Kompanija „Supplies“ nastala je 03. marta 2008. godine sa sjedištem u Sarajevu. Firma je osnovana od strane četvero perspektivnih mladih ljudi, sa ciljem da budu broj jedan market u Bosni i Hercegovini. „Supplies“ predstavlja lanac supermarketa, odnosno lanac prodavnica robe široke potrošnje.

U ponudi kompanije nalaze se proizvodi kako domaćih, tako i stranih proizvođača, uz neke proizvode koji dosada nisu bili pristupačni na domaćem tržištu. Nakon osnivanja, kompanija je imala jednu poslovnicu u Sarajevu, da bi se, tri godine kasnije, broj poslovnica povećao na petnaest. Kompaniju danas čine 30 poslovnica u pet većih gradova u BiH.

1. O kompaniji
1.1 Osnovni podaci
1.2 Misija
1.3 Vizija
1.4 Tržišt
2. Internet trgovina / E-trgovina (E-commerce)
2.1 Razvoj internet trgovine
2.2 Osnovni koraci pri planiranju e-trgovine
2.3 Zahtjevi korisnika internet prodaje
2.4 Prednosti i nedostaci internet trgovine
3. Poslovni proces/problem
3.1 Opis poslovnog procesa/problema
3.2 Poslovni proces/problem koji treba riješiti
3.3 Prijedlog rješenja poslovnog procesa/problema
4. OpenCart software (besplatni software)
4.1 Prednosti i nedostaci OpenCart software-a
5. X-Cart Next software (komercijalni software)
5.1 Prednosti i nedostaci X-Cart Next software-a
6. Usporedba besplatnog i komercijalnog software-a
7. Zaključak
8. Literatura

Na razvoj kablovske televizije u svetu presudnu ulogu je odigrala pojava satelitske difuzije radio i TV programa. Pojava velikog broja programa imala je za posljedicu povećanje frekvencijskog opsega u kablovskom sistemu, te su sistemi projektovani do 300MHz, zatim do 450MHz, 550MHz i 606MHz, a danas se koristi cjelokupni opseg dodeljen kablovskoj televiziji, odnosno 862MHz. Izbor gornjeg frekvencijskog opsega je značajan, s jedne strane zbog broja programa, a sa tehnološkog, zbog problema kaskadiranih pojačavača i njihovog maksimalno dozvoljenog broja.

Pojavom multimedijalnih interaktivnih (dvosmernih) servisa, kablovska televizija se transformiše u kablovski komunikacioni sistem, koji značajno prevazilazi početnu ideju o nameni kablovske televizije. Iako nije u potpunosti jasno u kom smeru će se dalje razvijati kablovska televizija, sigurno je da će budući sistemi morati da zadrže mogućnost prenosa sadašnjih standarda radio i televizijskih signala.

1 UVOD - KABLOVSKA TELEVIZIJA 3
1.1 Razvoj kablovskog distributivnog sistema - KDS 6
1.2 Kontrola i upravljanje kablovskim distributivnim sistemom 13
2 KABLOVSKA TELEVIZIJA U SVETU 14
2.1 Klasična CATV 17
3 C/N 19
4 ZAKLJUČAK 21
5 LITERATURA 22

Rezultati eksterne i interne analize daju temelj za postavljanje ciljeva prodaje. Unapređenje prodaje može imati informativne, stimulativne i prodajne ciljeve. Njih je potrebno posebno definisati za svaku vrstu ciljne grupe: za potrošače, za trgovce, za vlastito prodajno osoblje. U odnosu na potrošače, ciljevi uključuju veću upotrebu i kupovinu većih količina proizvoda, podsticanje potrošača na probu i odvlačenje nelojalnih kupaca od konkurentskih marki. Ciljevi prema trgovini uključuju podsticanje trgovaca na prihvatanje novih proizvoda i držanje većih količina na zalihi, podsticanje kupovine izvan sezone, prodiranje u prodajne objekte trgovca i sl. Naspram prodajne sile ciljevi uključuju stvaranje podrške za novi proizvod, podsticanje na veću prodaju i stimulisanje vansezonske prodaje.

Ciljevi moraju biti specificirani i istodobno usmereni trgovcima i potrošačima. Cilj kao generiranje prve kupovine, poništenje učinaka konkurencije, povećanje izložbenog prostora, podjednako se odnose na trgovce kao i na potrošače. Ciljevi moraju biti specificirani da bi se mogli meriti učinci. Na primer, povećanje prodaje uopšteno je nedefiniran cilj dok je povećanje prodaje na postojećem tržištu od 25% u tekućoj godini specificiran cilj koji nam daje temelj za merenje rezultata.

UVOD 1
1.1 Metode unapređenja prodaje na Internetu 2
1.2 Plan istraživanja 6
1.3 Upitnik 6
1.4 Pregled podataka i analiza odgovora 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13
Prilog: grafički prikaz istraživanja 14

Osnove današnjih modernih informacionih sistema mogu se pronaći u dalekoj prošlosti. Iako bi poređenje, u kvalitativnom, kvantitativnom, ali i u svakom drugom smislu, bilo gotovo nemoguće, u osnovi svih ovih sistema se nalazi generisanje potrebnih, relevantnih, pouzdanih i pravovremenih informacija. Generisanje i distribucija informacija unutar informacionog sistema, nezavisno od njegove tehnološke osnove, u suštini podrazumeva prikupljanje podataka iz različitih izvora radi unošenja u sistem, razvrstavanje, evidentiranje, kalkulaciju i ostale postupke obrade podataka radi njihove transformacije u pogodan oblik za upotrebu, kao i distribuciju i prezentovanje informacija korisnicima.

Suština ovog procesa sadržana je i u tzv. poslovnim informacionim ili integrisanim informacionim sistemima - ERP - Enterprise Resource Planning Systems.
Reč je o integrisanim poslovnim aplikacijama za podršku poslovanju, koje se koriste u različitim delovima preduzeća i kod kojih se svi podaci čuvaju u jednoj bazi podataka, čime omogućavaju preduzećima efikasnu kontrolu osnovnih poslovnih funkcija, ali i planiranje strateških akcija.

UVOD 3
1 Projekat OPENERP Fiskalni POS 4
1.1 Predmet projekta 4
1.2 Cilj projekta 4
2 Prikaz open source rešenja 4
3 Prikaz modula "Blagajna" 6
4 Korišćenje modula "Blagajna" 9
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15
PRILOZI 16

Sistemi za podršku odlučivanja počinju da se razvijaju nastankom programskih jezika IV generacije i tzv. generatora aplikacija. To su sistemi koji pomažu rukovodstvu da rešavaju probleme koji nisu struktuirani, odnosno koji nisu rutinske prirode, već su jako specifični. Korišćenje inforamacija je veoma fleksibilno.

Osnovna karakteristika ovih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama sistema i da pružaju mnoge važne prednosti u odonsu na predhodne vrste informacionih sistema u vidu:
- Raznovrsnog izveštavanja
- Korišćenja grafičkih i drugih izlaznih mogućnosti
- Smanjivanje obima štampanih dokumenata
- Eliminacija većeg dela papirne dokumantacije na izlazu
- Uvođenja elektronske pošte, itd.

1. Uvod 3
2. Sistem za podršku odlučivanju 4
2.1 Pojam i opšte karakteristike odlučivanja 4
2.2 Globalni proces odlučivanja 4
3. Sistemi za podršku u odlučivanju 5
3.1 Informacioni sistem kompanije i dss 6
3.2 Sposobnosti dss i osnovne komponente 6
4. Grupni sistemi za podršku odlučivanju - GSPO 9
5. Ekspertni sistemi - ES 11
6. Hibridni sistemi - HS 13
7. Skladište podataka 15
8. Perspektiva i upotreba informacionih sistema 17
8.1 Savremeni sistemi za podršku menadžmentu 17
8.2 Veštačka inteligencija 18
4. Zaključak 19
5. Literatura 20

Da bi se što više približili temi ovog seminarskog rada, vratimo se nakratko u prošlost. Potreba za komuniciranjem oduvek postoji. U praistorijsko doba ljudi su se sporazumevali spojem neartikulisanog govora i gestikulacije, da bi nakon nekoliko hiljada godina čovek počeo da komunicira arikulisanim govorom. Nakon toga postavlja se pitanje komuniciranja na daljinu.

Indijanci su korisili prazna debla, da udarajući u njih, prenesu poruku na daljinu. Nakon toga koristili su dimne signale što otvara eru vizuelnih komunikacija. Prvo ozbiljnije rešenje predstavlja svetlosnatelegrafija koju je usavršio francuski naučnik Klod Šap. U Francuskoj je 1793. godine, a kasnije i u drugim evropskim zemljama, počela izgradnja na uzvišenim mestima, kula sa pokretnim polugam a pored izvora svetlosti, pomoću kojih suotpremani ugovoreni znaci (Šapova azbuka). Ubrzo se postavlja problem dometa takvih veza, koje su bile ograničene na domet optičke vidljivosti. Taj problem se rešava postavljanjem više ovakvih primo-predajnih stanica. To je donekle rešilo ovaj problem, ali ljudske potrebe rastu i zadatak je postavljen. Uspostaviti vezu preko Atlantika.

UVOD 1
1 Nastanak i razvoj mobilne telefonije 1
1.1 Mobilna telefonija Srbije 3
1.2 Telenor Srbija 6
1.3 VIP Mobile 7
2 Opis tehnologije mobilne telefonije 9
2.1 Osnovne karakteristike svih uređaja mobilne telefonije 9
2.2 Primeri uređaja i njihove mogućnosti - HP iPAQ 610c 11
2.3 Blackberry 12
2.4 Predviđanje razvoja 13
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18

Bežične lokalne računarske mreže (WLAN- engl.-Wireless Local Area Network) su sve popularnije zbog jednostavnog načina primjene, velikih mogućnosti pristupa mreži kao i zbog toga što se njihovom primjenom kao što samo ime kaže izbegava skupo i dugotrajno kabliranje prostora u koji se želi postaviti lokalna računarska mreža a istovrijemeno omogućava velika mobilnost korisnika unutar prostora pokrivenog signalom WLAN-a.

Zbog tih svojih osobina bežične LAN mreže su sve zastupljenije kao rješenja u mnogim organizacijama i kompanijama pogotovo u onim sa manjim brojem zaposlenih kao i onim firmama koje za svoj rad koriste iznajmljen poslovni prostor i kojima se ne isplati ulaganje u fiksno kabliranje i umrežavanje računara na klasičan način.

1. UVOD 3
2. UOPŠTENO O BEŽIČNIM MREŽAMA 4
3.VRSTE BEŽIČNIH MREŽA 6
4. BEZBJEDNOST I ODRŽAVANJE BEŽIČNIH MREŽA 9
5. ZAKLJUČAK 22
6. LITERATURA 24

Informaciona tehnologija je pojam kojim opisujemo delove i programe koji nam omogućavaju pristupanje, preuzimanje, organizovanje, manipulisanje i predstavljanje informacija elektronskim putem. Digitalni sadržaji, on-line usluge, računarske mreže, digitalna televizija, hipermedijski programi, programske podrške i usluge, mobilna telefonija i drugi sadržaji pripadaju današnjici i deo su informatičkog društva. Sve gore nabrojano zajedno se naziva informacionim i komunikacionim tehnologijama. Globalno informaciono društvo ne bi bilo kompletno bez informaciono-komunikacione tehnologije, jer je ona direktno vezana za sve aspekte društvenog razvoja.

Komercijalizacija Interneta i razvoj globalne ekonomije doprineli su stvaranju novog koncepta u poslovanju sportskih organizacija i sporta uopšte. Integracija velikog broja informacionih sistema i mreža dovela je do globalizacije poslovanja preko globalne računarske mreže. Uspešnost poslovanja košarkaške organizacije zavisi od pronalaženja mesta u svetskoj podeli rada, čime se postaje deo globalnih poslovnih procesa, a što zahteva poslovanje u informatizovanom poslovnom okruženju.

UVOD 3
1 Informaciona tehnologija i košarka 4
1.1 Razvoj informacione tehnologije 4
1.2 Zadaci informacione tehnologije 5
2 Primena informacionih tehnologija u košarci 5
2.1 Uvođenje informacione tehnologije u košarku 5
2.2 Funkcionisanje informacione tehnologije u košarci 6
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8

Циљ овог пројектног задатка је да студент пре свега буде водич у изради свог пројектног задатка као и да омогући основне информације за израду истог. Пример пројектног задатка сам по себи није довољан да се уради пројектни задатак већ представља надоградњу знања на одржаним вежбама и пружа корисна сазнања у изради пројектног задатка.

Информациони систем ПБТ је имагинарни и представља уграђени задатак на основу којег студенти могу видети основе пројектовања савремених информационих система.

Наведени пример информационог система биће решен путем MySQL базе података, а за моделовање базе података користићемо програм ERWin. Рад са SQL-ом и MySQL базом података као и ERWin и њима сличним решењима дат је на вежбама стога у даљем тексту неће бити посебно разматран.

УВОД 1
О пројектном задатку 1
Опште о информационом систему 2
Прикупљање података 2
Опис рад информационог система 2
Нормализације и нормалне форме 3
Прва нормална форма 3
Друга нормална форма 4
Трећа нормална форма 4
Денормализација 4
Правила интегритета 4
Моделовање података 5
Основа за моделовање 6
Концептуални дијаграм моделовања података 6
Логички дијаграм моделовања података 7
физички дијаграм моделовања података 9
Реализација базе података 10

Cilj ovog seminarskog rada je da prikaze proces izrade jednog informacionog sistema. Kao predmet rada odabrano je preduzeće koje se bavi prodajom računara i računarske opreme.

Prva faza projektovanja informacionog sistema je pregled trenutnog stanja preduzeća i njegove organizacione strukture da bi se utvrdile mogućnosti i zahtevi. Druga faza je modeliranje informacionog sistema u UML alatu i treća faza je da se tako napravljeni model realizuje u programskom jeziku u po izboru – C#.

1. Uvod 3
2. Opis posla 3
3. Razvoj softvera 3
1. Analiza unapređenja rada preduzeća 3
2. Dizajniranje softverskog sistema 3
3. Kreiranje baze podataka 4
4. Implementacija i programiranje 4
4. UML 5
1. Use Case Diagram 5
2. Sequence Diagram 6
3. Communication diagram 7
4. Class diagram 8
5. Activity diagram 9
6. Conceptual data model 10
7. Physical data model 10
5. Instalacija aplikacije 12
6. Izgled aplikacije 15

Jedna od osnovnih karakteristika savrijemenih brodova za pomorska krstarenja ogleda se u tome što brod postaje destinacija za sebe. Posebne vrsta krstarenja - krstarenja oko svijeta, tematska krstarenja, pustolovna krstarenja (ekspjedicijsko-istraživačka, krstarenja jedrenjacima i ostalim specijalizovanim brodovima), mini krstarenja kao i segment “incentive” krstarenja i konferencija - danas su sve češći na tržištu i privlače veliko zanimanje putnika. Upravo različitost vrsta pomorskih krstarenja omogućuje putnicima s posebnim interesima da pronađu prostor za sebe, ali istovrijemeno daje i određenu posebnost samom brodu. Takođe, ova diverzifikacija ide u prilog otklanjanju i nadvladavanju stereotipnih predstava koje se, još uvijek, vezuju za krstarenja.

Izgradnja novih, velikih brodova za krstarenja te opšti rast ponude kapaciteta i širenje tržišta, imaju za posljedicu smanjenje cijena krstarenja u određenim segmentima ponude, tako da ona postaju dostupna sve širem broju potencijalnih korisnika. Prosečni konzumenti kružnih putovanja više nisu penzioneri – danas su to mahom parovi, osobe od pedesetak godina, sa univerzitetskim obrazovanjem i natprosečnim primanjima, koji na kružno putovanje vode cijelu porodicu, a procjenjuje se da će se prosečna starosna granica u idućem razdoblju i dalje postupno smanjivati. Od kada je kruzing prestao da bude namjenjen samo ,,povlaštenima” i postao proizvod masovnog turizma, sve je učestalija pojava ponovljenih putovanja kruzerima, čak i na istim itinererima. Ta činjenica ima uticaja na sljedeće: prvo, smanjuje se broj silazaka putnika u destinacijama koje kruzeri obilaze, drugo, putnicima se stalno mora nuditi nešto novo (na brodu i u destinacijama), kako bi i oni koji su na ponovljenim putovanjima bili što zadovoljniji i treće, moraju se osmišljavati novi itinereri, namjenjeni posebnim željama pojedinih tržišnih segmenata.

UVOD 1
Sažetak 2
1 Informacioni sistemi 2
2 Informacioni sistemi na turističkim brodovima 4
2.1 Implementacija informacionih sistema za nadzor i upravljanje 4
2.1.1 Nabavka opreme 6
2.1.2 Korisnički zahtevi 7
3 Primjer slučaja – kompanija Fidelio Cruise 9
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14

Informacioni sistem se može definisati kao set međusobno povezanih komponenti koje funkcionišu zajedno u procesu izbora, prerade, skladištenja i slanja informacija, a u cilju pomoći donošenju odluka, kooriniranju i kontroli u organizaciji.

IS služe i kao pomoć menadžerima i zaposlenima u analiziranju problema, razvijanju (kreiranju) novih proizvoda. Takođe, IS sadrže informacije o značajnim ljudima, mjestima i elementima u organizaciji, ali i u njenom okruženju.
IS pomoću tri aktivnosti proizvode informacije koje su potrebne organizaciji za donošenje odluka, kontrolu operacija, analizu problema, kreiranje novih proizvoda i usluga. Ove aktivnosti su: ulaz (podrazumijeva sakupljanje neobrađenih podataka iz organizacije i okruženja), procesiranje (prerada prikupljenih (neobrađenih) podataka u razumljivije, korisnije oblike) i izlaz (odnosi se na transfer podataka ljudima ili aktivnostima kojima su potrebni). IS zahtijevaju i povratnu informaciju, koja podrazumijeva da „izlaz“ odlazi do određenih članova organizacije koji će ih vrijednovati ili napraviti ispravke u fazi izlaza.

Informacioni sistemi su u svojoj kratkoj istoriji prošli kroz nekoliko faza razvoja, koje danas uglavnom možemo sintetizovati na sljedeći način:
1.elektronska obrada podataka- EOP
2.upravljački informacioni sistemi-UIS
3.sistemi za podršku odlučivanja- SPO
4.ekspertni sistemi- ES

1. UVOD 2
2. INFORMACIONI SISTEMI U MENADŽMENTU 3
2.1 Neautomatizovani informacioni sistemi........... 4
2.1.1 Proizvodna dokumentacija................. 5
2.2 Elektronska obrada podataka 8
2.3 Upravljački informacioni sistemi 8
2.3.1 Upravljački podsistem proizvodnje.........10
2.3.2 Upravljački podsistem marketinga...........11
2.3.3 Upravljački podsistem finansija..........11
2.3.4 Upravljački podsistem kadrova...........12
2.3.5 Upravljački podsistem kadrova........12
2.3.6 Upravljački podsistem za top menadžere.........12
2.4 Sistemi za podršku odlučivanju............13
2.4.1 Struktura sistema za podršku odlučivanju..........13
2.4.2 Podsistem za upravljanje podacima............14
2.4.3 Podsistem za upravljanje modelima...............14
2.4.4 Podsistem za upravljanje znanjem.............. 15
2.4.5 Podsistem-korisnički interfejs.............. 15
2.4.6 Klasifikacija sistema za podršku odlučivanju............. 15
2.4.7 Prednosti i ograničenja SPO-a.............. 16
2.5 Ekspertni sistemi................................16
2.5.1 Podjela ekspertnih sistema................16
2.5.2 Osobine ES...........................17
2.5.3 Prednosi i slabosti ES...............17
2.5.4 Primjena ES......................................17
2.5.5 Struktura ES.......................18
2.5.6 Arhitektura ES.................... 18
2.5.7 Uvođenje ES u rad............. 18
2.7 Hibridni sistemi..........................19
2.8 Skladište podataka......................19
2.9 Vještačka inteligencija.....................20
3. ZAKLJUČAK.........................21
LITERATURA.................22

Kada govorimo uopsteno o informacionim sistemima većina autora polazi od automatske obrade podataka i u definicijama se obično nabrajaju komponente, delatnosti i svojstva informacionog sistema. Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo definisati kao sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave.

Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se sistem u čiju opremu su uključeni i računari i u takvim sistemima neki procesi se ne mogu automatizovati već se i dalje moraju obavljati ručno ili uz direktno učešće ljudi.

Na integrisani informacioni sistem možemo gledati kao na fabriku za proizvodnju informacija. U takvoj fabrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka. Pri tome koriste naučne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje zadataka i računare kao sredstvo za realizaciju rešenja. Računari najčešće služe za brzo i tačno rešavanje zadataka koji se mogu formalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi rešenja.

UVOD 3
1 Integrisani informacioni sistemi 4
1.1 Upravljanje integrisanim informacionim sistemima 5
1.2 Tokovi informacija u integrisanom informacionom sistemu 6
1.2.1 Sistemi za upravljanje lancima snabdevanja (SCM) 7
2 Marketing informacioni sistemi 10
2.1 Model marketing informacionog sistema 14
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18

Ekspertni sistemi predstavljaju inteligentne računarske programe koji sadrže "ekspertsko" znanje, to jest, znanje kakvo bi imao i stručnjak (ekspert) iz te oblasti. Ekspertni sistemi znanje smeštaju u bazu znanja koji se koristi preko mehanizama zaključivanja. Razlog za primenu ekspertnih sistema je da znanje iz raznih specifičnih oblasti ljudske delatnosti postane dostupnije kroz primenu računarskih programa. Oni ne mogu potpuno zameniti ljude eksperte, naročito u pogledu kreativnosti, i korištenja opšteg znanja (iz običnog života i drugih oblasti), ali oni imaju i neke od prednosti nad ljudima, ljudsko znanje može vremenom da se gubi naročito ako se često ne koristi.

Ekspertni sistemi se primenjuju u sledećim oblastima:

- upravljanje indistrijskim procesima,
- praćenje rada medicinskih uređaja,
- autonomno kretanje vozila (na zemlji i vodi),
- automatski piloti,
- upravljanje satelitima,
- nadgledanje instalacija,
- operativno i taktičko upravljanje vojnim operacijama na bojnom polju,
- analize složenih finansijskih trasakcija
- naftnim platformama
- za detekciju bušotina nafte.

UVOD…………..1
1. Inteligentni informacioni sistemi u savremenom poslovanju.......6
1.1 Microsoft Agent.................9
1.2 Primer korišćenja MS Agent tehnologije......13
ZAKLJUČAK.........24
LITERATURA……………25

Tokom 1990 započeti su prvi radovi na razvijanju ERP (Enterprise Resource Planning) sistema koji su uneli revoluciju u praćenje poslovanja. ERP je bio naslednik MRP sistema koji su trebali da planiraju proizvodnju, ljudske resurse, marketing i finansije. Velika prednost ERP sistema je u tome što su sve ove aktivnosti automatizovane i međusobno povezane čime se dobijaju veliki menadžerski efekti i smanjuju operativni troškovi.

ERP sistemi su stekli popularnost tokom 1994, godine kada je SAP, nemačka kompanija sastavljena od bivših IBM inženjera razvila ERP sistem poznat kao SAP (Systems, Aplications, Products) R/3. SAP je razvijan kao multinacionalni, multijezični i sistem nezavistan od operativnog sistema, hardvera i prozvođača baza.

UVOD 3
1.1 Informacioni sistemi 4
1.2 ERP 6
1.2.1 Karakteristike ERP sistema 8
1.2.2 Upotreba ERP sistema 12
1.2.3 Komponente i podsistemi informacionog logističkog sistema ERP 14
1.3 Primena SAP ERP informacionog sistema u kancelarijskom poslovanju 18
1.4 Enterprise Resource Planning 18
1.5 SAP – Struktura baze podataka 21
1.6 Graphic User Interface 22
1.7 Komponente SAP sistema 25
1.8 Problematika automatizacije poslovanja 30
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20

Analiza sistema pretpostavlja misaonu dekompoziciju sistema, tj. sistem se razlaže na jednostavnije elemente, koji sadrže samo delove elemenata sistema i delove funkcija.
Analiza sistema u osnovi predstavlja skup aktivnosti nužnih u osmišljavanju i izgradnji informacionog sistema (IS).

Uobičajeno su podjeljeni u pet glavnih grupa aktivnosti:

(1) Utvrđivanje informacionih potreba;
(2) Analiza postojećeg informacionog sistema (IS);
(3) Definisanje zahtjeva koji se postavljaju pred novi IS;
(4) Oblikovanje novog IS-a;
(5) Definisanje projektnih zadataka za keiranje baze podataka i programa.

1 Uvod 3
2 Analiza sistema 5
2.1 Pojam analize sistema 6
3 Strukturna analiza sistema 14
3.1 Specifikacije SSA 16
3.2 Specifikacije IS 17
3.3 Karakteristike DTP 18
3.4 Dekompozicija DTP 19
3.5 Pravila dekompozicije 21
3.6 Primjer dizajniranja DTP 21
4 Heuristike strukturne analize sistema 25
5 Zaključak 30
6 Literatura 31

U poslednjih nekoliko godina kompanije su počele da shvataju važnost informacione tehnologije i da je prepoznaju kao osnovnu ključnu funkciju sa jasnim i velikim uticajem na uspeh poslovanja.

Kada je kompaniji potrebno da nabavi nešto pre svega treba da stvori opis proizvoda ili usluge, zatim da pronađe dobavljača za to, zatim da od njega zatraži cenu i uslove, potom da pošalje porudžbenicu, zatim da pregovara oko detalja kao što su organizacija transporta, specijalni uslovi isporuke, zatim da organizuje finansijski deo kupovine, da obavi sredstva, izvrši plaćanje itd.. U prošlosti za ovo je bilo potrebno mnogo papirologije koja je čak i najjednostavniju transakciju činila komlikovanom, skupom i vremenski dugom. U poslednjih par decenija tehnologija je revolucionarno promenila ovu komunikaciju zamenjujući beskrajne ručne operacije automatskim, elektronskim operacijama.

Sistem EDI se pojavio 90 godina prošlog veka, a već 1997. je oko 2000 kompanija samo u V. Britaniji koristilo njegove prednosti. Elektronska nabavka, kretanje roba i usluga kroz intranet, ekstranet i internet modele omogućila je trenutni pristup svakom snabdevaču bez obzira na njegovu lokaciju, dostupnu u svako doba sa trasnsparentnim tržištem i niskim cenama koštanja i transakcija. Elektronska trgovina se proširila kao pečurke posle kiše. Pojavio se email, praćen e – biznisom, e – trgovinom, e - prodajom, e- veletrgovinom, e - logistikom, i kako napreduje uskoro će biti "e - bilo šta".

UVOD 1
1.1 Naziv i sedište firme 3
1.2 Delatnost firme 3
1.3 Definisanje problema 4
2 Snimak postojećih tokova informacija 5
2.1 Organizaciona struktura 5
2.2 Kvalifikaciona struktura 6
2.3 Tokovi informacija 10
2.4 Analiza postojećeg stanjе hardwar-a i software-a 10
2.4.1 Postojeća baza podataka 11
3 Predlog savremenog rešenja tokova informacija 21
3.1 Predlog rešenja 21
ZAKLJUČAK 26
LITERATURA 27

Ljudsko društvo je krajem prošlog i početkom novog milenijuma doživelo najbrže promene u svojoj istoriji. U ovom periodu promenjen je način obavljanja mnogih delatnosti, nastupile su promene u strukturi rada, na tržištu i u drugim oblastima. Time je industrijsko društvo evoluiralo u informatičko. Ovakve tehnologije omogućile su neuporedivo brži protok roba i usluga. Moderne tehnologije su uticale na značajne promene u oblasti platnog prometa. U strukturi sredstava plaćanja danas dominiraju plastični, elektronski, mobilni i virtualni novac. Trgovina i bankarstvo se u sve većem obimu odvijaju putem korišćenja kompjuterskih i telekomunikacionih mreža i uređaja baziranih na visokim tehnologijama. Ove promene neminovno su dovele i do novih oblika kriminala. Povećana je frekvencija vršenja krivičnih dela kojima se iz koristoljubivih motiva zloupotrebljavaju visoke tehnologije.

Rizici kojima su se bankarsko poslovanje i platni promet izložili zbog profita zahtevali su izmene zakonske regulative na međunarodnom i nacionalnom nivou. Nesporno je da bi visina štete bila mnogo velika da se ne primenjuje čitav niz bezbednosnih procesa i zaštitnih mera u cilju onemogućavanja i sprečavanja vršenja krivičnih dela kojima se zlouporebljavaju moderna sredstva bezbednosnog plaćanja. Iskustvo govori da se kriminalci vode idejom "najmanjeg rizika, a najvećeg profita". Oni paralelno sa razvojem novih tržišta u oblasti poslovanja platnim karticama vrše migriranje procesa zloupotreba istih.

UVOD 3
1 Zloupotreba platnih kartica 4
1.1 Istorija platnih kartica 4
1.2 Bezbednost i zloupotreba platnih kartica 6
1.3 Elementi zaštite platnih kartica 9
2 Kriminal na bankomatima 11
2.1 Upotreba i rad bankomata 11
2.2 Kriminal na bankomatima 16
2.2.1 Krađa bankomata i lažni bankomati 16
2.2.2 Skimovanje 17
2.2.3 Libanske klopke 20
2.2.4 Lažna tastatura 20
3 Vrste zaštita bankomata i platnih kartica 21
ZAKLJUČAK 26
LITERATURA 29

Danas kad poredimo poslovanje preduzeća nekad i sad, sadašnja situacija globalnog poslovanja i velike konkurencije puno toga je promenila u pristupu i odnosu s klijentima. Potrošači, korisnici raznih usluga i ostali klijenti imaju na rapolaganju široku ponudu na tržištu. Može se reći da i u najboljim okolnostima zadržati klijenta nije ni malo lako, ma kako to na prvi pogled izgleda čudno. Kao ilustracija može poslužiti činjenica da kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država svakih pet godina gube gotovo polovinu svojih klijenata. To je direktan gubitak za preduzeće, a uz činijenicu da pridobijanje novog klijenta ili kupca košta deset puta više nego zadržavanje postojećeg klijenta dovoljno govori da zapostavljanje klijenta može mnogo da košta. Sa druge strane imati lojalne klijente podrazumeva obezebeđen dugoročan odnos s korisnikom na bazi poverenja koji u krajnjem slučaju osigurava profit. Stoga se borba za klijenta postavlja kao jedan od najvažnijh zadataka koji stoje pred današnjim preduzećima. Bez obzira koliko je uspešno preduzeće, neinvestiranje u CRM sisteme (Costumer relationship managament) svakako predstavlja rizik po budućnost preduzeća. Posledica takvih okolnosti je nephodnost uspostavljanja adekvatnih odnosa s kljentima.

Potreba za boljim razumevanjem ponašanja korisnika i interes za one korisnike koji mogu doneti dugoročniji profit se razvojem CRM strategije pojačao i evoluirao. Ljudi u prodaji su tradicionalno bili trenirani za pridobijanje novih korisnika, ili korisnika konkurencije, uz ogromnu podršku masovnog advertajzinga i promocija proizvoda. Danas taj pristup je evoluiran i načinjen je prelaz iz pristupa zadobijanja korisnika u pristup zadržavanja korisnika. Kao posledica, javlja se potreba za novim setom različitih alata. Uspešna preduzeća pridobijaju, zadržavaju što duže, i prate svoje klijente osiguravajući sebi perspektivu upravo kroz pravilan tretman tih odnosa. Povećano zanimanje preduzeća za CRM je izazvao Frederick Reichheld koji je pokazao kako se veliki porast profita moze ostvariti malim stepenom povećanja interesa za upotrebu.

UVOD 1
1 Elektronsko bankarstvo 4
1.1 Počeci i razvoj elektronskog poslovanja 4
1.2 Elektronska trgovina 9
1.2.1 Plaćanje na Internetu – elektronsko bankartsvo 15
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18

Elektronsko tržište je elektronski sistem koji podržava makar jednu od funkcija klasičnog tržišta: identifikaciju partnera sa kojim će se trgovati, pretraživanje proizvoda, pregovaranje o ceni i uslovima prodaje, obavljanje trgovačkih transakcija, plaćanje, isporuku, pružanje podrške kupcu u održavanju i rešavanju problema sa proizvodom. Za elektronsko tržište koriste se najčešće termini tržišno mesto (electronic marketplace) i elektronski tržišni prostor (electronic marketspace). Postoji više poslovnih modela elektronskih tržišta.

Elektronska prodavnica (e-shop) je web mesto za oglašavanje proizvoda i usluga preduzeća, a postepeno počinje da se koristi i za oglašavanje i plaćanje. Prihodi elektronske prodavnice, koja radi 24 h, potiču od niže cene poslovanja, povećanja prodaje, i jeftinije reklame.
Elektronski nabavni centar (e-procurment), velikog preduzeća ili javne institucije omogućuje ponudu i kupovinu većih količina robe ili usluga. Time se postiže veći izbor dobavljača, niže nabavne cene i viši kvalitet i jeftiniji postupak nabavke.

Elektronski prodajni centar predstavlja kolekciju elektronskih prodavnica, koje omogućuju standardizaciju nekih transakcija (npr, plaćanja). Ti centri mogu biti specijalizovani za određeni segment tržišta, pa tada nude i specifične dodatne servise kao što su odgovori na često postavljanja pitanja, diskusione grupe ili korisničke grupe.

Uvod 2
ELEKTRONSKO TRŽIŠTE 3
KARAKTERISTIKE DIGITALNOG TRŽIŠTA 3
Šta je elektronsko poslovanje ? 4
Šta je e-marketing ? 5
Globalna situacija 5
TRŽIŠTA 7
Tržište poslovnih organizacija (BTB) 7
Tržište potrošača (BTC) 9
Karakteristike i ponašanje Internet korisnika 10
SEGMETNACIJA ELEKTRONSKOG TRŽIŠTA 15
Geografski segmenti 15
Demografski segmenti 16
Psihografska segmentacija 17
Bihejvioristička segmentacija 17
Segmenti prednosti 18
Stepen upotrebe 19
Literatura 20