Da bi došli do pojmova analiza rizika i leveridž – pođimo odmah od definisanja samog termina poslovni rizik. Sa aspekta preduzetništva rizik podrazumeva mugućnost i odredeni stepen verovatnoće nekog događaja sa nepovoljnim uticajima. Nepovoljne posledice se javljaju u odnosu na integritet ljudi i sredstava, odnosno imovine i materijalne štete. Zbog toga rizici prema uzročnosti njihovog nastupanja mogu se podeliti u tri velike grupe:

a) Tehničke rizike - koji proizilaze iz tehnologije poslovanja i korišćenja tehnike,
b) finansijske rizike - koji proizilaze iz finansijskih poslovanja, i
c) fizičke rizike koji su vezani za materijalni sadržaj u sredstvima u procesu rada.

Tehnički rizici predstavljaju nastupanje štetnih dejstva kao posledica načina obavljanja poslovnih postupaka. U proizvodnji moze doći do kvara i loma materijala — kvara robe na zalihama,u transportu, do zastoja u realizacije usled promene stanja na tržištu.

UVOD 1
1 Analiza rizika i leveridž 3
1.1 Klasifikacija rizika 4
1.2 Rizik osiguravajućih društava 10
1.2.1 Upravljanje rizikom u osiguravajućim društvima 16
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22

Građani u Srbiji još nisu svesni ili ne znaju kakve sve mogućnosti za štednju postoje, pored one u bankama, i koliko su pouzdane. Tome u prilog ide istraživanje koje su napravile osiguravajuće kuće, gde većina ispitanih građana ne zna razliku između osiguranja života i privatne penzije, odnosno ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove. Iako klijenti osiguravajućeg društva i članovi dobrovoljnog penzijskog fonda, po isteku trajanja ugovora, sebi obezbeđuju mesečnu svotu novca, razlike postoje.

Prva je u samom načinu uplate. Kod osiguranja se bazira na uplati dogovorene premije osiguranja i na unapred određenom načinu isplate. Kod dobrovoljnih penzijskih fondova mesečno se uplaćuje dogovorena svota na lični račun u fondu, a ta suma se isplaćuje posle 53. godine života. Uplatama se ta sredstva akumuliraju, a na dugi rok se uvećavaju i za prihode od investiranja fonda. Kao osnovna prednost osiguranja života ističe se to što uključuje zaštitu od rizika i zagarantovanu osiguranu sumu, čija je visina unapred definisana ugovorom. Osiguranje života podrazumeva obezbeđenje finansijske sigurnosti najbližih u slučaju smrti osiguranika, kao i finansijska sigurnost u slučaju radne nesposobnosti ili invalidnosti usled nezgode.

UVOD 3
OSNOVNE PRETPOSTAVKE I PRAVCI RAZVOJA DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG OSIGURANJA 4
JAVNO PENZIJSKO OSIGURANJE KAO PANDAN DPO-u 7
DEFINICIJE KLJUČNIH POJMOVA SISTEMA DOBROVOLJNOG PENZIJSKOG OSIGURANJA 9
DOBROVOLJNI PENZIJSKI FONDOVI 10
NAČELA DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA 11
ULAGANJE U PRIVATNE PENZIJSKE FONDOVE 12
OBLICI PENZIJSKIH PLANOVA 13
VRSTE DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH PLANOVA U SRBIJI 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Funkcija prodaje je najvažnija funkcija u osiguranju. Iako osiguravajuće društvo prodaje rizik, ono je tržišno orjentisano, vodeći računa o tržišnim osilacijama, ponudom i potražnjom kao i konkurentskim kućama. Sami rezultati prodaje direktno definišu dobit, a primarni akcenat je svakako na osiguraniku. Da bi osiguranik bio zadovoljan uslugom osiguranja, a društvo ih uspešno prodavalo, potrebno je uvažiti sledeće faktore: kvalitet usluge osiguranja (pre zaključivanja polise, za vreme trajanja osiguranja i nakon isteka polise), konkuretnu cenu, odgovarajuće prodajne kanale, promotivni miks i motivisane kadrove.

Brza i pravična isplata odštete ili osigurane sume, glavni je faktor koji stvara poverenje, sigurnost i zadovoljstvo osiguranika. Ovim radom će biti razmotren upravo tržišni segment prodaje, i to prodaja usluga osiguranja, koristeći se marketinškim pogledom na proces prodaje, kao i sami kanali u distribuciji osiguranja Sama prodaja usluga je u fokusu osiguravajućeg društva, no svakako treba razmatrati i sve opcije koje je u sustini omogućavaju.

Uvod...............3
1.Pojam i definicija osiguranja...............4
1.2.Uloga osiguranja..............5
2.Kanali distribucije u osiguranju.................6
2.1.Podela kanala distribucije............7
2.2.Tradicionalni kanali distribucije osiguranja...........9
2.2.1.Posrednici u osiguranju-indirektni kanali distribucije......9
2.2.2.Agenti osiguranja.........10
2.2.3.Brokeri u osiguranju..........11
2.2.4.Direktna distribucija osiguranja........12
2.3.Novi kanali distribucije osiguranja......13
2.3.1.Direktni osiguravači...............13
2.4.Bankoosiguranje................15
2.4.1.Ključe varijable neophodne za uspesnu realizaciju bankoosiguranja....17
2.4.2.Motivi za bankoosiguranje.......18
3.Internet..........20
4.Novi distributeri.................21
4.1.Usvajanje novih kanala distribucije......22
5.Ostali kanali distribucije proizvoda osiguranja.........22
6.Zaključak..............................24
7.Literatura.......................25

Osnovna obaveza osiguravača a istovremeno i najbolja referenca osiguravajuće kompanije bez koje nema ni osiguranja je isplata šteta, odnosno naknada iz osiguranja. Nezavisno od toga što je zakonska i ugovorna obaveza osiguravača isplata šteta, veoma je važno na koji način osiguravač postupa i kako se ophodi prema osiguraniku po natsanku štetnog događaja.

Zbog disperzije i raznovrsnosti rizika kao i njihove heterogenosti, postupci i faze u obradi šteta su veoma složeni i zahtevaju izuzetno visoku stručnost, interdisciplinarnost znanja i timski rad, što znači da je svaka nastala šteta specifičan slučaj za sebe a posebno ako se radi o složenim i velikim štetama.

1 UVOD - 2 -
2 POSTUPCI I FAZE U OBRADI ŠTETA - 3 -
2.1 Prijava i evidentiranje šteta - 3 -
2.2 Uviđaj i procena šteta - 4 -
2.3 Likvidacija šteta - 5 -
2.4 Kontrola šteta u postupku likvidacije - 5 -
2.5 Odobrenje i isplata šteta - 6 -
3 ZAKLJUČAK - 8 -
4 LITERATURA - 9 -

Šta je zapravo rizik u poslovanju? U savremenim uslovima finansijsko poslovanje postalo je više nego ikad rizično, zato se, više nego ikad, oseća potreba za upravljanjem rizicima. Prvi korak u tome je otklanjanje netransparentnosti. Postalo je izuzetno važno da finansijska preduzeća (pre svih, banke) vrlo iscrpno i temeljno obaveštavaju o svemu što preduzimaju za efikasno upravljanje rizikom. Za to su zainteresovane, pre svih, dve ciljne grupa: deoničari finansijskog preduzeća (banke) i poslovni partneri.

Dakle, na savremenim finansijskim tržištima, bez ikakave sumnje finansijske organizacije izložene su brojnim rizicima. Razlozi su brojni: od nedovoljne diversifikacije poslovanja i sklonosti ka ulaženju u rizične, a profitabilne poslovne aranžmane, do potresa na berzama i globalnih finansijskih kriza. Međutim, sve veća izloženost dejstvu brojnih rizika, zahteva njihovo upravljanje i kontrolu. To, dalje implicira postojanje strategijskog pristupa poslovanju i risk managementa u sedištu savremene poslovne strategije za preduzeća koja pružaju finansijske usluge. Bilo koja preterana koncetracija rizika (bez obzira šta ga izaziva) mora neminovno da poveća visinu gubitka. Zato se nameće potreba analize rizičnosti plasmana i načina prevazilaženja rizika. Savremena poslovna strategija počiva na tri važna činioca: novac, vreme i rizik. Izveštaji finansijskih institucija (uglavnom godišnji) predstavljaju najvredniji izvor saznanja o tome šta finansijske intitucije, odnosno preduzeća i banke rade u odnosu na identifikovanje rizika i šta sve preduzimaju da bi njime, što efikasnije, upravljali.

UVOD 1
1 Definisanje poslovnog rizika 3
1.1 Kako upravljati rizikom u poslovanju? 4
2 Vrste rizika i transparentnost poslovanja 9
3 Uloga menadžmenta u upravljanju rizikom 15
3.1 Metode postupanja sa rizikom 17
4 Portfolio rizika osiguravajućih društava i banaka 20
4.1 Proces upravljanja rizikom u osiguravajućim društvima i bankama 21
4.2 Prenos rizika 26
ZAKLJUČAK 32
LITERATURA 35

Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili tehničkog značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu označava pojam siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Ovo opšte značenje reči u stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se zapravo i sastoji u pružanju neke sigurnosti. O kakvoj se sigurnosti radi, kome je ona potrebna i na koji način se obezbeđuje? Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da unište ili povrede njegov život, zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se bori i da organizuje nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno da se usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti.

Pored potrebe da se zaštite sopstvena dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i potreba zaštite od posledica sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima, ili, čak i svojim dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da obezbedi ovu zaštitu. Otuda se vrlo rano javila ideja organizovanja zaštite putem zajednice u kojoj će pojedinci, ugroženi istom opasnošću, svojim doprinosima obezbediti naknadu onome od njih koga opasnost pogodi.

UVOD
1.1 Pojam i vrste osiguranja 2
1.1.1 Podela osiguranja 3
1.1.2 Definicija osiguranja 5
1.2 Elementi osiguranja 6
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Неизвесност је непобитна чињеница. Појединци се суочавају са ризиком сваки пут било кад прелазе улицу или инвестирају своју имовину у различите хартије од вредности на финансијском тржишту. Осигуравајуће компаније функционишу на бази заједнице ризика, односно фонда резерви, те осигуравајуће компаније преузимају ризик у корист својих осигураника, а у размену за одређен износ премије. Функционисање осигуравајућих компанија је профитабилно, јер појединци имају аверзију на ризик. Иако појединци знају да ће више од половине животног века њихових плаћених полиса појединци платити више у премијама него што је очекивани износ губитка који ће претрпети, појединци управо због аверзије према ризику купују полисе како би ризик пренели на осигуравајућу компанију.

Дакле, појединци ће платити сигурну еквивалент-премију-пре него да прихвате коцкање са неизвесношћу чиме могу изгубити део или целокупну имовину. Животи појединаца битно би се изменили, ако осигуравајуће компаније не би функционисале. За случај неочекиваног догађаја сваки појединац морао би да остави по страни део резерви. Ове резерве не могу се инвестирати, већ се морају држати у екстремно ликвидном облику-готовом новцу. Поред тога, појединац би увек бринуо да његове резерве неће бити адекватне у односу на ризик које треба да покрију, односно да се из сопствених резерви надокнади губитак имовине услед пожара, крађе или смрт у породици управо храниоца породице. Зато осигуравајуће компаније омогућавају појединцу да поједини несрећни случајеви имају искључиво ограничен утицај на живот појединца.

УВОД
1. ТЕХНИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОСИГУРАЊА 2
1.1. Задаци техничке организације осигурања 2
2. ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ОСИГУРАЊА 3
2.1. Премија осигурања 3
2.2. Закон великих бројева 4
2.3. Бонус 5
2.4. Малус 5
2.5. Франшиза 5
2.6. Сума осигурања 6
3. ТЕХНИЧКИ РЕЗУЛТАТ КАО НАЈБИТНИЈИ ТЕХНИЧКИ ЕЛЕМЕНТ ОСИГУРАЊА 6
3.1.Текући технички резултат 7
3.2. Меродавни технички резултат 7
3.3. Реосигурање техничких резултата 9
4. МЕЂУЗАВИСНОСТ МАТЕМАТИЕ И СТАТИСТИКЕ СА МЕРЕЊЕМ ТЕХНИЧКОГ РЕЗУЛТАТА 9
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА 11
ЛИТЕРАТУРА 12

Osiguranje kao značajan segment privrede je u tijesnoj sprezi sa privrednim aktivnostima. Stepen razvijenosti osiguranja u nekoj zemlji uslovljen je stepenom njene ekonomske razvijenosti. Stoga karakteristike makroekonomskog ambijenta u kome posluju osiguravajuće kompanije neposredno uslovljavaju karakteristike osiguranja. U osiguranju su više nego u bilo kojoj drugoj djelatnosti isprepleteni pojedinačni i globalni interesi što mu daje poseban značaj u privrednom životu svake zemlje.

Osiguravajuće kompanije plasiraju tj. ulažu svoja sredstva u modernizaciju privrede, podizanje novih kapaciteta, finansiranje izvoza i slično, čime doprinose razvoju privrede, istovremeno ostvarujući prihod ne izlažući se suviše velikom riziku. Mala i srednja preduzeća predstavljaju ekonomsku budućnost svake zemlje, ali vidimo da bankarski sistem još uvijek ne kreditira i ne podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća. Bez rasta industrijske proizvodnje ne možemo očekivati ni razvoj osiguranja. Ranije, kada smo bili srednje razvijena evropska zemlja, na osiguranje industrije je otpadalo 70% ukupnog jugoslovenskog portfelja osiguranja. Bez ulaska stranog kapitala i stranih osiguravajućih kompanija u zemlje regiona ne možemo očekivati razvoj životnog osiguranja kao ni dobrovoljnog penzijskog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koja takođe spadaju u grupu osiguranja lica. Kočnica tome je potencijalna politička nestabilnost u nekim djelovima regiona.

UVOD
1 Tržište osiguranja u Crnoj Gori 4
1.1 Regulatorni okvir 9
1.2 Zdravstveno osiguranje 11
1.3 Penzijsko osiguranje 15
1.4 Osiguranje u EU: Italija 22
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 26

Za svaki rizik možemo reći da je vrsta neodvojive ekonomske aktivnosti, naročito u uslovima globalizacije i stvaranja novih tržišta. Preduzeća moraju biti spremna da zaobiđu te udare i potrese ili eventualno iskoriste dobre strane svih promena koje slede. Upravljanje rizikom postaje neophodan segment celokupnog upravljanja preduzećem i treba mu posvetiti pažnju, jer neuspeh i propusti u ovoj oblasti često ozbiljno ugrožavaju opstanak preduzeća. U slučaju ostvarivanja rizika menadžeri vreme posvećuju sanaciji nastalih gubitaka umesto novim, profitabilnim projektima. Neočekivani gubici negativno utiču i na kreditni rejting, kao i na ugled menadžera i firme u javnosti.

Pojedinci i privredni subjekti u cilju smanjenja izloženosti rizicima, sa rizikom mogu postupati na različite načine: izbegavanjem, kontrolom, zadržavanjem ili prenosom. Osiguranje se pojavljuje kao najvažniji oblik zaštite od rizika pojedinaca i privrednih subjekata a ostvaruje transferom rizika na osiguravajuća društva. U samoj suštini osiguranja je udruživanje svih onih koji su izloženi istoj vrsti opasnosti, prenos rizika i naknada za nastalu štetu koja je u momentu zaključenja osiguranja bila neočekivana. Osiguranje, međutim, ne može sprečiti nastanak štetnih događaja. Ono samo može, tj. pomoću njega se moze ostvariti posredna ekonomska zaštita koja upravo i predstavja razlog postojanja osiguranja.

1 UVOD 1
2 UPRAVLJANJE RIZIKOM 1
2.1 CILJEVI UPRAVLJANJA RIZIKOM 1
2.2 ORGANIZOVANJE I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM 2
2.3 IDENTIFIKACIJA RIZIKA I PROCENJIVANJE UČESTALOSTI I VREDNOSTI
NASTALIH ŠTETA 3
3 METODI UPRAVLJANJA RIZIKOM 3
4 OSIGURANJE KAO PRISTUP UPRAVLJANJA RIZIKOM 7
5 RIZICI SA KOJIMA SE SUOČAVAJU OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA 8
6 IMPLEMENTACIJA UPRAVLJANJA UKUPNIM RIZIKOM OSIGURAVAJUĆIH
DRUŠTAVA 9
7 IZBOR I IMPLEMENTACIJA PRI IZBORU ADEKVATNOG METODA ZA UPRAVLJANJE RIZIKOM 10
8 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

Da bi neki događaj uopšte mogao da se osigura on pre svega mora biti budući, neizvestan i nezavisan od direktne volje osiguranika. Tek ukoliko je to ispunjeno može se govoriti o osiguranju.
Sama reč “osiguranje” na raznim jezicima pored svog privrednog, pravnog ili tehničkog značenja ima i šire, opšte značenje koje već i po svom etiološkom smislu označava pojam siguranosti, poverenja u nešto, zaštitu, obezbeđenje, zajamčenost. Ovo opšte značenje reči u stvari sasvim dobro označava svrhu osiguranja koje se zapravo i sastoji u pružanju neke sigurnosti.

Čoveku su oduvek pretile razne opasnosti koje su ugoržavale njegov opstanak preteći da unište ili povrede njegov život, zdravlje ili imovinu. On je sa njima neprekidno morao da se bori i da organizuje nekakvu zaštitu. Razni oblici zaštite koje je pronalazio morali su stalno da se usavršavaju, jer su nastajale i nove opasnosti. Pored potrebe da se zaštite sopstvena dobra od elementarnih sila ili tuđih radnji, javlja se i potreba zaštite od posledica sopstvene aktivnosti kojom se može naneti šteta tuđim dobrima, ili, čak i svojim dobrima. sigurno je da pojedinac sopstvenim snagama nije bio u stanju da obezbedi ovu zaštitu.

1.UVOD: POJAM, KARAKTERISTIKE I PODELA OSIGURANJA 2
2.OSIGURANJE ŽIVOTA 5
Pojam i karakteristike 5
Vrste osiguranja života 7
Tarife premija osiguranja 9
3.ŽIVOTNO OSIGURANJE U SRBIJI 11
4.ZAKLJUČAK 13
5.Literatura 16

Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja je popularan i atraktivan oblik ekonomske zaštite osiguranika i porodice od nepovoljnih posledica nezgode. Osiguranjem lica od nesrećnog slučaja, osigurač preuzima na sebe obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku, ako za vreme trajanja osiguranja predviđeni nesrećni slučaj prouzrukuje smrt ili invaliditet osiguranog lica kao i da naknadi štetu nastalu usled troškova lečenja i izgubljene zarada ako kao posledica nesrećnog slučaja nastupi prolazna nesposobnost za rada ili narušenje zdravlja ovih lica. Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja ili skraćeno, osiguranje od nezgode, spada u osiguranja osoba. Ova vrsta osiguranja se ugovara i kao dopunsko osiguranje uz većinu životnih osiguranja.

Ugovorom o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja, ugovarač se obavezuje da uplaćuje osiguravaču određena novčana sredstva (premiju), a osiguravač se obavezuje da, ako se desi osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili korisniku osiguranu sumu, odnosno njen deo. Ugovor o osiguranju lica od posledica nesrećnog slučaja zaključuje se na osnovu pismene ili usmene ponude koju ponuđač podnosi osiguraniku. Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) pokriva: isplatu ugovorenih osiguranih svota, delova osiguranih svota i naknadu ugovorenih troškova kao i isplatu zbog posledica povreda ili oštećenja zdravlja, odnosno zbog smrti.
Pojam nesrećnog slučaja (nezgode) - nesrećni slučaj je svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji delujući uglavnom izvan i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu:
- smrt,
- potpuni ili delimični invaliditet,
- privremenu nesposobnost za rad ili
- narušeno zdravlje koje zahteva medicinsku pomoć.

UVOD
1 Osiguranje lica od posledice nesrećnog slučaja (nezgode) 4
1.1 Ponuda osiguravajuće kuće “AS osiguranje“ 4
1.2 Ponuda osiguravajuće kuće “Dunav osiguranje” 6
1.3 Ponuda osiguravajuće kuće “Takovo osiguranje” 8
2 Komparacija ponuda osiguravajućih kuća 10
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Sama reč osiguranje označava sigurnost, poverenje u nešto, obezbeđenje i izražava svrhu osiguranja koja se uopšteno sastoji u pružanju neke sigurnosti . Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštitu imovinskih interesa fizičkih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanja osiguranih slučajeva na račun fondova osiguranja formiranih naplatom premija tih lica. Kroz različite vidove pokrića, odnosno vrste zaštite, delatnost osiguranja je prisutna u svakodnevnom životu. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Osiguranje predstavlja jedan od najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih događaja i predstavlja ekonomsku nužnost svakome ko vodi računa o bezbednosti u poslovanju i svakod-nevnom životu.

Osiguranje se može posmatrati s tri stanovišta, odnosno ono ima tri sastavna dela : ekonomski, pravni i tehnički. Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti - tu je reč o zadacima osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo. Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju, počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete, dok je tehnički onaj deo koji uređuje odvijanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu težine rizika, njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih statističko-matematičkih i drugih metoda. Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi bez oslanjanja na zaštitne fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama šteta nastalim tokom procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog zbrinjavanja. Čoveka i njegovu zajednicu od davnina su ugrožavale najrazličitije opasnosti preteći da ih unište, povrede, ugroze život, zdravlje ili imovinu, dovodeći u pitanje čak i njihov opstanak.

UVOD
1.1 Osnovni pojmovi osiguranja imovine 4
1.2 Vrste životnih osiguranja 7
1.3 Vrste neživotnih osiguranja 7
1.4 Opšti pojam, značaj i podela osiguranja imovine 9
1.4.1 Opšti pojam osiguranja imovine 9
1.4.2 Zaštita osiguranika i imovine 10
1.5 Osiguranje i privreda zemlje 10
1.6 Delatnost od društvenog interesa 11
1.6.1 Prevencija 11
1.7 Međunarodna uloga osiguranja imovine privrednih subjekata 11
1.8 Podela osiguranja 12
1.8.1 Podela osiguranja imovine 12
1.8.2 Osiguranje lica (podela) 12
1.8.3 Plovidbeno osiguranje 12
1.8.4 Obavezno osiguranje 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Savrijemena industrijalizacija, ubrzani privredni rast, inteziviranje podijele rada na unutrašnjem i međunarodnom tržištu, strukturne promjene privrede u eri integracija, ne zahtijevaju od prometnih sistema samo velike učinke nego i kvalitativno prilagođavanje tih učinaka savrijemenim promjenama i sve intezivnijim i izoštrenijim zahtijevima razvijenih svijetskih tržišta. Te neminovne i savrijemene globalne tendencije tržišno-robne razmjene koja je u poslednje vrijeme znatno povećana, jedino su našle svoje postupno razrješenje primjenom savrijemenih transportnih (integralnih, multimodalnih i kombinovanih) integralnih sistema.

Prisutnost, zadnjih decenija, povećanog protoka roba u prekookeanskom prometu uslovilo je snažan razvoj morskih luka, a samim tim i njihova važnost, kao privrednog subjekta postaje sve veća u kretanju prekomorske trgovine. Odnos izmedju luke tj. lučkog menadžmenta i drugih grana saobraćaja treba posmatrati, sa jedne strane u kontekstu jedinstva saobraćajnog sistema i s druge strane, njihove odvojenosti djelovanja samostalno, kao podsistema tog sistema. Lučki menadžment u lučkom poslovanju predstavlja jedinstveno operativno telo korisnika lučkih usluga i lučko-transportnih preduzeća.

Djelovanje lučkog menadžmenta u lučkom transportu se ogleda kroz pravni, ekonomski i operativno tehnički vid. S pravnog aspekta, svrha lučkog menadžmenta je da stvori uslove za radnje koje su ugovorna obaveza vozara (pomorskog, željezničkog, drumskog) prema krcatelju i pošiljaocu robe, a proizilaze iz ugovora o prevozu tereta. S ekonomskog aspekta, lučki menadžment ima za cilj organizovanje lučkog transporta na najekonomičniji način, a sa operativnog je osnovna svrha lučkog rnenadžmenta da osigura lučko-transportni tehnološki proces rada.

UVOD
1.1 Pojam, uloga i značaj osiguranja u pomorstvu 3
1.2 Tržište pomorskog osiguranja 4
1.2.1 London maritime 5
1.2.2 International union of marine insurance (IUMI) 6
1.3 Svjetska ekonomska kriza i tržište pomorskog osiguranja 7
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8

Реосигурање представља осигурање осигуравајућих друштава, односно реосигурање је трансфер дела ризика који осигуравајуће друштво путем уговора о осигурању преузима у целини у име својих осигураника на друго осигуравајуће друштво, реосигуравача, који нема никакве директне уговорне везе са осигураником. Услов за постојање реосигурања је претходно закључен уговор о осигурању осигуравача са осигураником али између осигураника и осигуравача не постоји директан уговорни однос. Реосигуравач је обавезан да исплати штету осигуравачу а не осигуранику. Између осигуравача и реосигуравача формира се уговорни однос којим се реосигуравач обавезује да ће осигуравачу платити део или у целини износ штете када настане осигурани случај док осигуравач има обавезу плаћања премије реосигуравачу.

Прво основано реосигуравајуће друштво било је Колон Реиншуренс Компани (Cologne Reinsurance Company) 1842. године у Хамбургу. Од настанка првог реосигуравајућег друштва па све до данас тежи се минимизирању ризика, кроз његову просторну дисперзију, који осигуравајућа друштва преузимају од својих осигураника. За реосигурање може се тврдити да представља кључан облик управљања ризиком осигуравајућих друштава. Савремени услови су праћени високом концетрацијом високих вредности ризика и самим тим реосигуравачи такође преносе део ризика који не могу покрити сопственим фондовима.

Увод
1. Први облици реосигурања 2
2. Врсте уговора у реосигурању 3
2.1. Уговори о реосигурању по броју предмета 3
2.2. Извршење уговора о реосигурању 4
3. Методе реосигурања 4
4. Врсте реосигурања 6
4.1. Пропорционални уговори о реосигурању 6
4.1.1. Квотно реосигурање 7
4.1.2. Свотно-ексцедентно реосигурање 8
4.2. Непропорционални уговори о реосигурању 9
4.2.1. Реосигурање вишка штете 9
4.2.2. Реосигурање техничких резултата 10
Закључак 11
Литература 12

Sama reč osiguranje označava sigurnost, poverenje u nešto, obezbeđenje i izražava svrhu osiguranja koja se uopšteno sastoji u pružanju neke sigurnosti . Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštitu imovinskih interesa fizičkih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanja osiguranih slučajeva na račun fondova osiguranja formiranih naplatom premija tih lica. Kroz različite vidove pokrića, odnosno vrste zaštite, delatnost osiguranja je prisutna u svakodnevnom životu. Pravna lica i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavanja opasnosti koje mogu prouzrokovati štetu. Osiguranje predstavlja jedan od najvažnijih vidova obezbeđenja od takvih događaja i predstavlja ekonomsku nužnost svakome ko vodi računa o bezbednosti u poslovanju i svakod-nevnom životu.

Osiguranje se može posmatrati s tri stanovišta, odnosno ono ima tri sastavna dela : ekonomski, pravni i tehnički. Ekonomski vid se iskazuje ciljem koji se želi ostvariti - tu je reč o zadacima osiguranja: posredna i neposredna zaštita osiguranika, odnosno njegove imovine kao osnovna svrha, zatim slede razvojna, socijalna uloga i drugo. Pravni vid podrazumeva uređenje izuzetno brojnih pravnih odnosa koji nastaju u osiguranju, počevši od njegovog zaključivanja pa do isplate naknade štete, dok je tehnički onaj deo koji uređuje odvijanje osiguranja posmatranog kao posebni mehanizam za procenu težine rizika, njihovo izravnavanje u prostoru i vremenu, proračun premije, sve to uz upotrebu najsavremenijih statističko-matematičkih i drugih metoda. Poslovanje preduzeća u savremenoj tržišnoj privredi bez oslanjanja na zaštitne fondove iz osiguranja ne može se ni zamisliti. Naknadama šteta nastalim tokom procesa privređivanja osiguranje obnavlja radnu sposobnost privredne jedinice omogućavajući joj savladavanje ekonomskih posledica štetnih događaja. Kod pojedinaca isplatom naknada iz osiguranja takođe se rešavaju pitanja njihovog zbrinjavanja. Čoveka i njegovu zajednicu od davnina su ugrožavale najrazličitije opasnosti preteći da ih unište, povrede, ugroze život, zdravlje ili imovinu, dovodeći u pitanje čak i njihov opstanak.

UVOD
1.1 Opšti pojam osiguranja imovine 5
1.2 Zaštita osiguranika i imovine 5
1.2.1 Osiguranje i privreda zemlje 6
1.2.2 Delatnost od društvenog interesa 6
1.2.3 Prevencija 7
1.2.4 Međunarodna uloga osiguranja imovine privrednih subjekata 7
1.3 Podela osiguranja imovine 7
1.3.1 Plovidbeno osiguranje 8
1.3.2 Obavezno osiguranje 9
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11