obračuna troškova sve zahtevnije zadatke objektivne ocene profitabilnosti subjekta kao celine, njegovih pojedinih centara odgovornosti, a posebno ocene profitabilnosti pojedinih proizvoda. Posebno je za poslovni subjekt važna objektivna ocena profitabilnosti proizvoda. Računovodstveni sistemi moraju pružiti kvalitetne informacije o profitabilnosti pojedinih proizvoda koje poslovni subjekt proizvodi da bi se na osnovi njih mogle doneti određene poslovne odluke, one koje su većinom usmerene na opstanak subjekta na tržištu maksimizacijom profita. U slučaju nekvalitetnih informacija posledice pogrešnih poslovnih odluka mogu biti pogubne za opstanak poslovnog subjekta na sve turbulentnijem tržištu. Stoga u savremenim poslovnim uslovima računovodstvene metode obračuna troškova imaju sve značajniju ulogu, pa se njihovom usvajanju i primeni posvećuje sve veća pažnja.

Savremeni proizvodni sektori usavršavaju postojeće i razvijaju nove računovodsvene metode radi objektivnije alokacije troškova i ocene profitabilnosti proizvoda. Ipak je potrebno naglasiti da računovodstvene metode alokacije troškova funkcionišu po principu alokacijskih baza, pa prilikom njihove primene uvek postoji određeni nivo arbitrarnosti alokacije. Zbog toga računovodstvene metode ne mogu provesti tačnu alokaciju troškova na proizvode, ni pružiti informaciju o tačnom trošku proizvodnje, odnosno o tačnoj profitabilnosti proizvoda.

UVOD 1
1 FORMIRANJE VREDN. ZALIHA PO TROŠKU ZALIHA U DELATNOSTI PROIZVODNJE 2
2 VRSTE PROIZVODNIH USLUGA 2
3 RAČUNOVODSTVENE METODE OBRAČUNA TROŠKOVA 4
3.1 Pojam i svrha računovodstvenih metoda obračuna troškova 4
3.2 Vrste računovodstvenih metoda obračuna troškova 4
3.2.1 Metode vrednovanja zaliha proizvode i gotovih proizvoda 5
3.2.2 Metode obračuna troškova zaliha sirovine i materijala 5
3.2.3 Metode obračuna amortizacije 6
3.2.4 Metode raspoređivanja opštih troškova proizvodnje
s pomoćnih na glavna mesta troškova 6
3.2.5 Metode raspoređivanja opštih troškova proizvodnje na nosioce troškova-proizvode 7
3.3 Struktura troškova proizvodnje i primena računovodstvenih
metoda obračuna troškova 7
4 STRUKTURA TROŠKOVA PROIZVODNJE I RAČUNOVODSTVENE METODE
OBRAČUNA TROŠKOVA U PROIZVODNOM SEKTORU SRBIJE 8
4.1 Analaiza uzorka 8
4.2 Analiza strukture i dinamike troškova proizvodnje u proizvodnom sektoru Srbije 9
4.3 Rezultati istraživanja primjene računovodstvenih metoda
alokacija troškova proizvodnje u proizvodnom sektoru Srbije 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 15

Računovodstvo svih subjekata reguliše se putem zakona ili standarda računovodstvene profesije. Računovodstvena regulativa je izraz koji se često koristi u računovodstvenoj literaturi i praksi, a ima korijen u latinskoj riječi regula koja označava pravila, propise, uredbe, načela i standard za vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje finansijskih izveštaja, vrednovanje ili uopšte, propisivanje računovodstva. Računovodstvena legislativa ima uže značenje od regulative, a obuhvata samo zakonske propise koje donosi zakonodavna skupština.

Definisanje i razvoj računovodstvene regulative može se posmatrati kao proces na nacionalnom ili nadnacionalnom (međunarodnom) nivou. Računovodstvena regulativa može se definisati na nadnacionalnom ili međunarodnom nivou jednim od dva pristupa: a) zakonima (npr. zakonom o računovodstvu ili zakonom o preduzećima ili trgovačkim zakonom), kao i propisima sličnim zakonima (npr. direktivama) i b) načelima ili standardima računovodstvene profesije (nacionalni ili međunarodni računovodstveni standardi). Sadržaj računovodstvene regulative, prema tome, čine zakonski propisi (zakoni, uredbe, odluke, pravilnici ili direktive) i/ili računovodstveni standardi (američki US GAAP i međunarodni računovodstveni standardi).

1 UVOD - 2 -
2 POJAM RAČUNOVODSTVA - 3 -
3 ZAKONSKA REGULATIVA U RAČUNOVODSTVU - 4 -
3.1 Nacionalne i nadnacionalne regulative - 4 -
3.2 Regulativa u oblasti računovodstva u Srbiji - 5 -
3.2.1 Zakon o računovodstvu i reviziji – prednosti i nedostaci - 7 -
4 ZAKLJUČAK - 12 -
5 LITERATURA - 13 -

U ovom radu govorit ću o rečunovodstvu I sistemima knjigovodstva koji su sastavni dio računovodstva. Računovodstvo predstavlja skup međusobno povezanih i sinhronizovanih - usklađenih naučnih metoda putem kojih se obezbjeđuje evidentiranje određenih poslovnih događaja, analiza i kontrola tih događaja, planiranje ekonomskih dogadaja i njihovih budućih efekata, kao i informisanje upravljačkih i rukovodečih struktura o ekonomskim tokovima u domenu računovodstvenih informacija. Kao uvod navela sam definiciju računovodstva koja je važna pri shvatanju ostalih dijelova računovodstva, zatim historijski razvoj. Dalje ću objasniti sisteme knjigovodstva : prosti, kameralni, dvojni I konstantni.

Osnvna karakteristika sistema prostog knjigovodstva je njegova ogranicenost na evidentiranje stanja i promjena na samo nekim odredenim vrstama sredstava i izvora sredstava. Osnovna karakteristika kameralnog knjigovodstva ogleda se u tome da se težište knjigovodstvene evidencije javlja u evidentiranju prihoda i rashoda odredenog pravnog subjekta. Konstantno knjigovodstvo predstavlja takav knjigovodstveni sistem u kome se težište knjigovodstvene evidencije stavlja na evidentiranje prihoda I rashoda, Osnovna karakteristika dvojnog knjigovodstva je da se obuhvataju svi poslovni dogadaji.

1. UVOD 1
2. POJAM I KARAKTERISTIKE RAČUNOVODSTVA 2
2.1. Dijelovi računovodstvenog sistema 3
2.2. Klasifikacija računovodstva 4
2.3. Historijski razvoj računovodstva 4
3. SISTEMI KNJIGOVODSTVA 5
3.1. Prosto knjigovodstvo 6
3.2. Kameralno knjigovodstvo 9
3.3. Konstantno knjigovodstvo 11
3.4. Dvojno knjigovodstvo 11
4. ZAKLJUČAK 17
5. LITERATURA 18