<![CDATA[Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski - Internet Marketing]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/ Sat, 05 Sep 2026 02:29:27 +0000 MyBB <![CDATA[Seminarski rad - Internet]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-internet Tue, 03 May 2011 10:37:01 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-internet Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vaš MaturskiRadovi.Net
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vaš MaturskiRadovi.Net
]]> <![CDATA[Seminarski rad - GPS - Global Positioning System]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-gps-global-positioning-system Tue, 03 May 2011 10:33:13 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-seminarski-rad-gps-global-positioning-system Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vaš MaturskiRadovi.Net
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Kompletan rad možete videti i/ili preuzeti iz Priloga(a)
Rad je poslat od strane autora koji je hteo da ostane anoniman i sa ciljem da olakša život drugim studentima i srednjoškolcima.
Vaš MaturskiRadovi.Net
]]> <![CDATA[Modeli plaćanja u elektronskom poslovanju]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modeli-pla%C4%87anja-u-elektronskom-poslovanju Fri, 11 Feb 2011 03:58:55 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-modeli-pla%C4%87anja-u-elektronskom-poslovanju Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.




MODELI PLACANJA U ELEKTRONSKOM PLACANJU
-EBPP-




Sadrzaj:

Moderan I “brz” životni ritam I razvoj tehnologije izuzetno utiču na razvoj bankarskog poslovanja. Dostupnost različitih, prilagodljivih I cenovno konkuretnih bankarskih usluga za upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj današnjeg bankarstva I društva.

Elektronsko plaćanje postalo je nužno u ponudi svake moderne banke, a prilagođavanje potrebe korisnika osnovni vodič koji danas može doneti konkretne prednosti. Korisnika koji obavljaju bankarske usluge elektronskim putem je iz dana u dan sve više, a potreba za modernism komuniciranjem sa korisnicima sve veća.
U danasnjem svetu povecajne globalizacije trzista I ekonomske regionilizacije, poslovanje ne moze biti uspesno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrezavanje preduzecai javne admistracije I razvoj interneta doveli su do velikih promena u nacinu I efikasnosti rada poslovnih sistema.
Omogucena je jednostavna I brza komunikacija , gotovo trenutno prenosenje velikih kolicina podataka na velike udaljenosti, jednostavno obavljanje I azuriranje multimedijalnih dokumenata I njihova kontinularna dostupnost, digitalna isporuka I usluga direktno placana putem interneta, stvaranja virtuelnih organizacija.


Uvod:

U danasnjem svetu povecajne globalizacije trzista I ekonomske regionilizacije, poslovanje ne moze biti uspesno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrezavanje preduzecai javne admistracije I razvoj interneta doveli su do velikih promena u nacinu I efikasnosti rada poslovnih sistema.

Omogucena je jednostavna I brza komunikacija , gotovo trenutno prenosenje velikih kolicina podataka na velike udaljenosti, jednostavno obavljanje I azuriranje multimedijalnih dokumenata I njihova kontinularna dostupnost, digitalna isporuka I usluga direktno placana putem interneta, stvaranja virtuelnih organizacija.

Sve to predstavlja elemente novog oblika tzv. Elektronsko poslovanje.
Proces neprestanih promena u finasiskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finasijskim inovacijama koje rešavaju probleme sve većeg broja I sve složenijih operacija u bankama, neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom plaćanju I elektronskom plaćanju....
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.




MODELI PLACANJA U ELEKTRONSKOM PLACANJU
-EBPP-




Sadrzaj:

Moderan I “brz” životni ritam I razvoj tehnologije izuzetno utiču na razvoj bankarskog poslovanja. Dostupnost različitih, prilagodljivih I cenovno konkuretnih bankarskih usluga za upotrebu modernih tehnologija, postaje temelj današnjeg bankarstva I društva.

Elektronsko plaćanje postalo je nužno u ponudi svake moderne banke, a prilagođavanje potrebe korisnika osnovni vodič koji danas može doneti konkretne prednosti. Korisnika koji obavljaju bankarske usluge elektronskim putem je iz dana u dan sve više, a potreba za modernism komuniciranjem sa korisnicima sve veća.
U danasnjem svetu povecajne globalizacije trzista I ekonomske regionilizacije, poslovanje ne moze biti uspesno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrezavanje preduzecai javne admistracije I razvoj interneta doveli su do velikih promena u nacinu I efikasnosti rada poslovnih sistema.
Omogucena je jednostavna I brza komunikacija , gotovo trenutno prenosenje velikih kolicina podataka na velike udaljenosti, jednostavno obavljanje I azuriranje multimedijalnih dokumenata I njihova kontinularna dostupnost, digitalna isporuka I usluga direktno placana putem interneta, stvaranja virtuelnih organizacija.


Uvod:

U danasnjem svetu povecajne globalizacije trzista I ekonomske regionilizacije, poslovanje ne moze biti uspesno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umrezavanje preduzecai javne admistracije I razvoj interneta doveli su do velikih promena u nacinu I efikasnosti rada poslovnih sistema.

Omogucena je jednostavna I brza komunikacija , gotovo trenutno prenosenje velikih kolicina podataka na velike udaljenosti, jednostavno obavljanje I azuriranje multimedijalnih dokumenata I njihova kontinularna dostupnost, digitalna isporuka I usluga direktno placana putem interneta, stvaranja virtuelnih organizacija.

Sve to predstavlja elemente novog oblika tzv. Elektronsko poslovanje.
Proces neprestanih promena u finasiskim strukturama razvijenih tržišnih privreda zasniva se na finasijskim inovacijama koje rešavaju probleme sve većeg broja I sve složenijih operacija u bankama, neophodan uslov za to su tehnološke inovacije, posebno u bezgotovinskom plaćanju I elektronskom plaćanju....
]]> <![CDATA[Internet sajt Kon tikija]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-sajt-kon-tikija Fri, 11 Feb 2011 03:57:20 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-sajt-kon-tikija Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Navešćemo prvo neka načela kojih bi se trebalo držati prilikom izrade internet stranica za neku firmu, agenciju, kompaniju i sl. , a zatim ćemo ukazati na neke negativne i pozitivne kritike stranice firme Kon Tiki Travel. Nakon neki osnovnih saveta, u narednom delu teksta, proći ćemo kroz internet sajt Kontikija, što podrazumjeva njegove tehničke osobine, vizuelni izgled, funkcionalnost, obratićemo pažnju na povezanost stranica, kao i neke od glavnih prednosti i nedostataka pomenutog sajta.

ODABIR DOMENA


Domen je internet adresa nekog sajta, preko ove adrese će nas posetioci nalaziti putem interneta. Bitno je odabrati dobar domen, jer i u zavisnosti od domena bićemo rangirani na internet pretraživačima(google, yahoo...). U zavisnosti od domena, oni koji pretražuju internet biraju na prvi pogled da li će nekoj stranici pristupiti ili neće. Najbolji domeni su uglavnom nazivi firme koje predstavljate, nazivi proizvoda koji nudite, a ukoliko nemate mogućnosti da odaberete neki poseban domen, potrudite se da adresa sadrži ključne reči koje vas karakterišu. Jer time ćete povećati šansu za posetu vašoj stranici.
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Navešćemo prvo neka načela kojih bi se trebalo držati prilikom izrade internet stranica za neku firmu, agenciju, kompaniju i sl. , a zatim ćemo ukazati na neke negativne i pozitivne kritike stranice firme Kon Tiki Travel. Nakon neki osnovnih saveta, u narednom delu teksta, proći ćemo kroz internet sajt Kontikija, što podrazumjeva njegove tehničke osobine, vizuelni izgled, funkcionalnost, obratićemo pažnju na povezanost stranica, kao i neke od glavnih prednosti i nedostataka pomenutog sajta.

ODABIR DOMENA


Domen je internet adresa nekog sajta, preko ove adrese će nas posetioci nalaziti putem interneta. Bitno je odabrati dobar domen, jer i u zavisnosti od domena bićemo rangirani na internet pretraživačima(google, yahoo...). U zavisnosti od domena, oni koji pretražuju internet biraju na prvi pogled da li će nekoj stranici pristupiti ili neće. Najbolji domeni su uglavnom nazivi firme koje predstavljate, nazivi proizvoda koji nudite, a ukoliko nemate mogućnosti da odaberete neki poseban domen, potrudite se da adresa sadrži ključne reči koje vas karakterišu. Jer time ćete povećati šansu za posetu vašoj stranici.
]]> <![CDATA[B2C elektronska trgovina i lanci snabdevanja]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-b2c-elektronska-trgovina-i-lanci-snabdevanja Fri, 11 Feb 2011 03:55:43 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-b2c-elektronska-trgovina-i-lanci-snabdevanja Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1 UVODNA RAZMATRANJA

Electronic Business (EB - elektronsko poslovanje) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizacija prema klijentima.
e-Commerce (Electronic commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta, naročito putem servisa World Wide Web. U praksi se ovaj termin često koristi umesto novijeg termina e-business, što znaci poslovanje putem Interneta.
Termin e-Commerce moze se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljucuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji = biti na Internetu).
Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljucuju transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko plaćanje), e-cheques (elektronski cekovi), electronic invoices (elektronski računi), narudžbine i finansijske izjave. e-Commerce praktično omogućuje nastavak korisćenja tehnologije elektronskih razmena podataka (EDI)...


SADRŽAJ:

1 UVODNA RAZMATRANJA 1
2 ISTORE 4
2.1 KLJUČNE ODLIKE 5
2.2 NAČIN PLAĆANJA 6
2.3 GLAVNE ODLIKE SAJTOVA 7
2.4 INTERNET PRODAVNICA 10
3 B2C MODEL POSLOVANJA 11
3.1 USPEŠAN B2C PORTAL 19
3.2 STANJE KOD NAS 24
3.3 ZAVIDNI PODACI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 28
4 RAZVOJ E-POSLOVANJA U JUGOISTOČOJ EVROPI 30
5 ZAKLJUČAK 32
LITERATURA 34
WEB IZVORI 34


POPIS SLIKA

Slika 1. Mogućnosti ISTORE-a 6
Slika 2. Proces kupovine 7
Slika 3. Primer izgleda hiperlinkova drugih jezika 8
Slika 4. ISTORE sajt 9
Slika 5. UPravljački deo WEB aplikacije ISTORE-a 9
Slika 6. B2C portal 13
Slika 7. Prednosti i nedostaci B2C elektronske trgovine 19

]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


1 UVODNA RAZMATRANJA

Electronic Business (EB - elektronsko poslovanje) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, nego i brigu o klijentima i poslovnim partnerima, kao i organizacija poslovanja u sopstvenoj firmi online i organizacija prema klijentima.
e-Commerce (Electronic commerce EC - elektronska trgovina) je kupovina ili prodaja dobara ili usluga putem Interneta, naročito putem servisa World Wide Web. U praksi se ovaj termin često koristi umesto novijeg termina e-business, što znaci poslovanje putem Interneta.
Termin e-Commerce moze se definisati i kao proces upravljanja online finansijskim transakcijama od strane pojedinaca ili kompanija. Ovaj proces ukljucuje kako maloprodajne, tako i veleprodajne transakcije. Termin Online je sinonim za Internet (biti na liniji = biti na Internetu).
Fokus e-Commerce-a je u sistemima i procedurama pomoću kojih dolazi do razmene različitih finansijskih dokumenata i informacija. Ovi sistemi ukljucuju transakcije kreditnim karticama, e-cash (elektronska gotovina), e-billing (elektronsko plaćanje), e-cheques (elektronski cekovi), electronic invoices (elektronski računi), narudžbine i finansijske izjave. e-Commerce praktično omogućuje nastavak korisćenja tehnologije elektronskih razmena podataka (EDI)...


SADRŽAJ:

1 UVODNA RAZMATRANJA 1
2 ISTORE 4
2.1 KLJUČNE ODLIKE 5
2.2 NAČIN PLAĆANJA 6
2.3 GLAVNE ODLIKE SAJTOVA 7
2.4 INTERNET PRODAVNICA 10
3 B2C MODEL POSLOVANJA 11
3.1 USPEŠAN B2C PORTAL 19
3.2 STANJE KOD NAS 24
3.3 ZAVIDNI PODACI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 28
4 RAZVOJ E-POSLOVANJA U JUGOISTOČOJ EVROPI 30
5 ZAKLJUČAK 32
LITERATURA 34
WEB IZVORI 34


POPIS SLIKA

Slika 1. Mogućnosti ISTORE-a 6
Slika 2. Proces kupovine 7
Slika 3. Primer izgleda hiperlinkova drugih jezika 8
Slika 4. ISTORE sajt 9
Slika 5. UPravljački deo WEB aplikacije ISTORE-a 9
Slika 6. B2C portal 13
Slika 7. Prednosti i nedostaci B2C elektronske trgovine 19

]]> <![CDATA[Elektronske usluge Tema: Sklapanje ugovora preko interneta]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronske-usluge-tema-sklapanje-ugovora-preko-interneta Thu, 02 Sep 2010 00:09:14 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronske-usluge-tema-sklapanje-ugovora-preko-interneta Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i kompjutera, a takođe i prenos kapitala uz upotrebu digitalnih komunikacija.
Kupovina putem interneta često predstavlja najjeftiniji način kupovine, a takođe i najbrži. Karakterišu je jednostavnost, niski troškovi, usluga dostupna 24/7, omogućena je trenutna komunikacija, prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji može da pruži onoliko informacija koliko kupac želi i drugo. Prodavci takođe mogu biti zadovoljni jer su oslobođeni ulaganja u infrastrukturu, prostor zaposlene, a takođe svoju uslugu mogu odnosno proizvod mogu ponuditi putem interneta mnogim korisnicima iako su kilometrima daleko.

Ugovori sklopljeni preko interneta

Za nastanak nekog ugovora dovoljna je saglasnost ugovorenih strana, odnosno saglasnim izjavama volje najmanje dveju strana, bez obzira na koji način je ona izražena. To omogućava da se za zaključivanje nekog ugovora mogu koristiti sva tehnička sredstva za brzu komunikaciju, kao što su telefon, telefaks, računarske mreže (elektronska razmena podataka, elektronska pošta, Internet). Ponudilac, u tom slučaju može objaviti elektronske kataloge na internetu, ali to ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora, zbog nedostatka konačne volje, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima i odgovaraju nekom izlogu, slanju cenovnika ili kataloga u kojem su sadržane informacije o ponudjenim proizvodima ili uslugama.
Ugovori sklopljeni preko interneta ne predstavljaju novu formu ugovora, oni se sklapaju pod istim uslovima kao klasični ugovori. Razlika se ogleda u tome što se koristi Internet i računar. Kada se elektronska poruka, odnosno elektronska forma koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskoj formi.

Razlikujemo tri grupe ugovora koji se sklapaju elektronskim putem:
1. Ugovori za sticanje materijalnih dobara;
2. Ugovori za sticanje licenci za korišćenje digitalnih proizvoda ili informacija;
3. Ugovori o ispunjenju neke Internet usluge ..


Sadržaj:

1. Uvod.........................................................3
2. Ugovori sklopljeni preko interneta.............................4
3. Izjava volje...................................................4
4. Ponuda i prihvatanje ponude..................................5
5. Ćutanje ponuđenog...........................................5
6. Prihvatanje onude sa predlogom da se izmeni………………….5
7. Oblik (forma) ugovora………………………………………….6
8. Elektronski potpis............................................6
9. Elektronski sertifikat..........................................7
10. Opoziv izjave volje..........................................7
11. Opšti uslovi poslovanja ……………………………………….7
12. Zaključak…………………………………………..........…8
Literatira…………………………………………..........……...9
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mreže i kompjutera, a takođe i prenos kapitala uz upotrebu digitalnih komunikacija.
Kupovina putem interneta često predstavlja najjeftiniji način kupovine, a takođe i najbrži. Karakterišu je jednostavnost, niski troškovi, usluga dostupna 24/7, omogućena je trenutna komunikacija, prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji može da pruži onoliko informacija koliko kupac želi i drugo. Prodavci takođe mogu biti zadovoljni jer su oslobođeni ulaganja u infrastrukturu, prostor zaposlene, a takođe svoju uslugu mogu odnosno proizvod mogu ponuditi putem interneta mnogim korisnicima iako su kilometrima daleko.

Ugovori sklopljeni preko interneta

Za nastanak nekog ugovora dovoljna je saglasnost ugovorenih strana, odnosno saglasnim izjavama volje najmanje dveju strana, bez obzira na koji način je ona izražena. To omogućava da se za zaključivanje nekog ugovora mogu koristiti sva tehnička sredstva za brzu komunikaciju, kao što su telefon, telefaks, računarske mreže (elektronska razmena podataka, elektronska pošta, Internet). Ponudilac, u tom slučaju može objaviti elektronske kataloge na internetu, ali to ne predstavlja ponudu za zaključenje ugovora, zbog nedostatka konačne volje, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima i odgovaraju nekom izlogu, slanju cenovnika ili kataloga u kojem su sadržane informacije o ponudjenim proizvodima ili uslugama.
Ugovori sklopljeni preko interneta ne predstavljaju novu formu ugovora, oni se sklapaju pod istim uslovima kao klasični ugovori. Razlika se ogleda u tome što se koristi Internet i računar. Kada se elektronska poruka, odnosno elektronska forma koristi prilikom zaključenja ugovora, takvom ugovoru se ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskoj formi.

Razlikujemo tri grupe ugovora koji se sklapaju elektronskim putem:
1. Ugovori za sticanje materijalnih dobara;
2. Ugovori za sticanje licenci za korišćenje digitalnih proizvoda ili informacija;
3. Ugovori o ispunjenju neke Internet usluge ..


Sadržaj:

1. Uvod.........................................................3
2. Ugovori sklopljeni preko interneta.............................4
3. Izjava volje...................................................4
4. Ponuda i prihvatanje ponude..................................5
5. Ćutanje ponuđenog...........................................5
6. Prihvatanje onude sa predlogom da se izmeni………………….5
7. Oblik (forma) ugovora………………………………………….6
8. Elektronski potpis............................................6
9. Elektronski sertifikat..........................................7
10. Opoziv izjave volje..........................................7
11. Opšti uslovi poslovanja ……………………………………….7
12. Zaključak…………………………………………..........…8
Literatira…………………………………………..........……...9
]]> <![CDATA[Primena inteligentnih metoda u ebusinessu - elektronsko poslovanje]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-primena-inteligentnih-metoda-u-ebusinessu-elektronsko-poslovanje--9630 Sat, 28 Aug 2010 22:57:07 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-primena-inteligentnih-metoda-u-ebusinessu-elektronsko-poslovanje--9630 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Uprkos propasti mnogih dot.comova, sve više kompanija proširuje svoja tržišta ponudom roba i usluga putem Interneta. Za neke kompanije ebiznis može značiti razliku između profita i gubitka u neposrednoj budućnosti. Glavni problemi sa kojima se ove kompanije suočavaju jeste - kako izbeći ponavljanje problema koji su došli glave mnogim dot.comovima. Za većinu kompanija koje poslove obavljaju tradicionalnim kanalima, odgovor je uvek bio pred njima. Iste informacije koje su dobijane iz tradicionalnih kanala potrebne su i za upravljanje ebiznisom.

Kompanije koje se upuštaju u ebiznis kao dodatni prodajni kanal moraju imati odgovore na ista pitanja koja su im važna i kod njihovih tradicionalnih kanala:
• Donosi li posao profit?
• Koje proizvode moji korisnici naručuju?
• Isplate li se oglašavanje i promocija?
• Koje su margine profita?

eBusiness donosi i neka nova pitanja, poput:
• Kakve su kupovne navike korisnika?
• Je li Web site lak za navigaciju?
• Vraćaju li se korisnici uvek iznova?
• Kako privući nove korisnike na site?

Za mnoge ebiznis site-ove informacije za kojima se traga su nadohvat ruke, ali locirane u odvojenim sistemima. Rešenje je povezati zajedno podatke iz različitih izvora, pretvoriti ih u korisne informacije i osigurati izveštavanje koje je menadžmentu potrebno za istinsko merenje delotvornosti njihovog ebiznisa.
Za postizanje uspešnog eBusiness site-a mora se izvršiti integracija web log podataka sa podacima iz aplikacija za elektronsku prodaju, da bi se dobila kompletna slika o tome ko posećuje site, koliko često kupuje. To je jedini način za dobivanje tačne mere aktivnosti na ebiznis Web site-u, delotvornosti marketinških i propagandnih kampanja, i sposobnosti site-a da privuče i zadrži korisnike....

Sadržaj

Uvod ………………………………………..……………………………………… 3
1. Knowledge Management …………………………………………………….. 6
2. Customer Relationship Menagement ……………………………………… 15
3. Business Intelligence ………………………………………………………... 27
4. Uvođenje e-Business inteligencije …………………………………………. 32
5. Balanced Scorecard …………………………………………………………. 36
6. Metoda potrošačke korpe …………………………………………………… 44
Zaključak …………………………………………………………………………. 53
Literatura …………………………………………………………………………. 57
]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Uprkos propasti mnogih dot.comova, sve više kompanija proširuje svoja tržišta ponudom roba i usluga putem Interneta. Za neke kompanije ebiznis može značiti razliku između profita i gubitka u neposrednoj budućnosti. Glavni problemi sa kojima se ove kompanije suočavaju jeste - kako izbeći ponavljanje problema koji su došli glave mnogim dot.comovima. Za većinu kompanija koje poslove obavljaju tradicionalnim kanalima, odgovor je uvek bio pred njima. Iste informacije koje su dobijane iz tradicionalnih kanala potrebne su i za upravljanje ebiznisom.

Kompanije koje se upuštaju u ebiznis kao dodatni prodajni kanal moraju imati odgovore na ista pitanja koja su im važna i kod njihovih tradicionalnih kanala:
• Donosi li posao profit?
• Koje proizvode moji korisnici naručuju?
• Isplate li se oglašavanje i promocija?
• Koje su margine profita?

eBusiness donosi i neka nova pitanja, poput:
• Kakve su kupovne navike korisnika?
• Je li Web site lak za navigaciju?
• Vraćaju li se korisnici uvek iznova?
• Kako privući nove korisnike na site?

Za mnoge ebiznis site-ove informacije za kojima se traga su nadohvat ruke, ali locirane u odvojenim sistemima. Rešenje je povezati zajedno podatke iz različitih izvora, pretvoriti ih u korisne informacije i osigurati izveštavanje koje je menadžmentu potrebno za istinsko merenje delotvornosti njihovog ebiznisa.
Za postizanje uspešnog eBusiness site-a mora se izvršiti integracija web log podataka sa podacima iz aplikacija za elektronsku prodaju, da bi se dobila kompletna slika o tome ko posećuje site, koliko često kupuje. To je jedini način za dobivanje tačne mere aktivnosti na ebiznis Web site-u, delotvornosti marketinških i propagandnih kampanja, i sposobnosti site-a da privuče i zadrži korisnike....

Sadržaj

Uvod ………………………………………..……………………………………… 3
1. Knowledge Management …………………………………………………….. 6
2. Customer Relationship Menagement ……………………………………… 15
3. Business Intelligence ………………………………………………………... 27
4. Uvođenje e-Business inteligencije …………………………………………. 32
5. Balanced Scorecard …………………………………………………………. 36
6. Metoda potrošačke korpe …………………………………………………… 44
Zaključak …………………………………………………………………………. 53
Literatura …………………………………………………………………………. 57
]]> <![CDATA[Internet prodaja farmaceutskih proizvoda]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-prodaja-farmaceutskih-proizvoda--9613 Sat, 28 Aug 2010 22:29:44 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-prodaja-farmaceutskih-proizvoda--9613 Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Internet je osvojio svet a njegova primena i korištenje danas je prisutna u svim područjima ljudskog delovanja, pa tako i u zdravstvu. Internet je postao sastavni dio života većine ljudi, standard modernog života. Internet je kao jednostavno i jeftino sredstvo komunikacije postao izvor velikog broja informacija i vesti za sve generacije i uzraste, naučnike, stručnjake, poslovne ljude i svakog pojedinca.

Svatko na njemu može doći do informacija koje se odnose na čuvanje zdravlja, mogućnostima lečenja raznih bolesti i informacijama o lekovima.

Internet je dobio vrlo značajno mesto i prostor za korištenje u zdravstvu i celom zdravstvenom sistemu kao neiscrpan izvor podataka o lekovima i bolestima. Internet može doktorima biti velika pomoć u svakodnevnom radu u jednostavnom i brzom protoku informacija , naručivanju lekova, transferu recepata, edukacija.

INTERNET U ZDRAVSTVU

. FIP, PGEU i ostale farmaceutske udruge podržavaju upotrebu elektronske tehnologije ali i upozoravaju na štetna delovanja i posledice koje Internet u zdravstvu i zdravstvu može izazvati putem :

• Oglašavanja, reklamiranja i prodaje lekova putem Interneta
• mogućnosti širenja pogrešnih informacija
• neovlaštenog pristupa trećih osoba zdravstvenim podacima - nesigurnost sistema
• neujednačene kvaliteta podataka

Uvidevši tu opasnost FIP i PGEU izradili su smernice i standarde koji trebaju pomoći apotekaru i ostalim zdravstvenim radnicima u primeni i korištenju Interneta:

• smernice PGEU-a o razvoju e-zdravlja i e-farmacije
• prodaji lekova putem Interneta
• pružanje farmaceutskih on-line usluga ...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 INTERNET U ZDRAVSTVU 4
1.1 E - zdravlje 4
2 E - FARMACIJA 5
2.1 Prodaja lekova putem Interneta 5
2.2 PGEU-ov vodič za zdravstvene usluge na Internetu (on-line) 7
2.3 Tačnost informacija 9
2.4 Odgovornost 9
2.5 Poverljivost i privatnosti 10
2.6 Cookies 11
2.7 Autorsko pravo 11
2.8 Informacija o boji proizvoda 12
2.9 Cene proizvoda 12
2.10 Načini plaćanja za naručene proizvode 12
2.11 Povraćaj proizvoda 12
2.12 Reklamacija 13
2.13 Isporuka 13
2.14 Troškovi isporuke 13
2.15 Zakonitost 14
2.16 Kako se kupuje preko inerneta ? 14
3 NAJČEŠĆI PROIZODI KOJI SE PRODAJU PREKO INTERNETA 16
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25]]> Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Internet je osvojio svet a njegova primena i korištenje danas je prisutna u svim područjima ljudskog delovanja, pa tako i u zdravstvu. Internet je postao sastavni dio života većine ljudi, standard modernog života. Internet je kao jednostavno i jeftino sredstvo komunikacije postao izvor velikog broja informacija i vesti za sve generacije i uzraste, naučnike, stručnjake, poslovne ljude i svakog pojedinca.

Svatko na njemu može doći do informacija koje se odnose na čuvanje zdravlja, mogućnostima lečenja raznih bolesti i informacijama o lekovima.

Internet je dobio vrlo značajno mesto i prostor za korištenje u zdravstvu i celom zdravstvenom sistemu kao neiscrpan izvor podataka o lekovima i bolestima. Internet može doktorima biti velika pomoć u svakodnevnom radu u jednostavnom i brzom protoku informacija , naručivanju lekova, transferu recepata, edukacija.

INTERNET U ZDRAVSTVU

. FIP, PGEU i ostale farmaceutske udruge podržavaju upotrebu elektronske tehnologije ali i upozoravaju na štetna delovanja i posledice koje Internet u zdravstvu i zdravstvu može izazvati putem :

• Oglašavanja, reklamiranja i prodaje lekova putem Interneta
• mogućnosti širenja pogrešnih informacija
• neovlaštenog pristupa trećih osoba zdravstvenim podacima - nesigurnost sistema
• neujednačene kvaliteta podataka

Uvidevši tu opasnost FIP i PGEU izradili su smernice i standarde koji trebaju pomoći apotekaru i ostalim zdravstvenim radnicima u primeni i korištenju Interneta:

• smernice PGEU-a o razvoju e-zdravlja i e-farmacije
• prodaji lekova putem Interneta
• pružanje farmaceutskih on-line usluga ...

S A D R Ž A J

UVOD 3
1 INTERNET U ZDRAVSTVU 4
1.1 E - zdravlje 4
2 E - FARMACIJA 5
2.1 Prodaja lekova putem Interneta 5
2.2 PGEU-ov vodič za zdravstvene usluge na Internetu (on-line) 7
2.3 Tačnost informacija 9
2.4 Odgovornost 9
2.5 Poverljivost i privatnosti 10
2.6 Cookies 11
2.7 Autorsko pravo 11
2.8 Informacija o boji proizvoda 12
2.9 Cene proizvoda 12
2.10 Načini plaćanja za naručene proizvode 12
2.11 Povraćaj proizvoda 12
2.12 Reklamacija 13
2.13 Isporuka 13
2.14 Troškovi isporuke 13
2.15 Zakonitost 14
2.16 Kako se kupuje preko inerneta ? 14
3 NAJČEŠĆI PROIZODI KOJI SE PRODAJU PREKO INTERNETA 16
ZAKLJUČAK 24
LITERATURA 25]]> <![CDATA[ISTORE SA AKCENTOM NA B2C POSLOVANJE]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-istore-sa-akcentom-na-b2c-poslovanje Thu, 03 Jun 2010 17:07:31 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-istore-sa-akcentom-na-b2c-poslovanje Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

IZVOD

U ovom diplomskom radu opisan je kompletan sistem ISTORE-a, njegovo funkcionisanje, opis vršenja plaćanja, glvane odlike i benificije. Opisan je kompletan koncept B2C (od biznisa ka potrošaču – od engleskog “business to consumer”).


ABSTRACT

In this work the complete ISTORE system has been described, the functioning of the system, the paying system main features and benefits. The complete B2C system has been described (business to cosumer).



SADRŽAJ:

1 UVODNA RAZMATRANJA 1
1.1 METOD RADA 3
2 ISTORE 4
2.1 KLJUČNE ODLIKE 5
2.2 NAČIN PLAĆANJA 6
2.3 GLAVNE ODLIKE SAJTOVA 7
2.4 O KOMPANIJI ORACLE 9
2.5 ORACLE E-BUSINESS SUITE I ISTORE 10
2.6 INTERNET PRODAVNICA 11
3 B2C MODEL POSLOVANJA 13
3.1 USPEŠAN B2C PORTAL 21
3.2 STANJE KOD NAS 26
3.3 ZAVIDNI PODACI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 30
4 RAZVOJ E-POSLOVANJA U JUGOISTOČOJ EVROPI 32
5 ZAKLJUČAK 34
6 LITERATURA 35
6.1 WEB IZVORI 35
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

IZVOD

U ovom diplomskom radu opisan je kompletan sistem ISTORE-a, njegovo funkcionisanje, opis vršenja plaćanja, glvane odlike i benificije. Opisan je kompletan koncept B2C (od biznisa ka potrošaču – od engleskog “business to consumer”).


ABSTRACT

In this work the complete ISTORE system has been described, the functioning of the system, the paying system main features and benefits. The complete B2C system has been described (business to cosumer).



SADRŽAJ:

1 UVODNA RAZMATRANJA 1
1.1 METOD RADA 3
2 ISTORE 4
2.1 KLJUČNE ODLIKE 5
2.2 NAČIN PLAĆANJA 6
2.3 GLAVNE ODLIKE SAJTOVA 7
2.4 O KOMPANIJI ORACLE 9
2.5 ORACLE E-BUSINESS SUITE I ISTORE 10
2.6 INTERNET PRODAVNICA 11
3 B2C MODEL POSLOVANJA 13
3.1 USPEŠAN B2C PORTAL 21
3.2 STANJE KOD NAS 26
3.3 ZAVIDNI PODACI ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 30
4 RAZVOJ E-POSLOVANJA U JUGOISTOČOJ EVROPI 32
5 ZAKLJUČAK 34
6 LITERATURA 35
6.1 WEB IZVORI 35
]]> <![CDATA[Internetski portali]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internetski-portali Thu, 03 Jun 2010 12:32:41 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internetski-portali Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Količina podataka raspoloživih na Internetu stalno raste.Ti podaci predstavljaju korisne informacije samo ako su dostupni pravoj osobi u pravom trenutku. Nedavna istraživanja pokazuju da prosečni stručnjak skoro 30% svog radnog vremena provodi u potrazi za podacima. Pstoji veoma veliki broj loših linkova, podaci su često duplirani, neusaglašeni i veoma dobro skriveni, osuđeni da ih pronađu kad više nikom ne budu potrebni. Još jedna važna činjenica je da svi ljudi koji pristupaju sajtu nemaju ista interesovanja, zato je veoma bitno postići personalizovanu interakciju između korisnika i web sajta. . Pravovremene i tačne informacije su od presudnog značaja za uspešno poslovanje.

Primenom Interneta i odgovarajućih tehnoloških rešenja, informacije koje se nalaze u lokalnim bazama podataka svakog preduzeća postaju dostupne i izvan preduzeća. Stvaraju se virtuelna preduzeća koja integrišu sve kupce, dobavljače i poslovne partnere, usled čega raste značajno broj onih koji žele pristup informacijama iz najrazličitijih izvora. Ove informacije su “zarobljene” u okviru niza aplikacija nad bazama podataka i intranet aplikacija. Da bi se omogućio pristup svim tim informacijama koriste se Portali


PORTALI

Rijec portal označava mnogo razlicitih stvari razlicitim ljudima. Neodredjenost je ugradjena za njenu istoriju, jer se ona pojavila u on-line rečniku odjednom i odmah je bila prihvaćena. Postoji mnogo definicija portala, ali se sve one slažu da portal pruza prave informacije pravim korisnicima u pravo vrijeme, koristeći WEB, mobilne I druge uredjaje. Dobro izradjen WEB portal od vlasnika portala ne zahtijeva veliko znanje korišćenja Interneta nego samo osnovno znanje u korišćenju računara.Vlasnik WEB portala putem uređivačkih alata na samom WEB portalu jednostavno može dodavati vijesti, organizovati ankete, tekst, slike…

Portal je sačinjen od skupa integrisanih servisa dizajniranih sa svrhom da korisniku omoguće lakše služenje internetom. Ubijediti organizaciju krajem prošlog vijeka u primenu portala bilo je prvi izazov. Danas su portali postali neizostavan dio poslovnog okruženja, plus otlkjučavaju vrata novoj ekonomiji tj, elektronskom poslovanju kroz pristupanje globalnom tržištu. Portali omogućavaju korisniku da pronađe precizne linkove ka sajtovima koji se bave određenim temama. Tipicno portal je web stranica sa mapom linkova prema određenim temama ili poljima interesovanja, podijeljenim u kategorije.

Na portalu se mogu naći pretraživač,čet.on-line igrice, slanje e-pošte, pregled vesti, kataloga, dobijanja kontakata, čitanje tekstova (stručnih, tehničkih, pravnih, promotivnih, zabavno-informativnih...), ali su najčešće orijentisani oko nekoliko osnovnih polja kako bi privukli što veći broj ljudi ali sa sličnim interesovanjima i interesima. Sve ove informacije su predstavljene u okviru jednog vizuelnog rešenja kako bi korisnik dobio poznato grafičko i funkcijsko okruženje čime se njegova pažnja direktno usmerava na sam sadržaj. Ovo znatno olakšava pretragu u okviru polja njegovog interesovanja koje portal nudi. Zbog prenošenja informacija sa velikog broja izvora, portali podrazumevaju svakodnevno ažuriranje (unos novih sadržaja i osvežavanje i prepravke svih informacija). To ih, zajedno sa bogatstvom sadržaja, svrstava na prva mesta kod pretraživača. Na taj način svi koji su posredno ili neposredno uključeni u sadržaj jednog portala obezbeđuju sebi bolje kotiranje na Internetu, tj. u slučaju poslovnih portala – imaju daleko češću komunikaciju sa različitim akterima svog polja poslovanja.

Internet svakoga dana širi svoj uticaj i preuzima prostor štampanih medija i televizije jer pruža mogućnost trenutnog odgovora na specifičan zahtev korisnika, nudeći mu izbor informacija u skladu sa njegovim željama i potrebama.


INTERNETSKI PORTALI


Internet Portali objedinjuju različite informacije iz većeg broja izvora, pružajući tako dosljedne podatke i pristup brojnim aplikacijama i uslugama, koje bi u suprotnom predstavljale zasebne jedinice.

Osobni portal je stranica na internetu koja uglavnom pruža mogućnosti posebno prilagođene svakom korisniku, uz mogućnost posjeta i prelaska na stranice s drugačijim sadržajem.
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Količina podataka raspoloživih na Internetu stalno raste.Ti podaci predstavljaju korisne informacije samo ako su dostupni pravoj osobi u pravom trenutku. Nedavna istraživanja pokazuju da prosečni stručnjak skoro 30% svog radnog vremena provodi u potrazi za podacima. Pstoji veoma veliki broj loših linkova, podaci su često duplirani, neusaglašeni i veoma dobro skriveni, osuđeni da ih pronađu kad više nikom ne budu potrebni. Još jedna važna činjenica je da svi ljudi koji pristupaju sajtu nemaju ista interesovanja, zato je veoma bitno postići personalizovanu interakciju između korisnika i web sajta. . Pravovremene i tačne informacije su od presudnog značaja za uspešno poslovanje.

Primenom Interneta i odgovarajućih tehnoloških rešenja, informacije koje se nalaze u lokalnim bazama podataka svakog preduzeća postaju dostupne i izvan preduzeća. Stvaraju se virtuelna preduzeća koja integrišu sve kupce, dobavljače i poslovne partnere, usled čega raste značajno broj onih koji žele pristup informacijama iz najrazličitijih izvora. Ove informacije su “zarobljene” u okviru niza aplikacija nad bazama podataka i intranet aplikacija. Da bi se omogućio pristup svim tim informacijama koriste se Portali


PORTALI

Rijec portal označava mnogo razlicitih stvari razlicitim ljudima. Neodredjenost je ugradjena za njenu istoriju, jer se ona pojavila u on-line rečniku odjednom i odmah je bila prihvaćena. Postoji mnogo definicija portala, ali se sve one slažu da portal pruza prave informacije pravim korisnicima u pravo vrijeme, koristeći WEB, mobilne I druge uredjaje. Dobro izradjen WEB portal od vlasnika portala ne zahtijeva veliko znanje korišćenja Interneta nego samo osnovno znanje u korišćenju računara.Vlasnik WEB portala putem uređivačkih alata na samom WEB portalu jednostavno može dodavati vijesti, organizovati ankete, tekst, slike…

Portal je sačinjen od skupa integrisanih servisa dizajniranih sa svrhom da korisniku omoguće lakše služenje internetom. Ubijediti organizaciju krajem prošlog vijeka u primenu portala bilo je prvi izazov. Danas su portali postali neizostavan dio poslovnog okruženja, plus otlkjučavaju vrata novoj ekonomiji tj, elektronskom poslovanju kroz pristupanje globalnom tržištu. Portali omogućavaju korisniku da pronađe precizne linkove ka sajtovima koji se bave određenim temama. Tipicno portal je web stranica sa mapom linkova prema određenim temama ili poljima interesovanja, podijeljenim u kategorije.

Na portalu se mogu naći pretraživač,čet.on-line igrice, slanje e-pošte, pregled vesti, kataloga, dobijanja kontakata, čitanje tekstova (stručnih, tehničkih, pravnih, promotivnih, zabavno-informativnih...), ali su najčešće orijentisani oko nekoliko osnovnih polja kako bi privukli što veći broj ljudi ali sa sličnim interesovanjima i interesima. Sve ove informacije su predstavljene u okviru jednog vizuelnog rešenja kako bi korisnik dobio poznato grafičko i funkcijsko okruženje čime se njegova pažnja direktno usmerava na sam sadržaj. Ovo znatno olakšava pretragu u okviru polja njegovog interesovanja koje portal nudi. Zbog prenošenja informacija sa velikog broja izvora, portali podrazumevaju svakodnevno ažuriranje (unos novih sadržaja i osvežavanje i prepravke svih informacija). To ih, zajedno sa bogatstvom sadržaja, svrstava na prva mesta kod pretraživača. Na taj način svi koji su posredno ili neposredno uključeni u sadržaj jednog portala obezbeđuju sebi bolje kotiranje na Internetu, tj. u slučaju poslovnih portala – imaju daleko češću komunikaciju sa različitim akterima svog polja poslovanja.

Internet svakoga dana širi svoj uticaj i preuzima prostor štampanih medija i televizije jer pruža mogućnost trenutnog odgovora na specifičan zahtev korisnika, nudeći mu izbor informacija u skladu sa njegovim željama i potrebama.


INTERNETSKI PORTALI


Internet Portali objedinjuju različite informacije iz većeg broja izvora, pružajući tako dosljedne podatke i pristup brojnim aplikacijama i uslugama, koje bi u suprotnom predstavljale zasebne jedinice.

Osobni portal je stranica na internetu koja uglavnom pruža mogućnosti posebno prilagođene svakom korisniku, uz mogućnost posjeta i prelaska na stranice s drugačijim sadržajem.
]]> <![CDATA[Internet prodaja farmaceutskih proizvoda]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-prodaja-farmaceutskih-proizvoda Thu, 03 Jun 2010 12:29:00 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-prodaja-farmaceutskih-proizvoda Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Internet je osvojio svet a njegova primena i korištenje danas je prisutna u svim područjima ljudskog delovanja, pa tako i u zdravstvu. Internet je postao sastavni dio života većine ljudi, standard modernog života. Internet je kao jednostavno i jeftino sredstvo komunikacije postao izvor velikog broja informacija i vesti za sve generacije i uzraste, naučnike, stručnjake, poslovne ljude i svakog pojedinca.

Svatko na njemu može doći do informacija koje se odnose na čuvanje zdravlja, mogućnostima lečenja raznih bolesti i informacijama o lekovima.

Internet je dobio vrlo značajno mesto i prostor za korištenje u zdravstvu i celom zdravstvenom sistemu kao neiscrpan izvor podataka o lekovima i bolestima. Internet može doktorima biti velika pomoć u svakodnevnom radu u jednostavnom i brzom protoku informacija , naručivanju lekova, transferu recepata, edukacija

INTERNET U ZDRAVSTVU

. FIP, PGEU i ostale farmaceutske udruge podržavaju upotrebu elektronske tehnologije ali i upozoravaju na štetna delovanja i posledice koje Internet u zdravstvu i zdravstvu može izazvati putem :

• Oglašavanja, reklamiranja i prodaje lekova putem Interneta
• mogućnosti širenja pogrešnih informacija
• neovlaštenog pristupa trećih osoba zdravstvenim podacima - nesigurnost sistema
• neujednačene kvaliteta podataka

Uvidevši tu opasnost FIP i PGEU izradili su smernice i standarde koji trebaju pomoći apotekaru i ostalim zdravstvenim radnicima u primeni i korištenju Interneta:

• smernice PGEU-a o razvoju e-zdravlja i e-farmacije
• prodaji lekova putem Interneta
• pružanje farmaceutskih on-line usluga


E - zdravlje


Interneta pruža razvojem posebnih e-zdravstvenih programa velike mogućnosti korištenja onima koji pružaju i koriste zdravstvene usluge:

• povećava se mogućnost razmene informacija i podataka
• povećava se mogućnost razmene podataka između zdravstvenih radnika
• smanjuju se razlike u informiranosti između pacijenata i davatelja usluga
• pružanje zdravstvenih informacija je u porastu i postaje sastavni deo pružanja zdravstvenih usluga
• povećava se kvaliteta usluga a smanjuju se troškovi boljom informiranosti
• pacijent koji je bolje informiran izabrati će optimalniju kvalitetu usluge po razumnijoj ceni
• postojeće propise treba sačuvati, prilagoditi i primeniti u svakodnevnom radu i korištenju Interneta širom sveta
• Ista kvaliteta, pouzdanost i sigurnost mora biti garantovana na Internetu kao i u standardnom pružanju zdravstvene zaštite.
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Internet je osvojio svet a njegova primena i korištenje danas je prisutna u svim područjima ljudskog delovanja, pa tako i u zdravstvu. Internet je postao sastavni dio života većine ljudi, standard modernog života. Internet je kao jednostavno i jeftino sredstvo komunikacije postao izvor velikog broja informacija i vesti za sve generacije i uzraste, naučnike, stručnjake, poslovne ljude i svakog pojedinca.

Svatko na njemu može doći do informacija koje se odnose na čuvanje zdravlja, mogućnostima lečenja raznih bolesti i informacijama o lekovima.

Internet je dobio vrlo značajno mesto i prostor za korištenje u zdravstvu i celom zdravstvenom sistemu kao neiscrpan izvor podataka o lekovima i bolestima. Internet može doktorima biti velika pomoć u svakodnevnom radu u jednostavnom i brzom protoku informacija , naručivanju lekova, transferu recepata, edukacija

INTERNET U ZDRAVSTVU

. FIP, PGEU i ostale farmaceutske udruge podržavaju upotrebu elektronske tehnologije ali i upozoravaju na štetna delovanja i posledice koje Internet u zdravstvu i zdravstvu može izazvati putem :

• Oglašavanja, reklamiranja i prodaje lekova putem Interneta
• mogućnosti širenja pogrešnih informacija
• neovlaštenog pristupa trećih osoba zdravstvenim podacima - nesigurnost sistema
• neujednačene kvaliteta podataka

Uvidevši tu opasnost FIP i PGEU izradili su smernice i standarde koji trebaju pomoći apotekaru i ostalim zdravstvenim radnicima u primeni i korištenju Interneta:

• smernice PGEU-a o razvoju e-zdravlja i e-farmacije
• prodaji lekova putem Interneta
• pružanje farmaceutskih on-line usluga


E - zdravlje


Interneta pruža razvojem posebnih e-zdravstvenih programa velike mogućnosti korištenja onima koji pružaju i koriste zdravstvene usluge:

• povećava se mogućnost razmene informacija i podataka
• povećava se mogućnost razmene podataka između zdravstvenih radnika
• smanjuju se razlike u informiranosti između pacijenata i davatelja usluga
• pružanje zdravstvenih informacija je u porastu i postaje sastavni deo pružanja zdravstvenih usluga
• povećava se kvaliteta usluga a smanjuju se troškovi boljom informiranosti
• pacijent koji je bolje informiran izabrati će optimalniju kvalitetu usluge po razumnijoj ceni
• postojeće propise treba sačuvati, prilagoditi i primeniti u svakodnevnom radu i korištenju Interneta širom sveta
• Ista kvaliteta, pouzdanost i sigurnost mora biti garantovana na Internetu kao i u standardnom pružanju zdravstvene zaštite.
]]> <![CDATA[Internet komunikacija - poznanstva preko interneta]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-komunikacija-poznanstva-preko-interneta--5879 Thu, 03 Jun 2010 12:26:18 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-komunikacija-poznanstva-preko-interneta--5879 Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz informacionih sistema i internet komunikacija.

Internet predstavlja idealan medijum i sredstvo za realizaciju većine postavljenih zahteva. Količina informacija, brzina dostupnosti, vremenska neograničenost njihovog korišćenja, odsustvo geografskih barijera i način dostavljanja su one karakteristike i prednosti koje su nametnule Internet kao logičan izbor za komunikaciono sredstvo i primarni komunikacioni medijum.

Internet ostvaruje svoju komunikacionu ulogu uz koordinaciju sa klasičnim načinima ostvarivanja veza. Skupovi, okupljanja, zabave, druženja se održavaju na svim nivoima.

Pojam Internet komunikacija podrazumeva više informatičkih alata i tehnologija primarno baziranih na korišćenju Interneta koje upotrebljavamo za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Primarni vid Interneta koji se koristi je WWW korišćenjem HTTP protokola upotrebom primarno HTML strana za prezentaciju klasičnog tekstualnog i multimedijalnog sadržaja.

Osnovne odlike Internet komunikacije

Istraživanja Interneta kao medija komunikacije prožeta su težnjom da se da odgovor na jedno osnovno pitanje, često označavano terminom "Internet paradoks": da li će Internet, iako je tehnologija osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima, dovesti do otuđenja pojedinaca, odnosno do sve većeg stepena socijalne izolacije. Naime, glavni strah bio je da će Internet komunikacija zameniti sve ostale vidove komunikacije, pre svega onu neposrednu, licem u lice.

Rezultati CePIT-ovog istraživanja pokazuju da korisnici Interneta u Srbiji sa svojim prijateljima, rođacima i poslovnim partnerima dominantno komuniciraju licem u lice i telefonom, a Internet komunikacija ima primat samo u situaciji kada su oni međusobno veoma udaljeni, odnosno kada žive u različitim zemljama. Dakle, ne možemo nikako govoriti o tome da prosečnom korisniku kontakti u virtuelnom svetu zamenjuju kontakte uživo.

Sa druge strane, jedan od veoma velikih potencijala, kada govorimo o upotrebi Interneta u različite svrhe, ispoljio se i kod korisnika u Srbiji. Naime, skoro 1/3 (tačnije 31%) ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem smatra da se u komunikaciji putem Interneta često oseća slobodnije i opuštenije nego što je to slučaj u svakodnevnoj komunikaciji. Ovo može biti veoma važno za različite oblasti: od upotrebe Interneta u svrhe obrazovanja, do marketinga.

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi, kada govorimo o osnovnim oblicima online ponašanja, jeste da se o korisnicima Interneta ne može govoriti kao o uniformnoj populaciji. Jedna od relevantnih razlika svakako je uzrast. Tako su mlađi ispitanici, pre svega adolescenti, znatno češće skloni da na Internetu iniciraju kontakte sa nepoznatim osobama.

Mlađi ispitanici češće i uživo upoznaju svoje Internet poznanike (58,8%, a kod starijih je to samo 36,7% slučajeva) i generalno gledano su slobodniji od starijih korisnika Interneta. Interesantno je, takođe, da muškarci (53,5%) nešto češće od žena (46,4%) uživo upoznaju osobe koje su prethodno poznavali samo preko mreže.

I[b]NTERNET KAO MESTO SUSRETA

Osobine ličnosti i karakteristike online ponašanja[/b]

Činjenica da se sve češće, ne samo u okvirima akademske zajednice, već i u javnosti, govori o fenomenima vezanim za odnose
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz informacionih sistema i internet komunikacija.

Internet predstavlja idealan medijum i sredstvo za realizaciju većine postavljenih zahteva. Količina informacija, brzina dostupnosti, vremenska neograničenost njihovog korišćenja, odsustvo geografskih barijera i način dostavljanja su one karakteristike i prednosti koje su nametnule Internet kao logičan izbor za komunikaciono sredstvo i primarni komunikacioni medijum.

Internet ostvaruje svoju komunikacionu ulogu uz koordinaciju sa klasičnim načinima ostvarivanja veza. Skupovi, okupljanja, zabave, druženja se održavaju na svim nivoima.

Pojam Internet komunikacija podrazumeva više informatičkih alata i tehnologija primarno baziranih na korišćenju Interneta koje upotrebljavamo za ostvarivanje postavljenih ciljeva. Primarni vid Interneta koji se koristi je WWW korišćenjem HTTP protokola upotrebom primarno HTML strana za prezentaciju klasičnog tekstualnog i multimedijalnog sadržaja.

Osnovne odlike Internet komunikacije

Istraživanja Interneta kao medija komunikacije prožeta su težnjom da se da odgovor na jedno osnovno pitanje, često označavano terminom "Internet paradoks": da li će Internet, iako je tehnologija osmišljena da proširuje i pojačava komunikaciju među ljudima, dovesti do otuđenja pojedinaca, odnosno do sve većeg stepena socijalne izolacije. Naime, glavni strah bio je da će Internet komunikacija zameniti sve ostale vidove komunikacije, pre svega onu neposrednu, licem u lice.

Rezultati CePIT-ovog istraživanja pokazuju da korisnici Interneta u Srbiji sa svojim prijateljima, rođacima i poslovnim partnerima dominantno komuniciraju licem u lice i telefonom, a Internet komunikacija ima primat samo u situaciji kada su oni međusobno veoma udaljeni, odnosno kada žive u različitim zemljama. Dakle, ne možemo nikako govoriti o tome da prosečnom korisniku kontakti u virtuelnom svetu zamenjuju kontakte uživo.

Sa druge strane, jedan od veoma velikih potencijala, kada govorimo o upotrebi Interneta u različite svrhe, ispoljio se i kod korisnika u Srbiji. Naime, skoro 1/3 (tačnije 31%) ispitanika obuhvaćenih ovim istraživanjem smatra da se u komunikaciji putem Interneta često oseća slobodnije i opuštenije nego što je to slučaj u svakodnevnoj komunikaciji. Ovo može biti veoma važno za različite oblasti: od upotrebe Interneta u svrhe obrazovanja, do marketinga.

Ono što se sa sigurnošću može tvrditi, kada govorimo o osnovnim oblicima online ponašanja, jeste da se o korisnicima Interneta ne može govoriti kao o uniformnoj populaciji. Jedna od relevantnih razlika svakako je uzrast. Tako su mlađi ispitanici, pre svega adolescenti, znatno češće skloni da na Internetu iniciraju kontakte sa nepoznatim osobama.

Mlađi ispitanici češće i uživo upoznaju svoje Internet poznanike (58,8%, a kod starijih je to samo 36,7% slučajeva) i generalno gledano su slobodniji od starijih korisnika Interneta. Interesantno je, takođe, da muškarci (53,5%) nešto češće od žena (46,4%) uživo upoznaju osobe koje su prethodno poznavali samo preko mreže.

I[b]NTERNET KAO MESTO SUSRETA

Osobine ličnosti i karakteristike online ponašanja[/b]

Činjenica da se sve češće, ne samo u okvirima akademske zajednice, već i u javnosti, govori o fenomenima vezanim za odnose
]]> <![CDATA[Infrastruktura javnog ključa, digitalni potpis i digitalni sertifikat]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-infrastruktura-javnog-klju%C4%8Da-digitalni-potpis-i-digitalni-sertifikat Thu, 03 Jun 2010 11:50:25 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-infrastruktura-javnog-klju%C4%8Da-digitalni-potpis-i-digitalni-sertifikat Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

BEZBEDNOSNI SERVISI

Rukovodstvo organizacije u kojoj postoji komunikaciona mreža i/ili računari obično uspostavlja jedan skup pravila koja se odnose na sve aktivnosti te organizacije u vezi sa bezbednošću. Ovaj skup pravila se naziva politika bezbednosti.
Bezbednosni servisi su delovi sistema koji realizuju aktivnosti koje pariraju pretnjama vezanim za bezbednost sistema (obično deluju na zahtev). Postoji šest osnovnih vrsta bezbednosnih servisa:
a) Servis poverljivosti – Ovaj servis sprečava otkrivanje informacije bilo kom entitetu (licu ili organizaciji) koja za to nema ovlašćenje. Poverljivost znači da se podaci skrivaju upotrebom šifre. Međutim, informacija se može dobiti na drugi način. Na primer, neko može da posmatra broj i veličinu poruka koje se šalju na određenu adresu svakog dana, bez uvida u njihov sadržaj.
b) Servis integriteta – Ovaj servis štiti informaciju od promena koje nisu dozvoljene politikom bezbednosti. U takve promene spada umetanje dodatnih podataka, brisanje, supstitucija ili preuređenje podataka. Servis integriteta takođe štiti podatke od neovlašćenih promena.
c) Servis autentikacije – Ovaj servis obezbeđuje garanciju identiteta. To znači da kada nešto ili neko da neki podatak o svom identitetu (kao na primer ime), servis autentikacije proverava vrednost tog podatka. Znači, autentikacija je sredstvo protiv pretnje infiltracije u sistem. Postoje dve osnovne varijante servisa autentikacije: (1) autentikacija entiteta, koja proverava identitet predstavljen od strane udaljenog korisnika (lozinke predstavljaju opšte poznati mehanizam autentikacije entiteta) i (2) autentikacija porekla podataka, koja proverava identitet pošiljaoca podataka, na primer neke poruke.
d) Servis kontrole pristupa – Ovaj servis štiti sistem od neovlašćenog pristupa pojedinim njegovim resursima (podsistem za izračunavanje, komunikacioni podsistem, memorija itd.). Termin neovlašćeni pristup obuhvata upotrebu, otkrivanje, modifikaciju, destrukciju i izvršenje aplikacija bez ovlašćenja. Kontrola pristupa je osnovna mera za izvršenje autorizacije.
e) Servis za onemoguđavanje negacije transakcije – Ovaj servis štiti od nastupanja događaja da jedna od strana učesnica u transakciji negira da se transakcija dogodila. Ovaj servis je suštinski različit od ostalih bezbednosnih servisa. Njegova osnovna namena je da zaštiti korisnike sistema od pretnje drugih ovlašćenih korisnika, ne od napadača. Taj servis ne može da spreči negaciju transakcije. Naprotiv, on obezbeđuje jedan pouzdan dokaz koji se može upotrebiti u slučaju konflikta između strana učesnica u transakciji. Drugi razlog za postojanje ovog servisa je mogućnost nastupanja slučajne greške za vreme izvršenja transakcije posle koje svaka od strana učesnica na različit način ocenjuje njenu realizaciju.
f) Servis za onemogućavanje odbijanja usluge – Napad koji prouzrokuje odbijanje usluge nastaje onda kada zlonamerna osoba podnese takav skup uzastopnih zahteva serveru koji onemogućava njihovo izvršenje. Na taj način, server ne može da odgovori ni na legalne zahteve. Pomenuti servis ograničava upotrebu resursa servera, kao na primer vreme izvršenja CPU-a, količina memorije koja se koristi, broj otvorenih datoteka ili broj istovremeno aktivnih procesa.

Hash funkcije

Šifarski sistemi sa javnim ključevima, kao i sistemi za digitalni potpis mogu biti veoma spori. Takođe, u nekim slučajevima, dužina digitalnog potpisa može biti veća ili jednaka dužini same poruke koja se potpisuje. Da bi se rešili ovi problemi koriste se hash funkcije.
Hash funkcija je izračunljiva funkcija koja primenjena na poruku m promenljive dužine daje njenu reprezentaciju fiksne dužine koja se naziva njenom hash vrednošću .
Hash funkcije se definišu na sledeći način:
H,
U opštem slučaju, je mnogo manjih dimenzija od m. Na primer, m može da ima dužinu od jednog megabajta, dok može imati svega 64 ili 128 bita.
Sa druge strane, hash funkcije se mogu koristiti za određivanje rezimea nekog dokumenta i njegovo publikovanje, bez objavljivanja njegovog sadržaja.
Jednosmerna hash funkcija je hash funkcija H definisana tako da je za svaku komprimovanu poruku teško rekonstruisati originalnu poruku m za koju važi . Dakle, jednosmerna hash funkcija je hash funkcija koja je takođe i jednosmerna (One Way).
Ako je hash funkcija jednosmerna, tj. teška za invertovanje, takođe se naziva i rezime funkcija (Message-digest function). U tom slučaju, uobičajeno je da se vrednost naziva rezime od m, ili otisak prsta poruke m.
Upotrebom hash funkcija, problem dužine poruke ili digitalnog potpisa se rešava tako što se umesto da se šifruje ili digitalno potpisuje cela poruka m potpisuje se ili šifruje samo rezime poruke .
Hash funkcije koje se najviše koriste u kriptografske svrhe su MD2, MD4 i MD5 (Message Digest), koje je predložio Rivest. Ove funkcije daju rezimee dužine 128 bita.

Digitalni potpis

Kriptografija sa javnim ključevima omogućava da bilo koja poruka koju šalje bilo koji korisnik sadrži digitalni potpis, analogan uobičajenom potpisu u papirnoj korespondenciji. Mogućnost digitalnog potpisivanja omogućava korisniku na prijemnoj strani da se uveri da mu je poruku poslao legitiman pošiljalac. Sa druge strane, digitalni potpis daje veću garanciju od običnog potpisa da primljeni dokument nije modifikovan.
Digitalni potpisi se klasifikuju na različite načine:
• Implicitni – ako se nalaze u samoj poruci.
• Explicitni – ako su dodati uz poruku, kao neodvojivi deo.
• Privatni – ako ga može identifikovati jedino neko ko poseduje zajedničku tajnu informaciju sa pošiljaocem.
• Javni (ili istinski) – ako bilo ko može da identifikuje pošiljaoca na osnovu javno dostupne informacije.
• Revokabilni – ako pošiljalac može kasnije da negira da digitalni potpis pripada njemu.
• Irevokabilni – ako primalac može da dokaže da je pošiljalac autor poruke.
Digitalni potpisi moraju se jednostavno kreirati i verifikovati, a teško falsifikovati. Proces digitalnog potpisivanja jedne poruke sastoji se od dva dela: najpre se računa potpis korisnika koji odgovara poruci, koji samo korisnik može generisati na osnovu svog privatnog ključa i poruke koju želi da potpiše, a zatim se šifruje potpis i šalje se javnim kanalom.
Ako A želi da digitalno potpiše poruku m, šalje šifrovanu poruku c korisniku B i da bi je digitalno potpisao:
1. A računa potpis šifrujući poruku koju treba poslati svojim tajnim ključem: . r je potpis korisnika A za poruku m.
2. A određuje digitalni potpis poruke m šifrovanjem javnim ključem korisnika B potpisa koji je odredio u tački 1: .
B rekonstruiše poruku na isti način kao i bez digitalnog potpisa i da bi verifikovao digitalni potpis korisnika A:
1. B određuje potpis korisnika A za primljenu poruku, računajući , pomoću svog tajnog ključa.
2. B proverava da li je .
Da bi poslao digitalni potpis poruke m pomoću šifarskog sistema RSA, korisnik A, čiji je javni ključ i čiji je tajni ključ , izvršava sledeći niz operacija:
1. Računa svoj potpis šifrujući poruku pomoću svog tajnog ključa: .
2. Određuje digitalni potpis šifrovanjem pomoću javnog ključa korisnika B potpis izračunat u tački 1: .
Potpisana poruka koju korisnik A šalje korisniku B je par , gde je c šifrat koji odgovara poruci m.


Prilikom dodavanja digitalnog potpisa nekoj poruci, mora se imati u vidu da radi određivanja potpisa r, poruka m mora biti unutar ranga šifrovanja . Na taj način dužina poruke m ne samo da mora da bude manja od da bi bila šifrovana, već takođe mora da bude manja i od da bi se mogao generisati potpis pošiljaoca. Sa druge strane, potpis koji se dobije šifrovanjem pomoću tajnog ključa pošiljaoca mora biti unutar ranga šifrovanja , pošto je za određivanje digitalnog potpisa potrebna redukcija po modulu .
Ako se radi o mreži i ako neki korisnik želi da komunicira sa različitim korisnicima unutar te mreže, pogodno je definisati proces kojim se izbegava gornja analiza za svaku poruku koju neko želi da pošalje. Rivest, Shamir i Adleman su predložili protokol orijentisan ka komunikacionoj mreži. Ovaj protokol se sastoji od sledećih koraka:
1. Odredi se prag h (na primer, ).
2. Svaki korisnik U publikuje dva para javnih ključeva: i . Prvi ključ služi za šifrovanje poruka, a drugi za verifikaciju potpisa.
3. Modul svakog od korisnika mora da ispunjava sledeći uslov: .
Sa uslovima gore definisanim, da bi korisnik A poslao korisniku B potpisanu poruku, dovoljno je da blokovi poruke m koja se šalje ispunjavaju sledeći uslov: . Kada se poruka podeli na blokove koji ispunjavaju taj uslov, da bi šifrovao poruku m, korisnik A koristi javni ključ korisnika B: , i da bi odredio svoj potpis koristi tajni ključ koji odgovara njegovom javnom ključu za digitalno potpisivanje poruka: .
Primer: Pretpostavimo da korisnik A određuje potpis za poruku ”YES” i da korisnik B želi da proveri da li je A pošiljalac.
U ovom primeru smatramo da je javni ključ korisnika A , njegov tajni ključ je , pri čemu je , i . Sa druge strane, javni ključ korisnika B je , njegov tajni ključ je , pri čemu je , i .
Kodirana poruka ”YES” je 16346.

]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

BEZBEDNOSNI SERVISI

Rukovodstvo organizacije u kojoj postoji komunikaciona mreža i/ili računari obično uspostavlja jedan skup pravila koja se odnose na sve aktivnosti te organizacije u vezi sa bezbednošću. Ovaj skup pravila se naziva politika bezbednosti.
Bezbednosni servisi su delovi sistema koji realizuju aktivnosti koje pariraju pretnjama vezanim za bezbednost sistema (obično deluju na zahtev). Postoji šest osnovnih vrsta bezbednosnih servisa:
a) Servis poverljivosti – Ovaj servis sprečava otkrivanje informacije bilo kom entitetu (licu ili organizaciji) koja za to nema ovlašćenje. Poverljivost znači da se podaci skrivaju upotrebom šifre. Međutim, informacija se može dobiti na drugi način. Na primer, neko može da posmatra broj i veličinu poruka koje se šalju na određenu adresu svakog dana, bez uvida u njihov sadržaj.
b) Servis integriteta – Ovaj servis štiti informaciju od promena koje nisu dozvoljene politikom bezbednosti. U takve promene spada umetanje dodatnih podataka, brisanje, supstitucija ili preuređenje podataka. Servis integriteta takođe štiti podatke od neovlašćenih promena.
c) Servis autentikacije – Ovaj servis obezbeđuje garanciju identiteta. To znači da kada nešto ili neko da neki podatak o svom identitetu (kao na primer ime), servis autentikacije proverava vrednost tog podatka. Znači, autentikacija je sredstvo protiv pretnje infiltracije u sistem. Postoje dve osnovne varijante servisa autentikacije: (1) autentikacija entiteta, koja proverava identitet predstavljen od strane udaljenog korisnika (lozinke predstavljaju opšte poznati mehanizam autentikacije entiteta) i (2) autentikacija porekla podataka, koja proverava identitet pošiljaoca podataka, na primer neke poruke.
d) Servis kontrole pristupa – Ovaj servis štiti sistem od neovlašćenog pristupa pojedinim njegovim resursima (podsistem za izračunavanje, komunikacioni podsistem, memorija itd.). Termin neovlašćeni pristup obuhvata upotrebu, otkrivanje, modifikaciju, destrukciju i izvršenje aplikacija bez ovlašćenja. Kontrola pristupa je osnovna mera za izvršenje autorizacije.
e) Servis za onemoguđavanje negacije transakcije – Ovaj servis štiti od nastupanja događaja da jedna od strana učesnica u transakciji negira da se transakcija dogodila. Ovaj servis je suštinski različit od ostalih bezbednosnih servisa. Njegova osnovna namena je da zaštiti korisnike sistema od pretnje drugih ovlašćenih korisnika, ne od napadača. Taj servis ne može da spreči negaciju transakcije. Naprotiv, on obezbeđuje jedan pouzdan dokaz koji se može upotrebiti u slučaju konflikta između strana učesnica u transakciji. Drugi razlog za postojanje ovog servisa je mogućnost nastupanja slučajne greške za vreme izvršenja transakcije posle koje svaka od strana učesnica na različit način ocenjuje njenu realizaciju.
f) Servis za onemogućavanje odbijanja usluge – Napad koji prouzrokuje odbijanje usluge nastaje onda kada zlonamerna osoba podnese takav skup uzastopnih zahteva serveru koji onemogućava njihovo izvršenje. Na taj način, server ne može da odgovori ni na legalne zahteve. Pomenuti servis ograničava upotrebu resursa servera, kao na primer vreme izvršenja CPU-a, količina memorije koja se koristi, broj otvorenih datoteka ili broj istovremeno aktivnih procesa.

Hash funkcije

Šifarski sistemi sa javnim ključevima, kao i sistemi za digitalni potpis mogu biti veoma spori. Takođe, u nekim slučajevima, dužina digitalnog potpisa može biti veća ili jednaka dužini same poruke koja se potpisuje. Da bi se rešili ovi problemi koriste se hash funkcije.
Hash funkcija je izračunljiva funkcija koja primenjena na poruku m promenljive dužine daje njenu reprezentaciju fiksne dužine koja se naziva njenom hash vrednošću .
Hash funkcije se definišu na sledeći način:
H,
U opštem slučaju, je mnogo manjih dimenzija od m. Na primer, m može da ima dužinu od jednog megabajta, dok može imati svega 64 ili 128 bita.
Sa druge strane, hash funkcije se mogu koristiti za određivanje rezimea nekog dokumenta i njegovo publikovanje, bez objavljivanja njegovog sadržaja.
Jednosmerna hash funkcija je hash funkcija H definisana tako da je za svaku komprimovanu poruku teško rekonstruisati originalnu poruku m za koju važi . Dakle, jednosmerna hash funkcija je hash funkcija koja je takođe i jednosmerna (One Way).
Ako je hash funkcija jednosmerna, tj. teška za invertovanje, takođe se naziva i rezime funkcija (Message-digest function). U tom slučaju, uobičajeno je da se vrednost naziva rezime od m, ili otisak prsta poruke m.
Upotrebom hash funkcija, problem dužine poruke ili digitalnog potpisa se rešava tako što se umesto da se šifruje ili digitalno potpisuje cela poruka m potpisuje se ili šifruje samo rezime poruke .
Hash funkcije koje se najviše koriste u kriptografske svrhe su MD2, MD4 i MD5 (Message Digest), koje je predložio Rivest. Ove funkcije daju rezimee dužine 128 bita.

Digitalni potpis

Kriptografija sa javnim ključevima omogućava da bilo koja poruka koju šalje bilo koji korisnik sadrži digitalni potpis, analogan uobičajenom potpisu u papirnoj korespondenciji. Mogućnost digitalnog potpisivanja omogućava korisniku na prijemnoj strani da se uveri da mu je poruku poslao legitiman pošiljalac. Sa druge strane, digitalni potpis daje veću garanciju od običnog potpisa da primljeni dokument nije modifikovan.
Digitalni potpisi se klasifikuju na različite načine:
• Implicitni – ako se nalaze u samoj poruci.
• Explicitni – ako su dodati uz poruku, kao neodvojivi deo.
• Privatni – ako ga može identifikovati jedino neko ko poseduje zajedničku tajnu informaciju sa pošiljaocem.
• Javni (ili istinski) – ako bilo ko može da identifikuje pošiljaoca na osnovu javno dostupne informacije.
• Revokabilni – ako pošiljalac može kasnije da negira da digitalni potpis pripada njemu.
• Irevokabilni – ako primalac može da dokaže da je pošiljalac autor poruke.
Digitalni potpisi moraju se jednostavno kreirati i verifikovati, a teško falsifikovati. Proces digitalnog potpisivanja jedne poruke sastoji se od dva dela: najpre se računa potpis korisnika koji odgovara poruci, koji samo korisnik može generisati na osnovu svog privatnog ključa i poruke koju želi da potpiše, a zatim se šifruje potpis i šalje se javnim kanalom.
Ako A želi da digitalno potpiše poruku m, šalje šifrovanu poruku c korisniku B i da bi je digitalno potpisao:
1. A računa potpis šifrujući poruku koju treba poslati svojim tajnim ključem: . r je potpis korisnika A za poruku m.
2. A određuje digitalni potpis poruke m šifrovanjem javnim ključem korisnika B potpisa koji je odredio u tački 1: .
B rekonstruiše poruku na isti način kao i bez digitalnog potpisa i da bi verifikovao digitalni potpis korisnika A:
1. B određuje potpis korisnika A za primljenu poruku, računajući , pomoću svog tajnog ključa.
2. B proverava da li je .
Da bi poslao digitalni potpis poruke m pomoću šifarskog sistema RSA, korisnik A, čiji je javni ključ i čiji je tajni ključ , izvršava sledeći niz operacija:
1. Računa svoj potpis šifrujući poruku pomoću svog tajnog ključa: .
2. Određuje digitalni potpis šifrovanjem pomoću javnog ključa korisnika B potpis izračunat u tački 1: .
Potpisana poruka koju korisnik A šalje korisniku B je par , gde je c šifrat koji odgovara poruci m.


Prilikom dodavanja digitalnog potpisa nekoj poruci, mora se imati u vidu da radi određivanja potpisa r, poruka m mora biti unutar ranga šifrovanja . Na taj način dužina poruke m ne samo da mora da bude manja od da bi bila šifrovana, već takođe mora da bude manja i od da bi se mogao generisati potpis pošiljaoca. Sa druge strane, potpis koji se dobije šifrovanjem pomoću tajnog ključa pošiljaoca mora biti unutar ranga šifrovanja , pošto je za određivanje digitalnog potpisa potrebna redukcija po modulu .
Ako se radi o mreži i ako neki korisnik želi da komunicira sa različitim korisnicima unutar te mreže, pogodno je definisati proces kojim se izbegava gornja analiza za svaku poruku koju neko želi da pošalje. Rivest, Shamir i Adleman su predložili protokol orijentisan ka komunikacionoj mreži. Ovaj protokol se sastoji od sledećih koraka:
1. Odredi se prag h (na primer, ).
2. Svaki korisnik U publikuje dva para javnih ključeva: i . Prvi ključ služi za šifrovanje poruka, a drugi za verifikaciju potpisa.
3. Modul svakog od korisnika mora da ispunjava sledeći uslov: .
Sa uslovima gore definisanim, da bi korisnik A poslao korisniku B potpisanu poruku, dovoljno je da blokovi poruke m koja se šalje ispunjavaju sledeći uslov: . Kada se poruka podeli na blokove koji ispunjavaju taj uslov, da bi šifrovao poruku m, korisnik A koristi javni ključ korisnika B: , i da bi odredio svoj potpis koristi tajni ključ koji odgovara njegovom javnom ključu za digitalno potpisivanje poruka: .
Primer: Pretpostavimo da korisnik A određuje potpis za poruku ”YES” i da korisnik B želi da proveri da li je A pošiljalac.
U ovom primeru smatramo da je javni ključ korisnika A , njegov tajni ključ je , pri čemu je , i . Sa druge strane, javni ključ korisnika B je , njegov tajni ključ je , pri čemu je , i .
Kodirana poruka ”YES” je 16346.

]]> <![CDATA[Elektronski potpis u Austriji]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronski-potpis-u-austriji Wed, 02 Jun 2010 12:01:56 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronski-potpis-u-austriji Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Zbog brzgo razvoja u IT sektoru kao i sve većeg broja korisnika internet neophodno je uvodjenje elektronskog potpisa u većini zemalja. Pravni osnov u Austriji koji se tiče elektronskog potpisa jeste digitalni potpisni akt. Ovaj zakon predstavlja Direktivnu Evropskog parlamenta i Sveta koja je doneta 13. Decembra 1999.godine i predstavlja zajednički okvir za elektronski potpis.

Prema članu 5 Evropske Direktive elektronsko potpis u trgovini mora biti priznat od strane sudova i vlasti kako ne bi bio diskriminisan. Ekvivalentnost rukopisnog potpisa i elektronskog potpisa priznaje se ako su ispunjeni odredjeni standardni bezbednsoti koji su opisani u Aneksima Direktiva.

Austrija je dala predlog za korišćenje elektronskog potpisa 14.07.1999.godine, i odluka o korišćenju elektronskog potpisa objavljena je u Saveznom zakonskom glasniku broj 190/1999, tako da je Zakon o elektronskom potpisu u Austriji stupio na snagu 1.1.2000. godine, a 2.2..2000. godine ovaj zakon je proglašen u Uredbom koja je objavljana u Saveznom zakonskom glasniku II broj 30/2000.

22.11.2000. godien vlada Austrije je predložila razne izmene u korišćenju elektronskog potpisa.

Od 1.januara 2008.godine u Ausriji je na snazi Zakon o Digitalnom potpisu sa osredjenim izmenama. Sada u Austriji postoje pored jednostvnog i napredni i kvalifikovani elektronski postpis. Jednostavan elektronski potpis je definisan u § 2, OSiG 1 No i ne razlikuje se od nemačkog režima elektronskog potpisa.

Napredni elektronski potpis nalazi se u § 2 i br.3 OSiG i pored jednotavnog elektroskog potpisa mora da ispunjava i dodatne uslove.

Da bi se kreirao elektronski potpis potrebna je potvrda. A tu potvrdu predstavlja odredjeni sertifikat, koji povezuje verifikaciju potpisa odnosno javni ključ sa odredjenim licem čiji je identitet potvrdjen odredjenim nivoom sigurnosti. Takodje, postoje i mogućnosti dodatnih funkcija potpisnika, koje su uključene u sertifikat kao atributi.

Trenutno nаjvаžniji vid primene e-potpisа je digitаlni potpis. Bаzirаn je, jednostаvno rečeno, nа šifrovаnje predstаvnika dokumentа koji sadrži kombinaciju podataka. Korisnik je poznаt po sertifikаciji dvа zаpisа, odnosno raspordjenih ključeva. Ovаj ključ se sаstoji od pаr privаtnih i odgovаrаjućih jаvnih ključeva. Ovo se nаzivа nesimetričnа enkripcije ili jаvna-ključ metodа.

Privatni ključ je tajni i nije poznat ni samom korisniku, ali mora biti obezbedjen od strane autroizacije što se čini sa upotrebom lozinke, takodje tu se pojavljuje i PIN kod kao što je na bankomatskim karticama.

Ubrzo postaje jasno da je proces digitalnog potpisa je najpogodnija da zadovolji stroge zakonske zahteve. Glavne funkcije:

1. Autentičnost,
2. integritet,
3. šifrovаnje,
4. dešifrovаnje

U Telekom Ausrije od marta.2003.godine postojala su pet aktivna sertifikata usluga u obalsti pružanja usluga koje se tiču elektronskog potpisa, a to su:

1. Arge Daten
2. A-Trust
3. xyzmo
4. Generali (ne postoji od 2006.godine)
5. EuroPKI
6. WebundCo (ne postoji do 2006.godine)

A-Trust izdadaje u Austriji sertifikate za elektronske postpise bankama, udruženjima i industriji.

A-SIT izdaje u Austriji sertifikate za elektronski potpis Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Austrije kao i Univerzitetu tehnologije u Gracu.

Rundfunk & Telekom Regulierungs-GmbH predstavlja nadzorni organ u Austriji za elektronske potpies. Vlada Austrije je vlasnik 100% akcija u ovom nadzornom organu i upravljanje se vrši od strane Saveznog kancelara i Ministarstva za saobraćaj, inovacije i tehnologiju.

Sertifikate koje izidaje Evropska zajednica koji su osnovani za sertifikaciju usluga i njihove validnosti može se proveriti iz same zemlje, i tretiraju se kao domaći sertifikati.

Najčešće elektonski potpis u Austrij se koristi u tri slučaja i to:

- Business to Business (B2B) – Zakonska obaveza izmedju dva preduzeća
- Customer to Customer (C2C) – Zakonska obaveza izmedju gradjana
- Business to Customer (B2C) – Zakonska obaveza izmedju preduzeća i gradjana

Takodje elektronski potpis u Austriji se koristi i izmedju e-uprave, kako bi e-uprava ostvarila komunikaciju izmedju same uprave odnosno u okviru biznis administracije(A2B), zatim kako bi ostvarila komunikaciju izmedju uprave i gradjana(A2C) , kao i samih organa (A2A)

U svim ovim oblastima uveden je elektronski potpis kako bi se ubrzale odredjene procedure i kako bi identifikacija bila jasna. Možemo da zaključimo da je elektronski potpis u Austriji uveden u službi gradjana. Kamen temeljac elektronskog potpisa je dakle ispravan prenos dokumenata potpisnika, i elektronski potpis garantuje autentičnost potpisanih dokumenata.

]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz internet marketinga.

Zbog brzgo razvoja u IT sektoru kao i sve većeg broja korisnika internet neophodno je uvodjenje elektronskog potpisa u većini zemalja. Pravni osnov u Austriji koji se tiče elektronskog potpisa jeste digitalni potpisni akt. Ovaj zakon predstavlja Direktivnu Evropskog parlamenta i Sveta koja je doneta 13. Decembra 1999.godine i predstavlja zajednički okvir za elektronski potpis.

Prema članu 5 Evropske Direktive elektronsko potpis u trgovini mora biti priznat od strane sudova i vlasti kako ne bi bio diskriminisan. Ekvivalentnost rukopisnog potpisa i elektronskog potpisa priznaje se ako su ispunjeni odredjeni standardni bezbednsoti koji su opisani u Aneksima Direktiva.

Austrija je dala predlog za korišćenje elektronskog potpisa 14.07.1999.godine, i odluka o korišćenju elektronskog potpisa objavljena je u Saveznom zakonskom glasniku broj 190/1999, tako da je Zakon o elektronskom potpisu u Austriji stupio na snagu 1.1.2000. godine, a 2.2..2000. godine ovaj zakon je proglašen u Uredbom koja je objavljana u Saveznom zakonskom glasniku II broj 30/2000.

22.11.2000. godien vlada Austrije je predložila razne izmene u korišćenju elektronskog potpisa.

Od 1.januara 2008.godine u Ausriji je na snazi Zakon o Digitalnom potpisu sa osredjenim izmenama. Sada u Austriji postoje pored jednostvnog i napredni i kvalifikovani elektronski postpis. Jednostavan elektronski potpis je definisan u § 2, OSiG 1 No i ne razlikuje se od nemačkog režima elektronskog potpisa.

Napredni elektronski potpis nalazi se u § 2 i br.3 OSiG i pored jednotavnog elektroskog potpisa mora da ispunjava i dodatne uslove.

Da bi se kreirao elektronski potpis potrebna je potvrda. A tu potvrdu predstavlja odredjeni sertifikat, koji povezuje verifikaciju potpisa odnosno javni ključ sa odredjenim licem čiji je identitet potvrdjen odredjenim nivoom sigurnosti. Takodje, postoje i mogućnosti dodatnih funkcija potpisnika, koje su uključene u sertifikat kao atributi.

Trenutno nаjvаžniji vid primene e-potpisа je digitаlni potpis. Bаzirаn je, jednostаvno rečeno, nа šifrovаnje predstаvnika dokumentа koji sadrži kombinaciju podataka. Korisnik je poznаt po sertifikаciji dvа zаpisа, odnosno raspordjenih ključeva. Ovаj ključ se sаstoji od pаr privаtnih i odgovаrаjućih jаvnih ključeva. Ovo se nаzivа nesimetričnа enkripcije ili jаvna-ključ metodа.

Privatni ključ je tajni i nije poznat ni samom korisniku, ali mora biti obezbedjen od strane autroizacije što se čini sa upotrebom lozinke, takodje tu se pojavljuje i PIN kod kao što je na bankomatskim karticama.

Ubrzo postaje jasno da je proces digitalnog potpisa je najpogodnija da zadovolji stroge zakonske zahteve. Glavne funkcije:

1. Autentičnost,
2. integritet,
3. šifrovаnje,
4. dešifrovаnje

U Telekom Ausrije od marta.2003.godine postojala su pet aktivna sertifikata usluga u obalsti pružanja usluga koje se tiču elektronskog potpisa, a to su:

1. Arge Daten
2. A-Trust
3. xyzmo
4. Generali (ne postoji od 2006.godine)
5. EuroPKI
6. WebundCo (ne postoji do 2006.godine)

A-Trust izdadaje u Austriji sertifikate za elektronske postpise bankama, udruženjima i industriji.

A-SIT izdaje u Austriji sertifikate za elektronski potpis Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Austrije kao i Univerzitetu tehnologije u Gracu.

Rundfunk & Telekom Regulierungs-GmbH predstavlja nadzorni organ u Austriji za elektronske potpies. Vlada Austrije je vlasnik 100% akcija u ovom nadzornom organu i upravljanje se vrši od strane Saveznog kancelara i Ministarstva za saobraćaj, inovacije i tehnologiju.

Sertifikate koje izidaje Evropska zajednica koji su osnovani za sertifikaciju usluga i njihove validnosti može se proveriti iz same zemlje, i tretiraju se kao domaći sertifikati.

Najčešće elektonski potpis u Austrij se koristi u tri slučaja i to:

- Business to Business (B2B) – Zakonska obaveza izmedju dva preduzeća
- Customer to Customer (C2C) – Zakonska obaveza izmedju gradjana
- Business to Customer (B2C) – Zakonska obaveza izmedju preduzeća i gradjana

Takodje elektronski potpis u Austriji se koristi i izmedju e-uprave, kako bi e-uprava ostvarila komunikaciju izmedju same uprave odnosno u okviru biznis administracije(A2B), zatim kako bi ostvarila komunikaciju izmedju uprave i gradjana(A2C) , kao i samih organa (A2A)

U svim ovim oblastima uveden je elektronski potpis kako bi se ubrzale odredjene procedure i kako bi identifikacija bila jasna. Možemo da zaključimo da je elektronski potpis u Austriji uveden u službi gradjana. Kamen temeljac elektronskog potpisa je dakle ispravan prenos dokumenata potpisnika, i elektronski potpis garantuje autentičnost potpisanih dokumenata.

]]> <![CDATA[Elektronska trgovina, trend i izazovi]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina-trend-i-izazovi--5727 Wed, 02 Jun 2010 12:00:02 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina-trend-i-izazovi--5727 Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronske trgovine.

Novi izvor moći nije novac u vlasništvu nekolicine nego informacija u vlasništvu mnogih. Ekonomika informacija se fundamentalno razlikuje od ekonomike „stvari“. Kada se proda fizički proizvod on se više ne poseduje. Dok se nakon prodaje informacije zadržava vlasništvo i one se mogu i dalje prodavati.

Dok se stvari vremenom troše ili habaju , informacije mogu da zastare ali mogu upotrebom da postanu i vrednije.Evidentno je da opipljivi proizvodi postoje u vremenu i prostoru pa se mogu pronaći, brojati ili držati na zalihama dok se informacije mogu naći „bilo gde i u bilo koje vreme“.

Nova pravila igre zhtevaju brzinu, fleksibilnost i inovativnost,informisanost. Tradicionalna preduzeća moraju da promene svoje poslovne operacije da bi ostala konkurentna u novim uslovima u kojima Internet kao interaktivni masovni medij implicira nov načina razmišljanja i novu kulturu.

Treba naglasiti da promene koje doživljavaju preduzeća svih veličina u uslovima Internet tehnologije se po važnosti mogu porediti sa promenama koje su se dešavale u vreme industrijske revolucije.

Sa ekonomskog aspekta je značajno da je Internet najbrže rastući prodajni i marketinški kanal u istoriji i najefikasnije komunikaciono sredstvo na svetu.

Internet tehnologija obezbeđuje univerzalnu platformu za prodaju i kupovinu proizvoda i za vođenje važnih poslovnih procesa unutar kompanije. Ova tehnologija je podstakla razvoj novih načina organizovanja i upravljanja koje su transformisale poslovanje i upotrebu informacionih tehnologija u svakodenevnom životu .

Evidentno je povećanje traženja za uslugama kao i ekspanzija elektronske trgovine preko Interneta, koja predstavlja afirmacije novog trgovinskog obrasca i ima tendenciju stalnog porasta.


E-trgovina


Biti na Internetu i imati vlastitu Web prezentaciju zaista više nije stvar prestiža, ali sama stranica sa osnovnim informacijama neće mnogo poboljšati poslovanje.

Međutim trgovina putem Interneta smatra se najprofitabilnijim oblikom trgovine, kako zbog jednostavnosti tako zbog niskih troškova.

Kupovina je vremenski neograničena stalna je dostupnost klijentima, ne plaća se zakup poslovnog prostora i sl.

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta.
Pod pojmom elektronske trgovine (e-commerce) u širem smislu se podrazumeva korišćenje jedne ili više telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima – kupcima i dobavljačima, odnosno pribavljanje informacija o tržištima, konkurenciji i poslovnim prilikama.
A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mreže. To znači da a je e-trgovina pojavljujući koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mreža uključujući i Internet .
Ona podrazumeva sve korake koji postoje u klasičnoj trgovini, kao što je online marketing, porudžbine, plaćanja i podrška u isporuci. Elektronska trgovina uključuje elektronsko pružanje usluga, kao i postprodajnu uslugu ili on-line savet. Konačno ona znači i podršku saradnji među kompanijama.
Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane “Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga putem Mreže (World Wide Web) preko sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi zaštite potrošača) putem elektronskih servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.
Kada je Mreža postala mnogo poznatija među širom publikom 1994, mnogi eksperti su predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći ekonomski sektor.
Međutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjan Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronske trgovine.

Novi izvor moći nije novac u vlasništvu nekolicine nego informacija u vlasništvu mnogih. Ekonomika informacija se fundamentalno razlikuje od ekonomike „stvari“. Kada se proda fizički proizvod on se više ne poseduje. Dok se nakon prodaje informacije zadržava vlasništvo i one se mogu i dalje prodavati.

Dok se stvari vremenom troše ili habaju , informacije mogu da zastare ali mogu upotrebom da postanu i vrednije.Evidentno je da opipljivi proizvodi postoje u vremenu i prostoru pa se mogu pronaći, brojati ili držati na zalihama dok se informacije mogu naći „bilo gde i u bilo koje vreme“.

Nova pravila igre zhtevaju brzinu, fleksibilnost i inovativnost,informisanost. Tradicionalna preduzeća moraju da promene svoje poslovne operacije da bi ostala konkurentna u novim uslovima u kojima Internet kao interaktivni masovni medij implicira nov načina razmišljanja i novu kulturu.

Treba naglasiti da promene koje doživljavaju preduzeća svih veličina u uslovima Internet tehnologije se po važnosti mogu porediti sa promenama koje su se dešavale u vreme industrijske revolucije.

Sa ekonomskog aspekta je značajno da je Internet najbrže rastući prodajni i marketinški kanal u istoriji i najefikasnije komunikaciono sredstvo na svetu.

Internet tehnologija obezbeđuje univerzalnu platformu za prodaju i kupovinu proizvoda i za vođenje važnih poslovnih procesa unutar kompanije. Ova tehnologija je podstakla razvoj novih načina organizovanja i upravljanja koje su transformisale poslovanje i upotrebu informacionih tehnologija u svakodenevnom životu .

Evidentno je povećanje traženja za uslugama kao i ekspanzija elektronske trgovine preko Interneta, koja predstavlja afirmacije novog trgovinskog obrasca i ima tendenciju stalnog porasta.


E-trgovina


Biti na Internetu i imati vlastitu Web prezentaciju zaista više nije stvar prestiža, ali sama stranica sa osnovnim informacijama neće mnogo poboljšati poslovanje.

Međutim trgovina putem Interneta smatra se najprofitabilnijim oblikom trgovine, kako zbog jednostavnosti tako zbog niskih troškova.

Kupovina je vremenski neograničena stalna je dostupnost klijentima, ne plaća se zakup poslovnog prostora i sl.

E-trgovina se može posmatrati sa šireg i užeg stanovišta.
Pod pojmom elektronske trgovine (e-commerce) u širem smislu se podrazumeva korišćenje jedne ili više telekomunikacionih tehnologija u cilju ostvarivanja kontakta ili direktne trgovine s partnerima – kupcima i dobavljačima, odnosno pribavljanje informacija o tržištima, konkurenciji i poslovnim prilikama.
A uža definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mreže. To znači da a je e-trgovina pojavljujući koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mreža uključujući i Internet .
Ona podrazumeva sve korake koji postoje u klasičnoj trgovini, kao što je online marketing, porudžbine, plaćanja i podrška u isporuci. Elektronska trgovina uključuje elektronsko pružanje usluga, kao i postprodajnu uslugu ili on-line savet. Konačno ona znači i podršku saradnji među kompanijama.
Značenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, označavao je olakšavanje poslovnih transakcija elektronski, korišćenjem tehnologije kao što je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narudžbenica i faktura elektronski. Kasnije, uključene su i aktivnosti zajednički nazvane “Mrežna trgovina”, kupovina i prodaja robe i usluga putem Mreže (World Wide Web) preko sigurnih servera (kao HTTPS, specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi zaštite potrošača) putem elektronskih servisa plaćanja, kao što su kreditne kartice.
Kada je Mreža postala mnogo poznatija među širom publikom 1994, mnogi eksperti su predviđali da će e-trgovina ubrzo postati vodeći ekonomski sektor.
Međutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli (kao HTTPS) postanu dovoljno razvijeni široko rasprostranjan Pa ipak e-trgovina ima neograničeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nudeći velike koristi u veoma neregulisanom okruženju.
]]> <![CDATA[Elektronska trgovina 2]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina-2 Wed, 02 Jun 2010 11:58:29 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina-2 Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronske trgovine.

Osnovu razvoja današnjice čini razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija. Industrijski bazirana tehnologija predstavlja prošlost dok informacije postaju važne u svim ekonomskim aktivnostima. Pored informacije sve većeg uticaja imaju znanje i komunikacije.
Izuzetno brz razvoj informatike u drugoj polovini XX veka imao je velikog uticaja u gotovo svim sferarna Ijudske delatnosti. Razvoj informatike izmedju ostalog velikog utica imao je i na obrazovanje.
Obrazovanje za informatičko društvo ima poseban značaj jer je osnova daljeg napretka društva. Uvođenjem informatike u proces obrazovanja kao i informatizacijom sarnog procesa obrazovanja stvara se savremeno, moderno društvo sposobno da prati savremene tokove razvoja čovečanstva.
Proces obrazovanja se menja uvođenjem novih koncepcija i rešenja, prvenstveno u smislu adekvatne organizacije i tehnologije obrazovanja. Nastavni planovi i programi, metode i oblici rada podložni su čestim promenama i dopunama koje su izazvane napretkom i svakodnevnim novim naučnim saznanjima u ovoj oblasti. Ove dopune i promene moraju se vršiti sistematski i osmišljeno kako bi se učenicima omogućilo da kontinuirano, blagovremeno i bez većih opterećenja imaju uvid i kontakt sa savremenim dostignućima na polju informacionih tehnologija.
Kao primer uticaja razvoja informatike na obrazovanje je i tema elektronska trgovina koja se izučava u trećem razredu gimnazije. Pojam elektronska trgovina predstavljao je učenje o EAN kodovima dok se sad govori o virtualnom novcu, virtualnim prodavnicama, kreditnim karticama. Ova tema je za par godina uznapredovala toliko da u bi predavanje po udžbeniku koji je izdat 1997. god. bilo nestručno.


Sadržaj
UVOD 3
1.1 Elektronska trgovina (e – commerce) 5
2 Savremeno poslovanje 8
2.1 Osnovni pojmovi o Internetu 8
2.2 Razvoj savremenog poslovanja 10
2.3 Razvoj elektronske trgovine 11
3 Elektronska trgovina 13
3.1 Pojam i nastanak elektronske trgovine 13
3.2 Razvoj e-trgovine 13
3.2.1 Faktori koji utiču na razvoj el. trgovine 14
3.2.2 EDI kao osnova za razvoj elektronske trgovine 15
3.2.3 Definicija 15
3.2.4 Budućnost EDI tehnologije 16
4 Aplikacije za elektronsku trgovinu 17
4.1 Modeli elektronske trgovine 17
4.2 Elementi e-commerce sistema 18
4.2.1 Web sajt 18
4.2.2 Sistem plaćanja 18
4.2.3 Sistem za isporuku 19
4.3 Problemi prilikom izrada aplikacija 19
5 Virtualne prodavnice 20
6 Elektronska sredstva plaćanja 21
6.1 Elektronski ili digitalni novac 21
6.2 Elektronski čekovi 21
6.3 Kreditne kartice 22
6.3.1 Kako kreditne kartice funkcionisu 24
6.3.2 Proces plaćanja kreditnim karticama 24
6.3.3 Vrste kreditnih kartica 25
7 E-commerce u Jugoslaviji 27
7.1 Praksa bez prakse 27
7.2 Kreditne kartice u Jugoslaviji 27
7.3 Virtualne prodavnice u Jugoslaviji 29
Sigurnost Internet kupovina 29
Realizacija teme Elektronska trgovina na časovima Računarstva i informatike 30
7.4 Plan izvođenja nastave «Elektronska trgovina» Metodički podaci: 31
7.4.1 Elektronska sredstva plaćanja 37
7.4.2 Elektronski ili digitalni novac 37
7.5 Sigurnost Internet kupovina 39
Zaključak 41
Literatura 42
]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronske trgovine.

Osnovu razvoja današnjice čini razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija. Industrijski bazirana tehnologija predstavlja prošlost dok informacije postaju važne u svim ekonomskim aktivnostima. Pored informacije sve većeg uticaja imaju znanje i komunikacije.
Izuzetno brz razvoj informatike u drugoj polovini XX veka imao je velikog uticaja u gotovo svim sferarna Ijudske delatnosti. Razvoj informatike izmedju ostalog velikog utica imao je i na obrazovanje.
Obrazovanje za informatičko društvo ima poseban značaj jer je osnova daljeg napretka društva. Uvođenjem informatike u proces obrazovanja kao i informatizacijom sarnog procesa obrazovanja stvara se savremeno, moderno društvo sposobno da prati savremene tokove razvoja čovečanstva.
Proces obrazovanja se menja uvođenjem novih koncepcija i rešenja, prvenstveno u smislu adekvatne organizacije i tehnologije obrazovanja. Nastavni planovi i programi, metode i oblici rada podložni su čestim promenama i dopunama koje su izazvane napretkom i svakodnevnim novim naučnim saznanjima u ovoj oblasti. Ove dopune i promene moraju se vršiti sistematski i osmišljeno kako bi se učenicima omogućilo da kontinuirano, blagovremeno i bez većih opterećenja imaju uvid i kontakt sa savremenim dostignućima na polju informacionih tehnologija.
Kao primer uticaja razvoja informatike na obrazovanje je i tema elektronska trgovina koja se izučava u trećem razredu gimnazije. Pojam elektronska trgovina predstavljao je učenje o EAN kodovima dok se sad govori o virtualnom novcu, virtualnim prodavnicama, kreditnim karticama. Ova tema je za par godina uznapredovala toliko da u bi predavanje po udžbeniku koji je izdat 1997. god. bilo nestručno.


Sadržaj
UVOD 3
1.1 Elektronska trgovina (e – commerce) 5
2 Savremeno poslovanje 8
2.1 Osnovni pojmovi o Internetu 8
2.2 Razvoj savremenog poslovanja 10
2.3 Razvoj elektronske trgovine 11
3 Elektronska trgovina 13
3.1 Pojam i nastanak elektronske trgovine 13
3.2 Razvoj e-trgovine 13
3.2.1 Faktori koji utiču na razvoj el. trgovine 14
3.2.2 EDI kao osnova za razvoj elektronske trgovine 15
3.2.3 Definicija 15
3.2.4 Budućnost EDI tehnologije 16
4 Aplikacije za elektronsku trgovinu 17
4.1 Modeli elektronske trgovine 17
4.2 Elementi e-commerce sistema 18
4.2.1 Web sajt 18
4.2.2 Sistem plaćanja 18
4.2.3 Sistem za isporuku 19
4.3 Problemi prilikom izrada aplikacija 19
5 Virtualne prodavnice 20
6 Elektronska sredstva plaćanja 21
6.1 Elektronski ili digitalni novac 21
6.2 Elektronski čekovi 21
6.3 Kreditne kartice 22
6.3.1 Kako kreditne kartice funkcionisu 24
6.3.2 Proces plaćanja kreditnim karticama 24
6.3.3 Vrste kreditnih kartica 25
7 E-commerce u Jugoslaviji 27
7.1 Praksa bez prakse 27
7.2 Kreditne kartice u Jugoslaviji 27
7.3 Virtualne prodavnice u Jugoslaviji 29
Sigurnost Internet kupovina 29
Realizacija teme Elektronska trgovina na časovima Računarstva i informatike 30
7.4 Plan izvođenja nastave «Elektronska trgovina» Metodički podaci: 31
7.4.1 Elektronska sredstva plaćanja 37
7.4.2 Elektronski ili digitalni novac 37
7.5 Sigurnost Internet kupovina 39
Zaključak 41
Literatura 42
]]> <![CDATA[Elektronska trgovina]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina--5725 Wed, 02 Jun 2010 11:57:05 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-elektronska-trgovina--5725
UVOD 3
1.1 Nastavni predmet "Računarstvo i informatika" u gimnaziji 5
1.2 Programski sadržaji predmeta "Računarstvo i informatika" u gimnaziji 6
1.3 Nastavna tema "Informacioni sistemi" 7
1.4 Nastavni sadržaj " Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo " 7
2 Savremeno poslovanje 8
2.1 Osnovni pojmovi o Internetu 8
2.2 Razvoj savremenog poslovanja 9
3 Elektronska trgovina 11
3.1 Pojam i nastanak elektronske trgovine 11
3.2 Razvoj e-trgovine 11
3.2.1 Faktori koji utiču na razvoj el. trgovine 12
3.2.2 EDI kao osnova za razvoj elektronske trgovine 13
3.2.3 Definicija 13
3.2.4 Budućnost EDI tehnologije 14
4 Aplikacije za elektronsku trgovinu 15
4.1 Modeli elektronske trgovine 15
4.2 Elementi e-commerce sistema 16
4.2.1 Web sajt 16
4.2.2 Sistem plaćanja 16
4.2.3 Sistem za isporuku 17
4.3 Problemi prilikom izrada aplikacija 17
5 Virtualne prodavnice 18
6 Elektronska sredstva plaćanja 19
6.1 Elektronski ili digitalni novac 19
6.2 Elektronski čekovi 19
6.3 Kreditne kartice 20
6.3.1 Kako kreditne kartice funkcionisu 22
6.3.2 Proces plaćanja kreditnim karticama 22
6.3.3 Vrste kreditnih kartica 23
7 E-commerce u Jugoslaviji 25
7.1 Praksa bez prakse 25
7.2 Kreditne kartice u Jugoslaviji 25
7.3 Virtualne prodavnice u Jugoslaviji 27
Sigurnost Internet kupovina 27
Realizacija teme Elektronska trgovina na časovima Računarstva i informatike 28
7.4 Plan izvođenja nastave «Elektronska trgovina» Metodički podaci: 29
7.4.1 Elektronska sredstva plaćanja 35
7.4.2 Elektronski ili digitalni novac 35
7.5 Sigurnost Internet kupovina 37
Zaključak 39
Literatura 40
Šta je to Internet 42]]>
UVOD 3
1.1 Nastavni predmet "Računarstvo i informatika" u gimnaziji 5
1.2 Programski sadržaji predmeta "Računarstvo i informatika" u gimnaziji 6
1.3 Nastavna tema "Informacioni sistemi" 7
1.4 Nastavni sadržaj " Elektronska trgovina i elektronsko bankarstvo " 7
2 Savremeno poslovanje 8
2.1 Osnovni pojmovi o Internetu 8
2.2 Razvoj savremenog poslovanja 9
3 Elektronska trgovina 11
3.1 Pojam i nastanak elektronske trgovine 11
3.2 Razvoj e-trgovine 11
3.2.1 Faktori koji utiču na razvoj el. trgovine 12
3.2.2 EDI kao osnova za razvoj elektronske trgovine 13
3.2.3 Definicija 13
3.2.4 Budućnost EDI tehnologije 14
4 Aplikacije za elektronsku trgovinu 15
4.1 Modeli elektronske trgovine 15
4.2 Elementi e-commerce sistema 16
4.2.1 Web sajt 16
4.2.2 Sistem plaćanja 16
4.2.3 Sistem za isporuku 17
4.3 Problemi prilikom izrada aplikacija 17
5 Virtualne prodavnice 18
6 Elektronska sredstva plaćanja 19
6.1 Elektronski ili digitalni novac 19
6.2 Elektronski čekovi 19
6.3 Kreditne kartice 20
6.3.1 Kako kreditne kartice funkcionisu 22
6.3.2 Proces plaćanja kreditnim karticama 22
6.3.3 Vrste kreditnih kartica 23
7 E-commerce u Jugoslaviji 25
7.1 Praksa bez prakse 25
7.2 Kreditne kartice u Jugoslaviji 25
7.3 Virtualne prodavnice u Jugoslaviji 27
Sigurnost Internet kupovina 27
Realizacija teme Elektronska trgovina na časovima Računarstva i informatike 28
7.4 Plan izvođenja nastave «Elektronska trgovina» Metodički podaci: 29
7.4.1 Elektronska sredstva plaćanja 35
7.4.2 Elektronski ili digitalni novac 35
7.5 Sigurnost Internet kupovina 37
Zaključak 39
Literatura 40
Šta je to Internet 42]]> <![CDATA[eBay-primer promocije na e-commerce sajtu]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ebay-primer-promocije-na-e-commerce-sajtu Wed, 02 Jun 2010 08:32:56 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-ebay-primer-promocije-na-e-commerce-sajtu Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronskog poslovanja.

Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.
Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva. Jedna vrsta elektronskog poslovanja je eBay.

eBay je najveća svetska aukcijska internet platforma za prodaju . Prodaja se vrši preko aukcije i sistem prodaje se može podeliti u tri grupe:

-prodaja za najvišu cenu,
-prodaja za fiksnu cenu,
-prodaja za ponuđenu cenu, koja može biti niža od prodajne cene.

Svi prijavljeni članovi, mogu kupovati i prodavati ponuđene artikle, koji su podeljeni u mnogobrojne kategorije (knjige, automobili, novac, CD, DVD, poštanske marke,...) i na osnovu sistema vrednovanja dobijaju od kupca, ali i od prodavača ličnu ocenu proizvoda, kao i razvoja prodaje. Na osnovu tog broja može se odrediti kredibilitet prodavača, kao i svakog člana, jer se uplata uglavnom vrši unapred.

Metod rada

Metod ovog diplomskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata diplomskog rada. Primeri su deo ovog diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog diplomskog rada.

Zbog velike popularnosti problematike ovog diplomskog rada literature ima na pretek, i u ovom diplomskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, cega se treba cuvati i sl.

eBay

Nastanak

Ideja o eBay-u počela je 1995. godine, kada je Pierre Omidyar napravio web site originalno nazvan „AuctionWeb“ i na njemu objavio kako stavlja na aukciju pokvareni laser. Nije očekivao kako će uopšte prodati laser, ali on je postigao cenu od $14.83. Uskoro je nastao eBay, skraćeno od „Echo Bay“ i 1998. godine http://www.ebay.com je krenuo u javnost.
Nedugo nakon osnivanja, platforma se razvija u mesto za kupovinu i prodaju novih proizvoda, polovnih stvari, rariteta, objekata za sakupljanje, kao i knjiga, automobila itd.

]]> Maturski, maturalni, seminarski, diplomski i master radovi iz elektronskog poslovanja.

Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vođenje poslova na Internetu, što ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, već organizaciju poslovanja firme u mrežnom okruženju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane američke kompanije IBM da bi se označilo poslovanje uz značajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogućava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogućava preduzeću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari značajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tržištu.
Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosadašnjem periodu e-poslovanje je doživelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdavaštvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za povećanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sniženje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tržište, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takođe se intezivira zajednički nastup na elektronskom tržištu vezan za razvoj elektronskih partnerstva. Jedna vrsta elektronskog poslovanja je eBay.

eBay je najveća svetska aukcijska internet platforma za prodaju . Prodaja se vrši preko aukcije i sistem prodaje se može podeliti u tri grupe:

-prodaja za najvišu cenu,
-prodaja za fiksnu cenu,
-prodaja za ponuđenu cenu, koja može biti niža od prodajne cene.

Svi prijavljeni članovi, mogu kupovati i prodavati ponuđene artikle, koji su podeljeni u mnogobrojne kategorije (knjige, automobili, novac, CD, DVD, poštanske marke,...) i na osnovu sistema vrednovanja dobijaju od kupca, ali i od prodavača ličnu ocenu proizvoda, kao i razvoja prodaje. Na osnovu tog broja može se odrediti kredibilitet prodavača, kao i svakog člana, jer se uplata uglavnom vrši unapred.

Metod rada

Metod ovog diplomskog rada je raznolik, u vecem delu rada preovladava opisno prikazivanje i objašnjavanje svih elemenata diplomskog rada. Primeri su deo ovog diplomskog rada jer se opisnim prikazivanjem i objašnjavanjem nece sve reci, pa se primeri koriste kao prikaz i opis teme ovog diplomskog rada.

Zbog velike popularnosti problematike ovog diplomskog rada literature ima na pretek, i u ovom diplomskom radu je korištena raznorazna literatura, pomocu koje možemo videti kako neki drugi ljudi vide ovu problematiku, na koji nacin mogu da postignu najbolje rezultate i veliku uspešnost u ovoj problematici. Takode iz literature možemo da vidimo i razne primere, pomocu kojih dolazimo do sopstvenih zakljucaka ili pak koristimo te primere da bi nešto dokazali ili nešto prikazali. Takode iz literature možemo da izvucemo i da prikažemo negativne elemente ove problematike, kako ne treba raditi, cega se treba cuvati i sl.

eBay

Nastanak

Ideja o eBay-u počela je 1995. godine, kada je Pierre Omidyar napravio web site originalno nazvan „AuctionWeb“ i na njemu objavio kako stavlja na aukciju pokvareni laser. Nije očekivao kako će uopšte prodati laser, ali on je postigao cenu od $14.83. Uskoro je nastao eBay, skraćeno od „Echo Bay“ i 1998. godine http://www.ebay.com je krenuo u javnost.
Nedugo nakon osnivanja, platforma se razvija u mesto za kupovinu i prodaju novih proizvoda, polovnih stvari, rariteta, objekata za sakupljanje, kao i knjiga, automobila itd.

]]> <![CDATA[Internet Bankarstvo]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-bankarstvo Mon, 10 May 2010 11:42:02 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-internet-bankarstvo Maturski. seminarski i diplomski radovi iz internet bankarstva.

Uvod u internet bankarstvo

Internet bankarstvo se definiše kao sistem za direktnu upotrebu bankarskih usluga od kuće. Omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem informacijsko-komunikacijske mreže, dakle bez pisanja pratećih dokumenata. Cilj ovih sistema je približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju s bankom ili drugom financijskom institucijom od kuće, bez dodatnih napora u smislu odlaska na šalter banke, te bez posredne komunikacije.

Često se pravi pogreška pri izjednačavanju pojmova internet bankarstva i on-line bankarstva, oba pojma označavaju obavljanje bankarskih transakcija iz kuće, i asortiman bankarskih usluga im je gotovo identičan, kao i sistemi zaštite, međutim, razlike među njima znatno su veće. Osim usluga internet bankarstva i on-line bankarstva koje pružaju banke, u posljednjih nekoliko godina sve prisutnija je web trgovina (internet trgovina), kao i portala za obavljanje novčanih transakcija. U svim ovim načinima plaćanja preko interneta neophodan faktor je sigurnost i poverljivost podataka.

Sadržaj:

1. Što je Internet bankarstvo 3
1.1 Tko koristi Internet bankarstvo 3
1.2 Sigurnost korištenja Internet bankarstva 5
1.3 Identifikacija korisnika – Token, Smart Card 5
1.4 Autentičnost banke 6
1.5 Autorizacija plaćanja 6
1.6 Prednosti Internet bankarstva 7
1.7 Strahovi od korištenja Internet bankarstva 7
1.7.1 Provjera ugleda financijske institucije 7
1.7.2 Pregled izjave o zaštiti privatnosti prije donošenja odluke 8
2. Usluge Internet bankarstva koje nude vodeće banke Hrvatske 8
2.1 MEBANET – Međimurska Banka 9
2.1.1 Kunski platni promet – Mebanet 9
2.1.2 Usluga deviznog platnog prometa Pl@net 9
2.2 PBZ365@NET – Privredna Banka Zagreb d.d. 10
2.2.1 Kako postati korisnik PBZ Internet bankarstva 10
2.2.2 Sigurnost PBZ365@Net i PBZCOM@NET usluge 12
2.2.3 Zaštita podataka tijekom njihova prelaska Internetom 12
2.3 E-zaba – Zagrebačka banka d.d. 12
2.3.1 Sigurnost E-zaba 13
2.3.2 E-računi (elektronsko prezentiranje računa) 14
2.4 HYPOnet – Hypo Alpe Adria Bank 14
2.5 Erste NetBanking 15
3. Literatura 17]]> Maturski. seminarski i diplomski radovi iz internet bankarstva.

Uvod u internet bankarstvo

Internet bankarstvo se definiše kao sistem za direktnu upotrebu bankarskih usluga od kuće. Omogućava neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem informacijsko-komunikacijske mreže, dakle bez pisanja pratećih dokumenata. Cilj ovih sistema je približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju s bankom ili drugom financijskom institucijom od kuće, bez dodatnih napora u smislu odlaska na šalter banke, te bez posredne komunikacije.

Često se pravi pogreška pri izjednačavanju pojmova internet bankarstva i on-line bankarstva, oba pojma označavaju obavljanje bankarskih transakcija iz kuće, i asortiman bankarskih usluga im je gotovo identičan, kao i sistemi zaštite, međutim, razlike među njima znatno su veće. Osim usluga internet bankarstva i on-line bankarstva koje pružaju banke, u posljednjih nekoliko godina sve prisutnija je web trgovina (internet trgovina), kao i portala za obavljanje novčanih transakcija. U svim ovim načinima plaćanja preko interneta neophodan faktor je sigurnost i poverljivost podataka.

Sadržaj:

1. Što je Internet bankarstvo 3
1.1 Tko koristi Internet bankarstvo 3
1.2 Sigurnost korištenja Internet bankarstva 5
1.3 Identifikacija korisnika – Token, Smart Card 5
1.4 Autentičnost banke 6
1.5 Autorizacija plaćanja 6
1.6 Prednosti Internet bankarstva 7
1.7 Strahovi od korištenja Internet bankarstva 7
1.7.1 Provjera ugleda financijske institucije 7
1.7.2 Pregled izjave o zaštiti privatnosti prije donošenja odluke 8
2. Usluge Internet bankarstva koje nude vodeće banke Hrvatske 8
2.1 MEBANET – Međimurska Banka 9
2.1.1 Kunski platni promet – Mebanet 9
2.1.2 Usluga deviznog platnog prometa Pl@net 9
2.2 PBZ365@NET – Privredna Banka Zagreb d.d. 10
2.2.1 Kako postati korisnik PBZ Internet bankarstva 10
2.2.2 Sigurnost PBZ365@Net i PBZCOM@NET usluge 12
2.2.3 Zaštita podataka tijekom njihova prelaska Internetom 12
2.3 E-zaba – Zagrebačka banka d.d. 12
2.3.1 Sigurnost E-zaba 13
2.3.2 E-računi (elektronsko prezentiranje računa) 14
2.4 HYPOnet – Hypo Alpe Adria Bank 14
2.5 Erste NetBanking 15
3. Literatura 17]]> <![CDATA[World Wide Web]]> https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-world-wide-web Sat, 06 Mar 2010 17:32:26 +0000 https://www.maturskiradovi.net/forum/Thread-world-wide-web
1. UVOD......3

2. INTERNET - PLANETARNA KOMUNIKACIJA...............4
2.1. ŠTA NUDI INTERNET ?.............5
2.2. UPOTREBA INTERNETA I EVROPI I SVETU...6

3. INTERNET SERVISI.9
3.1. NAJPOPULARNIJI INTERNET SERVISI – E-MAIL I WORLD WIDE WEB...10
3.1.1. E-MAIL MARKETING.................10
3.2. WORLD WIDE WEB...........11
3.2.1. WEB PRETRAŽIVAČI...................12
3.2.2. KORISNOST I UPOTREBLJIVOST WEB-a......13
3.2.3. MULTIMEDIJALNI DOŽIVLJAJ WEB-a..........14

4. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA POSLOVNE PROCESE-
STVARANJE E-TRŽIŠTA............. ..................14
4.1. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA ŠIRENJE ELEKTRONSKOG (ON-LINE) POSLOVANJA KAO
NOVE FILOZOFIJE SAVREMENOG POSLOVANJA15
4.2. TRADICIONALNI PRODAJNI LANCI I E-POSLOVANJE............16

5. TRGOVINA PODRŽANA INTERNETOM.....17
5.1. ULOGA E-TRGOVINE USMERENE N A KUPCA I USMERENE N A PRODAVCA............18
5.2. ON-LINE KATALOZI...........19
5.3. VIRTUALN A PRODAVNICA.................20
5.4. OGRANIČENJE E-TRGOVINE...............21

6. NOVA FORMA MARKETINGA NA WEB-u.21
6.1. MARKETING MIKS – KLASIČNI I VIRTUALNI ( SAVREMENI ).22
6.1.1. PROIZVOD NA WEB-u.................22
6.1.2. CENA PROIZVODA NA WEB-u....23
6.1.3. DISTRIBUCIJA SA WEB-a............24
6.1.4. PROMOCIJA NA WEB-u.............. 25

7. ELEKTRONSKI ( VIRTUALNI ) MARKETING I INTERNET MARKETING.....26
7.1. PREDNOSTI I ZNAČAJ INTERNET MARKETINGA...................27
7.2. ČETIRI STUBA INTERNET MARKETINGA ( 4C MODEL ).........28

8. WEB MARKETING..29
8.1. WEB REKLAMIRANJE......30
8.2. WEB PREZENTACIJA........31
8.3. WEB PROMOCIJA..............32

9. „HARIZMATIČNOST“ WEB SAJTA............33
9.1. RAZMENA LINKOVA U OKVIRU WEB SAJTA.........35
9.2. WEB REKLAME – BANNER...................35
9.3. MIKRO SAJT U SLUŽBI WEB SAJTA....35
9.4. NASLOV KAO UVOD U WEB STRANICU I EFEKTNOST SLOGANA.............36
9.5. PRILAGOĐAVANJE SAJTA KORISNICIMA WEB-a..36

10. STVARANJE LOJALNOG KORISNIKA WEB SAJTA...37
10.1. CIKLUS STVARANJA LOJALNOG KORISNIKA.....37
10.2. NEGATIVNE KONOTACIJE U VEZI WEB SAJTA...39

11. JAKE I SLABE STRANE WEB KOMUNIKACIJE..........40
11.1. PRIMENA INTERNETA U MARKETING KOMUNICIRANJU.....40
11.2. WEB KOMUNIKACIJA KROZ ODABRANI ON-LINE JEZIK.......41

12. VIZEULNI IDENTITET NA INTERNETU - WEB DIZAJN..............42
12.1. PR AKTIVNOSTI NA WEB SAJTU KAO VAŽN A MARKETINŠKA AKTIVNOST...........44
12.2. WEB BREND44

13. OGLAŠAVANJE NA WEB-u I U TRADICIONALNIM MEDIJIMA...................45
13.1. PREDNOSTI I OGRANIČENJA INTERNETA I DRUGIH MEDIJA................47
13.2. KAKO SE VRŠI OGLAŠAVANJE NA WEB-u ? ........48

14. OGLAŠAVANJE KROZ ON-LINE PROMOCIJU I OFF-LINE PROMOCIJU.....49
14.1. UNAKRSNO DELOVANJE ON-LINE PROMOCIJE I OFF-LINE PROMOCIJE................50
14.2. ODNOS ON-LINE PROMOCIJE SA TRADICIONALNIM MEDIJIMA PROMOCIJE.........51

15. OBE STRANE MEDALJE SRPSKOG WEB-a..................52
15.1. RAST OGLAŠAVANJA PUTEM GLOBALNE MREŽE KOD NAS I U SVETU.54
15.2. INTERNET NOVINARSTVO U SRBIJI – ALTERNATIVA ISKORIŠĆAVANJA WEB-a........55

16. ZAKLJUČAK............56

17. LITERATURA..........60



Uvod

Podaci i informacije u vezi Interneta, sa kojima se svakodnevno susrećemo, predstavljaju ništa drugo nego prave činjenice, koje ukazuju da Globalna mreža, koja povezuje ljude, tj. čitav svet, ima itekako ogromnu važnost i da se zaista koristi za mnogobrojne svrhe, bilo poslovne, bilo privatne svrhe. Internet, kao veoma korišćen medij danas, stavlja u drugi plan ostale tradicionalne medije, poput televizije, štampanih medija kao što su razne novine, časopisi, radio, u smislu da je sve veća i masovnija upotreba Interneta u odnosu na pomenute tradicionalne medije.

Internet ima mnogobrojne prednosti koje su doprinele da se poveća upotreba Interneta i dale mu ulogu najznačajnijeg komunikacionog kanala, bez kojeg savremene kompanije današnjice ne mogu da zamisle svoje poslovanje. Kompanije se odlučuju da prošire svoje poslovanje na područje Interneta, zbog toga što im je ovaj komunikacioni kanal raspoloživ 24 časa, mogu birati s kim žele komunicairati i na koji način, imajući u vidu da je on-line komunikacija mnogo brža i jeftinija, što je za svaku firmu važno. Treba reći da je Internet kao Globalna mreža povezanih računara, bogata raznih servisima, poput World Wide Web-a, E-mail-a koje je čine još bogatijom i privlačnijom za korišćenje.

Danas se kompanije sve više odlučuju za on-line kampanje i to ne samo u oblasti industrije, koje su više usmerene ka Globalnoj mreži, poput telekomunikacija, proizvođača kompjutera, automobila, već i kompanije van oblasti industrije, koje nisu zamišljale da bi svoje poslovanje mogle uspešno da prebace na Internet, a učinile su to, poput kompanija koje se bave kozmetikom, hranom, pićem, odećom,...itd. Internet zaista ima puno prednosti, ali tu su i mane, gde se sve se češće govori o otuđenosti. Smanjuje se kontakt između ljudi. Negativna karakteristika Interneta je i prenatrpanost informacijama, koja nekada može da dosegne takve razmere da uguši i bukvalno obesmisli suštinu komunikacije.

Može se reći da zbog svih svojih pozitivnih karakteristika kao što su interaktivnost, multimedijalnost, lakoća komunikacije, jednostavnost, kao i zbog toga što nudi mogućnost ljudima da dođu do najrazličitijih mogućih proizvoda i uslug, Internet predstavlja medij koji je izvršio i koji još uvek vrši najveći uticaj na čoveka u svim sferama njegovog života i na ljudsko društvo uopšte.

Svaki čovek, korisnik Interneta, pristupa istom sa određenom namerom i motivom, koji ga i navode na Internet, ali neki najčešći motivi se smatraju pre svega informisanje, da bi udovoljio svojoj radoznalosti, zatim zabava, u trenucima slobodnog vremena i zarada i biznis, jer se uvidelo, da je novi način poslovanja, preko Interneta itekako isplativ, ukoliko se prate određeni putevi, načini za zapaženo prezentovanje javnosti kroz Web. Biznis u tim situacijama „cveta“, jer korisnici Interneta tragaju za povoljnijim cenama, nego u klasičnim prodavnicama, za besplatnim uslugama i mnogim drugim pogodnostima, koje neće naći u stvarnom svetu. Virtualni svet je, ipak, šansa i nada za prodor i uspeh u bilo kom segmentu poslovanja ili pojavljivanja na Internetu.


Internet – planetarna komunikacija

Internet može da se predstavi kao interaktivna mrežna komunikacija, jer na njemu informacija nije nametnuta primaocima iste, već je oni uzimaju prema svojim potrebama i željama. Neka poruka može na mreži stajati tako dugo koliko pošiljalac želi, u odnosu na vrlo kratko trajanje informacija na tradicionalnim masovnim medijima.
Internet je doneo značajne promene u načinu na koji ljudi svakodnevno komuniciraju i posluju i kao rezultat toga došlo je do masovne upotrebe Interneta. Zbog pomenute masovnosti dolazi i do velikih promena u dizajniranju, razvoju i načinu dostave potrebnih informacija do korisnika. Vremenom, količina dostupnih informacija na Internetu postaje ogromna, da se sadržaj i raznovrsnost objavljenih informacija porede sa nepreglednošću. Takve informacije je veoma teško pretraživati, uprkos mogućnosti upotrebe brojnih pretraživačkih mašina.
Internet je postao ogromna baza, od koje danas, većinom kreću kompanije i pojedinci kako u svom poslovanju, tako i u samoj komunikaciji na privatnom planu. Kao veoma moćna tehnologija Internet je svetu dao globalnu, internacionalnu dimenziju i postao univerzalni izvor informacija. Ono što odlikuje Internet, kao način da se vrši planetarna komunikacija, je taj, da se ista može obavljati uz minimalne investicije i troškove, kao i to da svako na svetu, pa i nekad potpuno besplatno, može postavljati svoje sadržaje, mišljenja on-line. Sve ovo, uključujući i zabavnu stranu Interneta, je razlog što broj korisnika u svetu stalno raste, uz rast sadržaja na Internetu i sve to danas predstavlja svakodnevnicu modernog života, počev od onih najmlađih koji ulaze sa lakoćom u virtualni svet preko igrica, pa do starijih ljudi, čiji posao zahteva neka minimalna znanja o Internetu i koji je nazamisliv bez on-line veza.

Komunikacija je jedan od osnovnih procesa u svakom poslovanju. Menadžerima su na raspolaganju tradicionalni načini komuniciranja unutar organizacije, kao i spolja. Internet je tu, zaista, doneo dosta novina i poboljšanja i definitivno je doveo do veće brzine u komunikaciji. To je jedna od osnovnih karakteristika. Treba imati u vidu, takođe, i da su troškovi takvog vida komunikacije smanjeni u odnosu na tradicionalne načine razmene informacija. Zatim, taj komunikacioni kanal je na raspolaganju non-stop, što znači da se može birati kada će se i s kim komunicirati. Ono što je važno jeste odsustvo papira, tj. potrebe za papirom, koja zagušuje komunikaciju. Treba dodati da je Internet medij visokog informacijskog kapaciteta, velike brzine, multimedijalnosti i interaktivnosti. Internet se, u vrlo kratkom periodu, osim kao komunikacioni i informacioni kanal, profilisao i kao novi medij ravnopravan tradicionalnim medijima poput radija, televizije, štampe.


Šta nudi Internet?

Danas Internet nudi skoro sve, počev od potrebnih proizvoda za svakodnevnu upotrebu, preko onih koji je ređe koriste, do onih koji predstavljaju čist luksuz naručivanja preko Interneta. Naravno, preko Globalne mreže se nude razne usluge. Jednom rečju, skoro celokupno planetarno znanje se skupilo u jednu kompjutersku mrežu - Internet. Svaki čovek može, preko svog kompjutera, na poslu ili kod kuće, da se uključi u globalnu kompjutersku mrežu. Tada može sledeće:

komunicirati sa bilo kojim korisnikom Interneta putem e-maila (elektronske pošte) na bilo kojoj lokaciji na planeti;
učestvovati u off-line diskusijama putem e-maila sa velikim grupama učesnika koji su zainteresovani za slična pitanja. To je indirektna diskusija i nije u realnom vremenu;
učestvovati u on-line diskusijama, koje su direktne i u realnom vremenu i obavljaju se sa većom grupom pojedinaca putem ”Internet Relay Chat”;
ulogovati se na udaljeni kompjuter putem ”Telnet” funkcije;
preuzimati fajlove sa udaljenih Web prezentacija ili ostavljati fajlove na udaljene Web prezentacije (Dowload/Upload). Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafički, zvučni ili video.

Od mnogobrojinih definicija koje se mogu naći i klasičnim i u virtualnim bibliotekama, odnosno u štampanim knjigama i na Internetu, a koja odslikava jednostavnost i primenljivost Interneta glasi : ”Internet je globalna mreža kompjutera svih tipova i veličina, pa se zbog toga često naziva "mreža svih mreža", jer u sebi integriše hiljade različitih računarskih mreža širom sveta koje koriste iste tehničke standarade, da bi međusobno mogle komunicirati.



Slika 1: Početak Internet adresa

Vrlo zanimljiv deo vezan za to, koliko se ljudi danas okreću ka Internetu govori da će uskoro, uz ime i prezime, mesto stanovanja i još nekih ličnih podataka ljudi, stajati i njihova Internet adresa. Poslovni svet, naravno, već uveliko ubira plodove koje mu donosi poslovanje na Internetu, a sve više prosečnih, običnih ljudi kreira svoje Internet adrese i potpuno ravnopravno komunicira sa drugim ljudima pomoću ”famoznog” WWW servisa. Komunikacija preko globalne mreže, zaista, nije komplikovana i zahteva, barem, neka osnovna znanja o on-line komunikaciji.

Upotreba Interneta u Evropi i svetu

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta konstantno raste. Internet koriste svi uzrasti, kako vrlo mala deca, tako i stariji. Svi oni imaju različite motive zašto upotrebljavaju Internet. To mogu biti zabavne, ali i ozbiljne profesionalne svrhe. U novije vreme sve veći broj preduzeća želi da iskoristi veliki potencijal Interneta, jer je on vrlo jeftin virtualni kanal distribucije u odnosu na tradicionalne kanale distribucije. Treba spomenuti današnje, savremene banke koje stiču sve čvršće uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Upotreba Interneta u svetu raste i na narednoj slici može se videti koji deo sveta najviše pridaje važnost Internetu.

[Slika: 43315946.png]]]>
1. UVOD......3

2. INTERNET - PLANETARNA KOMUNIKACIJA...............4
2.1. ŠTA NUDI INTERNET ?.............5
2.2. UPOTREBA INTERNETA I EVROPI I SVETU...6

3. INTERNET SERVISI.9
3.1. NAJPOPULARNIJI INTERNET SERVISI – E-MAIL I WORLD WIDE WEB...10
3.1.1. E-MAIL MARKETING.................10
3.2. WORLD WIDE WEB...........11
3.2.1. WEB PRETRAŽIVAČI...................12
3.2.2. KORISNOST I UPOTREBLJIVOST WEB-a......13
3.2.3. MULTIMEDIJALNI DOŽIVLJAJ WEB-a..........14

4. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA POSLOVNE PROCESE-
STVARANJE E-TRŽIŠTA............. ..................14
4.1. UTICAJ NOVIH TEHNOLOGIJA NA ŠIRENJE ELEKTRONSKOG (ON-LINE) POSLOVANJA KAO
NOVE FILOZOFIJE SAVREMENOG POSLOVANJA15
4.2. TRADICIONALNI PRODAJNI LANCI I E-POSLOVANJE............16

5. TRGOVINA PODRŽANA INTERNETOM.....17
5.1. ULOGA E-TRGOVINE USMERENE N A KUPCA I USMERENE N A PRODAVCA............18
5.2. ON-LINE KATALOZI...........19
5.3. VIRTUALN A PRODAVNICA.................20
5.4. OGRANIČENJE E-TRGOVINE...............21

6. NOVA FORMA MARKETINGA NA WEB-u.21
6.1. MARKETING MIKS – KLASIČNI I VIRTUALNI ( SAVREMENI ).22
6.1.1. PROIZVOD NA WEB-u.................22
6.1.2. CENA PROIZVODA NA WEB-u....23
6.1.3. DISTRIBUCIJA SA WEB-a............24
6.1.4. PROMOCIJA NA WEB-u.............. 25

7. ELEKTRONSKI ( VIRTUALNI ) MARKETING I INTERNET MARKETING.....26
7.1. PREDNOSTI I ZNAČAJ INTERNET MARKETINGA...................27
7.2. ČETIRI STUBA INTERNET MARKETINGA ( 4C MODEL ).........28

8. WEB MARKETING..29
8.1. WEB REKLAMIRANJE......30
8.2. WEB PREZENTACIJA........31
8.3. WEB PROMOCIJA..............32

9. „HARIZMATIČNOST“ WEB SAJTA............33
9.1. RAZMENA LINKOVA U OKVIRU WEB SAJTA.........35
9.2. WEB REKLAME – BANNER...................35
9.3. MIKRO SAJT U SLUŽBI WEB SAJTA....35
9.4. NASLOV KAO UVOD U WEB STRANICU I EFEKTNOST SLOGANA.............36
9.5. PRILAGOĐAVANJE SAJTA KORISNICIMA WEB-a..36

10. STVARANJE LOJALNOG KORISNIKA WEB SAJTA...37
10.1. CIKLUS STVARANJA LOJALNOG KORISNIKA.....37
10.2. NEGATIVNE KONOTACIJE U VEZI WEB SAJTA...39

11. JAKE I SLABE STRANE WEB KOMUNIKACIJE..........40
11.1. PRIMENA INTERNETA U MARKETING KOMUNICIRANJU.....40
11.2. WEB KOMUNIKACIJA KROZ ODABRANI ON-LINE JEZIK.......41

12. VIZEULNI IDENTITET NA INTERNETU - WEB DIZAJN..............42
12.1. PR AKTIVNOSTI NA WEB SAJTU KAO VAŽN A MARKETINŠKA AKTIVNOST...........44
12.2. WEB BREND44

13. OGLAŠAVANJE NA WEB-u I U TRADICIONALNIM MEDIJIMA...................45
13.1. PREDNOSTI I OGRANIČENJA INTERNETA I DRUGIH MEDIJA................47
13.2. KAKO SE VRŠI OGLAŠAVANJE NA WEB-u ? ........48

14. OGLAŠAVANJE KROZ ON-LINE PROMOCIJU I OFF-LINE PROMOCIJU.....49
14.1. UNAKRSNO DELOVANJE ON-LINE PROMOCIJE I OFF-LINE PROMOCIJE................50
14.2. ODNOS ON-LINE PROMOCIJE SA TRADICIONALNIM MEDIJIMA PROMOCIJE.........51

15. OBE STRANE MEDALJE SRPSKOG WEB-a..................52
15.1. RAST OGLAŠAVANJA PUTEM GLOBALNE MREŽE KOD NAS I U SVETU.54
15.2. INTERNET NOVINARSTVO U SRBIJI – ALTERNATIVA ISKORIŠĆAVANJA WEB-a........55

16. ZAKLJUČAK............56

17. LITERATURA..........60



Uvod

Podaci i informacije u vezi Interneta, sa kojima se svakodnevno susrećemo, predstavljaju ništa drugo nego prave činjenice, koje ukazuju da Globalna mreža, koja povezuje ljude, tj. čitav svet, ima itekako ogromnu važnost i da se zaista koristi za mnogobrojne svrhe, bilo poslovne, bilo privatne svrhe. Internet, kao veoma korišćen medij danas, stavlja u drugi plan ostale tradicionalne medije, poput televizije, štampanih medija kao što su razne novine, časopisi, radio, u smislu da je sve veća i masovnija upotreba Interneta u odnosu na pomenute tradicionalne medije.

Internet ima mnogobrojne prednosti koje su doprinele da se poveća upotreba Interneta i dale mu ulogu najznačajnijeg komunikacionog kanala, bez kojeg savremene kompanije današnjice ne mogu da zamisle svoje poslovanje. Kompanije se odlučuju da prošire svoje poslovanje na područje Interneta, zbog toga što im je ovaj komunikacioni kanal raspoloživ 24 časa, mogu birati s kim žele komunicairati i na koji način, imajući u vidu da je on-line komunikacija mnogo brža i jeftinija, što je za svaku firmu važno. Treba reći da je Internet kao Globalna mreža povezanih računara, bogata raznih servisima, poput World Wide Web-a, E-mail-a koje je čine još bogatijom i privlačnijom za korišćenje.

Danas se kompanije sve više odlučuju za on-line kampanje i to ne samo u oblasti industrije, koje su više usmerene ka Globalnoj mreži, poput telekomunikacija, proizvođača kompjutera, automobila, već i kompanije van oblasti industrije, koje nisu zamišljale da bi svoje poslovanje mogle uspešno da prebace na Internet, a učinile su to, poput kompanija koje se bave kozmetikom, hranom, pićem, odećom,...itd. Internet zaista ima puno prednosti, ali tu su i mane, gde se sve se češće govori o otuđenosti. Smanjuje se kontakt između ljudi. Negativna karakteristika Interneta je i prenatrpanost informacijama, koja nekada može da dosegne takve razmere da uguši i bukvalno obesmisli suštinu komunikacije.

Može se reći da zbog svih svojih pozitivnih karakteristika kao što su interaktivnost, multimedijalnost, lakoća komunikacije, jednostavnost, kao i zbog toga što nudi mogućnost ljudima da dođu do najrazličitijih mogućih proizvoda i uslug, Internet predstavlja medij koji je izvršio i koji još uvek vrši najveći uticaj na čoveka u svim sferama njegovog života i na ljudsko društvo uopšte.

Svaki čovek, korisnik Interneta, pristupa istom sa određenom namerom i motivom, koji ga i navode na Internet, ali neki najčešći motivi se smatraju pre svega informisanje, da bi udovoljio svojoj radoznalosti, zatim zabava, u trenucima slobodnog vremena i zarada i biznis, jer se uvidelo, da je novi način poslovanja, preko Interneta itekako isplativ, ukoliko se prate određeni putevi, načini za zapaženo prezentovanje javnosti kroz Web. Biznis u tim situacijama „cveta“, jer korisnici Interneta tragaju za povoljnijim cenama, nego u klasičnim prodavnicama, za besplatnim uslugama i mnogim drugim pogodnostima, koje neće naći u stvarnom svetu. Virtualni svet je, ipak, šansa i nada za prodor i uspeh u bilo kom segmentu poslovanja ili pojavljivanja na Internetu.


Internet – planetarna komunikacija

Internet može da se predstavi kao interaktivna mrežna komunikacija, jer na njemu informacija nije nametnuta primaocima iste, već je oni uzimaju prema svojim potrebama i željama. Neka poruka može na mreži stajati tako dugo koliko pošiljalac želi, u odnosu na vrlo kratko trajanje informacija na tradicionalnim masovnim medijima.
Internet je doneo značajne promene u načinu na koji ljudi svakodnevno komuniciraju i posluju i kao rezultat toga došlo je do masovne upotrebe Interneta. Zbog pomenute masovnosti dolazi i do velikih promena u dizajniranju, razvoju i načinu dostave potrebnih informacija do korisnika. Vremenom, količina dostupnih informacija na Internetu postaje ogromna, da se sadržaj i raznovrsnost objavljenih informacija porede sa nepreglednošću. Takve informacije je veoma teško pretraživati, uprkos mogućnosti upotrebe brojnih pretraživačkih mašina.
Internet je postao ogromna baza, od koje danas, većinom kreću kompanije i pojedinci kako u svom poslovanju, tako i u samoj komunikaciji na privatnom planu. Kao veoma moćna tehnologija Internet je svetu dao globalnu, internacionalnu dimenziju i postao univerzalni izvor informacija. Ono što odlikuje Internet, kao način da se vrši planetarna komunikacija, je taj, da se ista može obavljati uz minimalne investicije i troškove, kao i to da svako na svetu, pa i nekad potpuno besplatno, može postavljati svoje sadržaje, mišljenja on-line. Sve ovo, uključujući i zabavnu stranu Interneta, je razlog što broj korisnika u svetu stalno raste, uz rast sadržaja na Internetu i sve to danas predstavlja svakodnevnicu modernog života, počev od onih najmlađih koji ulaze sa lakoćom u virtualni svet preko igrica, pa do starijih ljudi, čiji posao zahteva neka minimalna znanja o Internetu i koji je nazamisliv bez on-line veza.

Komunikacija je jedan od osnovnih procesa u svakom poslovanju. Menadžerima su na raspolaganju tradicionalni načini komuniciranja unutar organizacije, kao i spolja. Internet je tu, zaista, doneo dosta novina i poboljšanja i definitivno je doveo do veće brzine u komunikaciji. To je jedna od osnovnih karakteristika. Treba imati u vidu, takođe, i da su troškovi takvog vida komunikacije smanjeni u odnosu na tradicionalne načine razmene informacija. Zatim, taj komunikacioni kanal je na raspolaganju non-stop, što znači da se može birati kada će se i s kim komunicirati. Ono što je važno jeste odsustvo papira, tj. potrebe za papirom, koja zagušuje komunikaciju. Treba dodati da je Internet medij visokog informacijskog kapaciteta, velike brzine, multimedijalnosti i interaktivnosti. Internet se, u vrlo kratkom periodu, osim kao komunikacioni i informacioni kanal, profilisao i kao novi medij ravnopravan tradicionalnim medijima poput radija, televizije, štampe.


Šta nudi Internet?

Danas Internet nudi skoro sve, počev od potrebnih proizvoda za svakodnevnu upotrebu, preko onih koji je ređe koriste, do onih koji predstavljaju čist luksuz naručivanja preko Interneta. Naravno, preko Globalne mreže se nude razne usluge. Jednom rečju, skoro celokupno planetarno znanje se skupilo u jednu kompjutersku mrežu - Internet. Svaki čovek može, preko svog kompjutera, na poslu ili kod kuće, da se uključi u globalnu kompjutersku mrežu. Tada može sledeće:

komunicirati sa bilo kojim korisnikom Interneta putem e-maila (elektronske pošte) na bilo kojoj lokaciji na planeti;
učestvovati u off-line diskusijama putem e-maila sa velikim grupama učesnika koji su zainteresovani za slična pitanja. To je indirektna diskusija i nije u realnom vremenu;
učestvovati u on-line diskusijama, koje su direktne i u realnom vremenu i obavljaju se sa većom grupom pojedinaca putem ”Internet Relay Chat”;
ulogovati se na udaljeni kompjuter putem ”Telnet” funkcije;
preuzimati fajlove sa udaljenih Web prezentacija ili ostavljati fajlove na udaljene Web prezentacije (Dowload/Upload). Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafički, zvučni ili video.

Od mnogobrojinih definicija koje se mogu naći i klasičnim i u virtualnim bibliotekama, odnosno u štampanim knjigama i na Internetu, a koja odslikava jednostavnost i primenljivost Interneta glasi : ”Internet je globalna mreža kompjutera svih tipova i veličina, pa se zbog toga često naziva "mreža svih mreža", jer u sebi integriše hiljade različitih računarskih mreža širom sveta koje koriste iste tehničke standarade, da bi međusobno mogle komunicirati.



Slika 1: Početak Internet adresa

Vrlo zanimljiv deo vezan za to, koliko se ljudi danas okreću ka Internetu govori da će uskoro, uz ime i prezime, mesto stanovanja i još nekih ličnih podataka ljudi, stajati i njihova Internet adresa. Poslovni svet, naravno, već uveliko ubira plodove koje mu donosi poslovanje na Internetu, a sve više prosečnih, običnih ljudi kreira svoje Internet adrese i potpuno ravnopravno komunicira sa drugim ljudima pomoću ”famoznog” WWW servisa. Komunikacija preko globalne mreže, zaista, nije komplikovana i zahteva, barem, neka osnovna znanja o on-line komunikaciji.

Upotreba Interneta u Evropi i svetu

U savremenom svetu broj novih korisnika Interneta konstantno raste. Internet koriste svi uzrasti, kako vrlo mala deca, tako i stariji. Svi oni imaju različite motive zašto upotrebljavaju Internet. To mogu biti zabavne, ali i ozbiljne profesionalne svrhe. U novije vreme sve veći broj preduzeća želi da iskoristi veliki potencijal Interneta, jer je on vrlo jeftin virtualni kanal distribucije u odnosu na tradicionalne kanale distribucije. Treba spomenuti današnje, savremene banke koje stiču sve čvršće uporište u ovom novom, virtuelnom svetu, koristeći troškovnu efikasnost informacione infrastrukture Interneta za automatizaciju najsitnijih transakcija u bankarstvu. Upotreba Interneta u svetu raste i na narednoj slici može se videti koji deo sveta najviše pridaje važnost Internetu.

[Slika: 43315946.png]]]>