Da bi došli do pojma društvena odgovornost pođimo odmah od definisanja termina etika. Etika predstavlja filozofsku disciplinu koja ispituje smisao i ciljeve moralnih htenja, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i uopšte zavisnost i izvor morala. Etika kao nauka o moralu nema samo zadatak da upozna ljude sa tim šta je to moral i koje su njegove osnovne komponente, već i da zauszme kritički stav prema postojećoj moralnoj praksi. Zadatak etike nije samo da ukazuje na različita gledanja ljudi, već i da daje vrednosne ocene i ukazuje na prave i iskonske vrednosti. U tom smislu, moralno odgovorna osoba se obavezuje da posao obavi i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku .Menadžerska etika predstavlja pravila i principe koji definišu pravilno i pogrešno ponašanje. Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost , slobnodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata, što podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu izmedju ekonomije i etike. Predmet proučavanja etike je moral i kao takva bavi se njegovim izvorima, razvojem, principima i normama ljudskog ponašanja, utvrdjivajući pravila normalnog, koji se objedinjuju u etički kodeks.

Etika u menadžmentu podstiče vrednosti i primenu etičkih načela u poslvnim odnosima i aktivnostima, postavlja standarde poštenja, pravde i socijalne odgovnrosti. Specifična etička pitanja koja stvaraju poteškoće na području menadžmenta ljudskih resursa su: Koliko informacija o zaposlenom treba dati ili uskratiti drugom zaposlenom; Treba li pri zapošljavanju kandidata proveravati njihove kompetencije bez njihovog znanja; Koje su obaveze prema zaposlenima sa dugim radnim stažom, koji je psotao neefikasan; Da li bi pušačima trebalo zabraniti pušenje na poslu.

UVOD 2
1 Društvena odgovornost i etika 3
1.1 Društvena odgovornost 6
2 Društvena odgovornost i etika na primeru kompanije NIS 7
2.1 Vizija, misija, ciljevi strategije kompanije NIS 8
2.2 Projekti NIS – a u razvijanju koncepta društvene odgovornosti 9
2.3 Razvoj eko-proizvoda 10
2.4 Zaposleni kao nosioci koncepta društvene odgovornosti 12
2.5 Kvalitet proizvoda i usluge u kompaniji NIS 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

U skladu sa zakonskim odredbama o pravima građana u sektoru socijalnog razvoja, ustanove u oblasti javnih službi, mogu se klasifikovati u tri grupe:

• one koje su zakonom definisane kao obavezne i stoga nužno dostupne pod približno jednakim uslovima svim građanima odnosno ciljnim grupama;
• one koje se mogu definisati kao civilizacijska tekovina i kao takve standardne, poželjne/konstantne/uobičajene u tkivu grada, iako zakonski neobavezne; i
• one koje se određuju kao elitne, unikatne i znatno uvećavaju nivo urbaniteta i socio-ekonomskog i kulturnog identiteta grada odnosno naselja.

Normativi i standardi za pojedine klase/grupe ustanove definišu se u odnosu na stepen njihove obaveznosti. Standardi i normativi diferenciraju se na sledeći način:
• Za obavezne sadržaje definišu se jedinstveni standardi i normativi (primer: osnovne škole ili ambulante/domovi zdravlja);
• Za standardne sadržaje utvrđuju se minimalni standardi i normativi koje je obavezno ispuniti da bi se aktivnost/sadržaj mogao organizovati (srednja škola, obdanište);
• Gradska uprava odnosno lokalne vlasti i zainteresovani akteri/investitori utvrđuju zahtevani nivo kvaliteta za treću kategoriju elitnih, nestandarnih, unikatnih sadržaja.

1 UVOD 3
2 Muzeji kao elitne javne ustanove 5
3 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13

Globalizacija i Internet simbolizuju duh vremena na početku novog milenijuma i podrazumevaju posmatranje sveta "novim očima". Internet kao "mreža svih mreža" predstavlja metaforu novog digitalnog doba. Pored toga što je Internet mreža, on je i softver, i novi interaktivni masovni medij, i u krajnjoj instanci implicira nov način razmišljanja i novu kulturu. Sa ekonomskog aspekta je značajno da je Intenet najbrže rastući prodajni i marketinški kanal u istoriji i najefikasnije komunikaciono sredstvo na svetu.

Promene koje doživljavaju preduzeća svih veličina u uslovima Internet ekonomije se po važnosti porede sa promenama koje su se dešavale u vreme industrijske revolucije. Dok je industrijsko doba krakterisala transformacija fizičkih resursa, informaciona ekonomija podrazumeva da su dominantni resursi informacije i znanje. Smatra se da će se uspeh privrede XXI veka bazirati na " 3I ": informacijama, idejama i inteligenciji. Nov konkurentski pejzaž podrazumeva kvalitativne promene u upravljanju poslovanjem i u načinu kako preduzeća konkurišu. Evidentno je povećanje tražnje za uslugama, kao i ekspanzija elektronske trgovine preko Interneta, koja predstavlja afirmaciju novog trgovinskog obrasca. Zahvaljujući Internetu došlo je do rušenja barijera prostora i vremena, pri čemu se smanjuje značaj fizičke lokacije preduzeća.

UVOD 1
1 Društvene mreže 3
1.1 Facebook 5
1.2 Twitter 6
1.3 LinkedIn 6
1.4 MySpace 7
1.5 Google 7
1.5.1 Google mreža 10
1.5.2 Google adwords 12
1.6 Značaj društvenih mreža za poslovanje kompanije 14
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 17

Imidž dobre i uspešne organizacije počinje u samoj organizaciji jer znamo da je nivo zadovoljstva i motivacije zaposlenih merljiv i stalan proces na koji se može delovati na različite načine kao što su koliko često i na koji način s komunicira sa zaposlenima, kako im se prenose važne poruke i usmeravaju ka postizanju poslovnih ciljeva organizacije. Najugledniji svetski menadžeri imidž kompanije svrstavaju među tri prioriteta u svom poslu. Dobar imidž ne može se brzo steći ni kupiti, ali ga je zato lako izgubiti.

Istraživanja pokazuju da korporativni ugled i dobar ugled robne marke (branda), odnosno njegov imidž, mogu doneti konkurentsku prednost, a potom i profit. Ali ugled se ne može izmeriti ni jednostavno pretočiti u 'opipljivu' vrednost pa se reputacija robne marke i korporacije u strateškom menadžmentu naziva 'neopipljivim resursom'. No na neopipljivim je resursima Irska u desetak godina izgradila svoj globalno prepoznatljivi imidž.
Identitet preduzeća ili korporacije kreira se i osmišljava grafičkim dizajnom i marketingom, provodi na sve segmente preduzeća i najčešće definiše pomoću priručnika osnovnih standarda. Identitet je zbir svih aspekata koje preduzeće formira kao vlastito, prepoznatljivo i konzistentno, kroz sva sredstva komunikacije, promocijom i distribucijom materijala, podednako unutar i izvan preduzeća.

UVOD 1
Metod rada 1
1 Imidž zaposlenih i organizacije 2
1.1 Izgradnja imidža organizacije 4
1.2 Izgradnja imidža zaposlenih 5
1.3 Izgradnja reputacije organizacije i zaposlenih 6
1.4 Primer izgradnje imidža u poslovnoj organizaciji 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Sve više zainteresovanih za kulturna saznanja upravo na Internetu traži željene informacije i obogaćuje svoje znanje. Internet kulturnim organizacijama služi kao medijum za obaveštavanje o kulturnim manifestacijama, radnim vremenima i aktivnostima kulturnih objekata, informisanje o izložbama, online izložbe, istraživanja preferencija korisnika, prodaju karata, prodaju proizvoda, oglašavanje o potrebnim kadrovima, pružanje obrazovnih informacija o izložbama, objavljivanje elekronskih magazina, slanje i primanje elektronske pošte, sprovođenje istraživanja zarad unapređenja organizacije, kreiranje liste članova, kreiranje novog auditorija, kreiranje novih usluga potrošačima.

U zavisnosti od razloga angažovanja organizacije, koristi od prisustva na Internetu mogu biti sledeće: ispunjavanje misije, bolji pristup kolekcijama/izložbama/formama umetnosti/kulturnim proizvodima, formiranje auditorija, unapređenje menadžmenta, očuvanje objekata, doprinos zaštiti kulturnog nasledstva, promovisanje i kreiranje publiciteta kulturne organizacije, zauzimanje pozicije na World Wide Web-u.

1 UVOD – Internet marketing u ustanovama kulture 3
2 Narodno pozorište u Beogradu 4
3 Internet prezentacija pozorišta i prisutnost na mreži Fejsbuk 7
ZAKLJUČAK 9
LITERATURA 10

Informacija se često opisuje kao krv ili kiseonik svake organizacije. Internet je danas u centru društvenih razmatranja uslijed činjenice da se dijapazon njegovih korisnika veoma brzo širi i polako zahvata celokupnu javnost. Njegova upotreba kao sredstva za prikupljanje podataka, pogotovo u domenima primarnog istraživanja, privlači veliku akademsku pažnju. Brzo postaje esencijalni kanal trgovine i operacionih razmjena, kao i lokalitet podataka, koji nudi bogat izvor informacija o potrošačima, koje su neophodne marketarima za eksploataciju tržišta.

Za mnoge organizacije Internet postaje centralna platforma za raznovrsne oblike razmjene informacija. Dominantni razlog usvajanja Interneta kod preduzetnika je bio potreba za crpljenjem informacija. Gotovo beskonačno mnogo raznovrsnih, javnih, privatnih ili individualnih Veb stranica nudi vrijedne informacije o marketing istraživanju i to sadržajnije i pristupačnije nego ikada do sad. Doba informacija je pred nama i nosi sa sobom prednosti, i mane, kao i međusobno smenjivanje kvaliteta i kvantiteta, novčane vrijednosti, brzine i preciznosti.

1 UVOD 3
2 Internet kao istraživački medij 4
3 Online istraživanje kao dio situacione analize 9
4 Primarno i sekundarno istraživanje marketinga na Internetu 12
4.1 Primarno istraživanje marketinga na Internetu 13
4.2 Sekundarno istraživanje marketinga na Internetu 15
5 ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

U svijetu zahvaćenom globalnom svetskom krizom i prepunom konkurencije svaka stagnacija u razvoju pojedine tvrtke je prvi korak prema likvidaciji same tvrtke. Cilj svake tvrtke je da preko instrumenata upravljanja osigurati stalan rast i razvoj i tako poveća svoju vlastitu vrijednost. Pri ostvarenju ovog cilja svaka tvrtka, poduzeće mora zadovoljiti očekivanja različitih interesnih grupa kao što su vlasnici tvrtke, menadžment, zaposlenici, dobavljači, potrošači, vladine institucije i društvo u cjelini. Ova očekivanja mogu biti financijske i nefinancijske naravi i pri upravljanju tvrtkom, odnosno donošenju odluka važnih za poslovanje u obzir je potrebno uzeti i jedna i druga. Konkurencija i sve bolja informiranost kupaca prisiljavaju tvrtke na značajnu promjenu strateškog razmišljanja.

Tvrtke, poduzeća koja žele izgraditi konkurentsku sposobnost na sadašnjim i budućim tržištima moraju promijeniti način razmišljanja koji je na njih gledao kao na izdvojeni sustav koji se treba pozicionirati na tržištu što je bolje moguće. U današnjem poslovnom okruženju na ove subjekte ekonomskog razvoja je potrebno gledati kao na otvoreni dinamički sustav koji je u neprestanoj interakciji sa svojom okolinom i čiji lanac vrijednosti je samo jedan dio ukupnog lanca vrijednosti u kojem sudjeluju i dobavljači i kupci tvrtke.

UVOD 3
1 Definaranje pojma - tržište 4
2 Istraživanje tržišta 5
2.1 Segmentacija tržišta 5
2.1.1 Evolucija istraživanja segmentacije tržišta 5
2.1.2 Okvir segmentacije tržišta 6
2.1.3 Ex Ante istraživanje segmentacije tržišta 9
2.1.4 Ex Post istraživanje segmentacije tržišta 10
2.2 Istraživanje izvoznog tržišta 13
2.2.1 Postupak istraživanja 14
2.2.2 Sekundarno istraživanje 14
2.2.3 Koraci u istraživanju tržišta 15
2.3 Primarno istraživanje 15
2.4 30 načina da uštedite novac u propagandi malih i srednjih poduzeća 16
3 Panex Dinamic 17
3.1.1 Ušteda 18
3.1.2 Isplativost 19
3.1.3 Izvoz 19
3.1.4 Marketinški potez 19
ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22

Istraživanje tržišta za otvaranje kafića predstavlja polaznu funkciju u marketing istraživanjima na osnovu koga se obavljaju istraživačko-razvojne, proizvodno-prodajne, promotivne i druge akcije turističkog preduzeća.Istraživanjem tržišta za otvaranje kafića preciznije se definišu potrebe, motivi i ponašanje turista kako bi se sagledalo da li postoji i kolika je tražnja za proizvodima i uslugama turističkog preduzeća.

Nakon sagledavanja i istraživanja tržišta za otvaranje kafića, u središte pažnje dolazi istraživanje ponašanja potrošača – turista, a i to kao sastavni deo istraživanja tržišta za otvaranje kafića. To podrazumeva detaljno ispitivanje ekonomskih, socioloških, demografskih, psiholoških i dru- gih karakteristika turista i faktora koji ih uslovljavaju i oblikuju. Iz tog razloga cilj ovog rada je da ukaže na potrebu defnisanja procesa istraživanja turističkog tržišta za otvaranje kafića, defnisanja problema i redosleda aktivnosti u procesu istraživanja, kao i da ukaže na neophodnost postojanja i organizovanosti službe za istraživanje unutar preduzeća.

UVOD 3
1 Istraživanje tržišta za otvaranje kafića u turizmu 4
1.1 Karakteristike tržišta u turizmu 4
1.2 Proces istraživanja tržišta za otvaranje kafića u turizmu 8
2 Organizacija istraživanja tržišta za otvaranje kafića 10
2.1 Faze istraživanja tržišta za otvaranje kafića 10
2.2 Izvori informacija prilikom otvaranja kafića 11
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 17

Veliki značaj u savremenom svijetu predstavlja brend (brand). Mnoge kompanije, tvornice ili preduzeća nastoje da stvore jedinstveni brend, ime koje će privući kupce, poslovne partnere i osigurati siguran uspjeh na tržištu. Brend predstavlja moć pobjeđivanja i razlikovanja od konkurencije i stvara emotivnu vezu s klijentima i kupcima. Neophodno je imati brend kako bi privukli, očarali, osvojili potrošače, pobijedili, prestigli ili nadmašili konkurenciju i opstali na tržištu. Kompanije postaju svijesne da bi brend trebao postati ono najvrednije u njihovoj ponudi. Uspješno plasiranje i širenje brenda donosi dodatnu lojalnost potrošača i rast profita.

Neophodna je dobra vještina koja će lokalnu marku pretvoriti u globalnu.
Brend kao riječ koja je u posljednje vrijeme veoma aktuelna, predstavlja našu svakodnevnicu ili nešto od čega smo svi mi potrošači, veoma zavisni. Svaki dan čujemo raznovrsne reklamne poruke koje nas usmjeravaju na to koje proizvode da kupujemo i za koje robne marke da se opredjeljujemo. Htjeli mi ili ne, to je jače od nas, a objektivno gledano, u takvoj masi proizvoda i treba da postoje neki kriterijumi prema kojim bi potrošač trebao da razlikuje proizvode.

1. UVOD 2
2. BREND (BRAND) 3
2.1. Kreiranje brenda 4
2.2. Ciljevi brenda 5
2.3. Strategija stvaranja brenda 6
2.4. Diferencijacija od konkurencije 7
2.5. Upravljanje brendom 8
2.5.1. Ko treba da upravlja brendom 9
2.6. Pozicioniranje brenda 10
2.7. Promocija brenda 11
2.7.1. Povezanost brenda sa potrošačima 11
2.8. Razvoj brenda (branda) 13
2.8.1. Strategija razvoja brenda – jedan brend – jedan proizvod 13
2.8.2. Strategija razvoja brenda – jedan brend – više proizvoda 13
2.8.3. Generički brend 14
2.8.4. Privatni brend 14
2.8.5. Kombinovani brend 15
2.9. Izgradnja tržišne vrijednosti brenda 15
3. MODELI TRŽIŠNE VRIJEDNOSTI BRENDA 17
3.1.Aakerov model 17
3.2. Brandz model 17
3.3. Odjek brenda 18
3.4.Kulturni branding 19
3.5. Emocionalni branding 20
3.6. Analiza brenda 20
3.6.1. Primjer analize brenda - Ikea 21
3.7. Tajne brenda 22
3.8. Brendiranje pomoću strasti 22
3.9. Brend BiH 23
4. SUPERBRANDS 26
5. ZAKLJUČAK. 27
LITERATURA: 28

Da bi se bolje razumele same usluge potrebno je predstaviti širok spektar aktivnosti u kojima se one ogledaju. To su maloprodaja, transport, turizam, finansije, rekreacija, edukacija, propaganda, zdravstvo i dr.

Uslužna ekonomija značajno utiče na ekonomski rast: formiranje ekonomske politike, i igra zapaženu ulogu u svim nacionalnim ekonomijama što se ogleda kroz zastupanje i učešće usluga u stvaranju društvenog proizvoda iz godine u godinu. Dokaz za to je činjenica da usluge u razvijenim a sve više iu zemljama u razvoju zauzimaju čak preko 70% učešća u društvenom proizvodu što je sam po sebi dovoljan pokazatelj važnosti usluga u razvoju svih nacionalnih privreda u doba sve jace i nemilosrdnije konkurencije.

UVOD 1
1.1 Karakteristike usluga i uslužnog tržišta 2
1.2 Kriterijumi segmentacije uslužnog tržišta 6
1.3 Istraživanje tržišta 12
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Riječ marketing je kovanica koja svoje etimološko značenje pronalazi u riječi market, što znači tržište, pa ne čudi poistovećivanje termina marketing i termina tržišnost. Marketing je termin kojeg ne treba prevoditi ni na jedan jezik, jer je usled velike prisutnosti u poslovnom i društvenom životu svake individue postao opšta poznanica.
Veliki je broj autora koji se bave problematikom marketinga i svaki od njih definiše marketing na različit način. Definisanje marketinga zavisi od svrhe definicije, stanovišta sa kojeg se marketing posmatra, pristupa marketingu u izučavanju itd. Ali svaka definicija ima istu suštinu.

Oficijelna definicija marketinga Američkog udruženja za marketing ne može se zaobići, a glasi: „Marketing je proces planiranja i sprovođenja koncepcija, cena, promocije i distribucije ideja, roba i usluga, sa ciljem da se kreira razmena koja zadovoljava potrebe pojedinaca i organizacija“.
Filip Kotler definiše marketing na sledeći način: „Marketing je društveni proces kojim - putem stvaranja i razmene proizvoda i vrednosti sa drugima - pojedinci i grupe dobijaju ono što im je potrebno ili što žele“.
„Marketing je društveni proces zadovoljavanja potreba razmenom, a obuhvata pojedince koji hoće da podmire svoje potrebe i organizacije koje obavljaju odrijeđene aktivnosti kojima se te potrebe zadovoljavaju“.

UVOD 3
1 Marketing kao poslovna koncepcija savremenog preduzeća 4
1.1 Pojam, značaj i vrste tržišta 4
1.2 Plan istraživanja tržišta 5
1.3 Potrebe, motive i ponašanje potrošača 6
1.4 Metode istraživanja tržišta 11
ZAKLJUČAK 16
LITERATURA 18

U bogatoj istoriji Bambi-ja pozitivni poslovni rezultati su stalni pratilac završnih računa. Ipak, poslednjih nekoliko godina XX veka, predstavljaju manifestacije vrhunskih poslovnih performansi Koncerna, koje ostvaruje poslovni sistem od četiri fabrike i 1500 radnika.
Konstantan rast i razvoj Koncerna Bambi iskristalisan je iz znanja i umešnosti da se oslušnu, identifikuju i realizuju zahtevi i potrebe kupaca i potrošača i da se strateški modeli poslovanja kvalitativno promene i unaprede.

Bambi je prihvatio i uspešno sproveo mnoge novine u proizvodnom programu, filozofiji upravljanja, tehnološkim zahtevima, organizaciji, marketingu, prodaji itd.
Bambi je prvi u konditorskoj industriji Jugoslavije uveo sistem kvaliteta, prvi je dobio međunarodni sertifikat ISO 9001.
Pravilnim postavljanjem osnova za razvoj Koncerna, je na tržištu konditorske industrije manifestovao svu snagu i agilnost u takmičenju sa konkurencijom i ostvarenim rezultatima.

UVOD 1
1.1 Situaciona analiza 2
1.1.1 Ispitivanje potrošača 5
1.1.2 Ispitivanje konkurencije 5
1.1.3 SWOT analiza 6
1.2 Marketing ciljevi i strategije 7
1.2.1 Strategija segmentacije tržišta (izbor ciljne grupe) 7
1.2.2 Pozicioniranje 8
1.2.3 Diferenciranje marketing ponude 8
1.3 Način ulaska na inostrano tržište 9
1.4 Taktički marketing program 11
1.4.1 Strategija proizvoda 11
1.4.2 Strategija cene 12
1.4.3 Strategija promocije 12
1.5 Finansijski plan 13
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Sve konkurentnije tržište uslovljava razvijeniji marketing radi opstanka banaka. Marketing banke podrazumeva pristup usmeren potrošaču, odnosno klijentu. Zadatak strateškog marketinga je da vodi bankarsku organizaciju kako bi se njeno delovanje što potpunije prilagodilo tržišnom okruženju. Izuzetno promenljiv poslovni ambijent zahteva da se poslovanje prilagodi promenama kroz adekvatne odgovore.

Marketing je nastao kao izraz večite težnje da se unapred spozna šta to kupac želi, te da mu se unapred izađe u susret sa ponudom. On se javlja kao sredstvo da se proizvodi, odnosno usluge, prilagode potrošačima radi postizanja obostranog zadovoljstva. Do skoro je među bankama vladao konzervativni stav prema marketingu za koji se smatralo da nije za bankarski sektor i ak i da se kosi sa nekim etičkim normama društva. Danas je situacija daleko drugačija. Ulazak inostranih banaka na manje razvijena tržišta, kao i prevlast koju sve više uzimaju u bankarskom poslovanju svojim agresivnim nastupom, ogromnim iskustvom i stranim kapitalom, u mnogome je izmenio odnos prema marketingu. Da bi opstale u ovakvim okolnostima, banke su morale da nađu načine da diferenciraju svoje usluge i ulažu u marketinške aktivnosti.

1. UVOD 1
2. MARKETING KONCEPT U BANKAMA 2
2.1. SPECIFIČNOSTI USLUŽNOG MARKETINGA 2
2.2. STRATEŠKO MARKETING PLANIRANJE 3
2.3. SADRŽAJ BANKARSKOG MARKETINGA 4
2.4. ULOGA MARKETINGA U PROMOCIJI BANKARSKIH USLUGA 5
2.5. SEGMENTACIJA TRŽIŠTA U BANKARSTVU 6
3. SPECIFIČNOST INSTRUMENATA MARKEING
MIKSA U BANKARSKOM SEKTORU 8
3.1. USLUGA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA 9
3.1.1. Proizvodno-uslužne strategije banaka i strategija pozicioniranja usluge 9
3.2. CENA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA 10
3.2.1. Strategije formiranja cena 10
3.3. DISTRIBUCIJA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA 11
3.3.1. Podrška isporuci bankarskih usluga 12
3.4. PROMOCIJA KAO INSTRUMENT MARKETING MIKSA 12
3.4.1. Strategije promocije 12
3.5. INSTRUMENTI USLUŽNOG MARKETING MIKSA – DODATNI „3P“ 14
3.5.1. Ljudi kao instrument uslužnog marketing miksa 15
3.5.2. Uslužni ambijent kao instrument marketing miksa 15
3.5.3. Proces usluživanja kao instrument marketing miksa 16
4. MARKETING STRATEGIJA NA PRIMERU BANKE INTESE 17
4.1. MARKETING MIKS BANKE INTESE A.D. BEOGRAD 17
4.1.1. Usluga 17
4.1.2. Cena 18
4.1.3. Distribucioni kanali 18
4.1.4. Promocija 19
4.1.5. Ljudi 19
4.1.6. Proces usluživanja 20
4.1.7. Uslužni ambijent 20
5. ZAKLJUČAK 21
LITERATURA 22

Маркетинг здравственог, односно бањског туризма, готово да је потпуно исти као и маркетинг било које друге услужне делатности. Изузетак који се мора нгласити јесте да овај маркетинг укључује и одређену врсту здравственог елемента, што је прилично осетљив и лични аспект људског бивствовања. Ово има утицаја на све елемента маркетинга и веома је значајно.
Треба нагласити да се здравствени и баљски туризам пре свега ослањају на поверење посетилаца. Гости верују у лековите природне вредности понуде и очекују нешто више од само лепог искуства и сећања. Туристи желе боље здравље и стабилније стање ума, а у случају здравственог туризма где се обављају и хируршки захвати њихове жеље могу бити лепши зуби или лепше облине. Ризици у вези са овим услугама током путовања могу бити много већи него у другим встама туристичког путовања. Резултат овога јесте широк спектар техника и приступа које пружаоци услуга и маркетинг менаџери користе како би привукли нове и задржали већ постојеће посетиоце.

Оно што је најважније јесте да свака установа или организација спроводе сасвим различите маркетинг приступе. Свакако да је ово сасвим ново и веома мало познато установама које су тек почеле да примају туристе из других делова земље као и из других земаља, као што су клинике, медицинске бање или мањи домови за одмор. Такође, читав концепт маркетинга може бити веома непознат и нов и за оне бање и бањске хотеле који су функционисали на затвореном тржишту, или за болнице које су одлучиле да се отворе према иностраним пацијентима.

1. УВОД 1
2. МАРКЕТИНГ У СЕКТОРУ УСЛУГА 2
2.1. ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У СЕКТОРУ УСЛУГА 2
3. ЗНАЧАЈ БАЊСКОГ, ЗДРАВСТВЕНОГ И РЕЛАКСАЦИОНОГ ТУРИЗМА КАО ВРСТЕ ТУРИСТИЧКОГ ПУТОВАЊА 4
3.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТРЖИШТА У БАЊСКОМ, ЗДРАВСТВЕНОМ И РЕЛАКСАЦИОНОМ ТУРИЗМУ 5
3.2. СПЕЦИФИЧНОСТИ ПОНУДЕ БАЊСКОГ, ЗДРАВСТВЕНОГ И РЕЛАКСАЦИОНОГ ТУРИЗМА 6
3.3. СПЕЦИФИЧНОСТИ ТРАЖЊЕ БАЊСКОГ, ЗДРАВСТВЕНОГ И РЕЛАКСАЦИОНОГ ТУРИЗМА 6
4. ПРИМЕНА МАРКЕТИНГА У БАЊСКОМ, ЗДРАВСТВЕНОМ И РЕЛАКСАЦИОНОМ ТУРИЗМУ 8
4.1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА МАРКЕТИНГА У БАЊСКОМ, ЗДРАВСТВЕНОМ И РЕЛАКСАЦИОНОМ ТУРИЗМУ 8
4.2. НОСИОЦИ МАРКЕТИНГА У БАЊСКОМ, ЗДРАВСТВЕНОМ И РЕЛАКСАЦИОНОМ ТУРИЗМУ 9
5. МАРКЕТИНГ МИКС У МАРКЕТИНГУ БАЊСКОГ, ЗДРАВСТВЕНОГ И РЕЛАКСАЦИОНГ ТУРИЗМА 10
5.1. ПРОИЗВОД 11
5.2. ДИСТРИБУЦИЈА 12
5.3. ЦЕНА 13
5.4. ПРОМОЦИЈА 13
6. БРЕНДИРАЊЕ 15
6.1. БРЕНДИРАЊЕ НА НАЦИОНАЛНОМ И РЕГИОНАЛНОМ НИВОУ 15
6.2. БРЕНДИРАЊЕ НА ЛОКАЛНОМ И МЕСНОМ НИВОУ 16
7. ПЛАНИРАЊЕ МАРКЕТИНГ АКТИВНОСТИ 17
7.1. ПРЕДЛОГ ПЛАНА МАРКЕТИНГ АКТИВНОСТИ ЗА БАЊУ РУСАНДУ У МЕЛЕНЦИМА 18
7.1.1. АНКЕТНО ИСТРАЖИВАЊЕ 18
7.1.2. ПЛАН МАРКЕТИНГ АКТИВНОСТИ БАЊЕ РУСАНДЕ 21
7.1.2.1. Анализа ситуације – дијагноза и прогноза 21
7.1.2.2. „SWOT“ анализа бање Русанде 21
7.1.2.3. Избор циљног сегмента и циљеви маркетинга 22
7.1.2.4. Маркетинг стратегија 22
7.1.2.5. Програм акција 23
7.1.2.6. Планирање буџета 25
8. ЗАКЉУЧАК 26
9. ЛИТЕРАТУРА 27

Mediji su duboko ukorijenjeni u sve društvene aspekte i neraskidivi su dio svakodnevnice. Masovni mediji više nego ikada u povijesti čovječanstva ispunjavaju javnu sferu i prožimaju cjelokupno društvo širom planete. Razvojem komunikologije kao društvene znanosti masovni mediji su postali sveprisutni i sve prožimajući činilac društvene zbilje.

Kako bi se dovoljno istražila njihova uloga, funkcija i djelovanje na društvo u centru su istraživanja mnogih kako stručnih tako i naučnih studija. Tumačenje uloge medija vezana je za ekonomiju, kulturu i politiku jednog društva. Ovisno o uređenju države razlikuje se i pogled na masovne medije. Ekonomija, politika i kultura su tri društvena konteksta iz koje se može sagledati uloga i funkcija medija. Ali veliku ulogu o uspostavljanju teorija istraživanja medija imaju masovna publika i komunikatori(vlasnici medija, medijski kanali, novinari).

Uvod……………………….2
1. Razvoj komunikologije kao znanosti o medijima…………3
2. Funkcije masovnih medija……………6
3. Teorija tiska………………………..8
4. Masovni mediji i socijalne promjene………...9
4.1. Utjecaj medija zapadnih zemalja na socijalne promjene…..10
4.1.1. Posljedice utjecaja medija po društvo………...11
5. Mediji i politika……………..14
Zaključak ……………………......16
Literatura…………………17

Односи са јавношћу (ен. Public Relations-PR) је научна дисциплина која ствара и одржава репутацију, с циљем да се оствари разумевање и подршка, као и да се утиче на мишљења и понашања циљаних јавности. Односи са јавностима су такође планирани и стални посао стварања и одржавања добре воље као и међусобног разумевања између организације (или појединца) и циљаних јавности.

Назив односи са јавношћу, први пут се помињу 1807. године при обраћању тадашњег председника САД Томаса Џеферсона Конгресу у САД. Прво оделење за те послове, са два запослена, формирано је 1889. године у компанији Westinghouse Electrik, у САД. За утемељивача савремених односа са јавношћу сматра се Едвард Бернајс, који је 1923. године, у Њујорку, издао први приручник под називом "Cristallzing Public Opinion" ( "Кристализовање ставова јавности").

Увод..............................3
1. Масовне комуникације..........5
1.1.Појам масовне комуникације...........5
1.2.Понашање потрошача............6
2. Односи са јавношћу и медији............7
2.1. Комуникација са медијима.........7
2.2. Односи са јавношћу у току производног процеса...9
2.3. Односи са јавношћу у кризним ситуацијама.....10
3. Односи са јавношћу и маркетинг..........12
4. Место односа са јавношћу у организацији.........13
5. Корелације између односа са јавношћу, пропаганде, оглашавања и
маркетинга..............15
Закључак...................18
Литература...................20

Fresh & Co. u Subotici osnovan je 1996. godine sa vizijom “vodećeg proizvođača voćnih sokova u Jugoslaviji“, a zatim zauzimanje liderske pozicije u Stability pakt zoni.

Fresh & Co. je inovativna „voćna fabrika“ sa jasnim fokusom na voće i visoko kvalitne proizvode isključivo od voća. Vodilja rasta su potrebe ljudi za uravnoteženom i zdravom ishranom. Stoga su proizvodi Fresh & Co. prirodni, zdravi, visoko kvalitetni, 100% voćnog sadržaja i širokog asortimana (od kontinentalnog do južnog voća).

UVOD 1
1.1 Marketing miks za NEXT BOCCU u HoReCa objektima 1
1.2 SWOT analiza 3
LITERATURA 5

Pomoću cene proizvođači proizvoda ili usluga ostvaruje društveno priznavanje ostvarenih vrednosti, obavljaju srazmernu i ostvaruju učešće u primarnoj raspodeli društveno stvorenih i priznatih vrednosti.

Cena ima višestruk značaj za preduzeća. Upravo zbog toga što se pomoću cene proizvoda i usluga, odnosno prihoda, s jedne strane, i troškova za obavljanje aktivnosti, s druge strane, kondenzuje svi rezultati aktivnosti (Proizvodnje i marketinga), cena često predstavlja polaznu osnovu u kreiranju poslovne aktivnosti. Međutim, sa stanovišta marketinga, cenu treba posmatrati kao deo mikro sistema marketinga, i ona mora biti konzistentna sa ostalim elementima marketinga. Proces formiranja i vođenje politike cena ne sme se posmatrati izolovano od ostalih elemenata marketinga i ciljeva marketing sistema. Ako preduzeće posmatra cenu izvan ostalih elemenata marketinga, naročito van problematike proizvoda, obično se ponuđač upućuje na prihvatanje trgovačke filozofije maksimalizacije dohotka.

1. Uvod 3
2. Ciljevi pri formiranju cena 4
3. Formiranje cena na bazi potrošačke percepcije „vrednosti" 6
4. Strategije visokih i niskih cena 8
5. Zaključak 10
6. Literatura 11

SZR ,,Uzor'' je osnovana u septembru 2002. godine. Prilikom osnivanja, osnovna delatnost ove radnje je bila prodaja prehrambenih proizvoda. U periodu prve dve godine poslovanja, ovaj samostalni preduzetnik je vrlo dobro poslovao jer je bio jedan od četiri preduzetnika, tako da je imao jači uticaj na tržištu sela Maglić, u opštini Bački Petrovac.
Podstaknut uspehom i ostvarenim dobrim rezultatima, preduzetnik Lj. Š. se odlučio na proširenje objekta i na uvođenje nove linije proizvoda – proizvoda kućne galanterije.

Danas, u ovom selu posluje još 10 samostalnih zanatskih radnji, od koja su dva poznata trgovinska lanca, tako da je tržište poprilično zgusnuto jer opslužuje potrebe nešto oko 3000 stanovnika.
SZR ,,Uzor'' se nalazi na ulazu u selo, tako da je jedini objekat u reonu od pet ulica. Upravo iz ovih ulica i dolazi najveći broj redovnih, lojalnih potrošača.
Od nedavno, ovaj objekat je uvrstio u prodaju i proizvode tekstilne industrije, kao i opremu za bebe. Sve ovo, smešteno je u lokal od 40m2.
Zapošljava dvoje trgovačkih radnika, koji rade u dve smene od po osam sati. Radno vreme ovog lokala je od 06-22h, radnim danima. Vikendom se radi u dve smene po sedam časova, tako da je radno vreme od 06-20h.

1.UVOD 3
1.1.Istorijat 3
1.2.Poizvodni program 4
1.3.Organizaciona struktura 4
1.4.Grubi finansijski pokazatelji 4
1.5.Zaposleni i kvalifikaciona struktura 5
2.OPIS UOČENIH PROBLEMA 5
2.1.Postojeći način rada sa osvrtom na budući problem 5
2.2.Opis uočenih problema 7
3.ANALIZA PROBLEMA 10
3.1.Kako bi zaposleni rešili problem 10
3.2.Kako se prema literaturi preporučuje rešavanje takvih problema 11
3.3.Predlog studenta kako bi rešio uočene probleme 12
3.4.Prednosti i mane ponđenog rešenja 13
ZAKLJUČAK 15
LITERATURA 16

Naziv: SZTR Optika “Milijana”, trgovina i izrada optičarskih proizvoda, samostalno zanatsko trgovačka radnja
Skraćeni naziv: “Milijana”
Vrsta delatnosti: SZTR “Milijana” je registrovana za proizvodnju optičkih instrumenata i fotografske opreme međutim, bavi se isključivo izradom i prodajom optičarskih proizvoda pod šifrom 33400

I UVODNI DEO
1.Osnovni podaci o investitoru 1
1.1.Osnovni podaci o autorima poslovnog plana 1
1.2.Analiza razvojnih mogućnosti investitora 2
1.3. Rezime 2
1.4. Ponuda garancije 3
II OPERATIVNI PLAN
2.1.Tehničko tehnološka analiza 3
2.1.1.Prikaz varijanti tehničko-tehnoloških rešenja 3
2.1.2. Opis odabranog tehnološkog rešenja 4
2.1.3.Opis odabranih tehničkih rešenja i gradjevinskih objekata 5
2.1.4. Popis neophodnih sredstava za rad 6
2.1.5.Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono održavanje 7
2.2.Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata 7
2.2.1.Ukupan broj zaposlenih, način njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih 7
2.2.2. Obuka zaposlenih 8
2.2.3. Predviđena organizaciona struktura 8
2.2.4.Ključne osobe 9
2.3. Analiza lokacije 10
2.3.1. Karakteristike makrolacije 10
2.3.2. Karakteristike mikrolokacije 10
2.4. Analiza zaštite životne sredine i zaštite na radu 10
2.4.1.Zaštita životne sredine 10
2.4.2.Zaštita na radu 10
2.4.3. Potencijalna opasnost za radnike 11
III MARKETING PLAN
3.1. Plan prodaje 12
3.1.1. Asortiman, ciljno tržište i njihove osnovne karakteristike 12
3.1.2. Ciljno tržište 13
3.1.3. Komplementarnost i supstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda 13
3.1.4. Životni ciklus proizvoda/usluga 13
3.1.5. Komparativna analiza proizvoda investitora i proizvoda konkurenata 13
3.2.Analiza i procena tražnje 14
3.2.1. Relevantni faktori tražnje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budućeg kretanja) 15
3.2.2. Projektovana tražnja 15
3.3.Analiza i procena promocije, distribucije i cene 16
3.3.1.Promocija 16
3.3.2.Distribucija 17
3.3.3.Cena 17
3.4.Analiza i procena ponude 18
3.4.1. Analiza buduće ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije 18
3.5.SWOT Analiza 19
3.6.Projekcija plasmana proizvoda 19
3.7.Plan nabavke 21
3.7.1.Karakteristike osnovnih inputa 21
3.7.2. Mogućnost nabavke inputa 21
3.7.3.Analiza i procena uslova nabavke inputa 22