Основни циљ економског развоја савременог друштва је стварање тзв. предузетничког друштва, тј. такве привредне ситуације у којој доминирају јака домаћа предузећа чији су носиоци јаке личности, предане послу, истрајне итд..
У оваквом окружењу, основне вредности постају знање, иновације, идеје, технологије и предузетништво, односно менаџмент активности се јављају у свом изворном облику, уз потпуно рационалне стратегије, планирање и доношење одлука. Основни предуслов за овакву поставку привреде представљају унапред смишљени планови деловања појединачних предузећа – бизнис планови.

Бизнис план је основни образац деловања предузећа у оквиру свог окружења. Помоћу адекватно направљеног бизнис плана може се деловати на прави начин у право време и избећи изненађења и непланиране активности. На основу овога се може закључити да је основна сврха бизнис плана да обезбеди да се дефинисани циљеви пословања претворе у стварност, уз минимализацију евентуалних негативних последица.

1.УВОД 1
2.БИЗНИС ПЛАН 2
2.1.ЕЛЕМЕНТИ БИЗНИС ПЛАНА 2
3.ИНОВАЦИЈЕ И ИНОВАЦИОНИ ПРОЦЕСИ 5
4.ЗАВРШНИ РАДОВИ НА БИЗНИС ПЛАНУ 6
4.1.СРАВЊАВАЊЕ БИЗНИС ПЛАНА 6
4.2.РЕАЛИЗАЦИЈА И РЕЗИМЕ БИЗНИС ПЛАНА 6
5.МАРКЕТИНГ ПЛАН 7
5.1.ЦИЉНО ТРЖИШТЕ 8
5.2.МАРКЕТИНГ СТРАТЕГИЈА 9
5.3.МАРКЕТИНГ МИКС 10
6.ФИНАНСИЈСКИ БИЗНИС ПЛАН 12
6.1.САДРЖИНА И ЗАДАЦИ ФИНАНСИЈСКОГ
БИЗНИС ПЛАНА 12
6.2.ОСНОВНА НАЧЕЛА ПЛАНИРАЊА КОД
ФИНАНСИЈСКОГ БИЗНИС ПЛАНА 12
6.3.СТРУКТУРА ФИНАНСИЈСКОГ БИЗНИС ПЛАНА 13
6.4.ЕЛЕМЕНТИ ФИНАНСИЈСКОГ БИЗНИС ПЛАНА 13
7.ЗАКЉУЧАК 15
8.ЛИТЕРАТУРА 16

Investitor se odlučio za izgradnju ,,AUTO CENTRA SPEEDY,,
Glavno investiciono ulaganje je u osnovnu delatnost budućeg autocentra, a to je TEHNIČKI PREGLED, odnosno kontrola ispravnosti motornih vozila.
Objekat za vršenje tehničkog pregleda je projektovan u skladu sa Zakonom o bezbednosti u javnom prevozu i Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila.

Projektno tehnička dokumentacija je urađena u skaldu sa zakonom i overena od strane nadležnog organa a dobijena je i dozvola za gradnju.
Dodatno investiciono ulaganje je u radionicu I opremu za kompijutersku dijagnozu kvara na motornim vozilima.
Vremenom će se u skladu sa potrebama tržišta autocentar biti nadograđivan sa dodatnim delatnostima. Vulkanizerske usluge, prodaja rezervnih delova, prodaja automobila…

1.Plan pozicijoniranja....................2
1.1.Rezime.............................2
1.2.Uslovi privređivanja..............3
1.3.Opravdanost ulaganja...........3
1.4.Misija..................................3
1.5.Vizija...........................................4
1.6.Ocena sopstvenih sredstava.............4
2.Menadzment plan....................4
2.1.Plan proizvoda..................4
2.2.Plan privrednih aktivnosti...............5
2.3.Plan kadrova................5
2.4.Plan poslovnog prostora...........5
2.5.S.W.O.T.............................6
2.6.Prikaz menadžmenta................7
2.7.strategija razvoja................8
2.8.Plan zaštite biznisa...............8
3.Marketing plan.................9
3.1.Analiza tržišta....................9
3.2.Ciljno tržište........................10
3.3.specifičnost tržišta..................10
3.4.Konkurencija....................10
3.5.Izvori snabdevanja.....................11
3.6.Plan promocije................12
3.7.Plan cena..............................12
4.Finansijski plan.......................13
4.1.Plan sredstava i izvora sredstava........13
4.2.Plan troškova.................14
4.3.Obaveze prema izvorima finansiranja..........14
5.Izvodljivost Biznis plana............15
5.1.Preispitivanje sebe....................15

Turističke agencije su odigrale prvorazrednu ulogu u procesu pretvaranja turizma u masovni fenomen. One su to postigle smanjenjem cena turističkih usluga i povećanjem njihovog kvaliteta.

Potražnja za turističkim uslugama je prostorno odvojena od turističke ponude. Ako se ovome doda i to da je potražnja za putovanjima umanjena u smislu postojanja velikog broja njenih nosioca i da u procesu zadovoljenja potreba domaćih i stranih turista ucestvuje veliki broj raznih delatnosti, onda se može sagledati značaj povecanja turističke tražnje i ponude na bazi delatnosti specijalizovanih organizacija u oblasti posredovanja između potražnje i ponude. Turističke agencije se javljaju kao najrasprostranjeniji oblik posredovanja između turističke potražnje i ponude. Ovakva uloga turističkih agencija zahteva da one dobro poznaju sve elemente vezane za turističku tražnju i ponudu, kao i to da su u stanju da sadašnje i potencijalne turiste snabdevaju neophodnim informacijama za poduzimanje kvalitetnih putovanja i boravaka u turističkim mestima.

Kao što se vidi, osnovnu delatnost turističkih agencija predstavlja uspešno realizovanje njihove posredničke uloge u turističkom prometu, tj. uspostavljanje »mosta« između turističke tražnje i ponude. Međutim, danas je delatnost turističkih agencija daleko šira i obuhvaća skoro sve sfere pružanja usluga domaćim i inostranim turistima.

1) Uvod
2) Proizvod
3) Tržište
4) Lokacija
5) Zaposlenost
6) Specifikacija osnovnih sredstava
7) Specifikacija obrtnih sredstava
8) Projekcija finansijskog rezultata

Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Finansijska analiza predstavlja istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.

Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno, godišnji izveštaji kompanije, koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora. Uz pomenute, obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godišnjeg izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upućeno akcionarima kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta (Management Discussion and Analysis). Pošto dobro organizovano računovodstvo obezbeđuje sistematsku i hronološku evidenciju poslovnih transakcija i drugih događaja, ono obezbeđuje i zaokruženu sliku efekata poslovnih transakcija u obliku godišnjeg izveštaja. Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom i regulativom propisana obaveza za kompanije, a samim tim i predmet ekonomsko - finansijske analize.

1. UVOD 2
2. IZVEŠTAJI O TOKOVIMA GOTOVINE 3
2.1. Analiza izveštaja o novčanim tokovima (cash flow analiza) 5
3. CASH FLOW ANALIZA PREDUZEĆA 7
3.1. Hotel Lepenski Vir 8
3.2. Restorani Nicefoods 14
3.3. Beo Park 20
3.4. Moskva-Invest 26
3.5. Pragma 32
4. UPOREDNA ANALIZA ODABRANIH PREDUZEĆA ZA POSLEDNJE ANALIZIRANI PERIOD 38
5. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA 40
LITERATURA 42
SPISAK SLIKA I TABELA 43

Prvobitni oblici kontrole zabeleženi su još 3.500 godina pre nove ere. Zapisi civilizacije Mesopotamije pokazuju sitne oznake na stranama brojeva uključenih u finansijske transakcije. Tačke, provere (priznanice), i debele oznake svedoče o sistemu verifikacije. Sličan sistem pokazuju i rani egipatski, jevrejski, persijski i kineski zapisi. Zapisi iz antičke Grčke su pokazivali da su transakcije zahtevale autorizaciju i overu – verovali su u kontrolu finansija. Drevni Rim je uveo “slušanje računa” – jedan funkcioner bi poredio svoje zapise sa zapisima drugog, a cilj je bio sprečavanje prevare. Padom Rima pao je i monetarni sistem kao i finansijske kontrole, sve do ponovnog razvoja Italijanske trgovine tokom 13. veka. Kontrola, ali i revizija, svoj najintezivniji razvoj započinju tokom industrijske revolucije u Engleskoj.

Postoje pretpostavke da reč kontrola ima latinsko poreklo , od izraza conta rotula, dok je u sadašnjem obliku preuzeta iz francuskog jezika od reči controle, što znači pregled knjiga, nadgledanje, proveravanje, i sl.

UVOD 1
1.1 Pojam i definicija interne kontrole 2
1.1.1 Definisanje procesa interne kontrole 3
1.2 Značaj interne kontrole 4
1.3 Vrste internih kontrola 5
1.4 Proces interne kontrole 6
1.4.1 Kontrolno okruženje 7
1.4.2 Sistem kontrole koju primenjuje rukovodstvo 7
1.4.3 Kontrolni postupci 8
1.4.4 Adekvatno razdvajanje dužnosti 8
1.4.5 Odgovarajuća autorizacija transakcija i aktivnosti 9
1.4.6 Adekvatna dokumentacija i zapisi 9
1.4.7 Fizička kontrola nad imovinom i zapisima 10
1.4.8 Kontrola ciljeva 10
1.4.9 Procena rizika 12
1.4.10 Informacija i komunkacija 13
1.4.11 Monitoring 13
1.5 Ciljevi i zadaci interne kontrole 13
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18

Svako preduzeće možemo posmatrati kao određeni finansijski sistem, a dobro znamo da su finansijska sredstva neophodna za otvaranje preduzeća, za njegovo tekuće poslovanje, ali i za razvoj. Da bi se preduzeće moglo osnovati neophodan je inicijalni novac, ali po osnivanju neophodno je obezbediti finansiranje tekućeg poslovanja, a razvoj preduzeća se obezbeđuje novim ulaganjima.Sva imovina i izvori finansiranja, prihodi i rashodi i novčani tokovi preduzeća iskazuju se i prate novčano.

Pošto se preduzeće može posmatrati kao jedan finansijski sistem naravno da je bitna stavka u tom sistemu finansiranje. Finansiranje predstavlja osnov, pokretački faktor, kao i faktor koji omogućava investicije a samim tim i napredak preduzeća.

UVOD 3
1.1 OSNOVI FINANSIRANJA PREDUZEĆA 3
1.1.1 Proces reprodukcije 5
1.1.2 Finansijski resursi 5
1.1.2.1 Sopstvena sredstva 5
1.1.2.2 Resursi nastali operacijama sa hartijama od vrednosti 7
1.1.3 Vrste i izvori finansiranja 8
1.1.4 Načela finansiranja 9
1.1.4.1 Načelo sigurnosti 9
1.1.4.2 Načelo stabilnosti 9
1.1.4.3 Načelo likvidnosti 9
1.1.4.4 Načelo solventnosti 10
1.1.4.5 Načelo rentabilnosti 10
1.1.4.6 Načelo fleksibilnosti 11
1.1.4.7 Načelo rizika finansiranja 11
1.1.4.8 Načelo povoljne slike finansiranja 11
1.1.4.9 Načelo nezavisnosti finansiranja 11
1.2 PRAVILA FINANSIRANJA 12
1.2.1 Vertikalna pravila finansiranja 12
1.2.2 Horizontalna pravila finansiranja 12
1.2.3 Ostala pravila finansiranja 13
1.2.4 Pravilo finansijske poluge 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Finansijski saldo u javnom sektoru predstavlja odnos prikupljenog i potrošenog u domenu poreskih prihoda i rashoda koji se tiču državne potrošnje u cilju zadovoljavanja opštih interesa, podele plata državnih službenika itd. U današnjim uslovima svetske ekonomske krize finansijski saldo je veoma bitan.

Minus u saldu je danas veliki problem država širom sveta, pa tako se veoma vodi računa o finansijskom saldu i podešava se da u kontinuitetu ne predstavlja opterećenje za državnu kasu koja teži pozitivnim rezultatima, a time i da isprati potrebna davanja koja se tiču javnog interesa. U ovom radu će sa aspekta teroije biti analizirano šta to čini saldo i kako se računa i prikazuje.

1 UVOD - 2 -
2 FINANSIJSKI SALDO U JAVNOM SEKTORU - 3 -
2.1 Prihodi - 4 -
2.2 Rashodi - 4 -
2.3 Saldo - 5 -
2.4 Finansijski saldo i deficit - 9 -
3 ZAKLJUČAK - 12 -
4 LITERATURA - 13 -

Termin finansije potiče iz srednjovekovnog latinskog jezika čije su reči finantio, financi, finansija, reminoria označavale plaćanje. Finansije proučavaju novčane odnose u vezi sa mobilizacijom (prikupljanjem), raspoređivanjem i trošenjem (upotrebom) novčanih sredstava za zadovoljavanje brojnih potreba privrede i društva.

Poslovne finansije, odnosno finansije preduzeća proučavaju:

1. sistem novčanih tokova u poslovnoj reprodukciji (kružno kretanje novčanih sredstava u sferi proizvodnje, razmene, raspodele i potrošnje)
2. finansijske odnose između preduzeća i ostalih ekonomskih subjekata u privredi i vanprivredi i finansijske odnose unutar preduzeća
3. prikupljanje, čuvanje, raspodelu i upotrebu finansijskih sredstava
4. finansiranje tekućih i razvojnih potreba i finasiranje programa preduzeća.

1. Uvod 3
2. FINANSIJSKO POSLOVANJE U PREDUZEĆU 3
2.1 Uloga finansija u procesu poslovanja 4
2.2 Glavni i sporedni finasijski ciljevi preduzeća. 5
2.3 Organizacija finansijskog poslovanja u preduzeću 6
2.4 Upravljanje obrtnim sredstvima, zalihama i novcem 6
2.5 Finasijsko planiranje 7
2.6 Zadaci i ciljevi finasijske analize 8
3. BILANS STANJA I BILANS USPEHA 9
3.1 Analiza bilansa 9
3.2 Izveštaj novčanih tokova gotovine 10
3.3 Neto obrtni fond 10
4. Prilog: FINANSIJSKO POSLOVANJE TRGOVINSKOG PREDUZEĆA 10
4.1 Finansijski izveštaji u trgovinskim preduzećima 10
6. Zaključak 18
7. Literatura 19

Strukturu jednog informacionog sistema preduzeća sačinjavaju odgovarajući informacioni podsistemi. Među njima, svakako najznačajniji po ulozi je računovodstveni sistem informisanja, koji egzistira, funkcioniše i deluje po principu povratne sprege, i to, kako na integralni sistem informisanja, tako i na ostale informacione podsisteme.

Bez računovodstvene funkcije proces reprodukcije se ne može bez poremećaja odvijati, ali isto tako ni ona ne može egzistirati izvan njega, bilo u okvirima preduzeća, bilo u širim društvenim okvirima. Znači, računovodstveni informacioni sistem, kao podsistem integralnog sistema informisanja preduzeća, je, ne samo povezan već i, uslovljen ostalim podsistemima sistema informisanja, sa kojima zajedno čini jedinstven sistem informisanja. Područja delovanja pojedinih podsistema integralnog informacionog sistema se dodiruju, delom isprepliću, odnosno u jednom području gde jedan prestaje drugi se nastavlja.

UVOD 3
1 Forenzičko računovodstvo i instrumenti suzbijanja mita i korupcije 4
1.1 Rizici i prevare u računovodstvu 4
2 Forenzičko računovodstvo 6
2.1 Pojam forenzičkog računovodstva 6
2.2 Delokrug rada i vrste forenzičkog računovodstva 9
2.3 Forenzički računovođa 12
3 Instrumenti suzbijanja mita i korupcije 16
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 20

Sa kontinuitetom od više od 170 godina finansijsko izveštavanje predstavlja aktuelan problem. U proteklom vremenskom periodu problem finansijskog izveštavanja je imao tendeciju progresije, i to: u vreme znatnijih monetarnih poremećaja (onakvim kakvi su bili posle svetskih ratova), zatim u vreme pripreme zakonskih tekstova, koji su se odnosili na pitanja obaveza vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje godišnjih izveštaja i polaganja računa, u vreme značajnih poslovnih i finansijskih afera (koje su pored pojedinih privrednih sektora konkretne zemlje, do temelja uzdrmale njihov finansijski sistem u celini).

UVOD 1
1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 1
1.1. Finansijski izveštaji u funkciji upravljanja preduzećem 1
1.2. Statičko shvatanje finansijskog izveštavanja 2
1.3. Dinamičko shvatanje finansijskog izveštavanja 4
1.4. Organsko shvatanje finansijskog izveštavanja 5
1.5. Različiti koncepti tabele finansiranja 7
1.6. Kritički osvrt na finasijsko izveštavanje u našoj praksi 8
2. NEOPHODNOST PROMENA U RAČUNOVODSTVENOJ PROFESIJI 9
3. FINANSIJSKA REVIZIJA U FUNKCIJI POBOLJŠANJA INFORMATIVNIH MOGUĆNOSTI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 10
3.1. Ključni akteri procesa na relaciji ''profesionalna odgovornost – javni interes'' 11
3.2. Izvor gepa informacionih očekivanja 12
3.3. Uloga finansijske revizije u poboljšanju informativne mogućnosti finasijskih izveštaja 14
4. FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U FUNKCIJI 16
POSLOVNO-POLITIČKIH CILJEVA 16
MENADŽMENTA PREDUZEĆA 16
4.1. Strategija bilansa 17
4.2. Taktika bilansiranja 18
5. GLOBALNA HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA 19
5.1. Uticaj istorijskih okolnosti na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima 20
5.2. Direktive EZ o polaganju računa 20
5.3. Harmonizacija računovodstvenih standarda 21
5.4. Harmonizacija standarda revizije 24
5.5. Odnos prema globalnoj harmonizaciji polaganja računa 26
u našoj praksi 26
5.6. Etički aspekt finansijskog izveštavanja i revizije 28
6. WEB PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 28
6.1. Primena zakonskih pravila za finansijsko 29
izveštavanje na Web sajtu 29
6.2. Dostupnost informacija na Web-u 29
6.3. Saglasnost Web prezentacije finansijskih izveštaja sa 30
Opšteprihvaćenim računovodstvenim principima 30
(Generally Accepted Accounting Principles – GAAP) 30
6.4. "Granice" godišnjeg finansijskog izveštavanja na Web-u 30
6.5. Identifikacija konačnog korisnika finansijskih izveštaja 30
6.6. Propisi za priključak kod finansijskog izveštavanja na Web-u 31
6.7. Prošireni poslovni izveštajni jezik (Extensible Business Reporting Language – XBRL) 31
ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 32

Instrumenti monetarne politike su instrumenti putem kojih centralna banka reguliše količinu novca u opticaju i kamatne stope na tržištu novca radi ostvarivanja ciljeva monetarne politike. Dele se na direktne i indirektne. Direktni instrumenti su eskontna stopa, obavezna rezerva, odobravanje kratkoročnih kredita i sl., a indirektni operacije na otvorenom tržištu.

Transmisioni mehanizam monetarne politike predstavlja proces preko koga monetarna politika utiče na makroekonomske agregate kao što su agregatna tražnja, proizvodnja i cene. On se ispoljava kroz različite kanale, utiče na različite agregate i tržišta, promenljivom brzinom i intenzitetom. Identifikacija transmisionih kanala omogućava da se utvrdi najefikasniji skup instrumenata monetarne politike i izbor početka njegove primene.

1. Uvod 3
2. Instrumenti Monetarne Politike 4
3. Prilog: Instrumenti Monetarne Politike Nb Srbije 5
4. Obavezna Rezerva Banaka 6
5. Monetarna Politika I Eskontna Politika 9
6. Regulisanja Kredita Centralne Banke Poslovnim Bankama 10
7. Selektivna Kreditna Politika 10
8. Saradnja Centralne Banke Sa Poslovnim Bankama 11
9. Ograničavanje (Limitiranje) Visine Kredita Poslovnih Banaka 12
10. Politika Minimalne Stope Likvidnosti Poslovnih Banaka 12
11. Politika Otvorenog Tržišta 13
12. Osnovni Pravci Reforme Instrumenata Monetarne Politike 15
13. Zaključak 16
14 Literatura 17

Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju, ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih izveštaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje, kvantificiranje, deskripciju i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.

Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno, godišnji izveštaji kompanije, koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora. Uz pomenute, obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti godišnjeg izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upućeno akcionarima kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta (Management Discussion and Analysis).

1. UVOD 2
2. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU 4
3. ODABRANI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI PREDUZEĆA “HENDI-TEL” 5
4. HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA 11
4.1. Horizontalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 11
4.2. Vertikalna analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 13
5. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA 15
5.1. Pokazatelji likvidnosti 16
5.2. Pokazatelji poslovne aktivnosti 17
5.3. Pokazatelji finansijske strukture 21
5.4. Pokazatelji rentabilnosti 23
6. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE (CASH FLOW ANALIZA) 26
7. Z TEST 31
8. POSLOVNI I FINANSIJSKI LEVERAGE PREDUZEĆA 33
8.1. Poslovni leverage 33
8.2. Finansijski leverage 34
9. ZAKLJUČAK 35
REFERENCE 36
SPISAK SLIKA I TABELA 37

Inventarisanje je proces utvrdjivanja stvarnog stanja imovine na dan ili drugačije rečeno to je postupak merenja, vaganja i brojanja imovine. Inventar je rezultat inventarisanja, tj. detaljan popis imovine, potrazivanja i obaveza na dan. Potrazivanje se potvrdjuje slanjem obrasca drugom preduzecu koje ce da potvrdi svoje obaveze prema nama. Nema urednog bilansa bez inventara. Inventar ima dva zadatka: da kod novonastalih firmi inventar sluzi za prvi bilans a kod drugih za svodjenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. Bilansiranje kao cilj inventarisanja ima za osnovne ciljeve pružanje informacije o stanju i uspehu jednog preduzeća, što istovremeno predstavlja i sredstvo za kontrolu poslovanja.

Da bi ove funkcije mogle da se ostvare, zakonskim propisima je predviđeno da se u svim preduzećima knjigovodstvo vodi na isti način, što znači da ono mora da bude jednoobrazno. U cilju jednoobraznog vođenja, sva preduzeća primenjuju propisan kontni okvir. Znači preduzeća mogu da otvaraju samo one račune i da ih nazivaju onako kako je to propisano kontnim okvirom. U uslovima kada se knjigovodstvo ne vodi pomoću računara, svi računi se u knjigovodstvu otvaraju na izdvojenim, nepovezanim listovima.

UVOD 3
1 Inventarisanje 4
2 Organizacija procesa inventarisanja 7
3 Popisne liste 7
4 Knjiženje viškova i manjkova 9
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Globalizacija, monetarne integracije, deregulacija i nove informatičke tehnologije povećavaju transparentnosti i smanjuju transakcione troškove na tržištu kapitala. Došlo je do brzog rušenja raznih barijera na nacionalnim tržištima, jer globalizacija u sebi sadrži i liberalizaciju odnosa na finansijskim tržištima. Prednosti koje od ovih poslova imaju banke i multinacionalne kompanije su dobro poznate. Ono što je interesantno prosečnom građaninu je mogućnost da se i on uključi u savremene finansijske tokove intenzivnije nego ikad do sada. Dostupnost informacija kroz razne časopise web stranice, on-line brokeraža i bankarstvo omogućili su pristup tržištima iz fotelje.

Više nije potrebno puno novca da bi se ulagalo u hartije od vrednosti jer je to moguće i sa svega nekoliko stotina eura. Nova saznanja omogućavaju i aktivnu ulogu pojedinaca u finansijskim tokovima. Pojedinac preuzima ulogu investitora koji aktivno učestvuje na finansijskim tržištima, prati njihove tokove, preuzima rizike i očekuje finansijske dobitke. Pri formiranju portofolija hartija od vrednosti investitor polazi od tri osnovna cilja: sigurnosti; likvidnosti; prinosa.

UVOD 1
1.1 Načini ulaganja u investicione fondove 2
1.2 Karakteristike investicionih fondova 4
1.3 Prednosti ulaganja u investicione fondove 5
ZAKLJUČAK 7
LITERATURA 8

Osiguravanje sigurnog izvora financijskih prihoda od velike je važnosti za uspješno obavljanje poslova poduzeća i pokrivanje troškova poslovanja do trenutka dok poduzeće ne počne da proizvodi prihod ili eventualno ostvaruje dobit. Stvaranje financijskog plana koji obuhvaća troškove i tržišnu potražnju za proizvodom omogućava procijenu financijskih potreba i bolje planiranje financiranja svog posla. Financijski plan bi trebalo uključiti proračun toka gotovine i raspoloživog kapitala.

Tok gotovine pomaže pri određivanju rokova i visine troškova. Proračun kapitala kojim tvrtka raspolaže pruža dobar pregled financijskih sredstava potrebnih za realizaciju izvoznih aktivnosti. Istovremeno on predstavlja indikator trenutka kad će vaš projekt početi ostvaruje pozitivan rezultat. Iz napred navedenog teksta vidi se koliko su izvori financiranja bitni. U uslovima današnje globalizacije gde se teži ka pravljenju jednog velikog globalnog tržišta, nove firme se teško probijaju i potrebno je da prođe dosta vrijemena kako bi neko poduzeće počelo da ostvaruje dobit.

1. UVOD……….…....…3
2. FINANCIRANJE PODUZEĆA.…………....3
2.1. Izvori financiranja tekuće imovine.........………4
2.2. Financiranje iz vlastitih izvora…………5
2.2.1. Unutarnje financiranje iz vlastitih izvora……….….5
2.2.2. Financiranje vrijednosnim papirima……………..…7
2.2.3. Utvrđivanje vlastitih izvora financiranja……..7
2.3. Financiranje iz tuđih izvora…………....7
2.3.1. Kratkoročno financiranje……………..8
2.3.2. Dugoročno financiranje……………10
3. ODABIR ISPLATIVIJE OPCIJE DUGOROČNOG KREDITIRANJA………...11
4. ZAKLJUČAK………………………..13
5. POPIS LITERATURE……………………...13

Првобитни облици контроле забележени су још 3.500 година пре нове ере. Записи цивилизације Месопотамије показују ситне ознаке на странама бројева укључених у финансијске трансакције. Тачке, провере (признанице), и дебеле ознаке сведоче о систему верификације. Сличан систем показују и рани египатски, јеврејски, персијски и кинески записи. Записи из античке Грчке су показивали да су трансакције захтевале ауторизацију и оверу – веровали су у контролу финансија. Древни Рим је увео “слушање рачуна” – један функционер би поредио своје записе са записима другог, а циљ је био спречавање преваре. Падом Рима пао је и монетарни систем као и финансијске контроле, све до поновног развоја Италијанске трговине током 13. века. Контрола, али и ревизија, свој најинтезивнији развој започињу током индустријске револуције у Енглеској.

Постоје претпоставке да реч контрола има латинско порекло , од израза цонта ротула, док је у садашњем облику преузета из француског језика од речи цонтроле, што значи преглед књига, надгледање, проверавање, и сл.

УВОД 1
1 Контрола у продавници 2
1.1 Појам и дефиниција интерне контроле у продавници 2
1.1.1 Дефинисање процеса интерне контроле 4
1.2 Значај интерне контроле у продавници 4
1.3 Врсте интерних контрола 6
1.4 Процес интерне контроле 7
1.4.1 Контролно окружење 7
1.4.2 Систем контроле коју примењује руководство 8
1.4.3 Контролни поступци 9
1.4.4 Адекватно раздвајање дужности 9
1.4.5 Одговарајућа ауторизација трансакција и активности 10
1.4.6 Адекватна документација и записи 11
1.4.7 Физичка контрола над имовином и записима 11
1.4.8 Контрола циљева 11
1.4.9 Процена ризика 13
1.4.10 Информација и комункација 14
1.4.11 Мониторинг 14
ЗАКЉУЧАК 16
ЛИТЕРАТУРА 18

Preduzeće da bi ostvarilo svoje ciljeve i zadatke mora raspolagati odgovarajućim elementima, a jedan od najvažnijih elemenata jesu sredstva preduzeća. Vlasnici preduzeća obezbeđuju novčane iznose za koje se nabavljaju sredstva za početak rada. Sredstva mogu biti u vidu stvari, prava i novca. U procesu rada sredstva menjaju svoj oblik. Prvo se javljaju u novčanom obliku, a zatim prelaze u materijalna sredsta. Ta materijalna sredstva javljaju se kao sredstva za rad i predmeti rada.

Pod sredstvima za rad podrazumevaju se materijalni faktori proizvodnje u obliku alata i mašina koji su podložni uticaju tehničkog progresa. Iz toga proizilazi potreba da se sredstva za rad što potpunije koriste kako bi se blagovremeno amortizovala i zamenila.

1. UVOD 3
2. Pojam, karakteristike i vrednosti osnovnih sredstava 4
3. Karakteristike stalnih sredstava 5
4. Vrednosti osnovnih sredstava 6
5. Dokumentacija kod kupovine osnovnih sredstava 6
6. Finansiranje kupovine osnovnih sredstava 8
7. Dokumentacija kod kupovine stalnih sredstava 12
8. Izvori finansiranja stalnih sredstava 12
9. Primeri iz evidencije kupovine osnovnih sredstava 14
10. LITERATURA 27

Mjenica je, po svojim obilježjima, svestran vrijednosni papir, koji može imati niz ekonomskih i tržišnih funkcija: instrument obezbjeđenja plaćanja, instrument plaćanja - naplate potraživanja, instrument kreditiranja itd. Imajući u vidu strogost mjeničnih propisa, relativnu jednostavnost postupka naplate, relativno jednostavan postupak mjeničnog protesta i druga propisana svojstva, mjenica svom vlasniku pruža veliki stepen sigurnosti naplate njegovih potraživanja.

Međutim, upotreba trasirane mjenice na ovim prostorima i u Hrvatskoj nikada nije značajnije zaživjela, a nedavno su se pojavile i neke negativne pojave u vezi sa upotrebom mjenice, kao što je problem “prevarenih žiranata”.

1 UVOD - 2 -
2 MJENICE U PLATNOM PROMETU REPUBLIKE HRVATSKE - 3 -
2.1 Pojam i upotreba mjenice - 3 -
2.2 Uloga menice u hrvatskom poslovanju - 4 -
2.2.1 Mjenica kao instrument plaćanja - 4 -
2.2.2 Mjenica kao instrument obezbeđenja plaćanja - 5 -
2.2.3 Mjenica kao kreditni instrument - 6 -
2.3 Položaj i značaj menice u poslovanju i prometu u Hrvatskoj - 7 -
3 ZAKLJUČAK - 9 -
4 LITERATURA - 10 -
5 WEB LITERATURA - 10 -

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuće mere koje će pružiti pomoć posrnuloj privredi i unaprediti je. Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Drugi njen naziv jeste i aktivna budžetsko-poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske kategorije pre svih budžet, a potom i porezi, kao osnovni državni prihodi.

Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti.U manje razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi ,jer se vezuju za robe i usluge. Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi, vezani za lica i preduzeća.

Uvod..............3
1. Pojam i značaj poreza 4
1.1. Istorija poreza 6
2. Prihod od kapitala 7
2.1. Poreski obveznik 8
2.2. Poreska osnovica i stopa 8
2.3. Kapitalni dobici i gubici 10
2.3.1. Poreska oslobađanja 11
Zaključak.....................12
Literatura.................13

Da bi došli do organizacija finasijskih funkcija u preduzeću pođimo od definisanja smaog preduzeća koje se može definisati skao organizacini sistem sa svim njegovim karakteristikama. To znači, da se preduzeće da opisati kao otvoren, dinamicki, stohastički i ciljno usmeren poslovni sistem. Za nesmetano odvijanje poslovnog procesa je najvažnija stabilnost poslovnog sistema. Na stabilnost poslovnog sistema najčešće najveći uticaj ima prisutnost konflikta između ciljeva pojedinih podsistema poslovnog sistema. Zbog toga poslovni sistem treba da uskladi ciljeve pojedinih podsistema u sinergijsku celinu, i na taj način onemoguci negativne tendencije konfliktnih ciljeva, koji se, ako su neusklađeni, negativno odražavaju na stabilnost sistema kao celine.

Svako preduzeće predstavlja manje ili vise složenu drustveno-ekonomsku kategoriju sa definisanim ekonomskim ciljevima i zadatcima. Preduzeće je, prema tome, složen poslovni sistem čiji je osnovni cilj i zadatak obavljanje određenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije kao dela integralne društvene reprodukcije. Preduzeće je složen poslovni sistem, jer se unutar njegove individualne reprodukcije izvršava složen privredni zadatak, u vezi s tim i unutrašnja podela rada. U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati sledeća tri podsistema: izvođački, informacioni i upravljački.

UVOD 3
1.1 Uloga i značaj organizacije finasijske funkcije u preduzeću 4
1.2 Odnos finansijske funkcije i ostalih funkcija u preduzeću 4
1.3 Finansijska politika preduzeća 6
1.4 Faktori finansijske politike 7
1.5 Finansije kao poslovna funkcija 8
1.6 Finansijska funkcija i njena organizacija na primeru javnog transportnog preduzeća LASTA 14
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22