Isak Njutn je rođen 4. januara 1643. godine u Bulstorpu u Engleskoj. Od dvanaeste do sedamnaeste godine pohađao je Kraljevsku školu u Grantamu. U julu 1661. godine Njutn upisuje Triniti koledž na Kembridž univerzitetu. Za vreme studija detaljno proučava dela Dekarta, Galileja, Kopernika, Keplera, Euklida, Arhimeda i drugih. Njutn je smatrao da je svoj naučni doprinos ostvario zahvaljujući tim proučavanjima, što je istakao rečenicom: Ako sam video dalje od drugih, to je zato što sam stajao na plećima giganata. Diplomirao je 1665. Godine. Bio je najbolji student, a zahvaljujući uspesima iz matematike i fizike, postao je profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu. Nakon studija ozbiljno se posvetio istraživačkom radu u oblastima matematike, fizike, astronomije, ali i teologije, alhemije, hronologije. . . U svim ovim oblastima Njutn ov doprinos je izuzetan.

Njutn je postao član Kraljevskog naučnog društva u Londonu. Bio je poslanik Kembridž univerziteta u engleskom parlamentu. Godine 1696. postaje direktor Kraljevske kovnice novca. Da bi mogao da se posveti tom poslu i aktivno učestvuje u monetarnoj reformi napušta zaposljenje na univerzitetu. Godine 1703. postaje predsednik Kraljevskog naučnog društva i član Francuske akademije nauka. Kao direktor Kraljevske kovnice novca, Njutn je funtu sterlinga prebacio iz srebrno u zlatni standard. To je dovelo do poboljšanja ekonomske stabilnosti Engleske, te je pretežno zbog toga, ali i zbog prađašnjih naučnih doprinosa, dobio titulu Sera u službi kraljice Ane 1705. godine.

1 Uvod 3
1.1 Matematička otkrića 3
2 Binomnaformula 5
2.1 Kombinatorika 7
3 Zadaci 9
LITERATURA 15

1.1 Lokalni ekstrem funkcije dvije promjenljive

Definicija 2.1. za datu funkciju z = f (x, y ) koja je definisana na skupu D, kažemo da u tački Mo ( Xo , Yo ) є D ima:

a) lokalni minimum, ako postoji δ > 0 tako da je

f (x,y ) > f ( Xo, Yo ) (1)

za sve tačke (x, y) iz δ – okoline tačke Mo, različite od Mo.

b) b) lokalni maksimum, ako postoji δ > 0 tako da je

f ( x, y) < f ( Xo, Yo ) (2)

za sve tačke (x, y) iz δ – okoline tačke Mo, različite od Mo.

1 EKSTREMI FUNKCIJA DVIJE PROMJENLJIVE 2
1.1 Lokalni ekstrem funkcije dvije promjenljive 2
1.2 Vezani (uslovni) ekstremi funkcije 6
1.2.1 Metod supstitucije za određivanje uslovnog ekstrema funkcije dvije promjenljive 8
1.2.2 Lagrangeov metod za određivanje uslovnog ekstrema funkcije dvije promjenljive 9
2 ZAKLJUČAK 14
3 LITERATURA 15

"Најстарије познате математичке плочице потичу из 2400. године пре Христа, но засигурно се употреба математике протеже на целу цивилизацију". Током 5000 година развила се голема количина поступака и појмова познатих као математика и на много начина се испреплела са свакидашњицом. Каква је природа математике? Чиме се бави? Како се ствара и користи? Колико је важна? Налажење одговора на та тешка питања нимало не олакшава чињеница да је грана толико опсежна да ју је немогуће једној особи спознати, а камоли укратко изложити.

Но о математици можемо размишљати и на други начин: математика је људска делатност већ хиљаду година и сватко је свесно или несвесно користи. Уз голему популацију која се помало служи математиком, постоји и мален број људи који су професионални математичари: они раде математику, негују је, подучавају, стварају и користе се њоме у мноштву ситуација. Математика је бескрајно сложен и тајновит свет: истраживање тога света треба бити страст сваког математичара.

УВОД 3
1 Комбинаторика 4
1.1 Појам комбинаторике 4
2 Елементи комбинаторике 9
2.1 Пермутације 9
2.2 Варијације 10
2.3 Комбинације 12
3 Задаци 13
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 17

Najstarije poznate matematičke pločice potiču iz 2400. godine pre Hrista, no zasigurno se upotreba matematike proteže na celu civilizaciju. Tokom 5000 godina razvila se golema količina postupaka i pojmova poznatih kao matematika i na mnogo načina se ispreplela sa svakidašnjicom. Kakva je priroda matematike? Čime se bavi? Kako se stvara i koristi? Koliko je važna?

Nalaženje odgovora na ta teška pitanja nimalo ne olakšava činjenica da je grana toliko opsežna da ju je nemoguće jednoj osobi spoznati, a kamoli ukratko izložiti. No o matematici možemo razmišljati i na drugi način: matematika je ljudska delatnost već hiljadu godina i svatko je svesno ili nesvesno koristi. Uz golemu populaciju koja se pomalo služi matematikom, postoji i malen broj ljudi koji su profesionalni matematičari: oni rade matematiku, neguju je, podučavaju, stvaraju i koriste se njome u mnoštvu situacija. Matematika je beskrajno složen i tajnovit svet: istraživanje toga sveta treba biti strast svakog matematičara.

UVOD 3
1 Kompleksni brojevi 4
1.1 Pregled klasa brojeva (Henkelov princip permanencije) 4
1.2 Definicija imaginarne jedinice (Ojler 1912) 5
1.3 Opšti oblik kompleksnog broja, konjugovano kompleksan broj 6
1.4 Operacije u skupu C (+,-,*,:, stepen kompleksnog broja) 8
1.5 Muavrova formula (koren kompleksnog broja, n-ti koren iz realnog broja na trigonometrijskom krugu) 11
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

Prvi put logaritme je primetio Jost Birgi, švajcarski proizvođač satova dok je metod prirodnog logaritma prvi predložio 1614. godine Džon Neper u svojoj knjizi Mirifici Logarithmorum Canonis Descriptio. Ovaj metod je doprineo u napretku nauke, a posebno astronomije čineći neke teške računice mogućim. Sve do upotrebe računara u nauci, ovaj metod je korišćen u svim granama praktične matematike. Pored svoje upotrebe u računicama, logaritmi su popunili važno mesto u višoj, teoretskoj matematici.

U početku, Neper je logaritme zvao "veštačkim brojevima", a antilogaritme "prirodnim brojevima". Kasnije, Neper je formirao reč logaritam, zvučnu kovanicu koja je trebala da označi odnos: λoγoς (logos) i αριθμoς (arithmos) što predstavlja broj. Termin antilogaritam je uveden pred kraj 17. veka i, iako se nikada nije preterano koristio u matematici, postojao je u tablicama dok nije izašao iz upotrebe.

UVOD 3
1 LOGARITMASKE JEDNAČINE 4
2 LOGARITAMSKE NEJEDNAČINE 9
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Zajednička karakteristika svih parametarskih testova je da unapred znamo raspodjelu obejležja, a testom provjeravamo pretpostavljene vrijednosti pojedinih parametara te raspodele (npr. M ili σ kod normalne raspodele, p kod binomne raspodele, itd...).

Razlikujemo dve osnovne kategorije ovih testova:
- parametarske testove jednog uzorka;
- parametarske testove dva uzorka.

1 UVOD - 1 -
2 PARAMETARSKI TESTOVI - 2 -
3 PRIMJENA PARAMETARSKIH TESTOVA - 3 -
3.1 Test jednakosti srednjih vrednosti dva uzorka sa normalnom raspodelom - 4 -
3.2 Test jednakosti proporcija dva uzorka sa binomnom raspodelom - 5 -
3.2.1 Primer - 5 -
3.3 Testiranje na osnovu normalnog rasporeda (Uslov: n≥30) - 6 -
3.3.1 Dvosmjerni test - 6 -
3.3.2 Jednosmjerni test - 7 -
3.3.3 Jednosmerni test 2 - 8 -
3.4 Binomna distribucija - 8 -
3.4.1 Primjer: Bacanje kockica - 10 -
3.5 Normalna distribucija - 10 -
3.6 Studentov t-test - 13 -
4 ZAKLJUČAK - 15 -
5 LITERATURA - 16 -
6 WEB LITERATURA - 16 -
7 POPIS TABELA - 16 -
8 POPIS GRAFIKONA - 16 -

Tema ovog maturskog rada je trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Kao prvo, postavlja se pitanje zasto se uopšte uvodi trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Podsjetimo se da smo u svakom novom skupu brojeva mogli uvesti neku novu operaciju.
Tako smo u skupu Z mogli oduzimati (tj. dobili smo inverzne elemente u
odnosu na sabiranje), u skupu Q smo mogli dijeliti (tj. dobili smo inverzne elemente u odnosu na množenje), a u skupu R smo mogli računati potencije pozitivnih brojeva i kada je eksponent racionalan broj, tj. mogli smo vaditi korijene iz pozitivnih brojeva). U skupu C je pak moguće vaditi korijene iz svih komplesnih brojeva.

Da bismo na jednostavan način vadili korijene iz kompleksnih brojeva uvodi se novi način zapisivanja kompleksnoih brojeva tj. trigonometrijski oblik kompleksnog broja. Zaključak se odosi na primjenu kompleksnih brojeva u fizici, prije svega, ali i u svakodnevnom životu.

Uvod............3
Trigonometrijski oblik kompleksnog broja…………..3-7
Množenje i dijeljenje kompleksnih brojeva u trigonometrijskom obliku…….7-9
Stepenovanje i korjenovanje kompleksnih brojeva u trigonometrijskom obliku.9-15
Primjena i primjeri iz svakodnevnog života…….16-17
Kratka historija nastanka kompleksnih brojeva…………18-25
Literatura…………30

Најстарије познате математичке плочице потичу из 2400. године пре Христа, но засигурно се употреба математике протеже на целу цивилизацију. Током 5000 година развила се голема количина поступака и појмова познатих као математика и на много начина се испреплела са свакидашњицом. Каква је природа математике? Чиме се бави? Како се ствара и користи? Колико је важна?

Налажење одговора на та тешка питања нимало не олакшава чињеница да је грана толико опсежна да ју је немогуће једној особи спознати, а камоли укратко изложити. Но о математици можемо размишљати и на други начин: математика је људска делатност већ хиљаду година и сватко је свесно или несвесно користи. Уз голему популацију која се помало служи математиком, постоји и мален број људи који су професионални математичари: они раде математику, негују је, подучавају, стварају и користе се њоме у мноштву ситуација. Математика је бескрајно сложен и тајновит свет: истраживање тога света треба бити страст сваког математичара.

УВОД 3
1 Ваљак 4
1.1 Површина ваљка 7
1.2 Запремина ваљка 9
2 Задаци 9
ЗАКЉУЧАК 14

Grejov kod dužine n>1 je niz k-torki bita (k>=1) b1, b2,...bn takvih da se unizu b svaka dva uzastopna člana, kao i prvi i poslednji član razlikuju na tačno jednoj poziciji. Na primer, Grejov kod dužine 4 je 00, 01, 11, 10.

Grejov kod se koristi i kao ciklički kod sa za kodiranje dekadnih cifara binarnim rečima sa svojstvom da pri prelasku sa dekadne cifre i nacifru i+1 u kodnoj reči se menja samo binarna cifra na jednoj poziciji.

Ovo svojstvo ga čini pogodnim za primene u kontroli pozicija rotirajućih elemenata, na primer kod nekih štampača, mehaničkih dekodera, ...

UVOD 4
1 Binarni kodovi 5
1.1 Binarno kodovani decimalni brojevi 6
2 Grejov kod 6
2.1 Zapis brojeva 7
2.2 Određivanje Grejovog koda zadatog dekadnog broja 8
2.3 Određivanje dekadne vrednosti broja na osnovu Grejovog koda 9
2.4 Istorija i primene 10
2.5 Čekajući Godoa: Beckett-Gray kod 14
Zaključak 15
Literatura 16

O Milevi Marić Ajnštajn zna se, nažalost veoma malo, a i ono što se zna ne ocrtava u pravom svetlu njenu ličnost i njen, nedvosmislen doprinos nauci. Rođenaje 1875. godine, u Titelu i od početka života bila je invalid. Naime, jedna noga joj je bila kraća, imala je urodeno iščašenje kuka, kao i njena sestra Zorka. Moždaje to i uticalo da se posveti nauci. Ali koliko god se opredilila za nauku u tome ju je sprečila da se bavi još jedna invalidnost, bolest deteta.

Dugo je njena ličnost, ali i njen rad čuvan u tajnosti, daleko od javnosti, u zaboravu. Iako je njen doprinos nesporan, činjenica je da se njen uspeh zataškava, jer sve je više tvrdnji da njeno znanje i njena genijalnost nekome smeta, a i smetalo je. U ovom radu će biti više sa naučne strane analiziran njen život i neodvojni odnos sa njenim mužem, naučnikom, Albertom Ajnštajnom.

1 UVOD - 2 -
2 MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN - ŽIVOT - 3 -
2.1 Obrazovanje - 4 -
2.2 Brak sa Ajnštajnom - 5 -
3 MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN - DELO - 6 -
3.1 Mileva Marić i teorija relativnosti - 8 -
3.2 Teorija gravitacije - 9 -
3.3 Četvorodimenzionalni prostor - 10 -
4 ZAKLJUČAK - 11 -
5 LITERATURA - 12 -
6 WEB LITERATURA - 12 -
7 POPIS SLIKA - 12 -

Šta je matematika? Kad bismo ovo pitanje postavili prvoj osobi na koju naiđemo, odgovor bi najverovatnije glasio: ,,Matematika proučava brojeve." Ako bismo insistirali da naš sagovornik bude određeniji, možda bismo izmamili objašnjenje da je matematika „nauka o brojevima". Dalje od ovoga ne bismo stigli, iako to nije odgovarajući opis matematike. Prevaziđen je već 2500 godina. Matematika je formalna i egzaktna nauka koja je nastala izučavanjem figura i računanjem s brojevima. Matematika se razvila iz potrebe da se obavljaju proračuni u trgovini, vrše merenja zemljišta i predviđaju astronomski događaji, i ove tri primene se mogu dovesti u vezu sa grubom podelom matematike u izučavanje strukture, prostora i izmena.

Sve do kraja 16. veka glavne grane matematike bile su geometrija, i aritmetika. U 16. veku počela se razvijati algebra, a u 17. veku stvaranje diferencijalnog i integralnog računa označava početak burnog razvoja analize, naročito u 18. veku. Teorije diferencijalnih jednačina postaju moćno sredstvo u ispitivanju zakona prirode (u mehanici i nebeskoj mehanici). Pojavom neeuklidske geometrije, matematičke logike i teorije skupova u 19. veku započinje kritička revizija do tada izgrađenih matematičkih teorija, što je bitno uticalo na karakter, metode i puteve razvoja matematike 20. veka. Šire se i obogaćuju postojeće oblasti i razvijaju nove (teorija verovatnoće, statistika, topologija, apstraktna algebra).

UVOD 3
1 Prava i ravan 4
1.1 Prava 4
1.2 Ravan 5
2 Odnos prava i ravni 6
3 Primeri zadataka 7
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11

Prilikom istrazivanja kvantitativnog slaganja varijacija izmedju dve ili vise pojava u statistici primenjuju se metodi korelacione i regresione analize. Prilikom regresione analize potrebno je unapred odrediti koja pojava ce imati ulogu zavisne promenljive, a koja nezavisne promenljive. Ovo utvrdjujemo na osnovu teorijskih, ili empirijskih saznanja, ili pretpostavki o prirodi analiziranih pojava.

Cilj regresione analize jeste da se utvrdi priroda veze, odnosno oblik zavisnosti izmedju posmatranih pojava. To postizemo pomocu odgovarajuceg regresionog modela. Regresioni model je takav statisticki model koji kroz matematicke formule I niz odgovarajucih pretpostavki najbolje opisuje kvantitativnu zavisnost izmedju varijacija posmatranih pojava u realnosti. Regresioni model pokazuje prosecno slaganje varijcija ispitivanih pojava. regresioni model nije sam po sebi cilj, vec samo sredstvo pomocu kojeg smo u stanju da ocenimo I predvidimo ponasanje zavisne promenljive za zeljene vrednosti nezavisne promenljive.

1. UVOD 3
2. LINEARNA REGRESIJA 4
2. 1 KARAKTERISTIKE I PRETPOSTAVKE REGRESIONOG MODELA 5
2. 2 OCENJIVANJE: METOD NAJMANJIH KVADRATA 6
2. 3 MERNJE REPREZENTATIVNOSTI LINIJE REGRESIJE 9
2. 4 STANDARDNA GRESKA REGRESIJE 11
2. 5 KORISCENJE REGRESIONOG MODELA ZA OCENJIVANJE PREDVIDJANJE VREDNOSTI ZAVISNE PROMENLJIVE 12
3. LINEARNA KORELACIJA 14
3. 1 TESTIRANJE ZNACAJNOSTI OCENE KOEFICIJENTA PROSTE LINEARNE KORELACIJE 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Pitagora je poznat je kao grčki filozof i matematičar koji je rođen oko 570 pr. n. e. i je poreklom sa ostrva Samosa. U mladosti je mnogo putovao i pri tom sakupljao znanja iz matematike, starih naroda koji su živeli u tim zemljama, i ne samo matematike već i astronomije. Po odlasku iz rodnog mesta živio je i delovao u gradu Kroton na jugu Italije. Osnovao je i školu, poznatiju kao ‘Pitagorejski savez’ koju su činili obdareni mladići njemu privrženi. U toj školi bavili su se teorijom brojeva, osnovama grčke algebre i izučavali proporcije i progresije.

Pitagora je na svoje sledbenike preneo „pitagorejski način života” koji, pored posebnog načina odevanja, ishrane, obuhvata i rad na formiranju matematike, teorije muzike i astronomije. O tome govori Platon koji je takođe bio pitagorejac. [ 5 ]
U geometriji poseban značaj pridaje se teoremi koja nosi Pitagorino ime, a glasi:
Zbir površina kvadrata konstruisanih nad katetama kao stranicama jednak je površini kvadrata konstruisanog nad hipotenuzom kao stranicom.
Odnosno, ako su a i b merni brojevi dužina kateta i c merni broj dužine hipotenuze, izražene istom jedinicom za dužinu, onda je

a2 + b2 = c2

UVOD 3
1.1 Pitagorejci 4
1.2 Dokazi pitagorine teoreme 6
1.3 Dokaz pitagorine teoreme pomoću sličnosti 9
1.4 Pitagorina teorema - uopštenje 19
1.5 Obrnuta pitagorina teorema 20
ZAKLJUČAK 23
LITERATURA 24

Brojevi su polazni objekti pomoću kojih se izgradjuju osnovne matematičke strukture. O značaju prirodnih brojeva u matematici, govori i sledeća Kronekerova rečenica:''Bog je stvorio prirodne brojeve, a ljudi sve ostalo.'' Prirodni brojevi spadaju u najstarije matematičke pojmove.
Prva aksiomatika prirodnih brojeva potiče od Dedekina i Peana. Još od vremena Euklida postalo je uobičajeno prikazivati geometriju u obliku aksiomatizovanog sistema. Medjutim matematika brojeva nije tradicionalno bila aksiomatizovana.
Aritmetika, školska algebra, diferencijalni i integralni račun predstavljali su mnogobrojna računska pravila bez aksiomatskog sistema zakona. Razlog za to je što moderna matematika vodi poreklo više od matematike Vavilonaca, Indijaca i Arabljana, nego od matematike Grka. Svakako Grci su se bavili i numeričkim problemima, ali se njihov metod sastojao u davanju geometrijskih interpretacija brojevima. Ali Vavilonci, Indijci i Arabljani (od kojih potiče reč algebra) vremenom su razvijali simbole i pravila računanja koja su omogućila bavljenje numeričkim problemima apstraktnije i bolje od Grka.

1 Uvod 2
2 Prirodni brojevi 3
3 Definisanje viših vrsta brojeva 9
3.1 Celi brojevi 9
3.2 Racionalni brojevi 11
3.3 Realni brojevi 14
3.3.1 Dedekinov pristup 14
3.3.2 Aksiome realnih brojeva 15
3.4 Kompleksni brojevi 17
3.4.1 Teorema 18
4 Kardinalni brojevi 19
4.1 Prebrojivi i neprebrojivi skupovi 19
5 Filozofsko razmatranje brojeva 22
6 Literatura: 23

U rekreaciji je potrebno ravnomerno razvijati sve fizičke sposobnosti pa tako i snagu. Snaga je fizička sposobnost čoveka da savlada veliko opterećenje ili da se tom opterećenju suprotstavi svojim mišićnim kontrakcijama. To opterećenje može biti teg, jedinstvena telesna masa (zgibovi, propadanja), ili kombinacija (propadanja sa tegovima).

Podela snage se može izvršiti na :

Maksimalna (statička) snaga je sposobnost savlađivanja maksimalnog otpora (opterećenja) pri čemu brzina izvođenja pokreta nije važna. Nećemo pogrešiti ako za ovu vrstu snage upotrebimo termin sila.

Dinamička snaga je sposobnost savlađivanja relativno velikog opterećenja maksimalno mogućom brzinom ili sposobnost da se velika snaga postigne za najkraće vreme.

1 UVOD 3
2 DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA 3
3 DEFINICIJA STATIČKE SNAGE 4
4 OSNOVE STATIČKE SNAGE 5
5 TESTIRANJE STATIČKE SNAGE 5
5.1 Izdržaj u skleku 5
5.2 Vis u zgibu 6
5.3 Horizontalni izdržaj na leđima 6
5.4 Izdržaj u polučučnju 7
6 METODE TRENINGA STATIČKE SNAGE 7
7 ZAKLJUČAK 9
8 LITERATURA 10

Prikazivanje određenih veličina i odnosa u procentima nije samo potreba mnogih nauka, već je ono i naša svakodnevna potreba. Ako se, na primjer, kaže da je neki proizvod ili usluga, čija je prodajna cijena 1000 KM, poskupio za 18%, onda znači da će budući kupac, pri kupovini tog proizvoda, na svakih 100 KM od cijene 1000 KM plaćati po 8 KM više, odnosno, da će taj proizvod ili uslugu platiti 1180 KM.

Veličina koja služi kao osnovica na koju se izračunavaju povećanja ili smanjenja za dati procenat, naziva se glavnica i najčešće se obilježava sa G, u prethodnom primjeru to je iznos od 1000 maraka. Broj koji pokazuje za koliko se jedinica povećava ili smanjuje glavnica, za svakih 100 jedinica od te glavnice naziva se procentnom stopom ili kraće stopom i obilježava se sa p. U prethodnom primjeru procentna stopa je 18%. Veličina za koju se ukupno poveća ili smanji glavnica G, pri procentnoj stopi p, nazva se procentni prinos i obilježava se sa P, u prethodnom primjeru prinos je 180 maraka.

UVOD
1.1 Procentni račun 2
1.2 Kamata i kamatni račun 4
1.3 Kamatni račun 17
1.3.1 Prost kamatni račun 18
1.3.2 Složen kamatni račun 19
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 20

Statističko zaključivanje, odnosno donošenje zaključaka o karakteristikama statističkog skupa na osnovu statistike uzorka, svodi se na ocenjivanje parametra (statističko ocenjivanje) i testiranje hipoteza, u zavisnosti od toga da li su nam informacije o parametru poznate ili ne.

Statistička hipoteza je precizno formulisano tvrđenje ili pretpostavka o osobini osnovnog skupa. Naučni metod kojim se proverava prihvatljivost ovog tvrđenja ili pretpostavke naziva se testiranjem statističke hipoteze.
Osnovu statistike čini teorija verovatnoće, koja je bazirana na zamišljenim eksperimentima i mogućim rezultatima. Koristeći sistem matematičkih propozicija, formulisani su matematički modeli, kojima su opisane zakonitosti u posmatranim eksperimentima. Zato je prvi problem statistike da se utvrdi ispravnost matematičkih modela.
Iz teorije verovatnoće, deduktivnom metodom zaključivanja, formiraju se modeli statističkih pravilnosti, odnosno, statističkih zakonitosti vezanih za niz ponavljanja eksperimenata. Kad se prikupe rezultati ponavljanja eksperimenta, onda se induktivnim zaključivanjem utvrdi da li je model dobar ili ne.

UVOD
1. Kratak istorijat statističke analize 5
2. Dekompozicija vremenskih serija 5
3. Merenje sezonskih varijacija 6
4. Stabilan sezonski ritam 9
5. Nestabilan sezonski ritam 11
6. Predviđanje nivoa pojave pomoću trenda i sezonskih indeksa 14
7. Sezonska kolebanja 16
8. Modeli vremenskih serija 17
9. Metod X-11 19
Zaključak 19
Literatura 20