Poslovno ponašanje se sve više smatra jednim od bitnijih uslova za uspeh u poslu. U vezi sa kulturom i etikom poslovnog ponašanja postoje različite predrasude, a najčešće su:
Prva predrasuda: S ponašanjem se rađamo, ono se ne stiče. Poznato je da se dete rađa s određenim sistemom reakcija i instinkta, ali se ukupno čovekovo ponašanje formira tokom celoga života kroz proces učenja.
Druga predrasuda: Ljudsko ponašanje izazvano je unutrašnjirn čimbe-nicima, kao što su motivi, stavovi i osećaji. Tačno je da unutrašnji čimbenici deluju na Ijudsko ponašanje, ali ono je, primarno, rezultat sprege uzajamnog delovanja unutrašnjih i spoljašnjih uticaja.

Treća predrasuda: Jednom oformljeno ponašanje ostaje zauvek. Period čovekovog prilagođavanja spoljnjem okruženju (koje se stalno menja), a i time i učenje traje koliko i život. Nije pitanje možemo li, nego želimo li se menjati i celog života učiti.
Četvrta predrasuda: Način ponašanja nije od značajnijeg uticaja uspeh u radu i zivotu. U međuljudskim odnosima ništa nije važnije od ponašanja. Procene i odluke uglavnom donosimo na osnovu opažanja ponašanja.

UVOD ..................... 2
1. KULTURA I ETIKA POSLOVNOG PONAŠANJA ..... 3
1.1 Poslovno ponašanje ......... 3
1.2 Standardi dobrog poslovnog ponašanja .............. 4
1.3 Poslovno ophođenje i protokolarno ponašanje ...... 5
1.4 Telefonsko i mobilno komuniciranje....... 6
1.5 Odnos prema korisniku (kupcu)..... 7
1.6 Kultura poslovnih sastanaka.......... 8
1.7 Kultura poslovnog pregovaranja....... 9
1.8 Kultura poslovnog odevanja.......... 10
ZAKLJUČAK ...............11
LITERATURA .............12

Etika i društvena odgovornost su koncepti koji se temeljno tiču kvaliteta ljudskih odnosa i poslovne prakse. Savremeno, potrošačko društvo se odlikuje manje više zanemarenim duhovnim vrednostima i humanim međuljudskim odnosima. Upravo u cilju uspostavljanja uzajamno i socijalno podnošljivih međuljudskih odnosa propisivane su norme i predlagana pravila ponašanja, svrstavana pod zajedničkim i višeznačnim pojmom moral.

Sinonimi pojma etika su:

1) Moralnost – za radnje koje su moralno ispravne;
2) Radna etika – kodeksi moralnog ponašanja koje usvajaju pojedine profesije;
3) Poslovna etika – moral koji sledi u biznisu.

Tema ovog rada je poslovna etika i uspeh kompanije koja je efikasno primenjuje. Ovaj Projektni zadatak će obuhvatiti etička pitanja u poslovanju, istrumente etike (vrednosti, prava i obaveze, moralna načela), kao i neophodnost poslovne etike u marketingu i uspehu kompanije. Takođe, koje su prednosti kompanije u odnosu na konkurenciju ukoliko se pridržava poslovne etike. Zatim, na kraju dokumenta dat je primer etičkog poslovanja Coca Cola kompanije, Prilog 1. -Prva banka humanog mleka u Srbiji finalista u kategoriji „Najbolja etička ili humanitarna inicijativa'' .

1. UVOD 2
2. POSLOVNA ETIKA 4
3. ETIČKA PITANJA U POSLOVANJU 5
4. STRATEGIJA DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI KOMPANIJE 6
5. INSTRUMENTI ETIKE 8
6. POSLOVNA ETIKA U MARKETING POSLOVANJU 9
7. ETIČKI KODEKS U POSLOVANJU 10
8. ZAKLJUČAK 12
9. LITERATURA 13

Eutanazija potiče od grčke reči euthnasija i znači lako i brzo umiranje, gašenje života bez samrtnih bolova, ublažavanje smrti time što se bolesniku daju narkotična sredstva koja lekar sme da ponudi samo da bi ublažio umiranje a nikako da bi ga ubrzao.

Međutim, ova definicija ne odgovara današnjem tumačenju pojma eutanazija, koji se u pravu i zakonodavstvu upotrebljava. Danas ona označava namerno prekidanje života, smrt iz samilosti da se odstrane poslednje patnje. Ublažavanje patnje sve do časa prirodne smrti, koliko god se daleko išlo, ne naziva se eutanazijom. Kod eutanazije reč je o namernom prekidanju, skraćivanju života da bi se bolesniku odstranile patnje.

Po drugom, analognom tumačenju, "ubistvo po pristanku, poznatije pod imenom eutanazija, predstavlja veštačko izazivanje blage smrti kod neizlečivih bolesnika, odnosno namerno skraćenje života da bi se bolesniku skratile patnje. Kao takvo, ovo tzv. ubistvo iz sažaljenja, predstavlja istovremeno psihološki, pravni, etički i filozofski problem".

Apstrakt 2
Ključne reči 2
Uvod 2
Diskusija 3
Rezultati 4
Zaključak 5
Literatura 6

Ključne prednosti etičkih kodeksa su: razjašnjavaju razmišljanja rukovodilaca o tome šta predstavlja neetično ponašanje, pomažu zaposlenima da razmišljaju o etičkim pitanjitna pre nego što se sa njima suoče u stvarnoj situaciji, omogućavaju zaposlenima da odbiju izvršenje neetičnih akcija, definišu granice prihvatljivog ili neprihvatljivog ponašanja, obezbeđuju mehanizam za prenošenje filozofije rukovodilaca u oblasti etičnog pona¬šanja i pomažu uvođenje zaposlenih u etično ponašpanje i njihovoj obuci.

Ali često jesu bolji nego ništa, i samo njihovo donošenje korisno je na više načina:
• prvo, napor da se kodeks srodi po sebi je vredan, naročito ako veliki broj ljudi u firmi natera da na nov način razmisli o svojim zadacima i vaznim obavezama koje kao pojedinci i kao grupa imaju prema firmi, jedni prema drugima, svojim klijentima ili mušterijama, i društvu kao celini;
• drugo, kad se usvoji, kodeks može da bude izvor neprestanog razgovora i mogućnih preinačavanja pravila;
• treće, može pomoći da se novim nameštenicima na svim nivoima uliju pojam odgovornosti, potreba da o svojim postupcima razmišljaju sa stanovišta moralnosti, i shvatanje važnosti vrlina prikladnih položaju koji zauzimaju;
• četvrto, kodeks može da se upo¬trebi kao dokument na koji se zaposleni mogu pozvati kad se od njih traži da urade nešto njemu protivno;
• peto, kodeks može da posluži da se i mušterije i javnost uvere u činjenicu da se firma drzi moralnih načela, i da im se ponudi merilo kojim mogu procenjivati postupke firme.

UVOD 1
1.1 Etički kodeks – pojam i ideja 2
1.2 Vrednosti etičkih kodeksa 5
1.3 Ograničenja i mane etičkih kodeksa 8
1.4 Etičko ponašanje zaposlenih 12
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18

Кодекс полицијске етике од изузетног је значаја за рад припадника МУП-а у одржавању безбедности и јавног реда и борби против криминала, која се обавља у складу са европским нормама.

Веома је битно знати да моралне вредности, нарочито морално просуђивање и поступање полицијских службеника, од изузетног су значаја за полицијску професију и, с тим у вези, за рад припадника МУП-а у целини . Влада Србије је усвојила Кодекс, први подзаконски акт те врсте у нашем правном поретку, који показује да се држава уврстила међу прве земље које су нормативну полицијску етику уградиле у пуном капацитету у свој правни поредак.

1. Увод...................... 2
2. Настанак и правци развитка морала полицијске етике... 3
3. Примери лошег односа према етици у пракси........ 4
4. Етичка пирамида................. 5
5. Кодекс полицијске етике........... 8
6. Кодекс полицијске етике у Србији............. 9
7. Контрола полиције........ 10
8. Закључак............ 12
9. Литература..........13

Pristup organizacionog ponašanja se pojavio početkom 80-tih godina XX veka. Organizaciono ponasanje je naučna oblast u teoriji organizacije i upravljanja, koja se oslanja na fundamentalne nauke o čoveku, njegovom ponašanju i odnosima (psihologija, sociologija, antropologija), s jedne strane, i na empirijska istraživanja (iskustvo i praksu organizacije i upravljanja), s druge strane. Ova oblast istražuje načine i mogućnosti kako da se ljudima pomogne da budu zadovoljni životom u organizaciji, a rukovodiocima da budu uspešni u radu sa ljudima i vodenju organizacije.

Što se tiče poslovna etika, etika kao tema, nije pobudila više interesovanja nego danas. Neki analitičari poslovanja tvrde da najviše rukovodstvo mora imati- kao minimum minimuma- jasnu predstavu o etosu svoje kompanije. Direktorima i rukovodiocima sigurno nije lako da ne koriste moralni govor- odnosno, ako nisu u stanju ili oklevaju da razgovaraju o etičkim problemima. Kršenje etike može dovesti do toga da i najodgovornije i najuglednije kompanije deluju nepronišljeno i podmuklo. Još gore, neke neetičke odluke mogu biti i nezakonite i dovesti kompaniju u situaciju da se protiv nje povede čak i krivični postupak. Takav postupak može da izazove veoma velike probleme kao što su povećani troškovi i gubitak ugleda. Gubitak ugleda može biti izuzetno ozbiljan zbog toga što sada sve više potrošača u Evropi donosi svoje odluke o kupovini proizvoda poistovećujući ih sa vrednostima kompanija koje ih proizvode.

UVOD 1
1 Organizaciono ponašanje 2
1.1 Organizaciona kultura 2
1.2 Organizaciona klima 3
2 Poslovna etika 4
2.1 Kantova etička teorija 5
2.2 Etika kao deo organizacionog ponašanja 6
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 14

Etika i društvena odgovornost su koncepti koji se fundamentalno tiču kvaliteta ljudskih odnosa i poslovne prakse. Misleći čovek je odvajkada tragao za smislom svog postojanja tragajući za najboljim odgovorima na materijalne i duhovne potrebe života. Savremeno, potrošačko društvo se odlikuje manje više zanemarenim duhovnim vrednostima i humanim međuljudskim odnosima. Upravo u cilju uspostavljanja uzajamno i socijalno podnošljivih međuljudskih odnosa propisivane su norme i predlagana pravila ponašanja, svrstavana pod zajedničkim i višeznačnim pojmom moral.

Sinonimi pojma etika su:

1) Moralnost – za radnje koje su moralno ispravne;
2) Radna etika – kodeksi moralnog ponašanja koje usvajaju pojedine profesije;
3) Poslovna etika – moral koji sledi u biznisu.

Tema ovog rada je poslovna etika i uspeh kompanije koja je efikasno primenjuje. Ovaj Projektni zadatak će obuhvatiti etička pitanja u poslovanju, istrumente etike (vrednosti, prava i obaveze, moralna načela), kao i neophodnost poslovne etike u marketingu i uspehu kompanije. Takođe, koje su prednosti kompanije u odnosu na konkurenciju ukoliko se pridržava poslovne etike. Zatim, na kraju dokumenta dat je primer etičkog poslovanja Coca Cola kompanije, Prilog 1. -Prva banka humanog mleka u Srbiji finalista u kategoriji „Najbolja etička ili humanitarna inicijativa''.

1. UVOD 2
2. POSLOVNA ETIKA 4
3. ETIČKA PITANJA U POSLOVANJU 6
3.1 DRUŠTVENA KATEGORIJA 6
3.2 KATEGORIJA INTERESNIH GRUPA 6
3.3 KATEGORIJA UNUTRAŠNJE POLITIKE 7
3.4 LIČNA KATEGORIJA 7
4. STRATEGIJA DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI KOMPANIJE 9
5. INSTRUMENTI ETIKE 11
5.1 VREDNOSTI 11
5.2 PRAVA I OBAVEZE 11
5.3 MORALNA NAČELA 12
5.4 MEĐULJUDSKI ODNOSI 12
6. POSLOVNA ETIKA U MARKETING POSLOVANJU 13
7. ETIČKI KODEKS U POSLOVANJU 15
8. ZAKLJUČAK 17
9. LITERATURA 18
Prilog 1.- Prva banka humanog mleka u Srbiji finalista u kategoriji „Najbolja etička ili humanitarna inicijativa'' 19

Od Aristotelove praktične mudrosti (phronesis) do Kantovih principa etike (Sittlichkeit, moralnosti, običajnosti), koji su u skladu sa racionalnim postupcima, etika je prema istoriji filozofije prošla kroz više faza. Grci su se bavili etikom kao generalnom teorijom vrline, smatrajući etiku, uz logiku i fiziku, delom filozofske nauke. Sofisti su tvrdili da se etički stavovi razlikuju od čoveka do čoveka i od naroda do naroda. Njihovo rešenje bilo je da se, kada je već tako, njihov izvor pomeri sa bilo kakve objektivne stvarnosti na stavove i izbore samog čoveka. Sa ovim rešenjem nad etikom se pojavila senka proizvoljnosti na koju su mnogi moralisti, među prvima, Sokrat i Platon, reagovali nezadovoljstvom, braneći objektivno važenje određenih etičkih normi.

Reč etos (ethos) je u grčkoj tradicija imala u dva značenja. Prema jednom, pod pojmom etos podrazumevali su se običaji kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Drugo značenje ovog pojma obuhvatalo je moralne karakteristike neke ličnosti, unutrašnja voljna svojstva. Ovaj pojam izražavo je ideju zajedničkog života (zajedničko obitavalište), a potom i određeni način života, navike koje se menjaju sa promenom samog života. Pojmom etike označava se i sam moral, pa se nauka koja proučava moral, naziva etika. Otuda pridev etički označava onu ljudsku aktivnosti koja se odnosina razmatranje i saznanje morala, na prihvatanje ili izbegavanje nekih moralnih pricipa i vrednosti i sl.
Etos je moralni kvalitet, određenje bića (lat. habitus) koji de drži određenih načela kao refleksivna filozofiska disciplina, etika utvrđuje teorijski smisao naše klasifikacije postupaka u osnovne kategorije moralno dopustivih, moralno nedopustivih i moralno obaveznih. Stoga se u promišljanju postupaka koji vode zadovoljenju neke želje, odnosno pitanja moralne prakse, mogu javiti tri vrste pitanja:
- tehnička - o najboljem ili najefikasnijem načinu da se nešto učini;
- pitanja razboritosti - o tome kako će neki postupak uticati na lični, dugoročni i svestran vlastiti interes ili blagostanje;
- moralna - o tome koliko je postupak u skladu sa opštim moralnim načelima bez obzira na to da li je tehnički izvodljiv ili razborit.

UVOD 3
1 Prednosti i nedostaci etičkih kodeksa 4
1.1 Prednosti etičkih kodeksa 6
1.2 Nedostaci etičkih kodeksa 8
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

Sokrat je isticanje potrebe samosaznanja uzeo za svoj osnovni filozofski princip. Kroz sve delatnosti antičkog društva uočava se snažna potreba za prikupljanjem stečenog, ali raštrkanog znanja u jedan zajednički okvir. U definisanju same vrline, pođimo najpre od Aristotela koji kaže: "Vrlina je, prema tome, odabiračka naklonost volje koja se drži sredine u odnosu na nas, razumom određene, i to određene tako kako bi to uradio razuman čovek." No da bi volja mogla da bira, mora joj nešto na izbor biti dato što razum može razumeti i u pogledu čega se može opredeliti. "Treba shvatiti da se racionalni deo sastoji iz dva dela: jedan kojim opažamo pojave i stvari, čiji principi ne mogu da budu drugačiji nego što jesu, i drugi, čijim posredstvom shvatamo ono što može da bude i drugačije. (...). Nazovimo jedan od ta dva dela duše moć saznanja a drugi moć rasuđivanja... (...).

Ono što se u čisto teorijskom spekulativnom mišljenju, koje nema za cilj ni rad ni stvaranje, dobije kao dobro ili rđavo, to su istinito i lažno. Jer to je funkcija svakog mišljenja kao intelektualne moći, dok je funkcija recenzije zasnovanog na praktičnom cilju – istina koja se poklapa s moralno ispravnim htenjem.“ Dakle za čisto teorijsko mišljenje ne razlikuje se ono što je istinito od onoga što je dobro, ni ono što je lažno od onoga što je loše. Upravo je tako mislio i Sokrat koji još nije delio teorijsko od praktičkog mišljenja.

1 UVOD 3
2 Racionalnost kao apsolutna vrlina 4
3 ZAKLJUČAK 6
LITERATURA 6

Од самог почетка пословања и развоја предузећа и компанија, стицања профита, начина рада и пословања, богатства и осталих погодности које пружа добро и успешно пословање намеће се једно питање: „Да ли пословање има додирних тачака са моралом и моралним понашањем појединца и група?“ Можемо такође имати и дилему око тога да ли богатство неминовно подразумева и сумњу, завист и неповерење у начину стицања, пореклу и гомилу истог. Посматрање односа између пословања и етике може се проширити на начин рада, коришћење економских и природних ресурса, руковођење предузећем, власничке односе, однос према запосленима, квалитет рада, однос према локалној заједници, религији, држави.

Постоје мишљења да пословање без моралних критеријума и економија без пословне етике не могу дати трајније, стабилније и значајније резултате, нити конктетну заједницу учинити срећном и кодекса у принципе пословања, рада и руковођења у свим предузећима. Ту се још јавља дилема о томе да ли је пословна етика ствар личне савести директора, менаџера, службеника, радника, или је то резултат колективног и заједничког морала неке групе, заједнице, средине и друштва.

УВОД 3
1 Пословна етика и пословни морал 4
1.1 Пословни бонтон 6
1.2 Пословна етика у менаџменту 7
1.3 Менаџерске одлуке и пословна етика 8
1.4 Концепт друштвено одговорног пословања 10
2 Поимање „доброг“ код Аристотела 14
ЗАКЉУЧАК 22
ЛИТЕРАТУРА 24

Moralna načela učimo od onih kojima se divimo i koje poštujemo – od roditelja, profesora, lidera i heroja, koje srećemo u životu. Poštenje u poslovnom smislu reči predstavlja temelj menadžerske veštine jer, niko ga neće slediti ako mu ne veruje. Stavovi menadžera su ključni u određivanju etičkog ili neetičkog ponašanja organizacije u celini.

Menadžer 21. veka mora biti svestan da uspešno poslovanje nije moguće bez poštovanja moralnih standarda. Ukratko rečeno, gde je zastupljena etika, tu su i dostojanstvo zaposlenih, visok moral, visoka motivisanost, produktivnost i profitabilnost.

Etika se određuje kao filozofska nauka o moralu. Kao deo filozofije koji proučava i procenjuje vrednosti, u smislu šta je dobro, a šta rđavo, šta treba da bude ili šta ne treba da bude i kao deo filozofije koji proučava poreklo i načela moralnosti, predmet izučavanja etike je moral, moralni odnos čoveka i čoveka, čoveka i društva, kao i odnos čoveka prema sebi samom. Ali, predmet ovog izučavanja je i čovekova praksa procenjivanja ljudi, uključujući i sebe, kao dobrih ili zlih, kao vrednih ili nevrednih, kao dostojnih ili nedostojnih.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza (commitment) da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost (respon-sibilitj) za njegovo (ne)odobravanje . U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku . Odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, a može biti i korporativna društvena odgovornost. Na tom odnosu lične i društvene odgovornosti, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka ustalio se i nov koncept društvene odgovornosti. Napušten je stari, tradicionalni koncept, koji je isključivo bio usmeren ka stvaranju profita i ostvarenju ličnog interesa i stvoren je nov koncept korporativne društvene odgovornosti koji se odnosio na etičko ponašanje, na socijalne uloge i odredjen nivo društvene odgovornosti korporacija.

UVOD 1
1.1 Liderstvo 2
1.2 Stilovi rukovođenja 5
1.3 Tipovi lidera 6
1.4 Poslovna etika 7
1.5 Etičnost menadžera 9
1.6 Menadžerski pristup etici 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

U sirem smislu,pod pojmom prinude moze se podrazumevati upotreba fizicke ili psihicke sile da bi se postigao odredjeni cilj,da bi se neko primorao da nesto cini,ne cini ili trpi,a protivno svojoj volji.

Prinuda nije primarno obelezje policijske funkcije,niti policija jedino sluzi da bi primenjivala prinudu.Najveci broj svojih poslova policija obavlja bez primene prinude.Istrazivanja koja su vrsena u svetu pokazuju da od ukupnog broja policijskih postupanja samo 5% je ukljucena i upotreba nekog od sredstva prinude.

UVOD
Vrste sredstava prinude i uslovi za upotrebu 5
Upotreba sredstava prinude prema grupi lica 6
Izvestavanje,kontrola i odgovornost u vezi 7
sa upotrebom sredstava prinude 7
Pravna pomoc u vezi sa upotrebom sredstava prinude 7
Obelezja i karakteristike sredstava prinude 8
Pojedina sredstva prinude imaju sledeća obeležja: 8
Bliža tehnička obeležja pojedinih od sredstava prinude su: 9
NAČIN UPOTREBE POJEDINIH SREDSTAVA PRINUDE 11
1. Fizička snaga 11
2. Službena palica 11
3. Sredstva za vezivanje 11
4. Specijalna vozila 12
5. Službeni psi 12
6. Službeni konji 12
7. Sredstva za zaprečavanje 13
8. Uređaji za izbacivanje mlazeva vode 13
9. Hemijska sredstva 13
10. Posebne vrste oružja i eksplozivnih sredstava i oružje s tetivom 14
11. Vatreno oružje 14
UNUTRAŠNjA KONTROLA OPRAVDANOSTI I PRAVILNOSTI UPOTREBE SREDSTAVA PRINUDE 16
Zakon o policiji 17
Zakljucak 19