<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - kultura ponasanja]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Tue, 25 Aug 2026 08:43:38 +0000 MyBB <![CDATA[Odnosi s javnošću - osnovne informacije o predmetu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odnosi-s-javno%C5%A1%C4%87u-osnovne-informacije-o-predmetu Thu, 18 Aug 2011 19:39:26 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-odnosi-s-javno%C5%A1%C4%87u-osnovne-informacije-o-predmetu Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)

Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , TIM koji misli na vas!!!

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)

Tim sajta www.MaturskiRadovi.Net , TIM koji misli na vas!!!

]]> <![CDATA[Predvidjanje prodaje]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-predvidjanje-prodaje Mon, 15 Aug 2011 13:28:14 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-predvidjanje-prodaje Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

este li razmišljali o tome kako vrhunski profesionalci (lekari, inženjeri, sportisti …) obavljaju svoj posao profesionalno, kako treba, čak i kad za to nisu raspoloženi, kad imaju prehladu ili ih boli zub. Šta je to što ljudima omogućava da pružaju vrhunske performanse u svom poslu, i to na duže vreme, kontinuirano, tokom cele svoje karijere? Lako je biti profesionalan kad sve funkcioniše kako treba, kad nema problema i kad su vam kolege na poslu naklonjene, ali šta kad uslovi okruženja nisu kako treba? Zamislite kako je tek prodavcu koji stalno mora da brine o tome kako će pomoći kupcu koji je (po pravilu) u radnju ušao sa podozrenjem i očekivanjem da će biti izmanipulisan. Sindrom pre-osetljivog i razdražljivog kupca veliki je problem i u našim prodavnicama, jer je godinama kod nas kupac ponižavan i varan, pa nije čudo što nikom ne veruje i teško mu je prići. Rešenje ovog problema za prodavce, a i ostale profesionalce, je da usvoje i primenjuju sistem.

Sistematska prodaja

Šta znači sistematski prodavati, ili imati sistem u prodaji? Pre svega to je da se za prodaju i kupce unapred pripremite. Da dok prodajete, analizirate proces prodaje, da ustanovite njegove elemente i korake, i onda napravite sistem, plan ili strategiju prodaje koja će vam pomoći da što češće ostvarite svoj cilj ili da prodate proizvod. Zašto je važno imati sistem? Prodaja je proces interakcije između dvoje ljudi, kupca i prodavca. U tom procesu najvažnije su emocije. Kod emocija vi ne možete pravovremeno i pravilno da reagujete tako što ćete pažljivo (logički) da razmišljate kako i šta da radite. Kao u bokserskom meču ili konjskoj trci, u prodaji se stvari odvijaju jako brzo. Vi najčešće nemate vremena da razmišljate kad i kako da reagujete. Primenjujući sistem, vi ne morate da razmišljate, ve onda delujete.

Svi znamo da je prodaja stresan posao. Svaki put kad napravite pogrešan potez u prodaji, rezultat je stres zbog neuspeha. Sistem vam pomaže da smanjite broj grešaka, pa i ako se dese, onda bar znate kad i zašto su se desile pa vas manje brinu. Korišćenjem sistema doživećete manje stresa. Naj važniji razlog zašto treba imati i primenjivati sistem je zato što na duge staze sistem uvek dobija. Setite se kasina. I igrači i kasino naizmenično gube i dobijaju. Na duge staze igrači gube, a kasino dobija. Zašto? Zato što ima precizno definisan sistem koji se rigorozno primenjuje. U blek-džek-u čak imate pravilo da krupije ne sme da licitira na više od 17. Postoji i tablica sa takvim natpisom na stolu za blek-džek. Kasino vam čak i kaže kakav sistem primenjuje, a igrači i dalje igraju iako vide i znaju da su šanse na strani kasina.
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

este li razmišljali o tome kako vrhunski profesionalci (lekari, inženjeri, sportisti …) obavljaju svoj posao profesionalno, kako treba, čak i kad za to nisu raspoloženi, kad imaju prehladu ili ih boli zub. Šta je to što ljudima omogućava da pružaju vrhunske performanse u svom poslu, i to na duže vreme, kontinuirano, tokom cele svoje karijere? Lako je biti profesionalan kad sve funkcioniše kako treba, kad nema problema i kad su vam kolege na poslu naklonjene, ali šta kad uslovi okruženja nisu kako treba? Zamislite kako je tek prodavcu koji stalno mora da brine o tome kako će pomoći kupcu koji je (po pravilu) u radnju ušao sa podozrenjem i očekivanjem da će biti izmanipulisan. Sindrom pre-osetljivog i razdražljivog kupca veliki je problem i u našim prodavnicama, jer je godinama kod nas kupac ponižavan i varan, pa nije čudo što nikom ne veruje i teško mu je prići. Rešenje ovog problema za prodavce, a i ostale profesionalce, je da usvoje i primenjuju sistem.

Sistematska prodaja

Šta znači sistematski prodavati, ili imati sistem u prodaji? Pre svega to je da se za prodaju i kupce unapred pripremite. Da dok prodajete, analizirate proces prodaje, da ustanovite njegove elemente i korake, i onda napravite sistem, plan ili strategiju prodaje koja će vam pomoći da što češće ostvarite svoj cilj ili da prodate proizvod. Zašto je važno imati sistem? Prodaja je proces interakcije između dvoje ljudi, kupca i prodavca. U tom procesu najvažnije su emocije. Kod emocija vi ne možete pravovremeno i pravilno da reagujete tako što ćete pažljivo (logički) da razmišljate kako i šta da radite. Kao u bokserskom meču ili konjskoj trci, u prodaji se stvari odvijaju jako brzo. Vi najčešće nemate vremena da razmišljate kad i kako da reagujete. Primenjujući sistem, vi ne morate da razmišljate, ve onda delujete.

Svi znamo da je prodaja stresan posao. Svaki put kad napravite pogrešan potez u prodaji, rezultat je stres zbog neuspeha. Sistem vam pomaže da smanjite broj grešaka, pa i ako se dese, onda bar znate kad i zašto su se desile pa vas manje brinu. Korišćenjem sistema doživećete manje stresa. Naj važniji razlog zašto treba imati i primenjivati sistem je zato što na duge staze sistem uvek dobija. Setite se kasina. I igrači i kasino naizmenično gube i dobijaju. Na duge staze igrači gube, a kasino dobija. Zašto? Zato što ima precizno definisan sistem koji se rigorozno primenjuje. U blek-džek-u čak imate pravilo da krupije ne sme da licitira na više od 17. Postoji i tablica sa takvim natpisom na stolu za blek-džek. Kasino vam čak i kaže kakav sistem primenjuje, a igrači i dalje igraju iako vide i znaju da su šanse na strani kasina.
]]> <![CDATA[Popis stanovništva - cenzus]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-popis-stanovni%C5%A1tva-cenzus Mon, 15 Aug 2011 13:25:38 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-popis-stanovni%C5%A1tva-cenzus Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Popis stanovništva ili cenzus je proces kojim se dobijaju informacije o svakom pojedinom pripadniku stanovništva određenog područja (pri čemu to ne mora biti isključivo ljudsko stanovništvo). Popis se razlikuje od sondaže ili sampliranja pri čemu se podaci dobijaju na temelju statističkog uzorka.
Statistika je vrsta analize podataka, koja uključuje planiranje i interpretaciju obzervacija sistema, često praćeno predviđanjem budućih dešavanja zasnovano na matematičkom modelu sistema koji se prati.
Popis stanovništva je izuzetno važan statistički alat koji koristi država u razne svrhe poput određivanja glasačkog prava, poreza ili ekonomske politike, ali i mnoge druge organizacije kao što su političke stranke i poduzeća u svrhu određivanja vlastite političke, izborne ili marketinške strategije.
Grana statistike koja se bavi popisima je popisna statistika. Većina država organizuje popise u utvrđenom vremenskom razmaku od obično 10 godina (u Kanadi je na primer taj period 5 godina). Populaciona komisija Ujedinjenih nacija je predložila da se, zbog mogućnosti komparacije podataka između raznih država, popisi obavljaju krajem (1960,1970,1980.) ili početkom (1961,1971,1991.) decenije. Ekonomski popisi (popisi fabrika, farmi, preduzeća, rudnika) se obično obavljaju po drugačijem rasporedu od popisa stanovništva. Popisi se odnose na stanje u kritičnom momentu (Census Day) koji određuje država i na koji se rezultati popisa odnose.
Primitivne oblike popisa su obavljali Vavilonci (3800.p.n.e), Grci, Hebreji, Kinezi, Egipćani, Rimljani, ali su oni vršeni u svrhu davanje poreza ili uvida u vojnu snagu, pa su obuhvatali, skoro uvek, samo muško stanovništvo. Posle propasti Rimskog carstva u V veku popisi su nestali za duže vreme. 1086 Viljem Osvajač vrši neku vrstu popisa engleskih zemljoposednika i njihovih poseda da bi se utvrdio porez koji bi trebalo da isplate kralju.
Popis u Američkoj državi Virdžiniji koji su izvršili Britanci 1620. godine još nije imao odlike modernog popisa. Prvi moderni popis je obavljen na francuskoj teritoriji Kanade Novoj Francuskoj 1665. i 1666. godine....

SADRŽAJ:

1. UVOD 4
2. ISTORIJAT POPISA NA NAŠIM PROSTORIMA 6
2.1. POPISI NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE 7
2.1.1. Narod, narodnost, nacionalnost ili etnička grupa u popisima 7
2.1.1.1. Popisi stanovništva pre 1945. 7
2.1.1.2. Popisi u Titovoj Jugoslaviji - narodnost slobodno izabrana 8
2.1.1.3 Jugosloveni - stanovništvo nacionalno neopredeljeni 14
2.2. POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI POPIS (1991) - RIVALITET STATISTIKE I POLITIKE 16
3. POPISI U NOVONASTALIM DRŽAVAMA 21
3.1. POPISI U SRBIJI I CRNOJ GORI 22
3.1.1. POPIS STANOVNIŠTVA 2002. GODINE U SRBIJI 23
3.1.1.1. Građani Republike Srbije na radu u inostranstvu - Popis 2002. 25
3.1.1.2. Stanovništvo staro 10 i više godina prema polu, a nepismeno i prema starosti - popis 2002 26
3.1.1.3. Stanovništvo staro 15 i više godina, po školskoj spremi i polu - Popis 2002 28
3.1.1.4. Prirodno kretanje stanovništva 29
3.1.1.5. Stanovništvo, po velikim starosnim grupama i polu, 2002 - 2009. godina 30
3.1.1.6. Važniji funkcionalni starosni kontigenti stanovništva 31
3.1.1.7. Osnovni demografski pokazatelji stanovništva 32
3.2. POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 33
3.3. VITALNA STATISTIKA 35
3.4. PROCENE, PROJEKCIJE I DEMOGRAFSKI POKAZATELJI 35
3.4.1. ETNIČKI SASTAV STANOVNIŠTVA SRBIJE PO POPISU 2002. GODINE 36
4. ANALIZA REZULTATA KONTROLE POPISA 39
4.1. GREŠKE OBUHVATA POPISA 39
4.2. IZVORI GREŠAKA OBUHVATA 41
4.3. JEDINICE KONTROLE OBUHVATA 41
4.4. OSNOVNI SKUP I UZORAK POPISA 42
4.5. ANALIZA REZULTATA KONTROLE OBUHVATA POPISA 2002 GODINE U REPUBLICI SRBIJI 42
5. ZAKLJUČAK 46
6. LITERATURA 48

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Popis stanovništva ili cenzus je proces kojim se dobijaju informacije o svakom pojedinom pripadniku stanovništva određenog područja (pri čemu to ne mora biti isključivo ljudsko stanovništvo). Popis se razlikuje od sondaže ili sampliranja pri čemu se podaci dobijaju na temelju statističkog uzorka.
Statistika je vrsta analize podataka, koja uključuje planiranje i interpretaciju obzervacija sistema, često praćeno predviđanjem budućih dešavanja zasnovano na matematičkom modelu sistema koji se prati.
Popis stanovništva je izuzetno važan statistički alat koji koristi država u razne svrhe poput određivanja glasačkog prava, poreza ili ekonomske politike, ali i mnoge druge organizacije kao što su političke stranke i poduzeća u svrhu određivanja vlastite političke, izborne ili marketinške strategije.
Grana statistike koja se bavi popisima je popisna statistika. Većina država organizuje popise u utvrđenom vremenskom razmaku od obično 10 godina (u Kanadi je na primer taj period 5 godina). Populaciona komisija Ujedinjenih nacija je predložila da se, zbog mogućnosti komparacije podataka između raznih država, popisi obavljaju krajem (1960,1970,1980.) ili početkom (1961,1971,1991.) decenije. Ekonomski popisi (popisi fabrika, farmi, preduzeća, rudnika) se obično obavljaju po drugačijem rasporedu od popisa stanovništva. Popisi se odnose na stanje u kritičnom momentu (Census Day) koji određuje država i na koji se rezultati popisa odnose.
Primitivne oblike popisa su obavljali Vavilonci (3800.p.n.e), Grci, Hebreji, Kinezi, Egipćani, Rimljani, ali su oni vršeni u svrhu davanje poreza ili uvida u vojnu snagu, pa su obuhvatali, skoro uvek, samo muško stanovništvo. Posle propasti Rimskog carstva u V veku popisi su nestali za duže vreme. 1086 Viljem Osvajač vrši neku vrstu popisa engleskih zemljoposednika i njihovih poseda da bi se utvrdio porez koji bi trebalo da isplate kralju.
Popis u Američkoj državi Virdžiniji koji su izvršili Britanci 1620. godine još nije imao odlike modernog popisa. Prvi moderni popis je obavljen na francuskoj teritoriji Kanade Novoj Francuskoj 1665. i 1666. godine....

SADRŽAJ:

1. UVOD 4
2. ISTORIJAT POPISA NA NAŠIM PROSTORIMA 6
2.1. POPISI NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE 7
2.1.1. Narod, narodnost, nacionalnost ili etnička grupa u popisima 7
2.1.1.1. Popisi stanovništva pre 1945. 7
2.1.1.2. Popisi u Titovoj Jugoslaviji - narodnost slobodno izabrana 8
2.1.1.3 Jugosloveni - stanovništvo nacionalno neopredeljeni 14
2.2. POSLEDNJI JUGOSLOVENSKI POPIS (1991) - RIVALITET STATISTIKE I POLITIKE 16
3. POPISI U NOVONASTALIM DRŽAVAMA 21
3.1. POPISI U SRBIJI I CRNOJ GORI 22
3.1.1. POPIS STANOVNIŠTVA 2002. GODINE U SRBIJI 23
3.1.1.1. Građani Republike Srbije na radu u inostranstvu - Popis 2002. 25
3.1.1.2. Stanovništvo staro 10 i više godina prema polu, a nepismeno i prema starosti - popis 2002 26
3.1.1.3. Stanovništvo staro 15 i više godina, po školskoj spremi i polu - Popis 2002 28
3.1.1.4. Prirodno kretanje stanovništva 29
3.1.1.5. Stanovništvo, po velikim starosnim grupama i polu, 2002 - 2009. godina 30
3.1.1.6. Važniji funkcionalni starosni kontigenti stanovništva 31
3.1.1.7. Osnovni demografski pokazatelji stanovništva 32
3.2. POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 33
3.3. VITALNA STATISTIKA 35
3.4. PROCENE, PROJEKCIJE I DEMOGRAFSKI POKAZATELJI 35
3.4.1. ETNIČKI SASTAV STANOVNIŠTVA SRBIJE PO POPISU 2002. GODINE 36
4. ANALIZA REZULTATA KONTROLE POPISA 39
4.1. GREŠKE OBUHVATA POPISA 39
4.2. IZVORI GREŠAKA OBUHVATA 41
4.3. JEDINICE KONTROLE OBUHVATA 41
4.4. OSNOVNI SKUP I UZORAK POPISA 42
4.5. ANALIZA REZULTATA KONTROLE OBUHVATA POPISA 2002 GODINE U REPUBLICI SRBIJI 42
5. ZAKLJUČAK 46
6. LITERATURA 48

]]> <![CDATA[Ponašanje potrošača]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pona%C5%A1anje-potro%C5%A1a%C4%8Da--27606 Mon, 15 Aug 2011 13:23:57 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pona%C5%A1anje-potro%C5%A1a%C4%8Da--27606 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Potrošač je ključna osnova marketinga. Za definisanje dobrih marketing planova, od izuzetne važnosti je istraživanje potrošača – njihovih karakteristika i potreba, životnih stilova i procesa odlučivanja o kupovini i, na osnovu toga, donošenje odgovarajućih odluka o marketing miksu. Analiza potrošača obuhvata istraživanje ko kupuje, šta kupuje, zašto kupuje, kako donosi odluke o kupovini, kada kupuje, gde kupuje i koliko često kupuje. Zadatak marketing stručnjaka je da shvati šta se događa u svesti („crnoj kutiji”) potrošača izmedju eksternih stimulansa i odluke potrošača o kupovini....

Sadržaj:

UVOD 3
1.1 Anketa 5
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17
Prilog: Anketa 18
Tabela rezultata ankete 20

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Potrošač je ključna osnova marketinga. Za definisanje dobrih marketing planova, od izuzetne važnosti je istraživanje potrošača – njihovih karakteristika i potreba, životnih stilova i procesa odlučivanja o kupovini i, na osnovu toga, donošenje odgovarajućih odluka o marketing miksu. Analiza potrošača obuhvata istraživanje ko kupuje, šta kupuje, zašto kupuje, kako donosi odluke o kupovini, kada kupuje, gde kupuje i koliko često kupuje. Zadatak marketing stručnjaka je da shvati šta se događa u svesti („crnoj kutiji”) potrošača izmedju eksternih stimulansa i odluke potrošača o kupovini....

Sadržaj:

UVOD 3
1.1 Anketa 5
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17
Prilog: Anketa 18
Tabela rezultata ankete 20

]]> <![CDATA[Seminarski rad - COCCOBALL]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-coccoball Thu, 28 Apr 2011 12:27:05 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-coccoball Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vas MaturskiRadovi.Net

]]> <![CDATA[Značaj organizacionog ponašanja u savremenoj kompaniji - organizaciono ponašanje]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zna%C4%8Daj-organizacionog-pona%C5%A1anja-u-savremenoj-kompaniji-organizaciono-pona%C5%A1anje Thu, 09 Sep 2010 10:27:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zna%C4%8Daj-organizacionog-pona%C5%A1anja-u-savremenoj-kompaniji-organizaciono-pona%C5%A1anje
Burne promene u okruženju uslovljavaju revolucionarne promene kao što su promene organizacija. Danas organizacije deluju u okruženju koje traži drugačije pristupe,drugačije načine mišljenja i drugačije strukture. Novi načini mišljenja treba da

redizajniraju sisteme kako bi ponašanje stavili na prvo mesto. Savremene organizacije se okreću ka organizacionom ponašanju.

Organizaciono ponašanje predstavlja koncept koji teži ka evoluiranju u naučnu disciplinu. Koreni organizacionog ponašanja sežu do 1924. godine I tiču se poznatog “Hotorn eksperimenta”.

Organizaciono ponašanje je suštinski, deo ili podsistem u oblasti rukovodjenja. Preti da zameni sve poznate koncepte upravljanja.

Ono u sebi sadrži osnove izučavanja ponašanja ljudi u organizaciji, kao I metode koje se mogu koristiti kako bi se kanalisalo ponašanje u organizaciji. Pošto ponašanje podrazumeva interakciju zaposlenih u organizaciji, neophodno je predvideti I konstruktivno isplanirati odvijanje događaja izmedju učesnika u radnom okruženju.
Ono sadrži tri grupe procesaI one se predstavljaju kao: individualni, grupni I interpersonalni,kao I organizacioni procesi. Sve tri grupe procesa su u interakciji .

Organizaciono ponašanje predstavljalo je svojevrstan fenomen na svom početku ali je vremenom postalo konstrukcija svake organizacije, ono je neophodno I nadasve opširno. Iz tog razloga godinama se teži najboljoj definiciji organizacionog ponašanja.Jedna od opšteprihvaćenih je da ono obuhvata razumevanje, predvidjanje I kontrolu ponašanja zaposlenih.

Govoriti o tome koliko je zančajno organizaciono ponašanje bilo bi kao da želimo da ubedimo nekoga koliki je značaj ispunjavati osnovne potrebe organizma. Ono je neophodno, I neizostavni činilac svake organizacije. Sa težnjom da ostvari sopstveni identitet, već se učvrstilo na vodećim pozicijama menadžmenta ali I kao osnovna delatnost u oblasti ljudskih resursa.

Ubudućnosti bi trebalo da postoji odeljenje za organizaciono ponašanje u kompaniji, I ono bi trebalo da stoji kao primarni I sastavni deo organizacije, I terbalo bi mu dodeliti isti značaj koji je već dat ostalim sektorima kao što su sektor ljudskih resursa, sektor za top menadžment , itd.

Mišljenja sam da biti deo ovakvog sektora predstavlja veliku mogućnost napredka, mogućnost redizajniranja već postojećih struktura u kompanijama, kao I mogućnost realizovanja ideja zaposlenih.

SADRŽAJ:

Uvod 3
1.1 Pozicioniranje kompanije prema modifikovanoj BCG matrici 5
1.2 Organizovanje 5
1.3 Raspon menadžmenta 7
1.4 Savremeni metodi rukovođenja i organizacije rada 8
Literatura 12]]>
Burne promene u okruženju uslovljavaju revolucionarne promene kao što su promene organizacija. Danas organizacije deluju u okruženju koje traži drugačije pristupe,drugačije načine mišljenja i drugačije strukture. Novi načini mišljenja treba da

redizajniraju sisteme kako bi ponašanje stavili na prvo mesto. Savremene organizacije se okreću ka organizacionom ponašanju.

Organizaciono ponašanje predstavlja koncept koji teži ka evoluiranju u naučnu disciplinu. Koreni organizacionog ponašanja sežu do 1924. godine I tiču se poznatog “Hotorn eksperimenta”.

Organizaciono ponašanje je suštinski, deo ili podsistem u oblasti rukovodjenja. Preti da zameni sve poznate koncepte upravljanja.

Ono u sebi sadrži osnove izučavanja ponašanja ljudi u organizaciji, kao I metode koje se mogu koristiti kako bi se kanalisalo ponašanje u organizaciji. Pošto ponašanje podrazumeva interakciju zaposlenih u organizaciji, neophodno je predvideti I konstruktivno isplanirati odvijanje događaja izmedju učesnika u radnom okruženju.
Ono sadrži tri grupe procesaI one se predstavljaju kao: individualni, grupni I interpersonalni,kao I organizacioni procesi. Sve tri grupe procesa su u interakciji .

Organizaciono ponašanje predstavljalo je svojevrstan fenomen na svom početku ali je vremenom postalo konstrukcija svake organizacije, ono je neophodno I nadasve opširno. Iz tog razloga godinama se teži najboljoj definiciji organizacionog ponašanja.Jedna od opšteprihvaćenih je da ono obuhvata razumevanje, predvidjanje I kontrolu ponašanja zaposlenih.

Govoriti o tome koliko je zančajno organizaciono ponašanje bilo bi kao da želimo da ubedimo nekoga koliki je značaj ispunjavati osnovne potrebe organizma. Ono je neophodno, I neizostavni činilac svake organizacije. Sa težnjom da ostvari sopstveni identitet, već se učvrstilo na vodećim pozicijama menadžmenta ali I kao osnovna delatnost u oblasti ljudskih resursa.

Ubudućnosti bi trebalo da postoji odeljenje za organizaciono ponašanje u kompaniji, I ono bi trebalo da stoji kao primarni I sastavni deo organizacije, I terbalo bi mu dodeliti isti značaj koji je već dat ostalim sektorima kao što su sektor ljudskih resursa, sektor za top menadžment , itd.

Mišljenja sam da biti deo ovakvog sektora predstavlja veliku mogućnost napredka, mogućnost redizajniranja već postojećih struktura u kompanijama, kao I mogućnost realizovanja ideja zaposlenih.

SADRŽAJ:

Uvod 3
1.1 Pozicioniranje kompanije prema modifikovanoj BCG matrici 5
1.2 Organizovanje 5
1.3 Raspon menadžmenta 7
1.4 Savremeni metodi rukovođenja i organizacije rada 8
Literatura 12]]> <![CDATA[Zakon o slobodi pristupa informacijama - komunikacija]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zakon-o-slobodi-pristupa-informacijama-komunikacija Thu, 09 Sep 2010 10:26:01 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-zakon-o-slobodi-pristupa-informacijama-komunikacija
Poštovani čitaoče,

Zakon o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hrecegovini(ZOSPI ili Zakon)ustanovljava opšte pravo javnosti na pristup informacijama koje su pod kontrolom javnih organa u najvećoj mogućoj mjeri u skladu sa javnim interesom.
Zakon o slobodi pristupa informacijama je izradila savjetodavna grupa sastavljena oa domaćih i međunarodnih pravnika,novinara i drugih stručnjaka sazvanih od strane organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE).OSCE je osnovao savjetodavnu grupu u skladu sa odlukom od jula 1999. koju je donio Ured visokog predstavnika.zahtjevajući od državnih i entitetskih vlada BiH usvajanje zakona o slobodi pristupa informacijama.
ZOSPI je takođe usvojen od strane oba entiteta.

SADRŽAJ

Zakon o slobodi pristupa informacijama.................................................................3
Koje su obaveze državnih službenika po ZOSPI-ju?..............................................4
Ko moze zatražiti pristup informacijama?..............................................................5
Koja prava ZOSPI ustanovljava za sva pravna i fizička lica
Koje vrste informacija su dostupne?.......................................................................6
Koje informacije su izuzete od objavljivanja?........................................................7
Izuzetak 1.-Zaštita legitimnih funkcija vlade
Izuzetak 2. – Zaštita povjerljivih komercijalnih interesa treće strane
Izuzetak 3.- Zaštita interesa privatnosti treće strane
Jezik na kome su informacije dostupne?..............................................................12
1. Troškovi umnozavanja
2. Vremenska ograničenja za odgovore na zahtjev
Žalbeni postupak i uloga Institucije ombudsmena?................................................13
1. Sankcije za nepostupanju po Zakonu
2. Uloga službenika za informisanje
Objavljivanje i dostavljanje vodiča za građane i indeks registara informacija?.....14
1. Vodiči za građane
2. Indeks registri informacija]]>
Poštovani čitaoče,

Zakon o slobodi pristupa informacijama u Bosni i Hrecegovini(ZOSPI ili Zakon)ustanovljava opšte pravo javnosti na pristup informacijama koje su pod kontrolom javnih organa u najvećoj mogućoj mjeri u skladu sa javnim interesom.
Zakon o slobodi pristupa informacijama je izradila savjetodavna grupa sastavljena oa domaćih i međunarodnih pravnika,novinara i drugih stručnjaka sazvanih od strane organizacije za sigurnost i saradnju u Evropi (OSCE).OSCE je osnovao savjetodavnu grupu u skladu sa odlukom od jula 1999. koju je donio Ured visokog predstavnika.zahtjevajući od državnih i entitetskih vlada BiH usvajanje zakona o slobodi pristupa informacijama.
ZOSPI je takođe usvojen od strane oba entiteta.

SADRŽAJ

Zakon o slobodi pristupa informacijama.................................................................3
Koje su obaveze državnih službenika po ZOSPI-ju?..............................................4
Ko moze zatražiti pristup informacijama?..............................................................5
Koja prava ZOSPI ustanovljava za sva pravna i fizička lica
Koje vrste informacija su dostupne?.......................................................................6
Koje informacije su izuzete od objavljivanja?........................................................7
Izuzetak 1.-Zaštita legitimnih funkcija vlade
Izuzetak 2. – Zaštita povjerljivih komercijalnih interesa treće strane
Izuzetak 3.- Zaštita interesa privatnosti treće strane
Jezik na kome su informacije dostupne?..............................................................12
1. Troškovi umnozavanja
2. Vremenska ograničenja za odgovore na zahtjev
Žalbeni postupak i uloga Institucije ombudsmena?................................................13
1. Sankcije za nepostupanju po Zakonu
2. Uloga službenika za informisanje
Objavljivanje i dostavljanje vodiča za građane i indeks registara informacija?.....14
1. Vodiči za građane
2. Indeks registri informacija]]> <![CDATA[Upravljanje konfliktima u novosadskoj fabrici kablova telekomunikacije -ljudski resur]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-konfliktima-u-novosadskoj-fabrici-kablova-telekomunikacije-ljudski-resur Thu, 09 Sep 2010 10:24:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-upravljanje-konfliktima-u-novosadskoj-fabrici-kablova-telekomunikacije-ljudski-resur
Sistem mehanizma funkcionisanja svakog preduzeća sačinjava prilično veliki broj činilaca, u zavisnosti od njegovog aspekta posmatranja.

Polazeći od osnovne činjenice, da ne postoji poveća trajnija organizacija ljudi, koji funkcionišu u okviru svoje grupe radi postizanja individualnih i ciljeva na nivou organizacije, da se nikada ne susretnu sa različitostima, dolazimo do zaključka, da netolerancija prema različitom mišljenju, rasuđivanju, ubeđenju, načinu izražavanja i ponašanja, delovanju i različitim stavovima, željama, očekivanjima i verovanjima, dovodi do odsustva postojanja organizacione kulture i u okviru nje – poželjne organizacione klime.

Posmatrajući državu, kao jednu ogromnu živu organizaciju, u okviru koje se beleži bitisanje manjih, uslovno vitalnih, proizvodnih ili neproizvodnih organizacija ljudi sa istim ishodnim ciljem zadovoljavanja svojih potreba, nezaobilazna je analiza interakcije između svih učesnika unutar najveće ljudske tvorevine. Proizvodne i neproizvodne organizacije sa ovog aspekta posmatranja, predstavljaju činioce tj. stvaraoce državne kulture, koja postižući veliki značaj i moć na nacionalnom nivou, svesnim uticajem teži ka stvaranju, ili nesvesno stvara mogućnosti suficitnog funkcionisanja svojih stvaralaca, manjih organizacija unutar sebe.

Sa aspekta jedne organizacije - da bi se postigla odgovarajuća organizaciona kultura, državna kultura mora obezbediti uslove za njen opstanak, razvoj i rast (u materijalnom-kvantitativnom i nematerijalnom-kvalitativnom smislu).
Prema iskustvima analiziranja stanja unutar organizacija, danas se u većini od njih beleži usmerenje definisanja strategije i ciljeva preduzeća na materijalna sredstva, što je objašnjivo i prihvatljivo s obzirom na ekonomske poteškoće na nivou države. Državna preduzeća su preopterećena nedostacima i opasnostima u svom funkcionisanju, i u takvim okolnostima nema vremena i mesta za razmišljanje o organizacionoj kulturi i klimi, kao mogućim bazama za izgradnju konfliktnih situacija.

Sa aspekta pojedinca, kao člana organizacije, stanje bitisanja se nalazi na istom, veoma niskom nivou. Prema A.Maslowu, svaki pojedinac teži prvobitno da zadovolji svoje osnovne potrebe, tj. uslove za preživljavanje, što je organizacija uskraćena da mu obezbedi zbog nepostojanja mogućnosti vlastitog opstanka, koji omogućava državno uređenje.

Na osnovu navedenog, globalno posmatrajući organizacionu klimu danas, pojava prekomernog usredsređenja na materijalna sredstva dovodi do odsustva posmatranja, istraživanja i analiziranja nematerijalnih pojava: međuljudskih odnosa i načina zajedničke težnje za opstankom ili razvojem.

Seminarski rad UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA U NFK "TELEKOMUNIKACIJE" ima za cilj poboljšanje ili stvaranje poželjne ogranizacione klime, otklanjajući moguće ili rešavajući postojeće konflikte unutar posmatrane organizacije.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ: 1
UVOD 2
1. KONFLIKT U ORGANIZACIJI 4
1.1. ORGANIZACIONA KULTURA I ORGANIZACIONA KLIMA 4
1.2. KONFLIKT 6
1.2.1. OSNOVNE DIMENZIJE, POJAVA I UZROCI KONFLIKTA 7
1.2.2. EFEKTI KONFLIKTA 10
1.3. NEGATIVNA OSEĆANJA KAO OSNOVA KONFLIKTA 11
2. OPIS POSMATRANE FABRIKE 13
2.1. ISTORIJAT FABRIKE 13
2.2. PRIKAZ LJUDSKIH RESURSA FABRIKE 14
2.3. TRENUTNO STANJE FUNKCIONISANJA U FABRICI 16
2.3.1. MISIJA, VIZIJA I STRATEGIJA FABRIKE 16
2.4. MEĐULJUDSKI ODNOSI I KONFLIKTI U FABRICI 17
3. METODOLOŠKI DEO 18
3.1. PROBLEM I PREDMET ISTRAŽIVANJA 18
3.2. CILJ ISTRAŽIVANJA I ZADACI 18
3.3. HIPOTEZA 18
3.4. UZORAK, INSTRUMENTI I OPŠTI PODACI 18
3.5. TOK ISTRAŽIVANJA I NAČIN OBRADE PODATAKA 19
3.6. REZULTATI I DISKUSIJA 19
3.7. ANALIZA REZULTATA 28
4. ZAKLJUČAK 31
PRILOG 32
BIBLIOGRAFIJA 33]]>
Sistem mehanizma funkcionisanja svakog preduzeća sačinjava prilično veliki broj činilaca, u zavisnosti od njegovog aspekta posmatranja.

Polazeći od osnovne činjenice, da ne postoji poveća trajnija organizacija ljudi, koji funkcionišu u okviru svoje grupe radi postizanja individualnih i ciljeva na nivou organizacije, da se nikada ne susretnu sa različitostima, dolazimo do zaključka, da netolerancija prema različitom mišljenju, rasuđivanju, ubeđenju, načinu izražavanja i ponašanja, delovanju i različitim stavovima, željama, očekivanjima i verovanjima, dovodi do odsustva postojanja organizacione kulture i u okviru nje – poželjne organizacione klime.

Posmatrajući državu, kao jednu ogromnu živu organizaciju, u okviru koje se beleži bitisanje manjih, uslovno vitalnih, proizvodnih ili neproizvodnih organizacija ljudi sa istim ishodnim ciljem zadovoljavanja svojih potreba, nezaobilazna je analiza interakcije između svih učesnika unutar najveće ljudske tvorevine. Proizvodne i neproizvodne organizacije sa ovog aspekta posmatranja, predstavljaju činioce tj. stvaraoce državne kulture, koja postižući veliki značaj i moć na nacionalnom nivou, svesnim uticajem teži ka stvaranju, ili nesvesno stvara mogućnosti suficitnog funkcionisanja svojih stvaralaca, manjih organizacija unutar sebe.

Sa aspekta jedne organizacije - da bi se postigla odgovarajuća organizaciona kultura, državna kultura mora obezbediti uslove za njen opstanak, razvoj i rast (u materijalnom-kvantitativnom i nematerijalnom-kvalitativnom smislu).
Prema iskustvima analiziranja stanja unutar organizacija, danas se u većini od njih beleži usmerenje definisanja strategije i ciljeva preduzeća na materijalna sredstva, što je objašnjivo i prihvatljivo s obzirom na ekonomske poteškoće na nivou države. Državna preduzeća su preopterećena nedostacima i opasnostima u svom funkcionisanju, i u takvim okolnostima nema vremena i mesta za razmišljanje o organizacionoj kulturi i klimi, kao mogućim bazama za izgradnju konfliktnih situacija.

Sa aspekta pojedinca, kao člana organizacije, stanje bitisanja se nalazi na istom, veoma niskom nivou. Prema A.Maslowu, svaki pojedinac teži prvobitno da zadovolji svoje osnovne potrebe, tj. uslove za preživljavanje, što je organizacija uskraćena da mu obezbedi zbog nepostojanja mogućnosti vlastitog opstanka, koji omogućava državno uređenje.

Na osnovu navedenog, globalno posmatrajući organizacionu klimu danas, pojava prekomernog usredsređenja na materijalna sredstva dovodi do odsustva posmatranja, istraživanja i analiziranja nematerijalnih pojava: međuljudskih odnosa i načina zajedničke težnje za opstankom ili razvojem.

Seminarski rad UPRAVLJANJE KONFLIKTIMA U NFK "TELEKOMUNIKACIJE" ima za cilj poboljšanje ili stvaranje poželjne ogranizacione klime, otklanjajući moguće ili rešavajući postojeće konflikte unutar posmatrane organizacije.

SADRŽAJ:

SADRŽAJ: 1
UVOD 2
1. KONFLIKT U ORGANIZACIJI 4
1.1. ORGANIZACIONA KULTURA I ORGANIZACIONA KLIMA 4
1.2. KONFLIKT 6
1.2.1. OSNOVNE DIMENZIJE, POJAVA I UZROCI KONFLIKTA 7
1.2.2. EFEKTI KONFLIKTA 10
1.3. NEGATIVNA OSEĆANJA KAO OSNOVA KONFLIKTA 11
2. OPIS POSMATRANE FABRIKE 13
2.1. ISTORIJAT FABRIKE 13
2.2. PRIKAZ LJUDSKIH RESURSA FABRIKE 14
2.3. TRENUTNO STANJE FUNKCIONISANJA U FABRICI 16
2.3.1. MISIJA, VIZIJA I STRATEGIJA FABRIKE 16
2.4. MEĐULJUDSKI ODNOSI I KONFLIKTI U FABRICI 17
3. METODOLOŠKI DEO 18
3.1. PROBLEM I PREDMET ISTRAŽIVANJA 18
3.2. CILJ ISTRAŽIVANJA I ZADACI 18
3.3. HIPOTEZA 18
3.4. UZORAK, INSTRUMENTI I OPŠTI PODACI 18
3.5. TOK ISTRAŽIVANJA I NAČIN OBRADE PODATAKA 19
3.6. REZULTATI I DISKUSIJA 19
3.7. ANALIZA REZULTATA 28
4. ZAKLJUČAK 31
PRILOG 32
BIBLIOGRAFIJA 33]]> <![CDATA[Stavovi gradana]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-stavovi-gradana Thu, 09 Sep 2010 10:23:01 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-stavovi-gradana

Nikada stvarno ne razumiješ osobu
sve dok ne gledaš na stvar s njezina stajališta –
dok se ne uvučeš u njezinu kožu i prošećeš uokolo.

ATTICUS FINCH U ROMANU HARPERA LEEA TO KILL A MOCKINGBIRD

Nikada stvarno ne razumiješ osobu
sve dok ne gledaš na stvar s njezina stajališta –
dok se ne uvučeš u njezinu kožu i prošećeš uokolo.

ATTICUS FINCH U ROMANU HARPERA LEEA TO KILL A MOCKINGBIRD

Stavovi imaju veoma važno mjesto u ponašanju potrošača, jer su središnja komponenta misaone strukture svakog pojedinca. Koncepti misaone strukture, osim stavova uključuje i znanje, uvjerenja, ljudske vrijednosti, mišljenja, imidža itd.

Problem stavova spada među najvažnije i najviše istraživane probleme u istraživanju tržišta. Stav je stečena, relativno trajna i stabilna organizacija emocija, vrednovanja i reagiranja prema nekom objektu, u našem slučaju proizvodu ili nekom elementu marketinške strategije. Stavovi se formiraju u procesu socijalizacije na osnovu neposrednog iskustva s objektom stava (proizvodom) ili posredno u interakciji sa socijalnom okolinom.

Cilj ovog seminarskog rada je otkrivanje stavova građana Splita o prodaji putem Interneta. Činjenica je da se na hrvatskom Internetu još uvijek ne može puno toga kupiti. Naše Internet tržište je u takvom stadiju razvoja da na njemu uspješno mogu prodavati jedino poduzeća koja imaju razvijenu skladišnu i prodajnu infrastrukturu kroz djelatnost klasične maloprodaje. Nedavna propast prvih hrvatskih Internet dućana (Mobile Web Shop) o tome sasvim jasno svjedoči. S druge strane, novi projekti podržani klasičnom maloprodajnom infrastrukturom imaju velik potencijal rasta. Ozbiljan rast Internet maloprodaje u Hrvatskoj očekuje se u 2005. godini.

Seminarski rad je koncipiran u dva dijela. U prvom dijelu je definiran sam pojam stava, njegove glavne sastavnice, te najpoznatiji instrumenti koji se najčešće koriste za mjerenje stavova.

U drugom dijelu je prikazano provedeno istraživanje kojim sam željela otkriti stavove građana Splita o prodaji putem Interneta. Istraživanje sam provela anketiranjem, a veličina uzorka je bila 100 ispitanika.

Zaključci istraživanja i preporuke su navedeni na kraju seminarskog rada.

KAZALO

UVOD......................................................3

1. STAVOVI..........................................................4

1.1. Instrumenti za mjerenje stavova...................5

2. OCJENJIVANJE STAVOVA GRAĐANA SPLITA O PRODAJI PUTEM INTERNETA.........................7

2.1. Definiranje ciljeva istraživanja........................7
2.2. Izvori podataka i vrste istraživanja.........................7
2.3. Izbor uzorka....................................................7
2.4. Anketni upitnik..................................................8
2.5. Terenski rad...........................................................11
2.6. Analiza i intepretacija..........................................11
2.7. Zaključci i preporuke...............................................20

LITERATURA....................................20]]> <![CDATA[Pisana poslovna komunikacija 1]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pisana-poslovna-komunikacija-1 Thu, 09 Sep 2010 10:20:10 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-pisana-poslovna-komunikacija-1
Komunikologija je mlada interdisciplinarna nauka, budući da je u prošlom veku o opštenju i ljudskim odnosima nazvana ovim imenom. Kako je jedan od osnovnih zadataka komunikacije da posmatra i izučava opštenje, način ostvarivanja veze među ljudima i sl., može se reći da je ona stara koliko i ljudski rod.

Način komuniciranja predstavlja veštinu koja se može naučiti i uvežbati. Veština komuniciranja predstavlja aktivnost duha koja se sa vremenom i iskustvom menja, transformiše, preoblikuje.

Komunikologija je stalan proces koji podrazumeva slanje i prijem informacija, verbalnu i neverbalnu komponentu u opštenju, a cilj je razmena ideja. Radi ostvarenja cilja uspostavljaju se komunikacijski mostovi i prevazilaze smetnje i barijere.

Teorijsko-istraživačko i stručno polje savremene komunikologije je raznoliko i izrazito interdisciplinarno. Koristeći različite principe, ono se može podeliti u nekoliko oblasti:

- Interpersonalno komuniciranje
- Komuniciranje u malim grupama
- Jezik i kodovi značenja
- Organizacijsko komuniciranje
- Javno komuniciranje
- Masovno komuniciranje

U ovom seminarskom radu obradićemo neke tipove komuniciranja kao što su: ispitna prijava studenata, biografija-curriculum vitae, poslovno pismo, e-mail, govor, plan održavanja sastanka, poziv za sastanak, vizit karta, oglasi i flajeri.

SADRŽAJ

1. Uvod .................................................................................................... 3
2. Prijava za polaganje ispita ............................................................. 4
3. Biografija - Curriculum Vitae .......................................................... 5
4. Poslovno pismo ................................................................................ 8
5. E-mail ................................................................................................ 12
6. Govor ................................................................................................ 15
7. Plan održavanja sastanka .............................................................. 16
8. Poziv za sastanak ............................................................................ 18
9. Vizit karta ...................................................................................... 19
10. Oglas .............................................................................................. 20
11. Flajer ............................................................................................ 22
12. Zaključak ........................................................................................ 24
13. Literatura ..................................................................................... 25]]>
Komunikologija je mlada interdisciplinarna nauka, budući da je u prošlom veku o opštenju i ljudskim odnosima nazvana ovim imenom. Kako je jedan od osnovnih zadataka komunikacije da posmatra i izučava opštenje, način ostvarivanja veze među ljudima i sl., može se reći da je ona stara koliko i ljudski rod.

Način komuniciranja predstavlja veštinu koja se može naučiti i uvežbati. Veština komuniciranja predstavlja aktivnost duha koja se sa vremenom i iskustvom menja, transformiše, preoblikuje.

Komunikologija je stalan proces koji podrazumeva slanje i prijem informacija, verbalnu i neverbalnu komponentu u opštenju, a cilj je razmena ideja. Radi ostvarenja cilja uspostavljaju se komunikacijski mostovi i prevazilaze smetnje i barijere.

Teorijsko-istraživačko i stručno polje savremene komunikologije je raznoliko i izrazito interdisciplinarno. Koristeći različite principe, ono se može podeliti u nekoliko oblasti:

- Interpersonalno komuniciranje
- Komuniciranje u malim grupama
- Jezik i kodovi značenja
- Organizacijsko komuniciranje
- Javno komuniciranje
- Masovno komuniciranje

U ovom seminarskom radu obradićemo neke tipove komuniciranja kao što su: ispitna prijava studenata, biografija-curriculum vitae, poslovno pismo, e-mail, govor, plan održavanja sastanka, poziv za sastanak, vizit karta, oglasi i flajeri.

SADRŽAJ

1. Uvod .................................................................................................... 3
2. Prijava za polaganje ispita ............................................................. 4
3. Biografija - Curriculum Vitae .......................................................... 5
4. Poslovno pismo ................................................................................ 8
5. E-mail ................................................................................................ 12
6. Govor ................................................................................................ 15
7. Plan održavanja sastanka .............................................................. 16
8. Poziv za sastanak ............................................................................ 18
9. Vizit karta ...................................................................................... 19
10. Oglas .............................................................................................. 20
11. Flajer ............................................................................................ 22
12. Zaključak ........................................................................................ 24
13. Literatura ..................................................................................... 25]]> <![CDATA[Medijacija u službi rešavanja konflikta - maturski rad]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-medijacija-u-slu%C5%BEbi-re%C5%A1avanja-konflikta-maturski-rad Thu, 09 Sep 2010 10:18:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-medijacija-u-slu%C5%BEbi-re%C5%A1avanja-konflikta-maturski-rad
Medijacija se najčešće definiše kao intervencija treće strane u pregovorima ili konfliktu koja je prihvatljuva za obe strane u sukobu. Ta treća strana ima ograničenu moć ili nema autoriteta u donošenju odluka, a pomaže stranama u sukobu da dobrovoljno postignu uzajamno prihvatljiv dogovor oko pitanja u sporu.

Medijacija je postupak u kojem neutralna treća strana, medijator (posrednik), pomaže da dve ili više strana u stvari od zajedničkog interesa postignu sporazum sa konkretnim posledicama.

Uobičajeni aspekti medijacije su:

Razlika u stajalištima između dotičnih strana;
Strane žele da postignu pozitivno rešenje njihovog problema i da prihvate raspravu o interesima i ciljevima;
Namera postizanja pozitivnog rezultata uz pomoć treće osobe, obično nezavisne, neutralne i bez ikakvih veza sa bilo kojom od umešanih strana;
Namera postizanja stabilnog rezultata, po mogućstvu dugotrajnog sporazuma.

Uobičajeni oblik posredovanog dogovora je sporazum (konzenzus) strana po predlogu koji je razvio medijator. Prihvatanje medijacije ne podrazumeva obavezu stranaka da zaključe sporazum onako kako ga medijator predloži. Medijacija nema formalnih metoda, mada se obično sreću neki zajednički elementi:

Razjašnjenje dotičnih interesa i ciljeva
Pretvaranje (konverzija) dotičnih subjektivnih procena u objektivnije vrednosti
Predstavljanje stranama zbirke mogućih rešenja
Prevod rezultata rasprave u nacrt sporazuma (moguće i u pisanom obliku)
Formalizacija sporazuma.

Očigledno je da, zbog naročitih osobina postupka, svaki medijator može da koristi svoje metode koji mogu značajno da se razlikuju od gore pomenutih, ali i dalje sadržavaju glavne osobine postupka. Uloga medijatora je manje kontroverzna nego uloga arbitra (sudije), ako ni zbog čega drugog, onda zato što medijator ne može da nametne ugovor, nego ga samo predlaže.

Sadržaj:

1 UVOD 2
2 REŠAVANJE KONFLIKTA 4
2.1 Kako funkcioniše medijacija 6
2.2 Faze medijacije 7
2.3 Dvanaest faza poteza medijatora u službi rešavanja konflikta 7
2.4 Kulturološki pristupi 10
2.5 Etički kodeksi i standardi prakse 12
2.6 Vrste medijacije u školskom okruženju u službi repavanja konflikata 14
3 ZAKLJUČAK 16
4 LITERATURA 17]]>
Medijacija se najčešće definiše kao intervencija treće strane u pregovorima ili konfliktu koja je prihvatljuva za obe strane u sukobu. Ta treća strana ima ograničenu moć ili nema autoriteta u donošenju odluka, a pomaže stranama u sukobu da dobrovoljno postignu uzajamno prihvatljiv dogovor oko pitanja u sporu.

Medijacija je postupak u kojem neutralna treća strana, medijator (posrednik), pomaže da dve ili više strana u stvari od zajedničkog interesa postignu sporazum sa konkretnim posledicama.

Uobičajeni aspekti medijacije su:

Razlika u stajalištima između dotičnih strana;
Strane žele da postignu pozitivno rešenje njihovog problema i da prihvate raspravu o interesima i ciljevima;
Namera postizanja pozitivnog rezultata uz pomoć treće osobe, obično nezavisne, neutralne i bez ikakvih veza sa bilo kojom od umešanih strana;
Namera postizanja stabilnog rezultata, po mogućstvu dugotrajnog sporazuma.

Uobičajeni oblik posredovanog dogovora je sporazum (konzenzus) strana po predlogu koji je razvio medijator. Prihvatanje medijacije ne podrazumeva obavezu stranaka da zaključe sporazum onako kako ga medijator predloži. Medijacija nema formalnih metoda, mada se obično sreću neki zajednički elementi:

Razjašnjenje dotičnih interesa i ciljeva
Pretvaranje (konverzija) dotičnih subjektivnih procena u objektivnije vrednosti
Predstavljanje stranama zbirke mogućih rešenja
Prevod rezultata rasprave u nacrt sporazuma (moguće i u pisanom obliku)
Formalizacija sporazuma.

Očigledno je da, zbog naročitih osobina postupka, svaki medijator može da koristi svoje metode koji mogu značajno da se razlikuju od gore pomenutih, ali i dalje sadržavaju glavne osobine postupka. Uloga medijatora je manje kontroverzna nego uloga arbitra (sudije), ako ni zbog čega drugog, onda zato što medijator ne može da nametne ugovor, nego ga samo predlaže.

Sadržaj:

1 UVOD 2
2 REŠAVANJE KONFLIKTA 4
2.1 Kako funkcioniše medijacija 6
2.2 Faze medijacije 7
2.3 Dvanaest faza poteza medijatora u službi rešavanja konflikta 7
2.4 Kulturološki pristupi 10
2.5 Etički kodeksi i standardi prakse 12
2.6 Vrste medijacije u školskom okruženju u službi repavanja konflikata 14
3 ZAKLJUČAK 16
4 LITERATURA 17]]> <![CDATA[Intervju - šta je intervju]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-intervju-%C5%A1ta-je-intervju Thu, 09 Sep 2010 10:17:31 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-intervju-%C5%A1ta-je-intervju
Šta je intervju?

Jedan od najbitnijih momenata u procesu traženja posla jeste poziv na intervju. Intervju kao takav se može gledati iz perspektive posloprimca i perspektive poslodavca. Poslodavac koristi intervju da predstavi firmu i da stvori što potpuniju sliku o kandidatu. Na drugoj strani posloprimcu se pruža prilika za detaljnije upoznavanje firme, opisa posla I pozicije, te ličnu prezentaciju. Tokom selekcijskog intervjua poslodavac ocjenjuje motivaciju kandidata, komunikacijske vještine kojima raspolaže, te pokušava utvrditi u kojoj mjeri kandidat može doprinjeti firmi.
Za uobičajni intervju je potrebno minimalno dvije osobe: ispitivač i kandidat. Međutim, sve su zastupljeniji intervjui u koje je uključen veći broj ispitivača. U tom slučaju govorimo o tzv. panel intervjuu gdje se nalazite pred “komisjom” čiji sastav može varirati.
Danas su sve češći i telefonski intervjui gdje se razgovor obavlja isključivo putem telefona. Preporučljivo je da se prije telefonskog razgovora pobrinete da vas niko ne uznemirava, i da pronađete mirnu prostoriju. U praksi danas nailazimo na različite oblike intervjua:
 strukturirane,
 polustrukturirane i
 slobodne.
U strukturiranom intervjuu svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, formulirana prema zahtjevima konkretnog radnog mjesta. Strukturirani intervju nastoji stvoriti što objektivnije uvjete: svi kandidati ispitani su po istim kriterijima i svima je pruženo jednako vrijeme za predstavljanje.
Polustrukturiran intervju podrazumijeva unaprijed određeno područje o kojem će se govoriti, no ne i pitanja koja će se postavljati.
Kod slobodnog intervjua ispitivač nema unaprijed određena pitanja koja će postaviti kandidatu, već pušta da se kroz intervju otvaraju određene teme.
Trajanje intervjua je varijabilno, i u pravilu zavisi od složenosti radnih zadataka i poziciji za koju ste se prijavili.Uobičajno je da intervju traje između 15 i 30 minuta.
Potrudite se da tokom intervjua pričate barem 50 % vremena. Iskusni ispitivači uglavnom potroše oko 20% vremena za postavljanje pitanja! Izborite za svoje vrijeme, i pokažite svoju osobnost i kompetentnost!

Priprema za intervju

Jedna stara poslovica kaže: “Prvo pobijedi – onda se bori”. Ako je dobro shvatite uvidjeti ćete da ni na intervju ne možete krenuti bez razrađene strategije, taktike i jasno postavljenih ciljeva. Nakon što vas poslodavac obavijesti o vašem ulasku u 'uži krug' procesa odabira kandidata, i obavjesti o vremenu i mjestu održavanja intervjua, potrebno je izvršiti niz priprema. Evo par osnovnih savjeta: Raspitajte se o firmi koja je raspisala oglas
Ukoliko ste oglas za posao našli na posao.ba stranicama, velika je mogućnost da su vam već poznate osnovne informacije o firmi. Ukoliko pak nisu, obavezno pokušajte pronaći informacije putem Interneta, oficijelne web stranice firme, ili javnog registra poslovnih subjekata. Posebnu pažnju obratite na djelatnost kojom se firma bavi, naučite ponešto o istorijatu firme, te o njenoj misiji i viziji. Raspitajte se o konkretnom poslu
Saznajte koja su konkretna znanja, vještine i sposobnosti potrebne za obavljanje posla ili određenih radnih zadataka. Razmislite koje uvjete zadovoljavate i u kojoj mjeri, a u samoprocjeni budite iskreni i što je moguće objektivniji. Dobro proučite biografiju
Prije odlaska na ugovoreni intervju dobro proučite biografiju kako se ne bi doveli u neugodnu situaciju iznošenjem netačnih podataka, a koje biste trebali naglasiti tijekom intervjua.Osmislite pitanja za intervju Osmislite konkretna pitanja koja ćete postaviti prilikom intervjua za posao. Postavljanjem dodatnih pitanja ostavljate dojam zainteresiranosti i motiviranosti za određenu poziciju. Pripremite ličnu prezentaciju
Često ćete se tražeći posao naći u poziciji da se od vas traži da u minutu ili dvije kažete nešto o sebi. Nikako se nemojte prepustiti trenutnoj inspiraciji! Osmislite i uvježbajte svoju '2-minutnu prezentaciju'. Smislite kratku i jasnu prezentaciju samoga/same sebe. U svoju prezentaciju svakako uključite: podatke o obrazovanju radnom iskustvu i zadnjem randnom mjestu,istaknite specijalne vještine, strane jezike I pojasnite zašto tražite novi posao i što od njega očekujete.Pripremite odgovore na najčešća pitanja sa intervjua
Postoje određena pitanja koja se ponavljaju u gotovo svim intervjuima, pa je preporučljivo da pripremite odgovore na takva pitanja. Sigurnim i staloženim odgovaranjem djelujete samouvjereno i kompetentno te ostavljate pozitivan dojam na ispitivača.
Zabilježite brojeve telefona osoba koje bi vam mogle dati preporuke
Korisno je unaprijed razmisliti o osobama koje bi vam mogle dati preporuku te zabilježiti njihove brojeve telefona kako biste ih mogli dati ispitivaču ukoliko vas to zatraži. Izvor preporuke može biti bivši poslodavac, saradnik ili profesor. Pripremite svoj 'prezentacijski materijal' U oglasima za posao često se traže određeni dokumenti: biografija, diplome, certifikati, svjedočanstvo o državljanstvu, preporuke isl. Pripremite sva dokumenta jednom mjestu, i obavezno ih ponesite na intervju. Razmislite šta ćete obući

Sadržaj

UVOD 1
1.1 Šta je intervju? 1
2 Priprema za intervju 2
3 Deset pravila za intervju 3
4 Primjeri pitanja za intervju 4
4.1 Psihološko testiranje u procesu odabira zaposlenika 6
4.1.1 Čemu služi psihološko testiranje? 7
5 Kako se pripremiti za psiholologijsko testiranje 7
6 Najčešće greške na intervjuu 8
6.1 Govor tijela 10
7 Potencijalna pitanja za vašeg poslodavca 11]]>
Šta je intervju?

Jedan od najbitnijih momenata u procesu traženja posla jeste poziv na intervju. Intervju kao takav se može gledati iz perspektive posloprimca i perspektive poslodavca. Poslodavac koristi intervju da predstavi firmu i da stvori što potpuniju sliku o kandidatu. Na drugoj strani posloprimcu se pruža prilika za detaljnije upoznavanje firme, opisa posla I pozicije, te ličnu prezentaciju. Tokom selekcijskog intervjua poslodavac ocjenjuje motivaciju kandidata, komunikacijske vještine kojima raspolaže, te pokušava utvrditi u kojoj mjeri kandidat može doprinjeti firmi.
Za uobičajni intervju je potrebno minimalno dvije osobe: ispitivač i kandidat. Međutim, sve su zastupljeniji intervjui u koje je uključen veći broj ispitivača. U tom slučaju govorimo o tzv. panel intervjuu gdje se nalazite pred “komisjom” čiji sastav može varirati.
Danas su sve češći i telefonski intervjui gdje se razgovor obavlja isključivo putem telefona. Preporučljivo je da se prije telefonskog razgovora pobrinete da vas niko ne uznemirava, i da pronađete mirnu prostoriju. U praksi danas nailazimo na različite oblike intervjua:
 strukturirane,
 polustrukturirane i
 slobodne.
U strukturiranom intervjuu svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, formulirana prema zahtjevima konkretnog radnog mjesta. Strukturirani intervju nastoji stvoriti što objektivnije uvjete: svi kandidati ispitani su po istim kriterijima i svima je pruženo jednako vrijeme za predstavljanje.
Polustrukturiran intervju podrazumijeva unaprijed određeno područje o kojem će se govoriti, no ne i pitanja koja će se postavljati.
Kod slobodnog intervjua ispitivač nema unaprijed određena pitanja koja će postaviti kandidatu, već pušta da se kroz intervju otvaraju određene teme.
Trajanje intervjua je varijabilno, i u pravilu zavisi od složenosti radnih zadataka i poziciji za koju ste se prijavili.Uobičajno je da intervju traje između 15 i 30 minuta.
Potrudite se da tokom intervjua pričate barem 50 % vremena. Iskusni ispitivači uglavnom potroše oko 20% vremena za postavljanje pitanja! Izborite za svoje vrijeme, i pokažite svoju osobnost i kompetentnost!

Priprema za intervju

Jedna stara poslovica kaže: “Prvo pobijedi – onda se bori”. Ako je dobro shvatite uvidjeti ćete da ni na intervju ne možete krenuti bez razrađene strategije, taktike i jasno postavljenih ciljeva. Nakon što vas poslodavac obavijesti o vašem ulasku u 'uži krug' procesa odabira kandidata, i obavjesti o vremenu i mjestu održavanja intervjua, potrebno je izvršiti niz priprema. Evo par osnovnih savjeta: Raspitajte se o firmi koja je raspisala oglas
Ukoliko ste oglas za posao našli na posao.ba stranicama, velika je mogućnost da su vam već poznate osnovne informacije o firmi. Ukoliko pak nisu, obavezno pokušajte pronaći informacije putem Interneta, oficijelne web stranice firme, ili javnog registra poslovnih subjekata. Posebnu pažnju obratite na djelatnost kojom se firma bavi, naučite ponešto o istorijatu firme, te o njenoj misiji i viziji. Raspitajte se o konkretnom poslu
Saznajte koja su konkretna znanja, vještine i sposobnosti potrebne za obavljanje posla ili određenih radnih zadataka. Razmislite koje uvjete zadovoljavate i u kojoj mjeri, a u samoprocjeni budite iskreni i što je moguće objektivniji. Dobro proučite biografiju
Prije odlaska na ugovoreni intervju dobro proučite biografiju kako se ne bi doveli u neugodnu situaciju iznošenjem netačnih podataka, a koje biste trebali naglasiti tijekom intervjua.Osmislite pitanja za intervju Osmislite konkretna pitanja koja ćete postaviti prilikom intervjua za posao. Postavljanjem dodatnih pitanja ostavljate dojam zainteresiranosti i motiviranosti za određenu poziciju. Pripremite ličnu prezentaciju
Često ćete se tražeći posao naći u poziciji da se od vas traži da u minutu ili dvije kažete nešto o sebi. Nikako se nemojte prepustiti trenutnoj inspiraciji! Osmislite i uvježbajte svoju '2-minutnu prezentaciju'. Smislite kratku i jasnu prezentaciju samoga/same sebe. U svoju prezentaciju svakako uključite: podatke o obrazovanju radnom iskustvu i zadnjem randnom mjestu,istaknite specijalne vještine, strane jezike I pojasnite zašto tražite novi posao i što od njega očekujete.Pripremite odgovore na najčešća pitanja sa intervjua
Postoje određena pitanja koja se ponavljaju u gotovo svim intervjuima, pa je preporučljivo da pripremite odgovore na takva pitanja. Sigurnim i staloženim odgovaranjem djelujete samouvjereno i kompetentno te ostavljate pozitivan dojam na ispitivača.
Zabilježite brojeve telefona osoba koje bi vam mogle dati preporuke
Korisno je unaprijed razmisliti o osobama koje bi vam mogle dati preporuku te zabilježiti njihove brojeve telefona kako biste ih mogli dati ispitivaču ukoliko vas to zatraži. Izvor preporuke može biti bivši poslodavac, saradnik ili profesor. Pripremite svoj 'prezentacijski materijal' U oglasima za posao često se traže određeni dokumenti: biografija, diplome, certifikati, svjedočanstvo o državljanstvu, preporuke isl. Pripremite sva dokumenta jednom mjestu, i obavezno ih ponesite na intervju. Razmislite šta ćete obući

Sadržaj

UVOD 1
1.1 Šta je intervju? 1
2 Priprema za intervju 2
3 Deset pravila za intervju 3
4 Primjeri pitanja za intervju 4
4.1 Psihološko testiranje u procesu odabira zaposlenika 6
4.1.1 Čemu služi psihološko testiranje? 7
5 Kako se pripremiti za psiholologijsko testiranje 7
6 Najčešće greške na intervjuu 8
6.1 Govor tijela 10
7 Potencijalna pitanja za vašeg poslodavca 11]]> <![CDATA[Ideologija novog doba - kuktura i mediji]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ideologija-novog-doba-kuktura-i-mediji Thu, 09 Sep 2010 10:16:15 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ideologija-novog-doba-kuktura-i-mediji
Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka u Americi se pojavila ideologija Novog doba (na engleskom “New Age”), životni stil, duhovnost, ali pre svega simboličko-vrednosni sistem sa pretenzijom da bude opšte prihvaćen. To se nastojanje naznačuje se u pojmu nove paradigme koji govori o potpunom prekidu sa vladajućim materijalističko-mehanističkim modelom. Umesto ovoga želi se uspostaviti potpuno novi okvir misli, utemeljen na duhovnim vrednostima. Sredstvo uspostave tog novog poretka je lični preobražaj, kult individualnog perfekcionizma, izrastao iz rastućeg trenda individualizacije u okviru zapadne kulture. Novo doba donosi nam kritiku postojeceg društva, obećanje boljeg i sredstva kojima se ono može ostvariti. To što naizled deluje tek kao duhovno propovedanje koje ne ulazi u sukob sa vladajućim poretkom niti se obraća nekoj zasebnoj društvenoj grupi, ne čini njegovo delovanje ništa manje ideološkim. Ovim radom nastoji se pokazati kako se neke od njegovih osnovnih odrednica poput sinkretizma, holizma ili evolucionizma duha uspostavljaju kao važece u zapadnoj kulturi, načine na koje se legitimira te kako završava utopija beskonfliktnog društva na koju se poziva.

Skriveno iza rastuće iracionalnosti zapadne kulture, utelotvorene u horoskopima, self-help literaturi i uzdanju u duhovne učitelje poput Depaka Čopre polako, ali konačno preplavljuje nas Novo doba. Ovde ću nastojati pokazati kako je New Age, bez obzira na nesumljivo programatski naziv, zapravo konzervativna ideologija i totalitarno nastojanje. Ovaj paradoks proizlazi delimično iz toga što je to, temeljno konzervativno, postojanje zapravo omogućeno postmodernim odricanjem od apsolutne istine, objektivnosti, bezvremenih moralnih vrednosti, naučnog istraživanja i verovanja u istorijski napredak. Navodni progres civilizacije tako postaje isključivi krivac za klimatske nestabilnosti i ozonske rupe, nauka više nije prodor ka istini već je zajedno sa tehnologijom iskorišćena za korporativnim interesima koje navodno zastupa, a ekonomija se uspostavlja kao nauka nad naukama, sa težnjom da upravlja socijalnim, političkim, intimnim životom, da polazeći od svojih postulata, preuredi celi univerzum. Sve se to dešava na već pripremljenom tlu sve veće individualizacije uzrokovane nestajanjem tradicionalnih zajednica i njihovih spona koje su stvorile čvrsto društveno tkivo i propisane načine življenja. Ideologija Novog doba vodi brigu o radikalnim promena na tržištu rada i postepenog ukidanja pitanja socijalne sigurnosti, stvaranju vlastitih biografija i sve to radi navodnog većih životnih izbora.

Međutim za uspostavljanje takvog simboličko-vrednosnog sistema na koji se ovaj rad usmerava verovatno je od presudnog značaja upravo promena u prirodi samog znanja. Ono naime više nije samo sebi svrha, neodvoljivo od obrazovanja, duha, čak i od osobe, već jeste i biće proizvodeno kako bi se prodavalo. Ono jeste i biće korišteno kako bi se vrednovalo u nekoj novoj proizvodnji. Određenje znanja kao robe ne otklanja opštu paradigmu napretka nauke i tehnologije kroz akumulaciju naučnog i tehničkog znanja kao temelja ekonomskog rasta i razvoja društveno-političke moći.

SADRŽAJ

1 UVOD 2
2 ŠTA JE TO “NEW AGE”? 4
3 POVOD ZA POJAVU IDEOLOGIJE NOVOG DOBA 5
4 ELEMENTI I ODREDNICE NOVOG DOBA 6
4.1 Milenarizam, metafizički determinizam 6
4.2 Sinkretizam 8
4.3 Holizam 8
5 IMPERATIV LIČNOG PREOBRAŽAJA 11
6 ZAKLjUČAK 13
7 LITERATURA 15]]>
Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka u Americi se pojavila ideologija Novog doba (na engleskom “New Age”), životni stil, duhovnost, ali pre svega simboličko-vrednosni sistem sa pretenzijom da bude opšte prihvaćen. To se nastojanje naznačuje se u pojmu nove paradigme koji govori o potpunom prekidu sa vladajućim materijalističko-mehanističkim modelom. Umesto ovoga želi se uspostaviti potpuno novi okvir misli, utemeljen na duhovnim vrednostima. Sredstvo uspostave tog novog poretka je lični preobražaj, kult individualnog perfekcionizma, izrastao iz rastućeg trenda individualizacije u okviru zapadne kulture. Novo doba donosi nam kritiku postojeceg društva, obećanje boljeg i sredstva kojima se ono može ostvariti. To što naizled deluje tek kao duhovno propovedanje koje ne ulazi u sukob sa vladajućim poretkom niti se obraća nekoj zasebnoj društvenoj grupi, ne čini njegovo delovanje ništa manje ideološkim. Ovim radom nastoji se pokazati kako se neke od njegovih osnovnih odrednica poput sinkretizma, holizma ili evolucionizma duha uspostavljaju kao važece u zapadnoj kulturi, načine na koje se legitimira te kako završava utopija beskonfliktnog društva na koju se poziva.

Skriveno iza rastuće iracionalnosti zapadne kulture, utelotvorene u horoskopima, self-help literaturi i uzdanju u duhovne učitelje poput Depaka Čopre polako, ali konačno preplavljuje nas Novo doba. Ovde ću nastojati pokazati kako je New Age, bez obzira na nesumljivo programatski naziv, zapravo konzervativna ideologija i totalitarno nastojanje. Ovaj paradoks proizlazi delimično iz toga što je to, temeljno konzervativno, postojanje zapravo omogućeno postmodernim odricanjem od apsolutne istine, objektivnosti, bezvremenih moralnih vrednosti, naučnog istraživanja i verovanja u istorijski napredak. Navodni progres civilizacije tako postaje isključivi krivac za klimatske nestabilnosti i ozonske rupe, nauka više nije prodor ka istini već je zajedno sa tehnologijom iskorišćena za korporativnim interesima koje navodno zastupa, a ekonomija se uspostavlja kao nauka nad naukama, sa težnjom da upravlja socijalnim, političkim, intimnim životom, da polazeći od svojih postulata, preuredi celi univerzum. Sve se to dešava na već pripremljenom tlu sve veće individualizacije uzrokovane nestajanjem tradicionalnih zajednica i njihovih spona koje su stvorile čvrsto društveno tkivo i propisane načine življenja. Ideologija Novog doba vodi brigu o radikalnim promena na tržištu rada i postepenog ukidanja pitanja socijalne sigurnosti, stvaranju vlastitih biografija i sve to radi navodnog većih životnih izbora.

Međutim za uspostavljanje takvog simboličko-vrednosnog sistema na koji se ovaj rad usmerava verovatno je od presudnog značaja upravo promena u prirodi samog znanja. Ono naime više nije samo sebi svrha, neodvoljivo od obrazovanja, duha, čak i od osobe, već jeste i biće proizvodeno kako bi se prodavalo. Ono jeste i biće korišteno kako bi se vrednovalo u nekoj novoj proizvodnji. Određenje znanja kao robe ne otklanja opštu paradigmu napretka nauke i tehnologije kroz akumulaciju naučnog i tehničkog znanja kao temelja ekonomskog rasta i razvoja društveno-političke moći.

SADRŽAJ

1 UVOD 2
2 ŠTA JE TO “NEW AGE”? 4
3 POVOD ZA POJAVU IDEOLOGIJE NOVOG DOBA 5
4 ELEMENTI I ODREDNICE NOVOG DOBA 6
4.1 Milenarizam, metafizički determinizam 6
4.2 Sinkretizam 8
4.3 Holizam 8
5 IMPERATIV LIČNOG PREOBRAŽAJA 11
6 ZAKLjUČAK 13
7 LITERATURA 15]]> <![CDATA[Dijalog i tolerancija - tekst prikaza]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-dijalog-i-tolerancija-tekst-prikaza Thu, 09 Sep 2010 10:14:49 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-dijalog-i-tolerancija-tekst-prikaza
Knjiga “ Dijalog i tolerancija” je djelo jednog od najvecih i najboljih autora koji se bave ovom oblašću . Knjiga je izasla 1997. godine kao izdanje izdavacke kuce Čigoja iz Beograda. Bavi se prije svega tematikom koja nikako ne zastarijeva, uvijek je aktivna kako od anticke Grčke i njihovog poimanja razgovora kao jedinog puta do istine, rečeno u Platonovom duhu “dijalog služi za uništenje lažnog saznanja” tako i do danasnjeg dana. Situacija se bitno izmijenila jer sada se ne moze toliko govoriti o razgovoru koliko o drzanju govora i slusanja. Pretpostavljeni i mocni govore a mi slusamo. Mozda mi pretpostavljene uopste ne slusamo zbog toga da nesto cujemo, koliko to radimo zbog moranja, a vrlo cesto nas odgovor nije ni potreban. Takodje ne znači to da su u potpunosti izbacene situacije u kojima i ti govoriš i daješ odgovore. Prvenstveno profesor Susnjic u svom djelu pokusava da nam priblizi pojam komunikacije i samoga razgovora.Razgovor cemo ovdje dozivjeti u jednom slozenijem smislu te rijeci ,nego sto ga inace koristimo u svakodnevnom govoru i jeziku.U danasnje vrijme covjek gubi osjecaj za sami smisao razgovora i to sto znaci razgovarati.Danas ljudi sve vise govore a sve manje razgovaraju.Covjek je homo ludens,odnosno bice igre i igra se kroz razgovor.Razgovor predstavlja jednu ozbiljnu igru,gdje se ljudska bica igraju sa sobom,sa bogom,sa prirodom,sa naukom,sa kulturom,sa istorijom.Covjek osim sa sobom razgovara i sa Bogom.Covjek,vjernik razgovora sa bogom kroz molitvu.Molitiva je onaj razgovor koji je pun svih vjecitih pitanja,dilemma,svoga straha,muke,jada,molbe ali i zahvalnosti koje se upucuju Tvorcu od kojega kroz vjeru ocekujemo veliko spasenje ili samo lakes prihvatanje i prevazilazenje zivotnih problema,patnje,stradanja.

Želja da cujemo radi saznavanja , a samim tim i mogucnost stalnog prenosa komunikacije na novi nivo od učesnika zahtijeva napor prevazilaženja razlika za koji mislim da nemaju mnogo veze sa različitim misljenjem i stavovoma , već nacinima dolazenja do izvjesnog misljenja odnostno izlazenja iz okvira subjektiviteta. Svi ucesnici u razgovoru neprekidno se mijenjaju, a samim tim daju mogucnost da granice izmedju njih prestaju da postoje . U takvoj razmjeni ideja mogucnosti se ne suzavaju vec naprotiv postaju bezgranicne. Treba znati da je oduvijek postojala distinkcija izmedju onog kako mi same sebe dozivljavamo i neminovno drugaciju sliku kako ovu drugi imaju o nama. Nije to toliko stvar narcisoidnosti ili sebicluka koliko je to urodjena osobina svakog covjeka. Zato postoji potreba da upoznamo kako sami sebe tako i druge jer sigurno slika koji imamo o sebi samima nije u potpunosti istinita, u istoj onoj mjeri u kojoj nije istina ona kako nas ostali vide. To su zapravo dvije verzije , dva dijela jedne iste cjeline. Jedno je sto mi ocemo, hocemo da budemo a drugo sto nam drugi dozvoljavaju da budemo. Sigurno bude prijatna situacija vidjeti sebe u ocima drugih, mozemo reci bolno iskustvo, ali bolje je saznati u samom korijenu svega nego kada bude kasno za bilo kakve ispravke. Svako svoje pravo lice cuva za sebe , za svoje “nocno” ja, dok je nase najcesce svakodnevno lice “dnevno” ja. Postoji izlaz i rjesenje za sve ove zablude , a to je razgovor. Razgovor kao lijek protiv zanesenosti , koji ogoljuje sliku koju osoba ima o sebi cisteci je od iluzije , dajuci istinu koja je mozda i nepodnosljiva ali neizbjezna. U razgovoru ucestvuju uvijek dva stava po pravilu. Postoje i odredjene zloupotrebe samog pojma kada ja poistovjecuju sa drzanjem govora, U razgovor se ulazi rastereceno , bez predrasuda sa uvazavanjem i razumijevanjem za svakog sagovornika. Samo tako mozemo doci do istine koristece svaki svoju verziju. Svako ko ulazi u razgovor spreman da se na neki nacin takmici da cvrsce prisvoji svoje misljenje , spreman je i da ga promijeni. Tok razgovora zna da odvede na sasvim neocekivane misli i zakljucke. U ovom slucaju mozemo reci da je razgovor bio plodotvoran, da je imao efekta. Moderno doba iz dana u dan pruza sve manje sansi i uslova za normalan razgovor. Uz danasnje poimanje razgovora idu i sila i moc koja se pridodavaju nekom od sabesjednika. Kada govorimo o ovakvim slucajevima ta autoritarna licnost u razgovor ulazi samo sa jednom namjerom , a to je da nas ubijedi u svoj stav, Nije stvar samo u tome kakav je nas sagovornik vec koliko smo mi zapravo kompetentni da razgovaramo i sudimo o vrijednosti razgovora.Osobu treba navesti na razmisljanje kako je taj svakodnevni fenomen zapravo nevjerovatno vazan . Sudi se povrsinski bez zadiranja u sustinu stvari, a zapravo treba samo malo volje i napora da se zagrebe taj povrsinski sloj, naravno da ce nas zanimljivost samog fenomena voditi dalje. Ljudi koji su spremni za razgovor ulaze u to bez zadnjih namjera, sto je relativno “tesko” sudeci po sopstveno iskustvu., jer stvar je u tome da iskren covjek govori ono sto misli privatno a ono sto govori javno.. Ako mi ne udjemo u razgovor slobodni tada ne mozemo govoriti o razgovoru dva covjeka vec dvije “maske” .]]>
Knjiga “ Dijalog i tolerancija” je djelo jednog od najvecih i najboljih autora koji se bave ovom oblašću . Knjiga je izasla 1997. godine kao izdanje izdavacke kuce Čigoja iz Beograda. Bavi se prije svega tematikom koja nikako ne zastarijeva, uvijek je aktivna kako od anticke Grčke i njihovog poimanja razgovora kao jedinog puta do istine, rečeno u Platonovom duhu “dijalog služi za uništenje lažnog saznanja” tako i do danasnjeg dana. Situacija se bitno izmijenila jer sada se ne moze toliko govoriti o razgovoru koliko o drzanju govora i slusanja. Pretpostavljeni i mocni govore a mi slusamo. Mozda mi pretpostavljene uopste ne slusamo zbog toga da nesto cujemo, koliko to radimo zbog moranja, a vrlo cesto nas odgovor nije ni potreban. Takodje ne znači to da su u potpunosti izbacene situacije u kojima i ti govoriš i daješ odgovore. Prvenstveno profesor Susnjic u svom djelu pokusava da nam priblizi pojam komunikacije i samoga razgovora.Razgovor cemo ovdje dozivjeti u jednom slozenijem smislu te rijeci ,nego sto ga inace koristimo u svakodnevnom govoru i jeziku.U danasnje vrijme covjek gubi osjecaj za sami smisao razgovora i to sto znaci razgovarati.Danas ljudi sve vise govore a sve manje razgovaraju.Covjek je homo ludens,odnosno bice igre i igra se kroz razgovor.Razgovor predstavlja jednu ozbiljnu igru,gdje se ljudska bica igraju sa sobom,sa bogom,sa prirodom,sa naukom,sa kulturom,sa istorijom.Covjek osim sa sobom razgovara i sa Bogom.Covjek,vjernik razgovora sa bogom kroz molitvu.Molitiva je onaj razgovor koji je pun svih vjecitih pitanja,dilemma,svoga straha,muke,jada,molbe ali i zahvalnosti koje se upucuju Tvorcu od kojega kroz vjeru ocekujemo veliko spasenje ili samo lakes prihvatanje i prevazilazenje zivotnih problema,patnje,stradanja.

Želja da cujemo radi saznavanja , a samim tim i mogucnost stalnog prenosa komunikacije na novi nivo od učesnika zahtijeva napor prevazilaženja razlika za koji mislim da nemaju mnogo veze sa različitim misljenjem i stavovoma , već nacinima dolazenja do izvjesnog misljenja odnostno izlazenja iz okvira subjektiviteta. Svi ucesnici u razgovoru neprekidno se mijenjaju, a samim tim daju mogucnost da granice izmedju njih prestaju da postoje . U takvoj razmjeni ideja mogucnosti se ne suzavaju vec naprotiv postaju bezgranicne. Treba znati da je oduvijek postojala distinkcija izmedju onog kako mi same sebe dozivljavamo i neminovno drugaciju sliku kako ovu drugi imaju o nama. Nije to toliko stvar narcisoidnosti ili sebicluka koliko je to urodjena osobina svakog covjeka. Zato postoji potreba da upoznamo kako sami sebe tako i druge jer sigurno slika koji imamo o sebi samima nije u potpunosti istinita, u istoj onoj mjeri u kojoj nije istina ona kako nas ostali vide. To su zapravo dvije verzije , dva dijela jedne iste cjeline. Jedno je sto mi ocemo, hocemo da budemo a drugo sto nam drugi dozvoljavaju da budemo. Sigurno bude prijatna situacija vidjeti sebe u ocima drugih, mozemo reci bolno iskustvo, ali bolje je saznati u samom korijenu svega nego kada bude kasno za bilo kakve ispravke. Svako svoje pravo lice cuva za sebe , za svoje “nocno” ja, dok je nase najcesce svakodnevno lice “dnevno” ja. Postoji izlaz i rjesenje za sve ove zablude , a to je razgovor. Razgovor kao lijek protiv zanesenosti , koji ogoljuje sliku koju osoba ima o sebi cisteci je od iluzije , dajuci istinu koja je mozda i nepodnosljiva ali neizbjezna. U razgovoru ucestvuju uvijek dva stava po pravilu. Postoje i odredjene zloupotrebe samog pojma kada ja poistovjecuju sa drzanjem govora, U razgovor se ulazi rastereceno , bez predrasuda sa uvazavanjem i razumijevanjem za svakog sagovornika. Samo tako mozemo doci do istine koristece svaki svoju verziju. Svako ko ulazi u razgovor spreman da se na neki nacin takmici da cvrsce prisvoji svoje misljenje , spreman je i da ga promijeni. Tok razgovora zna da odvede na sasvim neocekivane misli i zakljucke. U ovom slucaju mozemo reci da je razgovor bio plodotvoran, da je imao efekta. Moderno doba iz dana u dan pruza sve manje sansi i uslova za normalan razgovor. Uz danasnje poimanje razgovora idu i sila i moc koja se pridodavaju nekom od sabesjednika. Kada govorimo o ovakvim slucajevima ta autoritarna licnost u razgovor ulazi samo sa jednom namjerom , a to je da nas ubijedi u svoj stav, Nije stvar samo u tome kakav je nas sagovornik vec koliko smo mi zapravo kompetentni da razgovaramo i sudimo o vrijednosti razgovora.Osobu treba navesti na razmisljanje kako je taj svakodnevni fenomen zapravo nevjerovatno vazan . Sudi se povrsinski bez zadiranja u sustinu stvari, a zapravo treba samo malo volje i napora da se zagrebe taj povrsinski sloj, naravno da ce nas zanimljivost samog fenomena voditi dalje. Ljudi koji su spremni za razgovor ulaze u to bez zadnjih namjera, sto je relativno “tesko” sudeci po sopstveno iskustvu., jer stvar je u tome da iskren covjek govori ono sto misli privatno a ono sto govori javno.. Ako mi ne udjemo u razgovor slobodni tada ne mozemo govoriti o razgovoru dva covjeka vec dvije “maske” .]]> <![CDATA[Akcenat i ton glasa - poslovne komunikacije -25]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-akcenat-i-ton-glasa-poslovne-komunikacije-25 Thu, 09 Sep 2010 10:13:25 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-akcenat-i-ton-glasa-poslovne-komunikacije-25
Jedna od glavnih poteškoća sa kojom se suočavamo dok pričamo ili čitamo naglas,je ta da iste reči mogu da zvuče sasvim drugačije, upravo zbog različitog akcentovanja. Ovaj primer će Vam pokazati na šta mislim:

Recite reč PHOTO i slušajte zvuk kojim predstavljate zadnje O.

Sada, recite PHOTOGRAPHY i slušajte šta se dešava kada dođete do drugog O u reči.

Uvidećete da su ovi zvuci sasvim drugačiji, upravo zbog akcentovanja.

Šta su akcentuacija i infleksija?

Stoga, očigledno je da učenje ispravnog izgovora različitih samoglasnika, sonanata i konsonanata (koje je ipak nezamenjiv temelj učenja) nije dovoljno da dostignemo dobar govor, niti je dovoljno naučiti izgovor izolovanih reči sa jednim slogom.

Takođe postoje pitanja u vezi sa problemom varijacija tona i akcentuacije. Ove varijacije se mogu svrstati u dve kategorije, akcentuaciju i infleksiju, i radi razjašnjenja mođemo reći da se prva bavi pojedinačnim rečima, a druga frazama i celim rečenicama.

Pre no što nastavim, moram da dam dva upozorenja.

Kao prvo, akcentuacija i infleksija su tesno međusobno povezane; način akcentovanja jedne reči zavisi od toga da li je u rečenici ili stoji sama.

Kao drugo, bez obzira na to koliko varijacija pravite u akcentuaciji i infeksiji, nikada ne smete menjati način na koji vaš govorni aparat (oblik usta, jezik, usne, dah, glasovni akordi) proizvodi zvuk – mehanizmi proizvodnje zvuka moraju ostati isti. U širem smislu reči, govor je muzika, i kao i kad svirate notu na klaviru, harfi, violini ili drugom instrumentu, reč možete izgovoriti na više načina – glasno, tiho, drhtećim glasom, itd.- tako da možete da pravite varijacije u pojedinim glasovima govora; ipak, nota na violini, na primer, ne može se iz korena izmeniti.
Dve najveće poteškoće u učenju engleskog jezika

Za stranca koji pokušava da nauči engleski jezik, prva velika poteškoća je spelovanje, a druga, manje problematična, je akcentovanje.

Engleski jezik ima najviše akcentuacije u poređenju sa svim ostalim zapadnim jezicima, ali isto tako, njegova akcentuacija je najnepravilinija. Francuzi, naravno, akcentuju.
Jasnoća izražavanja zahtva akcentovanje od svakoga, bez obzira na jezik kojim se govori; ali, kad god je to moguće, ljudi akcentovanje vrše na poslednjem slogu reči, i trude se da ne prave toliku zbrku oko akcenata.

Englezi pak akcentuju vrlo upadljivo, i vrlo je teško formulisati pravila o poziciji akcenta. Postoje, opšte gledano, određene zakonitosti, ali svaka od njih ima toliko izuzetaka da ih teško možemo nazvati pravilima. Jednom, kada sam obrazlagao engleski jezik pred kolegom iz Francuske, izjavio sam: ”Pravila su stvorena da bi se kršila” na šta je on odgovorio: “Ali, sa vašom akcentuacijom, vi se čak i ne trudite da stvorite pravila.“

Ipak, postoji nekoliko pravila opšte primene koje možemo formulisati, a prvo među njima je:

Kod reči sa dva ili više sloga, uobičajeno je da se akcentuje makar jedan od slogova.

Recite naglas reči : MAGNET, RODENT, HORRID, DETER, SORRY; u svim ovim rečima, kao i u većini dvosložnih reči, jedan slog je naglašeniji od drugog.

Ovo nam ipak ne govori mnogo; koji od slogova trebamo automatski naglasiti? Sa jednim izuzetkom, ovih pet reči imaju su akcentovane na prvom slogu, zašto onda ne bismo rekli “DEEE-TER“?

Nema pravog odgovora na ovo pitanje, jednostavo je uobičajeno reći DET E R.

I pored svega, dolazimo do jasne činjenice da navedeno pravilo, u izvornom obliku, nije uvek primenjivo. Postoji određeni broj dvosložnih reči koje imaju jednako naglašene slogove – primeri su FIFTEEN, UNDONE, WAYSIDE. Ipak, takve reči su malobrojne.]]>
Jedna od glavnih poteškoća sa kojom se suočavamo dok pričamo ili čitamo naglas,je ta da iste reči mogu da zvuče sasvim drugačije, upravo zbog različitog akcentovanja. Ovaj primer će Vam pokazati na šta mislim:

Recite reč PHOTO i slušajte zvuk kojim predstavljate zadnje O.

Sada, recite PHOTOGRAPHY i slušajte šta se dešava kada dođete do drugog O u reči.

Uvidećete da su ovi zvuci sasvim drugačiji, upravo zbog akcentovanja.

Šta su akcentuacija i infleksija?

Stoga, očigledno je da učenje ispravnog izgovora različitih samoglasnika, sonanata i konsonanata (koje je ipak nezamenjiv temelj učenja) nije dovoljno da dostignemo dobar govor, niti je dovoljno naučiti izgovor izolovanih reči sa jednim slogom.

Takođe postoje pitanja u vezi sa problemom varijacija tona i akcentuacije. Ove varijacije se mogu svrstati u dve kategorije, akcentuaciju i infleksiju, i radi razjašnjenja mođemo reći da se prva bavi pojedinačnim rečima, a druga frazama i celim rečenicama.

Pre no što nastavim, moram da dam dva upozorenja.

Kao prvo, akcentuacija i infleksija su tesno međusobno povezane; način akcentovanja jedne reči zavisi od toga da li je u rečenici ili stoji sama.

Kao drugo, bez obzira na to koliko varijacija pravite u akcentuaciji i infeksiji, nikada ne smete menjati način na koji vaš govorni aparat (oblik usta, jezik, usne, dah, glasovni akordi) proizvodi zvuk – mehanizmi proizvodnje zvuka moraju ostati isti. U širem smislu reči, govor je muzika, i kao i kad svirate notu na klaviru, harfi, violini ili drugom instrumentu, reč možete izgovoriti na više načina – glasno, tiho, drhtećim glasom, itd.- tako da možete da pravite varijacije u pojedinim glasovima govora; ipak, nota na violini, na primer, ne može se iz korena izmeniti.
Dve najveće poteškoće u učenju engleskog jezika

Za stranca koji pokušava da nauči engleski jezik, prva velika poteškoća je spelovanje, a druga, manje problematična, je akcentovanje.

Engleski jezik ima najviše akcentuacije u poređenju sa svim ostalim zapadnim jezicima, ali isto tako, njegova akcentuacija je najnepravilinija. Francuzi, naravno, akcentuju.
Jasnoća izražavanja zahtva akcentovanje od svakoga, bez obzira na jezik kojim se govori; ali, kad god je to moguće, ljudi akcentovanje vrše na poslednjem slogu reči, i trude se da ne prave toliku zbrku oko akcenata.

Englezi pak akcentuju vrlo upadljivo, i vrlo je teško formulisati pravila o poziciji akcenta. Postoje, opšte gledano, određene zakonitosti, ali svaka od njih ima toliko izuzetaka da ih teško možemo nazvati pravilima. Jednom, kada sam obrazlagao engleski jezik pred kolegom iz Francuske, izjavio sam: ”Pravila su stvorena da bi se kršila” na šta je on odgovorio: “Ali, sa vašom akcentuacijom, vi se čak i ne trudite da stvorite pravila.“

Ipak, postoji nekoliko pravila opšte primene koje možemo formulisati, a prvo među njima je:

Kod reči sa dva ili više sloga, uobičajeno je da se akcentuje makar jedan od slogova.

Recite naglas reči : MAGNET, RODENT, HORRID, DETER, SORRY; u svim ovim rečima, kao i u većini dvosložnih reči, jedan slog je naglašeniji od drugog.

Ovo nam ipak ne govori mnogo; koji od slogova trebamo automatski naglasiti? Sa jednim izuzetkom, ovih pet reči imaju su akcentovane na prvom slogu, zašto onda ne bismo rekli “DEEE-TER“?

Nema pravog odgovora na ovo pitanje, jednostavo je uobičajeno reći DET E R.

I pored svega, dolazimo do jasne činjenice da navedeno pravilo, u izvornom obliku, nije uvek primenjivo. Postoji određeni broj dvosložnih reči koje imaju jednako naglašene slogove – primeri su FIFTEEN, UNDONE, WAYSIDE. Ipak, takve reči su malobrojne.]]> <![CDATA[Poslovno pismo izvinjenja]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poslovno-pismo-izvinjenja Wed, 01 Sep 2010 16:01:22 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-poslovno-pismo-izvinjenja Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Dear Ms. Osorio:

This is to inform you that we were unable to answer on the date indicated in your letter. We should have our documents ready to send within 5 days of the original expiring date and we hope that you can hold off until that time. The purpose of this is to convey to you my sincere apologies for any inconvenience you may have experienced due to our delay.

I just returned from vacation this week and found your offer in my incoming mail. As soon as I reviewed your offer it was clear that somehow your letter, dated February 11th, had somehow slipped through the cracks. The only possible explanation I can give is that we have recently changed our web domain, and had a number of changes in our hardware, mailing lists and software which might have resulted in your letter being overlooked...]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Dear Ms. Osorio:

This is to inform you that we were unable to answer on the date indicated in your letter. We should have our documents ready to send within 5 days of the original expiring date and we hope that you can hold off until that time. The purpose of this is to convey to you my sincere apologies for any inconvenience you may have experienced due to our delay.

I just returned from vacation this week and found your offer in my incoming mail. As soon as I reviewed your offer it was clear that somehow your letter, dated February 11th, had somehow slipped through the cracks. The only possible explanation I can give is that we have recently changed our web domain, and had a number of changes in our hardware, mailing lists and software which might have resulted in your letter being overlooked...]]> <![CDATA[Investicioni projekat]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-investicioni-projekat--9874 Wed, 01 Sep 2010 05:21:08 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-investicioni-projekat--9874 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Preduzeća investiranjem u različite investicione projekte realizuju ranije definisane ciljeve rasta razvojne politike i strategije preduzeća. To je vrlo očigledna suštinska aktivnost u biznisu. Kapitalni izdatci investicija preduzeća najčešće su značajno velike vrednosti. Investicije predstavljaju vrlo složeni proces sastavljen od višedimenzionalnih aktivnosti. Investiranjem pravi se pokušaj, da se na određeno vreme ostvari veća korist. Danas se ulažu resursi i sredstava, sa nadom da će se za izvesno vreme taj iznos ostvariti veći prinos od uloženog novca. Investicioni projekti troše sredstva, resurse i vreme da bi se preduzeće afirmisalo u novom okruženju, prilagodilo anticipovanim promenama ili samo iniciralo promene, prevazišlo hendikepe, trenutne pozicije i, konačno, na osnovu pažljivog planiranja i
programiranja, rukovodilo prema njegovim razvojnim ciljevima. Investiranjem preduzeće bi prilagodilo svoje proizvodne mogućnosti (obim ili asortiman, kvalitet proizvodnje itd.) sa šansama koje pružaju te nove predviđene promene tržišne potražnje. Sve ovo govori da su investicije uslov egzistencije preduzeća, održanja i poboljšanja konkurentske prednosti. Stoga proces donošenja investicione odluke prestavlja posebno značajan i jednu od najsloženiji segmenta delatnog odlučivanja.

Investicione odluke definišu budućnost investitora. Ranije formulisane strategije rasta preduzeća su osnovna pretpostavka investicionih projekata. Poznate osobine investiranja (potrošena sredstva investiranjem dugoročno se vezuju u obliku trajnih produktivnih dobara i one se po pravilu ne mogu povratiti, jer se radi najcesče o velikiom iznosima potrošenih sredstava, rizik neefiksnog investiranja su potencijalni gubitak i one imaju trajne posljedice) traže da proces budzetiranje kapitala prestavlja jedan dobro organizovan proces detaljnog i sasvim ozbiljnog ispitivanja svih relevantnih determinanti budućih stanja i promena. Imajući u vidu da se investicioni projekti povezuju sa strateškim ciljevima razvoja preduzeća, u investicionim istraživanjima se moraju uvažavati svi interni i eksterni faktori tog razvoja i ukupnog poslovanja. Velik je broj determinanti koje direktno ili indirektno, definišu uspeh investicija. Veliki broj internih faktora, kao i niza eksternih ograničenja proizlaze iz društveno-ekonomskog okruženja investicionog odlučivanja, te česte promene u njima dovode do toga da se izbor sprovodi u uslovima neizvesnosti i rizika, prilikom čega je moguće da se identifikuje neograničan broj alternativa, pa će tako i uspeh, pored znanja i iskustava, zavisiti i od odlučnosti, sreće i intuicije. Da bi se to uradilo potrebna je ispravna procedura vrednovanja, upoređenja, i selektovanja projekata. Nepotpuna i neprecizna ispitivanja uticaja relevantnih determinanata onemogućuje tačno predviđanje buduće promene u okruženju. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Definicija i svrha Investicionog projekta 5
1.1.1 Podela investicionih projekata 7
1.2 Sadržaj investicionog projekta 8
1.2.1 Kratak pregled investicionog projekta 8
1.2.2 Informacije o investitoru, cilj investiranja 8
1.2.3 Tržište prodaje 9
1.2.4 Tržište nabavke 9
1.2.5 Marketing strategija 10
1.2.6 Tehničko-tehnološka analiza projekta 10
1.2.7 Analiza lokacije i infrastrukture 10
1.2.8 Izvodljivost projekta i planirana dinamika 11
1.2.9 Ekonomsko-finansijske projekcije 11
1.2.10 Plan ulaganja 11
1.2.11 Analiza uspješnosti projekta 12
1.2.12 Obezbjeđenje kredita 12
1.3 Investicioni projekti u svetu 13
1.4 Primer investicionog projekta 13
1.4.1 Kratak opis investicionog projekta 13
1.4.2 Zbirna ocena projekta 17
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 20]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Preduzeća investiranjem u različite investicione projekte realizuju ranije definisane ciljeve rasta razvojne politike i strategije preduzeća. To je vrlo očigledna suštinska aktivnost u biznisu. Kapitalni izdatci investicija preduzeća najčešće su značajno velike vrednosti. Investicije predstavljaju vrlo složeni proces sastavljen od višedimenzionalnih aktivnosti. Investiranjem pravi se pokušaj, da se na određeno vreme ostvari veća korist. Danas se ulažu resursi i sredstava, sa nadom da će se za izvesno vreme taj iznos ostvariti veći prinos od uloženog novca. Investicioni projekti troše sredstva, resurse i vreme da bi se preduzeće afirmisalo u novom okruženju, prilagodilo anticipovanim promenama ili samo iniciralo promene, prevazišlo hendikepe, trenutne pozicije i, konačno, na osnovu pažljivog planiranja i
programiranja, rukovodilo prema njegovim razvojnim ciljevima. Investiranjem preduzeće bi prilagodilo svoje proizvodne mogućnosti (obim ili asortiman, kvalitet proizvodnje itd.) sa šansama koje pružaju te nove predviđene promene tržišne potražnje. Sve ovo govori da su investicije uslov egzistencije preduzeća, održanja i poboljšanja konkurentske prednosti. Stoga proces donošenja investicione odluke prestavlja posebno značajan i jednu od najsloženiji segmenta delatnog odlučivanja.

Investicione odluke definišu budućnost investitora. Ranije formulisane strategije rasta preduzeća su osnovna pretpostavka investicionih projekata. Poznate osobine investiranja (potrošena sredstva investiranjem dugoročno se vezuju u obliku trajnih produktivnih dobara i one se po pravilu ne mogu povratiti, jer se radi najcesče o velikiom iznosima potrošenih sredstava, rizik neefiksnog investiranja su potencijalni gubitak i one imaju trajne posljedice) traže da proces budzetiranje kapitala prestavlja jedan dobro organizovan proces detaljnog i sasvim ozbiljnog ispitivanja svih relevantnih determinanti budućih stanja i promena. Imajući u vidu da se investicioni projekti povezuju sa strateškim ciljevima razvoja preduzeća, u investicionim istraživanjima se moraju uvažavati svi interni i eksterni faktori tog razvoja i ukupnog poslovanja. Velik je broj determinanti koje direktno ili indirektno, definišu uspeh investicija. Veliki broj internih faktora, kao i niza eksternih ograničenja proizlaze iz društveno-ekonomskog okruženja investicionog odlučivanja, te česte promene u njima dovode do toga da se izbor sprovodi u uslovima neizvesnosti i rizika, prilikom čega je moguće da se identifikuje neograničan broj alternativa, pa će tako i uspeh, pored znanja i iskustava, zavisiti i od odlučnosti, sreće i intuicije. Da bi se to uradilo potrebna je ispravna procedura vrednovanja, upoređenja, i selektovanja projekata. Nepotpuna i neprecizna ispitivanja uticaja relevantnih determinanata onemogućuje tačno predviđanje buduće promene u okruženju. . .

Sadržaj :

UVOD 3
1.1 Definicija i svrha Investicionog projekta 5
1.1.1 Podela investicionih projekata 7
1.2 Sadržaj investicionog projekta 8
1.2.1 Kratak pregled investicionog projekta 8
1.2.2 Informacije o investitoru, cilj investiranja 8
1.2.3 Tržište prodaje 9
1.2.4 Tržište nabavke 9
1.2.5 Marketing strategija 10
1.2.6 Tehničko-tehnološka analiza projekta 10
1.2.7 Analiza lokacije i infrastrukture 10
1.2.8 Izvodljivost projekta i planirana dinamika 11
1.2.9 Ekonomsko-finansijske projekcije 11
1.2.10 Plan ulaganja 11
1.2.11 Analiza uspješnosti projekta 12
1.2.12 Obezbjeđenje kredita 12
1.3 Investicioni projekti u svetu 13
1.4 Primer investicionog projekta 13
1.4.1 Kratak opis investicionog projekta 13
1.4.2 Zbirna ocena projekta 17
ZAKLJUČAK 18
LITERATURA 20]]> <![CDATA[Interno, eksterno komunikaciranje s društvenom zajednicom]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-interno-eksterno-komunikaciranje-s-dru%C5%A1tvenom-zajednicom--9873 Wed, 01 Sep 2010 05:20:07 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-interno-eksterno-komunikaciranje-s-dru%C5%A1tvenom-zajednicom--9873 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi komuniciraju na mnogo načina, i usmeno i pismeno. Metodi usmene komunikacije uključuju pričanje jedni sa drugima licem u lice ili putem telefona. Metodi pisane komunikacije uključuju pisma, emailove, faksove i izveštaje.

Svi napred navedeni metodi komunikacije, imaju nešto zajedničko. To su pošiljalac, poruka i primalac. Pošiljalac bira metod slanja poruke koju će primalac razumeti i raditi po njoj. Ovo uključuje izbor adekvatnog medija za prenos poruke kao što je glas/govor, pismo, email ili faks.

Pošiljalac je pojedinac koji šalje/isporučuje informaciju.
Primalac – osoba koja prima informaciju ...

INTERNA KOMUNIKACIJA

Interkulturalna komunikacija se može definisati kao komunikacija koja se javlja unutar ili između društvenih zajednica koje imaju neke od sledećih karakteristika:

• Različite društvene zajednice mogu da uspostave regularnu međunarodnu saradnju
• Ljudi čine skup više domaćih podkultura
• Ljudi čine skup više nacionalnih kultura
• Geografski, društvena zajednica je locirana na području gde dominira jedna kultura
• Između društvenih zajednica postoje uslovi za internu ili eksternu interkulturnu komunikaciju.

• Interna interkulturalna komunikacija sadrži sledeće elemente:
• Transakcije među članovima društvene zajednice
• Transakcije članova društvene zajednice sa predstavnicima tržišne javnosti
• Učestvovanje u komunikacijama
• Komuniciranje sa javnošću itd. . .

SADRŽAJ

UVOD 3
1 KOMUNIKACIJSKI PROCESS 4
2 INTERNA KOMUNIKACIJA 4
2.1 INTERNA KOMUNIKACIJA KAO OSNOVA INTERNIH ODNOSA S JAVNOŠĆU 5
3 FORMALNA I NEFORMALNA INTERNA KOMUNIKACIJA 5
4 ORGANIZACIONA POSTAVKA INTERNE KOMUNIKACIJE 6
5 EKSTERNA KOMUNIKACIJA 7
6 RAZVOJ ODNOSA S MEDIJIMA 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi komuniciraju na mnogo načina, i usmeno i pismeno. Metodi usmene komunikacije uključuju pričanje jedni sa drugima licem u lice ili putem telefona. Metodi pisane komunikacije uključuju pisma, emailove, faksove i izveštaje.

Svi napred navedeni metodi komunikacije, imaju nešto zajedničko. To su pošiljalac, poruka i primalac. Pošiljalac bira metod slanja poruke koju će primalac razumeti i raditi po njoj. Ovo uključuje izbor adekvatnog medija za prenos poruke kao što je glas/govor, pismo, email ili faks.

Pošiljalac je pojedinac koji šalje/isporučuje informaciju.
Primalac – osoba koja prima informaciju ...

INTERNA KOMUNIKACIJA

Interkulturalna komunikacija se može definisati kao komunikacija koja se javlja unutar ili između društvenih zajednica koje imaju neke od sledećih karakteristika:

• Različite društvene zajednice mogu da uspostave regularnu međunarodnu saradnju
• Ljudi čine skup više domaćih podkultura
• Ljudi čine skup više nacionalnih kultura
• Geografski, društvena zajednica je locirana na području gde dominira jedna kultura
• Između društvenih zajednica postoje uslovi za internu ili eksternu interkulturnu komunikaciju.

• Interna interkulturalna komunikacija sadrži sledeće elemente:
• Transakcije među članovima društvene zajednice
• Transakcije članova društvene zajednice sa predstavnicima tržišne javnosti
• Učestvovanje u komunikacijama
• Komuniciranje sa javnošću itd. . .

SADRŽAJ

UVOD 3
1 KOMUNIKACIJSKI PROCESS 4
2 INTERNA KOMUNIKACIJA 4
2.1 INTERNA KOMUNIKACIJA KAO OSNOVA INTERNIH ODNOSA S JAVNOŠĆU 5
3 FORMALNA I NEFORMALNA INTERNA KOMUNIKACIJA 5
4 ORGANIZACIONA POSTAVKA INTERNE KOMUNIKACIJE 6
5 EKSTERNA KOMUNIKACIJA 7
6 RAZVOJ ODNOSA S MEDIJIMA 8
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10]]> <![CDATA[Interno, eksterno i komunikaciranje s drustvenom zajednicom]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-interno-eksterno-i-komunikaciranje-s-drustvenom-zajednicom Wed, 01 Sep 2010 05:18:51 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-interno-eksterno-i-komunikaciranje-s-drustvenom-zajednicom Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi komuniciraju na mnogo načina, i usmeno i pismeno. Metodi usmene komunikacije uključuju pričanje jedni sa drugima licem u lice ili putem telefona. Metodi pisane komunikacije uključuju pisma, emailove, faksove i izveštaje.

Svi napred navedeni metodi komunikacije, imaju nešto zajedničko. To su pošiljalac, poruka i primalac. Pošiljalac bira metod slanja poruke koju će primalac razumeti i raditi po njoj. Ovo uključuje izbor adekvatnog medija za prenos poruke kao što je glas/govor, pismo, email ili faks.

Pošiljalac je pojedinac koji šalje/isporučuje informaciju.
Primalac – osoba koja prima informaciju

Javnost postoji kad god grupa ljudi, vodjena specifičnim interesima, ima mišljenje o svojim oblastima intereosvanja ili odredjenim interesnim pitanjima. Pojedinici su najčešće članovi različitih grupa javnosti što može dovesti do toga da se njihove usloge preklapaju i da se pojavi sukob interesa. Na primer, pojedinac kao prodavac i kao kupac proizvoda kompanije u kojoj radi.

Odnosi s javnošću moraju pratiti dve vrste javnosti i to:
1. Internu
2. Eksternu...

KOMUNIKACIJSKI PROCESS

Mi komuniciramo kada šaljemo poruku ili primamo poruku od nekoga. Čini se jednostavnim procesom, ali je u praksi suptilan i složen proces gde postoji veliki prostor za pogrešno tumačenje.

Komunikacijski proces zahteva uključivanje najmanje dvoje ljudi; pošiljaoca i primaoca.
• Pošiljalac inicira komunikaciju kada pokušava preneti ideje, informacije, činjenice ili osećaje primaocu (tj. osobi kojoj šalje poruku).
• Pošiljalac kodira ideju koju želi pretvoriti u poruku koristeći se simbolima kao što su reči, dela ili izrazi. Važno je kako pošiljalac odluči da kodira poruku: to može uticati na način na koji će primalac shvatiti poruku.
• Poruka se šalje kroz jedan ili nekoliko kanala, npr. sastankom, pismom, telefonskim pozivom ili e-mailom.
• Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokušava da rekonstruiše pošiljaočeve prvobitne zamisli.
• Kodiranje i dekodiranje je potencijalni izvor greške u komunikaciji jer primalac i pošiljalac mogu imati različito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese.
• Završna faza je kada primalac odgovori na poruku dajući povratne informacije pošiljaocu. Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Pošiljalac, bez povratne informacije, ne može znati da li je poruka primljena i protumačena na odgovarajući način, ...

SADRŽAJ

UVOD 3
1 KOMUNIKACIJSKI PROCESS 4
2 INTERNA KOMUNIKACIJA 4
2.1 Uobičajene barijere efikasne interne komunikacije 4
2.2 Značaj interne komunikacije 5
2.3 Organizaciona komunikacija 6
2.4 Formalna komunikacija 7
2.5 Neformalna komunikacija 9
3 EKSTERNA KOMUNIKACIJA 10
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ljudi komuniciraju na mnogo načina, i usmeno i pismeno. Metodi usmene komunikacije uključuju pričanje jedni sa drugima licem u lice ili putem telefona. Metodi pisane komunikacije uključuju pisma, emailove, faksove i izveštaje.

Svi napred navedeni metodi komunikacije, imaju nešto zajedničko. To su pošiljalac, poruka i primalac. Pošiljalac bira metod slanja poruke koju će primalac razumeti i raditi po njoj. Ovo uključuje izbor adekvatnog medija za prenos poruke kao što je glas/govor, pismo, email ili faks.

Pošiljalac je pojedinac koji šalje/isporučuje informaciju.
Primalac – osoba koja prima informaciju

Javnost postoji kad god grupa ljudi, vodjena specifičnim interesima, ima mišljenje o svojim oblastima intereosvanja ili odredjenim interesnim pitanjima. Pojedinici su najčešće članovi različitih grupa javnosti što može dovesti do toga da se njihove usloge preklapaju i da se pojavi sukob interesa. Na primer, pojedinac kao prodavac i kao kupac proizvoda kompanije u kojoj radi.

Odnosi s javnošću moraju pratiti dve vrste javnosti i to:
1. Internu
2. Eksternu...

KOMUNIKACIJSKI PROCESS

Mi komuniciramo kada šaljemo poruku ili primamo poruku od nekoga. Čini se jednostavnim procesom, ali je u praksi suptilan i složen proces gde postoji veliki prostor za pogrešno tumačenje.

Komunikacijski proces zahteva uključivanje najmanje dvoje ljudi; pošiljaoca i primaoca.
• Pošiljalac inicira komunikaciju kada pokušava preneti ideje, informacije, činjenice ili osećaje primaocu (tj. osobi kojoj šalje poruku).
• Pošiljalac kodira ideju koju želi pretvoriti u poruku koristeći se simbolima kao što su reči, dela ili izrazi. Važno je kako pošiljalac odluči da kodira poruku: to može uticati na način na koji će primalac shvatiti poruku.
• Poruka se šalje kroz jedan ili nekoliko kanala, npr. sastankom, pismom, telefonskim pozivom ili e-mailom.
• Primalac dekodira simbole koje su u poruci i pokušava da rekonstruiše pošiljaočeve prvobitne zamisli.
• Kodiranje i dekodiranje je potencijalni izvor greške u komunikaciji jer primalac i pošiljalac mogu imati različito znanje, obrazovanje, iskustvo ili interese.
• Završna faza je kada primalac odgovori na poruku dajući povratne informacije pošiljaocu. Ovo pretvara jednostranu komunikaciju u dvostranu. Pošiljalac, bez povratne informacije, ne može znati da li je poruka primljena i protumačena na odgovarajući način, ...

SADRŽAJ

UVOD 3
1 KOMUNIKACIJSKI PROCESS 4
2 INTERNA KOMUNIKACIJA 4
2.1 Uobičajene barijere efikasne interne komunikacije 4
2.2 Značaj interne komunikacije 5
2.3 Organizaciona komunikacija 6
2.4 Formalna komunikacija 7
2.5 Neformalna komunikacija 9
3 EKSTERNA KOMUNIKACIJA 10
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12]]> <![CDATA[Vodič za izradu plana upravljanja otpadom u domu zdravlja Zemun]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-vodi%C4%8D-za-izradu-plana-upravljanja-otpadom-u-domu-zdravlja-zemun Tue, 31 Aug 2010 12:32:52 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-vodi%C4%8D-za-izradu-plana-upravljanja-otpadom-u-domu-zdravlja-zemun Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ovaj Plan upravljanja otpadom definiše politiku i procedure za upravljanje otpadom u Domu zdravlja Zemun.

Plan postavlja ciljeve i određuje aktivnosti koje treba da obezbede poboljšanje u svim aspektima upravljanja otpadom, uključujući nastajanje, razdvajanje, pakovanje, obeležavanje, transport, privremeno odlaganje, sterilizaciju, mlevenje i konačnu eliminaciju otpada.

Dom zdravlja Zemun je opredeljen da postupa sa medicinskim otpadom u skladu sa nacionalnim propisima i medjunarodno usvojenom praksom. Plan je potrebno evaluirati i eventualno revidirati svake druge godine u cilju praćenja promena.

Plan su dužni da poštuju i sprovode svi zaposleni u Domu zdravlja Zemun.

Opšti cilj plana je da: obezbedi zdravstveno bezbedno i ekološki prihvatljivo upravljanje medicinskim otpadom, radi zaštite korisnika zdravstvenih usluga, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, komunalnim radnim organizacijama i životne sredine, kao i da proceni troškove uspostavljenog sistema upravaljanja.

Specifični ciljevi su:

* Razvijanje svesti i obuka zaposlenih za pravilno upravljanje medicinskim otpadom
* Organizovanje razdvajanja opasnog medicinskog otpada od drugih vrsta otpada
* Organizovanje propisnog sakupljanja, transporta i privremenog odlaganja opasnog medicinskog otpada
* Obezbedjenje pravilnog rada postrojenja za tretman infektivnog medicinskog otpada.
* Obezbedjenje eliminacije drugih vrsta opasnog medicinskog otpada u skladu sa propisima.

Upravljanje opasnim medicinskim otpadom se zasniva na deset ključnih koraka: ...

Sadržaj

1.Uvod....................................................................3
2. Definicije i vrste medicinskog otpada...............................................4
3. Regulativa u oblasti upravljanja otpadom.......................................7
4. Organizacija upravljanja, nadležnost i odgovornost zaposlenih....9
4.1. Organizacija upravljanja........................................................9
4.2. Podela nadležnosti...............................................................12
4.3. Struktura odgovornosti, veze i obaveze...........................12
5. Postojeći način postupanja sa medicinskim otpadom....................17
5.1. Količine otpada i klasifikacija prema Katalogu otpada.........17
5.2. Organizacija sakupljanja neopasnog i opasnog medicinskog otpada......18
5.3. Tretman i odlaganje opasnog i neopasnog medicinskog otpada .............21
6. Predlog plana upravljanja medicinskim otpadom..........................22
6.1. Procena stvaranja medicinskog otpada................................22
6.2. Smanjenje nastajanja medicinskog otpada.........................23
6.3. Razdvajanje medicinskog otpada............................................23
6.4. Sakupljanje, obeležavanje, transport i privremeno odlaganje medicinskog otpada................................26
6.4.1. Sakupljanje i obeležavanje medicinskog otpada..........26
6.4.2. Transport medicinskog otpada..................................28
6.4.3. Privremeno odlaganje medicinskog otpada.............30
6.5. Tretman i konačno odlaganje medicinskog otpada..............33
6.6. Procena troškova sakupljanja i transporta otpada..............35
7. Programi obuke zaposlenih.........................................37
8. Monitoring implementacije Plana............................................38
9. Bezbednost i zaštita na radu..........................................39
10. Mere u slučaju prosipanja infektivnog otpada ............................41

Prilog I Mesta sakupljanja infektivnog medicinskog
otpada
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Ovaj Plan upravljanja otpadom definiše politiku i procedure za upravljanje otpadom u Domu zdravlja Zemun.

Plan postavlja ciljeve i određuje aktivnosti koje treba da obezbede poboljšanje u svim aspektima upravljanja otpadom, uključujući nastajanje, razdvajanje, pakovanje, obeležavanje, transport, privremeno odlaganje, sterilizaciju, mlevenje i konačnu eliminaciju otpada.

Dom zdravlja Zemun je opredeljen da postupa sa medicinskim otpadom u skladu sa nacionalnim propisima i medjunarodno usvojenom praksom. Plan je potrebno evaluirati i eventualno revidirati svake druge godine u cilju praćenja promena.

Plan su dužni da poštuju i sprovode svi zaposleni u Domu zdravlja Zemun.

Opšti cilj plana je da: obezbedi zdravstveno bezbedno i ekološki prihvatljivo upravljanje medicinskim otpadom, radi zaštite korisnika zdravstvenih usluga, zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, komunalnim radnim organizacijama i životne sredine, kao i da proceni troškove uspostavljenog sistema upravaljanja.

Specifični ciljevi su:

* Razvijanje svesti i obuka zaposlenih za pravilno upravljanje medicinskim otpadom
* Organizovanje razdvajanja opasnog medicinskog otpada od drugih vrsta otpada
* Organizovanje propisnog sakupljanja, transporta i privremenog odlaganja opasnog medicinskog otpada
* Obezbedjenje pravilnog rada postrojenja za tretman infektivnog medicinskog otpada.
* Obezbedjenje eliminacije drugih vrsta opasnog medicinskog otpada u skladu sa propisima.

Upravljanje opasnim medicinskim otpadom se zasniva na deset ključnih koraka: ...

Sadržaj

1.Uvod....................................................................3
2. Definicije i vrste medicinskog otpada...............................................4
3. Regulativa u oblasti upravljanja otpadom.......................................7
4. Organizacija upravljanja, nadležnost i odgovornost zaposlenih....9
4.1. Organizacija upravljanja........................................................9
4.2. Podela nadležnosti...............................................................12
4.3. Struktura odgovornosti, veze i obaveze...........................12
5. Postojeći način postupanja sa medicinskim otpadom....................17
5.1. Količine otpada i klasifikacija prema Katalogu otpada.........17
5.2. Organizacija sakupljanja neopasnog i opasnog medicinskog otpada......18
5.3. Tretman i odlaganje opasnog i neopasnog medicinskog otpada .............21
6. Predlog plana upravljanja medicinskim otpadom..........................22
6.1. Procena stvaranja medicinskog otpada................................22
6.2. Smanjenje nastajanja medicinskog otpada.........................23
6.3. Razdvajanje medicinskog otpada............................................23
6.4. Sakupljanje, obeležavanje, transport i privremeno odlaganje medicinskog otpada................................26
6.4.1. Sakupljanje i obeležavanje medicinskog otpada..........26
6.4.2. Transport medicinskog otpada..................................28
6.4.3. Privremeno odlaganje medicinskog otpada.............30
6.5. Tretman i konačno odlaganje medicinskog otpada..............33
6.6. Procena troškova sakupljanja i transporta otpada..............35
7. Programi obuke zaposlenih.........................................37
8. Monitoring implementacije Plana............................................38
9. Bezbednost i zaštita na radu..........................................39
10. Mere u slučaju prosipanja infektivnog otpada ............................41

Prilog I Mesta sakupljanja infektivnog medicinskog
otpada
]]>