Država predstavlja jedinstven i celovit sistem, sačinjen od niza podsistema, čije se dejstvo međusobno prožima, naravno da je efikasno i adekvatno funkcionisanje privrednog sistema sa ekonomske tačke gledišta posebno značajno i od čega u velikoj meri zavisi opstanak, rast i razvoj celokupne društvene zajednice. U okviru privrednog sistema, takođe možemo prepoznati više složenih podsistema. Jedan od najvažnijih je monetarni sistem, koji treba da omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici.

Monetarni i finansijski sistem jedne države treba da doprinesu normalnom i nesmetanom obavljanju privredne aktivnosti u zemlji, povećanju proizvodnje, izvoza, kao i rastu životnog standarda. Savremene finansijske sisteme karakteriše dinamičnost, tokovi internacionalizacije, globalizacije, brz razvoj informacione tehnologije, deregulacioni tokovi i slično. Konstantno su prisutne promene u okruženju, u preferencijama korisnika finansijskih usluga, a samim tim, i u ponudi koju pruža sve veći broj finansijskih posrednika.

UVOD 2
1. CENTRALNA BANKA 3
1.1 Nastanak i razvoj Centralne Banke Srbije 4
1.2 Funkcije Centralne banke 5
1.3 Emisija novčanica i kovanog novca 5
1.4 Poslovi nadzora u oblasti osiguranja 6
1.5 Održavanje spoljne likvidnosti 7
1.6 Regulisanje i kontrola rada banaka 7
1.7 Poslovi Centralne banke 9
1.8 Osnovni ciljevi monetarno-kreditne politike koju sprovodi Centralna banka 10
1.9 Monetarna obaveza 12
1.10 Sprovođenje mera kreditno – monetarne politike 14
1.11 Operacije na otvorenom tržištu 14
1.12 Odgovornost Centralne banke 18
ZAKLJUČAK 19
LITERATURA 21

Banke su najznačajnije finansijske organizacije koje obavljaju veliki broj poslova finansijske prirode. Banke posreduju u transferu tuđih sredstava, odnosno obavljaju sve novčane, depozitne i kreditne transakcije između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih subjekata, vršeći pri tome sekudarnu emisiju novca.
U literaturi ne postoje jedinstveni kriterijumi za podjelu banaka: Zbog toga se koristi više kriterijuma, koji se međusobno upotpunjuju, kao npr. ročnost poslova, privredna oblast koju finansijski prati banka i iz koje potiču njeni osnivači, veličina teritorije koju banka pokriva i druge. U svakom slučaju potrebno je razlikovati centralnu (emisionu) banku, kao glavnu banku i specifičnu državnu instituciju, a zatim poslovne banke, komercijalne, investicione, univerzalne i ostale vrste banaka.

Najveći broj prihoda i rashoda banka ostvaruje obavljajući aktivne i pasivne bankarske poslove. Banke obavljaju pasivne bankarske poslove tako što vrše mobilizaciju i koncentraciju slobodnih novčanih sredstava od stanovništva i pravnih lica. Bilansno posmatrano radi se o tuđim sredstvima koja predstavljaju dug banke, tako da se evidentiraju u pasivi bilansa stanja.

1. UVOD .............. 3
2. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI ...... 4
2.1. Pasivni bankarski poslovi .......4
2.2. Odnos između pasivnih i aktivnih bankarskih poslova .. 5
3. DEPOZITI STANOVNIŠTVA .. 6
3.1. Depozitni potencijal banaka ..... 6
3.2. Pojam depozita stanovništva .... 8
3.3. Depoziti po viđenju - A`vista depoziti . 10
3.4. Oročeni depoziti .... 10
3.5. Štedni depoziti ... 11
3.6. Tekući računi ..... 11
3.7. Depoziti pravnih subjekata u odnosu na depozite stanovništva 13
4. UGOVOR O NOVČANOM DEPOZITU .... 14
4.1. Pojam ugovora ...... 14
4.2. Pravna priroda ugovora ........ 14
4.3. Vrste ugovora ............... 15
5. OSNOVE OSIGURANJA DEPOZITA ......... 15
5.1. Osiguranje depozita ........ 15
5.2. Agencija za osiguranje depozita ... 16
6. KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA .....17
6.1. Početno stanje ...19
6.2. Poslovne promjene.......20
7. ZAKLJUČAK .. 27
8. LITERATURA ........ 29

Tokom izrade naučno-istraživačkog rada obavljen je složen, kompliciran i visokosofticiran proces. Prilikom istraživanja ovog rada neophodno je raspolaganje velikog fonda informacija, kao i dobra naučna potkovanost. Obrazložen je sistem rada, pojam kapitala; prikazana je struktura, oblici, vrste kapitala; računovodstvo kapitala banaka; te kretanje veličine koeficijenta adekvatnosti banaka FBiH unatrag nekoliko godina. U radu definira se pojam i način formiranja kapitala banke te ukazuje na njegove temeljne funkcije: fundametalna funkcija, funkcija zaštite depozita, funkcija stvaranja povjerenja u banku ... Odluke o strukturi kapitala svrstavaju se među najkontroverznija područja teorije finansijskog menadžmenta.

Istraživanje je usmjereno na računovodstvo kapitala banaka.
Predmet strukture kapitala mogu biti dobra od općeg interesa – prirodna bogatstva i dobra u općoj upotrebi. Utvrđivanje predmeta istraživanja – znači prepoznavanje problema koji zaslužuje pažnju da bude istražen.

UVOD 2
1. KAPITAL BANAKA 3
1.1. Pojam kapitala 3
1.2. Kapital banaka 3
1.3. Kapital investiciono komercijalne banke DD Zenica 6
2. STRUKTURA KAPITALA 8
2.1. Primjer strukture kapitala 10
3. RAČUNOVODSTVO KAPITALA BANAKA 12
3.1. Pozicioniranje kapitala u bilansu stanja 12
3.2. Klasa 9 - Kapital 12
3.3. Grupa 90 - Temeljni (osnovni) kapital 13
4. ADEKVATNOST KAPITALA BANAKA 16
5. KAPITALNI PLAN 19
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22

Smatra se da sa MMF – om nema mnogo pregovora, više je to po principu uzmi ili ostavi. U izveštaju Ekonomskog odeljenja MMF-a za Evropu, pod nazivom „Slabost zemalja u razvoju u jugoistočnoj Evropi-Razlozi za zabrinutost“ daje se procena da zemljama čiji je spoljni dug prašao granicu od 80 odsto bruto društvenog proizvoda preti obustava stranih ulaganja i finansijska kriza. Nepovoljnosti su velik deficit u razmeni, velik spoljni dug i niska stopa rasta uz jedinu prednost, a to su velike devizne rezerve. Po iskustvu ranijih kriza, veliki deficit dovodi do naglog obustavljanja stranih kredita i do povećanja razlike u valutama i kamatnim stopama. Ulazi se u vrzino kolo povećanja deficita i opasnosti za likvidnost i inače slabih privreda. Po stručnjacima MMF-a vlade zemalja jugoist.

Evrope trebalo bi da zaustave zaduživanje u stranim bankama, te da smanje deficit u razmeni i spoljni dug. Prisutnost stranih banaka u Srbiji kao i u zemljama u okruženju smatra se dobrim pokazateljem oporavka privrede, ali to može da znači i opasnost, jer one mogu potceniti rizik poslovanja u malim zemljama. Jedan od problema je i neefikasnost investicija. Zbog svega toga eksperti MMF-a smatraju da je na Balkanu moguć scenario finansijskog sloma, kao kombinacija loše unutrašnje politike i spoljnih regionalnih kriza. Izlaz se vidi u finansijskoj disciplini, obuzdavanju rasta kredita i razvoju tržišta kapitala. Posebno je zanimljiva preporuka da se oslabe nacionalne valute i uspostavi realniji kurs, jer se kosi sa našim najčešće ponavljanim zvaničnim stavom, da nema popuštanja kad je reč o kursu dinara.

UVOD 1
1 Krediti MMF –a i Svetske Banke 2
1.1 MMF – osnivanje i razvoj 2
1.2 Svetska Banka 5
1.3 Krediti MMF-a i Svetske Banke 6
1.3.1 Finansijska pomoć 7
1.3.2 Politika odobravanja kredita Svetske Banke 8
1.3.3 Vrste zajmova 9
1.3.4 Kofinansiranje 10
1.3.5 Tehnička pomoć Svetske Banke 10
1.4 Specijalna prava vučenja 11
1.4.1 Raspodela međunarodnih monetarnih rezervi 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 17

U ovom radu je izvršeno istraživanje pojma i uloge investicionog bankarstva. Investiciono bankarstvo je izuzetno konkurentan posao. Promene propisa, globalizacija, razvoj tehnologija preoblikuju ovu delatnost. Smanjena državna kontrola je omogućila finansijski jakim firmama da pridodaju različite usluge i proizvode kada posluju na svetskom tržištu. Skandali kao Enron i WorldCom su međutim podstakli nadzorne organe da nametnu strožije kriterijume kao što je Sarbanes-Oxley zakon iz 2002. god koji se odnosi na javna preduzeća koja nameravaju da obnove javne fondove.

Vol Strit kuće ne mogu više da zahtevaju od svojih analitičara da poguraju akcije njihovih klijenata na polju investiocionog bankarstava. Analitičari moraju da daju nezavisnu procenu poslovnog potencijala klijenata. Šta više, razvoj tehnologije je omogućio klijentima da imaju pristup podacima finansijskih usluga koje nude investicione banke kad god i gde god to oni izaberu. Tehnologija je takođe omogućila bankama da osmisle i naplate složene mere zaštite informacija. Kao takva, karijera u investicionom bankarstvu je izazovna i može da bude unosna. Ovo poglavlje opisuje tržišno okruženje na Vol Stritu i pruža glavne crte svakog sledećeg poglavlja.

UVOD U INVESTICIONO BANKARSTVO 3
1. POSLOVI INVESTICIONOG BANKARSTVA 3
1.1. Drugi poslovi s hartijama od vrednosti 4
2. TRENDOVI U INVESTICIONOM BANKARSTVU I NA TRŽIŠTU KAPITALA 5
2.1. Smanjena državna kontrola 5
2.2. Nove regulative 7
2.3. Globalizacija 8
2.4. Razvoj tehnologije 9
2.5. Stari i novi poslovi 9
FINANSIJSKE HOLDING KOMPANIJE, UNIVRZALNE I SPECIJALIZOVANE INVESTICIONE BANKE 15
1. VRSTE INVESTICIONIH BANAKA 16
2. FINANSIJSKE HOLDING KOMPANIJE 18
2.1. HSBC Holdings PLC 18
2.2. Deutsche Bank 19
2.3. UBS 19
2.4. Citigroup 20
2.5. JPMorgan Chase 21
2.6. Bank of America 22
3. UNIVERZALNE INVESTICIONE BANKE 23
3.1. Goldman Sachs 24
3.2. Morgan Stanley 25
3.3. Merrill Lynch 25
3.4. Lehman Brothers 26
3.5. Bear Stearns 27
4. SPECIJALIZOVANE INVESTICIONE BANKE 28
4.1. Sandler O'Neill 28
4.2. Greenhill 29
4.3. Lazard 30
INVESTICIONO BANKARSTVO POSLOVNE STRATEGIJE 30
1. FINANSIJSKA USPEŠNOST I FAKTOR USPEHA 31
2. PRIHODI I TROŠKOVI KOD INVESTICIONOG BANKARSTVA 32
2.1. Goldnam Sachs 33
2.2. Merrill Lynch 34
2.3. Morgan Stanley 35
2.4. Troškovi 35
3. FINANSIJSKA USPEŠNOST INVESTICIONIH BANAKA 36
3.1. Neto prihod 37
3.2. Povratak na akcije 37
3.3. Zarade po akciji 37
4. UPRAVLJANJE RIZIKOM 37
4.1. Tržišni rizik 38
4.2. Kreditni rizik 39
4.3. Operativni i reputacijski rizik 40
4.4. Pravni rizik 40
4.5. Rizik od promene kamatne stope 41
STAZE USPEHA I STRATEGIJE U INVESTICIONOM BANKARSTVU 41
1. PREGLED STAZE USPEHA 42
2. MOGUĆNOST ZA GRAĐENJE KARIJERE U INVESTICIONOM BANKARSTVU 43
2.1. Finansijski analitičar u investicinom bankarstvu 44
2.2. Savetnici u investicionom bankarstvu 45
2.3. Obuka i razvoj 46
3. POSLOVI U INVESTICIONOM BANKARSTVU I TRGOVAČKOM BANKARSTVU 46
3.1. Uprvaljanje investicijama 46
3.2. Finansijski analitičar ili savetnik u upravljanju investicijama 47
3.3. Trgovačko bankarstvo / Privatene akcije 48
3.4. Glavno investiranje 48
4. POSLOVI NA POVEZANIM RADNIM MESTIMA 49
4.1. Akcije 50
4.2. Odeljenje za finansije 51
4.3. Finansijska grupa 51
4.4. Obveznice, novac koji cirkuliše i roba 52
4.5. Globalno istraživanje invasticija 53
4.6. Tržište ljudskog kapitala 55
5. POSLOVI SPOREDNIH DELATNOSTI U INVESTICIONOM BANKARTSVU 55
5.1. Pridržavanje zakona na svetskom nivou 55
5.2. Pravni poslovi 56
5.3. Odeljenje za kontrolu upravljanja 57
5.4. Poslovanje 58
5.5. Uslužne delatnosti 58
5.6. Tehnologija 59
ZAKLJUČAK 61
LITERATURA 62

U savremenim uslovima robnog i platnog prometa i u uslovima tržišne ekonomije hartije od vrednosti dobijaju sve veći značaj, a njihova upotreba sve više postaje neizbežna. Hartije od vrednosti imaju funkciju sredstva plaćanja, kreditiranja, obezbeđenja plaćanja, mobilizacije novčanih sredstava, a neke od njih daju i pravo učešća u upravljanju preduzećem. Njihovom upotrebom obezbeđuje se pravna i poslovna sigurnost u robnom i novčanom prometu, kako za poverioca tako i za dužnika. Hartijama od vrednosti mogu se zadovoljiti potrebe privrede u pogledu uzajamnih plaćanja, bez dodatnih emisija novca, koje mogu biti uzrok inflatornih kretanja.

U našoj zemlji, koja je dugo bila netržišna, znanja i informisanost o hartijama od vrednosti su veoma slaba, a jedan od osnovnih preduslova za razvoj privrede jeste potpuno korišćenje hartija od vrednosti, a samim tim i posedovanje znanja o njihovim svojstvima, funkcijama i načinima upotrebe. Da bi smo uhvatili korak sa savremenim tržišnim privredama, neophodno je uskladiti domaće zakonodavstvo sa međunarodnim principima regulacije i uraditi dobru strategiju razvoja tržišta hartija od vrednosti.

Uvod......3
1. Pojam akcija 4
2. Sastavni delovi (elementi) akcija 4
3. Osnovna prava vlasnika akcija 5
4. Razlike između akcije i obveznice 7
5. Vrednost akcija 8
6. Finansijski pokazatelji 9
7. Ukrupnjavanje i deljenje (usitnjavanje) akcija 10
Zaključak.........11
Literatura...........12

Devizni kurs, iako samo posredni cilj makroekonomske politike, važan je njen segment. Vremenom, on je od tehničke kategorije (valutni paritet) postao veoma značajan instrument makroekonomske politike, jer utiče na gotovo sve makroekonomske agregate. U vreme fiksnih pariteta nacionalnih valuta (zlatni i zlatno-devizni standard) uloga deviznog kursa nije bila velika. Danas, u eri ograničeno - fluktuirajućih deviznih kurseva, uloga deviznog kursa dobija na značaju. Pogotovu zato što je obim trgovinskih i kapitalnih transakcija mnogostruko veći od proizvodnje i što stalno raste. Sve navedeno opredelilo nas je da se u radu pozabavimo međuodnosom deviznog kursa i ostalih makroekonomskih agregata, od kojih smo posebno izdvojili privredni rast (odnosno njegov kvantitativni pokazatelj BNP), platni bilans, kamatnu stopu i inflaciju .

Devizni kurs je povezan sa osnovnim ekonomsko-političkim ciljevima na više složenih načina. On stoga generiše mnoštvo kompleksnih efekata, od kojih su jedni poželjni a drugi nepoželjni, nezavisno od odabrane tačke gledišta i konkretnog nivoa kursa čija se primerenost razmatra s obzirom na razvojne stabilizacione i druge ciljeve posmatrane privrede. Konačan sud o prikladnosti i opravdanosti adekvatne politike deviznog kursa zavisi od subjektivnih pondera koji se pripisuju različitim efektima koje on generiše na različitim područjima politike.

UVOD 3
1.1 Pojam i vrste deviznih kurseva 4
1.2 Modeli određivanja visine deviznog kursa 8
1.3 Devalvacija i devizni kurs 8
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13

Berzanski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koje učestvuju u trgovini na finansijskom tržištu. Sa razvojem finansijskog tržišta i tržišta kapitala menjala se i uloga finansijskih institucija na finansijskom tržištu – berzanskih posrednika. U samom početku oni su imali monopolski položaj državnih službenika. Danas je funkcija berzanskih posrednika u većini zemalja koja imaju razvijeno finansijsko tržište demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna organizacija.

Naziv berzanski posrednici potiče iz nemačkog i francuskog sistema organizovanja tržišta hartija, koje se danas sve više napušta. U tim zemljama je zakonom dato isključivo pravo (monopol) na organizovanje trgovine na berzama posebnim činovnicima (službenicima), koje država u propisanom broju postavlja na svakoj berzi. Kako ti činovnici po zakonu nemaju pravo da trguju hartijama za svoj račun (tj. da ih preprodaju), nego samo da zastupaju ili da posreduju za ostale učesnike u trgovini, nazvani su berzanskim posrednicima ili zastupnicima (njem. Kursmakler, fr. Agent de change). Taj naziv se kasnije zadržao i proširio i na mnoge druge profesionalne učesnike tržišta, bez obzira na njihovu delatnost.

UVOD 3
1. Poslovi investicionog bankarstva 5
1.1. Drugi poslovi s hartijama od vrednosti 8
2. Trendovi u investicionom bankarstvu i na tržištu kapitala 8
2.2. Nove regulative u investicionom bankarstvu 11
2.3. Globalizacija 11
2.4. Razvoj tehnologije 12
2.5. Poslovi investicionog bankarstva 12
3.Finansijske holding komanije, univerzalne i specijalizovane investicione banke 19
ZAKLJUČAK 20
LITERATURA 21

Poznato nam je da je poslednjih decenija banka kao institucija u dva navrata izgubila zadobijeno poverenje privrednih subjekata a posebno građana, uprkos činjenici da je garanciju davala sama država. Taj gubitak poverenja odnosi se na period konfiskacije banaka od strane države i period kada su štediše ostali bez mogućnosti raspolaganja svojim uloženim sredstvima.

Da bi se steklo poverenje tj. da bi banka bila institucija od poverenja, svojim klijentima i korisnicima usluga, banka treba da pruži široku lepezu usluga. Jedan od preduslova za funkcionisanje banke tj. za njen opstanak, potrebno je zdravo finansijsko tržište, tržište kapitala. Najkraće rečeno tržište je oblikovan kontakt prodavca i kupca, a u svrhu razmene za novčana sredstva. Svako tržište obuhvata ljude, kupovnu moć, prostor u kome se kupoprodaja obavlja i cenu. Osnovicu tržišno orijentisane banke čini informacioni sistem koji se sastoji od baze podataka, pomoću koje u svakom trenutku dobijemo informaciju o poslovanju same banke a i određene pokazatelje samih klijenata banke.

UVOD 3
1 Poslovanje banaka sa stanovništvom 4
1.1 Blagajničko poslovanje banaka 4
1.2 Poslovi sa kreditnim karticama 6
1.3 Konsalting i lizing poslovi 10
1.4 Vrste kredita i krediti banaka namenjeni stanovništvu 14
1.5 Kreditaranje fizičkih lica 15
1.6 Kreditna sposobnost i obezbeđenje kredita 17
1.7 Procedura odobravanja kredita 19
1.8 Web krediti 20
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25

Šta je elektronsko učenje?

Elektronsko učenje definišemo kao nastavu koja se isporučuje računaru preko CD-ROM-a, Internet-a ili intranet-a sa sledećim karakteristikama:
- uključuje se sadržaj bitan za objekat učenja
- koriste se nastavne metode kao što su primeri i vežbe da bi pomogli učenju
- koriste se elementi medijuma kao što su reči i slike da bi se isporučio sadržaj metoda
- grade se nova znanja i veštine povezane sa individualnim ciljevima učenja ili da bi se poboljšale organizacione performanse
Kao što se može videti, ova definicija ima nekoliko elemenata koji se tiču šta, kako i zašto e-učenje.

Šta - Kursevi e-učenja uključuju i sadržaj (informacije) i instrukcione metode (tehnike) koje pomažu ljudima da nauče sadržaj.
Kako - Kursevi e-učenja se isporučuju preko računara koristeći reči u formi izgovorenog ili štampanog teksta i slike kao što su ilustracije, slike. animacije ili video.
Zašto - Kursevi e-učenja imaju nameru da pomognu onome koji učI, da su mu na dohvatu lični ciljevi učenja ili da izvrši svoje poslove na način da poboljša ciljeve krajnjeg rezultata radne organizacije.
"e" u nazivu e-učenje upućuje na "kako" - kurs je digitalizovan pa može biti memorisan u elektronskoj formi. "učenje" u e-učenju upućuje na "šta" - kurs uključuje sadržaj i načine da bi se pomoglo ljudima da nauče - i "zašto" - jer je svrha da se pomogne pojedincima da postignu edukacione ciljeve ili da se pomogne organizacijama da izgrade veštine koje bi poboljšale izvođenje posla. (Maravić, 2005: 4)

01. Uvod ........3
02. Nastavni proces i učenje.........3
03. Е-učenje ....................5
04. Definicija e-učenja.........6
05. Nastanak e-učenja..........9
06. Važnost e-učenja................10
07. Svojstva e-učenja..........10
08. Klasifikacija..............11
09. Kome odgovara e-učenje...............12
10. Nedostaci e-učenja.................12
11. Prednosti e-učenja.............14
12. Zaključak...............14