Biologija je, najšire rečeno, kompleks nauka o životu. Biologija obuhvata širok spektar nauka i naučnih disciplina, koje proučavaju živa bića, njihovu strukturu, životne funkcije i manifestacije, ponašanje i ekološke odnose, kao i čitavu biosferu. Biološke nauke se međusobno razlikuju po specifičnoj metodologiji, ili po nivou organizacije i grupama organizama koje su predmet izučavanja.
Biologija je nauka o životu, a to znači da proučava karakteristike i ponašanje organizama sa aspekta preživljavanja (opstanka) vrsta i individual kao i interakcije izmedju živih bića medjusobno i živih bića i spoljašnje sredine.

Biologija je sistem integrisanih proučavanja mnogobrojnih akademskih disciplina koje omogućavaju razumevanje fenomena života sa svih aspekata i kroz široku skalu veličina. Nauka je objektivan, logičan i ponovljiv način razumevanja principa koji deluju u prirodi. Ona nije dogma već dinamični proces istraživanja i potvrdjivanja. Da bi se neko bavio naukom mora poznavati “pravila igre” odnosno metode istraživanja, koja su takodje podložna promenama u vremenu (na primer razvojem noivih tehnologija). U nekim naučnim disciplinama (taksonomija) laboratorijski eksperimenti nisu neophodni već se nakom formiranja hipoteze vrše dodatna posmatranja i sakupljanja materijala sa raznih lokacija i na osnovu njihove obrade dolazi do zaključaka.

UVOD 3
1 Ajkule i raže 4
1.1 Rasprostranjenost ajkula i raža 5
2 Karakteristike ajkula i raža 6
3 Podela ajkula i raža 9
3.1 Podela ajkula 9
3.2 Podela raža 11
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18

Kada se govori o životnoj sredini, najčešće se misli na geografski prostor i ambijent (društvo) u kojem ljudi žive i rade. S obzirom da se u životnoj sredini odvija život svih vrsta na našoj planeti, to suština pojma životna sredina asocira na Zemljinu površinu ili pojedine njene dijelove koji su naseljeni živim organizmima.
Životna sredina se definiše različito kod domaćih i inostranih autora. Različiti prevodi engleskih pojmova ˝environment˝ ili ˝human environment˝ ne mora da znači da se pod svima njima podrazumeva samo životna sredina. Životnu sredinu čine prirodna i društvena sredina pod uticajem čoveka. Životna sredina je skup prirodnih, veštačkih, fizičkih, hemijskih i bioloških faktora i sila koje okružuju čoveka. Životna sredina je prostor u kome je čovek stalno i aktivno prisutan Životnu sredinu čine prirodni faktori, veštački koje je stvorio čovek i apekti ljudskih stanja. U životnoj sredini postoji dijalektički odnos između ljudskih kolektiva.

Iz navedenih definicija se može zaključiti da je životna sredina jedinstven sistem međusobno povezanih faktora koji okružuju čoveka u prostoru u kome živi i stvara uslove življenja. Životnu sredinu čine tri podsistema:
- prirodni,
- društveni i
- tehnološki.
Životna sredina koju sačinjava kompleks faktora, odnosno celokupno okruženje, fizičko i biološko, živo i neživo, prirodno, kultivisano i dograđeno, socijalno-političko, kulturno i estetsko, uključujući i ljudsku populaciju, određeno u prošlosti i budućnosti, po svojoj definiciji povezuje sve prirodne i društvene činioce i čini područje na kojem se ukrštaju mnogobrojni interesi, kako pojedinaca, tako i raznih društvenih grupa, države, međunarodne zajednice.

UVOD 3
1 Arhuska konvencija 4
1.1 Pojam i značaj Arhuske konvencije 4
1.2 Sadržaj Arhuske konvencije 7
1.3 Stubovi Arhuske konvencije 9
2 Primena Arhuske konvencije u Srbiji 11
ZAKLJUČAK 14
LITERATURA 15

Ријеч биоценоза први пут је употребљена у књизи њемачког зоологоа Карла Мобиуса (1825 – 1908), који је термином биоценоза назвао скуп организама који су живјели на гребену прекривеном остригама.
Биоценоза (из грчког биос = живот и коинóс = заједно) представља животну заједницу организама различитих врста биљки, животиња, гљива и микроорганизама у једном ограниченом животном простору који се назив биотоп. Биоценоза и биотоп заједно чине екосистем.

У једној животној заједници све је повезано, те су подједнако значајни представници свих живих организама који чине ту животну заједницу. Они су међусобно зависини и условљени, како једни од других , тако и од природног боравишта у коме се налазе, а све у сврху опстанка, односно преживњавања. У једној животној заједници биљном свету припада улога стварања органске материје из неорганских једињења (произвођачи), свету животиња припада улога потрошача и прерађивача те органске материје за своје потребе (потрошачи), док најзад, свету микроорганизама припада улога разлагача органске материје у природи, и њеном превођењу у минерална једињења за потребе биљака (разорачи).

1. Увод ....................................... 4
2. Концепт биоценозе.............. 4
2.1. Холистички приступ................... 5
2.2. Редукционистички (меролошки) приступ...... 5
3. Основан подијела биоценозе ............. 5
3.1. Према према царствима...................... 6
3.2. Подјела према опстанку....................... 6
3.3. Подјела према сложености.................... 7
4. Особине биоценоза .......... 8
4.1. Квалитативни и квантитативни састав .... 8
4.2. Структура .......... 8
4.3. Функционалност ............... 9
4.4. Динамика (промјењивост) ....... 9
5. Уништавање врста и промјена састава биоценозе .. 11
6. Закључак ......... 14
7. Литература ............... 15

Čvrsnica je planina u severozapadnoj Hercegovini. Na istoku graniči dolinom reke Neretve, sa severozapada Dugim poljem na kojem je Blidinje jezero, sa severa dolinom reke Doljanke, a sa juga dolinom reke Drežanke. Pripada Dinarskom planinskom sistemu. Najviši vrh Čvrsnice je Pločno 2228 m. Morfološki Čvrsnica je kraška visoravan u visini od 1800 do 2100 m, sa koje se dižu grebeni. Dolina Dive Grabovice i udolina koja tu reku spaja sa Dugim poljem deli planinu na dva dela: Muharica na severoistoku, sa vrhovima Veliki Vilinac 2116 m i Mali Vilinac 1988 m , te Čvrsnice u užem smislu, na jugozapadu. Čvrsnica je građena od mezozojskih krečnjačkih i dolomitskih stena, sa jako izraženim površinskim i podzemnim kraškim oblicima vrlo siromašnim vodom. Tokovi jugoistočnog podnožja nastaju od izvora koji izbijaju na mestima kontakta krečnjaka i škriljaca. U diluviju na Čvrsnici su bili razvijeni lednici koji su stvorili cirkove oko vrhova i nataložili morene u zavali Dugog polja. Čvrsnica obiluje pašnjacima, što daje mogućnost za razvoj stočarstva.

Čabulja je planina u Hercegovini između rijeke Neretve i njene desne pritoke Drežanke. Najviši vrh je Velika Vlajna 1776 m. Građena je od mezozojskih vanpenaca, a djelomično i od dolomita. Morfotektonski je produžetak planine Velež. Prema dolini Drežanke oštro je oivičena nekoliko stotina metara visokim tektonskim strinama, dok prema jugozapadu prelazi u podgorinu. Snažna pleistocenska glacijacija ostavila je na mnogim mjestima duž obe podgorine planine, a naročito duž jugozapadne velike komplekse morenskih nasipa. Čabulja je uglavnom gola, krševita i bezvodna, sa malo obradive zemlje u uskim udolinama jugozapadne podgorine, gdje se nalaze malobrojna razbijena seoska naselja. U većem dijelu Čabulja je područje ljetnjih ispaša sa sezonskim stočarskim naseljima, među njima i stočara iz submediteranske zapadne Hercegovine.

1. UVOD 2
2. MATERIJAL I METODE RADA 3
3. REZULTATI I DISKUSIJA 3
Pejzaži reliktnih borovih šuma 4
Pejzaži reliktno-refugijalnih ekosistema u klisurama i kanjonima bosansko-hercegovačkih rijeka 5
Različitost vaskularnih biljaka 6
Rascjepkana slezinica (Asplenium fissum) 6
Ruđevica (Oxyrya digyna) 6
Šumski karanfil (Dianthus silvester) 7
Alpska šaša (Pulsatilla alpina) 7
Planinski ljutić (Ranunculus montauns) 7
Kernerov mak (Papaver kerneri) 7
Alpska sunčanica (Helianthemum alpestre) 8
Čuvarkuća (Sempervivum schlechani) 8
Nebeski Glasnik (Eritrichium nanum) 9
Srčanik (Gentiana lutea) 9
Encijan (Gentiana kochiana) 9
Okruglasti prisadnik (Jasione orbiculata) 9
Alpska zvončika (Campanula alpina) 10
Alpski zvjezdan (Aster alpinus) 10
Runolist (Leontopodium alpinium) 11
Drobara (Achillea calavenae) 11
Ljiljan (Lilium) 12
Medvjeđe uho (Arctosthylos uva-ursi) 12
Islandski lišaj (Cetraria islandica) 12
Ljubičica (Viola) 12
Kosmata mužica (Androsace villosa) 13
Ljepljivi jaglac (Primula glutinosa) 13
4. ZAKLJUČAK 14
5. LITERATURA 14
6. PRILOG 15

Procena veličine i vrednosti biodiverziteta određene teritorije je prvi i najvažniji korak u njegovom očuvanju, zaštiti i unapređenju. Poremećaji biološke raznovrsnosti su danas već dostigli zabrinjavajuće razmere. Oni se, u suštini, svode na substituciju:
- prirodnih i biodiverzitetom bogatih ekosistema i
- predela različitim jednoličnim i siromašnim, antropogeno izmenjenim predelima.

Vidljiva manifestacija erozije biodiverziteta je rapidno nestajanje vrsta, sve veća ugroženost živog sveta i njihovih staništa. Prema najnovijim podacima nešto preko 38000 vrsta je ugroženo prema kriterijumima IUCN-a.
Procesi direktnog uništavanja prirodnih staništa, najrazličitije vrste zagađivanja, introdukcije alohtonih i invazivnih vrsta, nekontrolisano i prekomerno iskorišćavanja bioloških resursa, moraju, stoga, biti usporeni, ako ne mogu biti zaustavljeni. U tom pogledu biolozi konzervacione orjentacije imaju veoma važan zadatak da prepoznaju:
- prostore sa velikom biološkom raznovrsnošću, kao i
- mesta koja se izdvajaju prisustvom posebnih ili značajnih komponenti te raznovrsnosti, te da predlože mere zaštite i održivog korišćenja bioloških resursa.

UVOD 3
1 CITES konvencija 4
1.1 Pojam i značaj CITES konvencije 4
1.2 Funkcionisanje CITES konvencije 8
2 Primena CITES konvencije u Srbiji 10
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
PRILOG 14

Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Sa teško oštećenim imunim sistemom niko ne može da preživi uprkos terapiji najefikasnijim antibioticima. Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje.Sa teško oštećenim imunim sistemom niko ne može da preživi uprkos terapiji najefikasnijim antibioticima. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu. To su najčešće mokroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima. Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.

Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu. Urođeni imunitet sastoji se od niza nespecifičnih mehanizama odbrane, a aktivni su i pre izlaganja nekom antigenu. Pod urođenim imunitetom podrazumeva se na primer kisela PH vrednost vaginalne sluznice kako bi se sprečio razvoj patogenih mikroorganizama u tom području, ili resice cilijarnih ćelija bronhijalne sluzokože koje zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma. Ova vrsta imuniteta prisutna je od rođenja i predstavlja prvu liniju odbrane.

Uvod 3
1 Citokini 5
1.1 Proinflamatorni citokini 6
1.2 Interleukin 1 6
1.2.1 Interleukin 2 7
1.2.2 Interleukin 6 7
1.2.3 Faktor tumorske nekroze  8
1.2.4 Interleukin 8 8
1.2.5 Interleukin 15 9
1.3 Antiinflamatorni citokini 9
1.3.1 Interleukin 4 9
1.3.2 Interleukin 10 9
1.4 Interferoni 10
1.4.1 Interferon- 10
1.4.2 Interferon- 10
1.4.3 Interleukin 3 11
2 Hemokini 12
3 Strukturne karakteristike hemokina 13
3.1 CC hemokini 13
3.2 CXC hemokini 13
3.3 C hemokini 14
3.4 CX3C hemokini 14
3.5 Receptori 14
Zaključak 15
Literatura 16

Dinosaurusi su živeli u geološkom vremenu koje se naziva Mezozoik. Mezozoik se sa svoje strane može podeliti u tri manja vremenska perioda:
Trijas (početak mezozoika), jura (sredina mezozoika) i kreda (kraj mezozoika). Prvi dinosaurusi su se pojavili u trijasu pre oko 230 miliona godina, a poslednji su izumrii u kredi pre oko 65 miliona godina u velikoj katastrofi koja je zadesila našu Planetu. To znači da su dinosaurusi postojali gotovo 170 miliona godina. Sa naše tačke gledišta to je nezamislivo dug vremenski period, posebno ako znamo da čovek postoji tek nekih 3.5 miliona godina.

U vreme dinosaurusa. u mezozoiku, kontinenti nisu bili ni približno slični današnjim. Kao prvo danas ih ima 7 a u Mezozoiku je postojao samo jedan kontinent koji se kasnije, krajem mezozoika podelio na dva a ova dva su se kasnije raspala na naših sedam.
Dinosaurusi su do danas velika tajna planete zemlje. Njihovi ostaci podsećaju nas da je naše znanje ograničeno, pamćenje kratko i raspaljuju maštu. O dinosaurusima kruže legende, da su bili zli, krupni, da su bili glupi, da su misteriozno nestali. Istina je da je među njima zaista bilo ogromnih vrsta. Neke vrste su dostizale preko dvadeset metara. Koliko se danas zna to su bile najveće kopnene životinje koje su ikada hodale zemljom. Pravi džinovi, veliki kao kuće, ali nisu baš svi bili ni veliki ni opasni.

UVOD 3
1. Mezozoik 4
1.1 Tektonske promene i klima u mezozoiku 4
1.2 Trijas 5
1.3 Jura 6
1.4 Kreda 6
2. Dinosaurusi u mezozoiku 8
2.1 Podela dinosaursa 8
2.2 Građa tela 9
2.3 Kosti 9
2.4 Temperatura 10
2.5 Razmnožavanje 10
2.6 Nestanak dinosaurusa 12
3. Neke vrste dinosaursa 14
3.1 Ankylosaurus 14
3.2 Eotyrannus 14
3.3 Einiosaurus 15
3.4 Hylaeosaurus 16
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 19

Seminarski rad iz predmeta »Ekologija i kvalitet života« obuhvata :
• pojašnjenje osnova ekologije
• definisanje polja rada ekologije
• formulisanje grana ekologija
• konkretizaciju osnovnih principa ekologije
• studiju slučaja ekoloških poremećaja

Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam studiju slučajeva ekoloških poremećaja. To je oblast ekologije, koja se bavi devijacijama u funkcionisanju ekosistema. Kako mnoge od njih datiraju u savremenom dobu, postavio sam se kao direktan svedok u njenom funkcionisanju. U profilisanju primera, trudio sam se da se držim najspecifičnijih slučajeva.
Smatram da ovaj seminarski rad ne može svojim definisanim obimom da zadovolji svu širinu ekoloških poremećaja, koji se stalno obnavljaju, jer je i sam ekosistem potpuno dinamičan, pa sam se usresredio na suštinske karakteristike i primere.

2. Osnove ekologije
Ekologija je nauka o životnoj sredini. Ime nauke potiče od grčkih reči oikos - dom, i logia - nauka, izučavanje. Termin ekologija prvi put je upotrebio nemački biolog Ernst Hekel 1866. godine. U laičkoj javnosti se ovaj termin često koristi kao sinonim za pojam zaštite životne sredine.

1 Uvod 2
2 Osnove ekologije 3
3 Polje delovanja ekologije 3
4 Grane ekologije 4
5 Osnovni principi ekologije 5
5.1 Biosfera i bioraznovrsnost 5
5.2 Koncept ekosistema 6
5.3 Dinamika i stabilnost 7
5.4 Prostorni odnosi i daljnja podela teritorije 8
5.5 Produktivnost ekosistema 9
6 Ekološki poremećaji 10
6.1 Primeri ekoloških poremećaja 11
6.1.1 Cunami – talas smrti 11
6.1.2 Katrina – uragan nad uraganima 12
7 Zaključak 13
8 Literatura 14

Biologija je, najšire rečeno, kompleks nauka o životu. Biologija obuhvata širok spektar nauka i naučnih disciplina, koje proučavaju živa bića, njihovu strukturu, životne funkcije i manifestacije, ponašanje i ekološke odnose, kao i čitavu biosferu. Biološke nauke se međusobno razlikuju po specifičnoj metodologiji, ili po nivou organizacije i grupama organizama koje su predmet izučavanja.
Biologija je nauka o životu, a to znači da proučava karakteristike i ponašanje organizama sa aspekta preživljavanja (opstanka) vrsta i individual kao i interakcije izmedju živih bića međusobno i živih bića i spoljašnje sredine.

Biologija je sistem integrisanih proučavanja mnogobrojnih akademskih disciplina koje omogućavaju razumevanje fenomena života sa svih aspekata i kroz široku skalu veličina. Nauka je objektivan, logičan i ponovljiv način razumevanja principa koji deluju u prirodi. Ona nije dogma već dinamični proces istraživanja i potvrđivanja. Da bi se neko bavio naukom mora poznavati “pravila igre” odnosno metode istraživanja, koja su takodje podložna promenama u vremenu (na primer razvojem novih tehnologija). U nekim naučnim disciplinama (taksonomija) laboratorijski eksperimenti nisu neophodni već se nakom formiranja hipoteze vrše dodatna posmatranja i sakupljanja materijala sa raznih lokacija i na osnovu njihove obrade dolazi do zaključaka.

UVOD 3
1 Ekološke piramide 4
1.1 Pojam ekološke piramide 4
1.2 Odnosi u ekološkoj piramidi 5
1.3 Vrste ekoloških piramida 8
1.4 Karakteristike ekoloških piramida 8
1.5 Ekološke piramide i kruženje materije 9
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14

Spoljašnji sloj Zemlje sastoji se od nekoliko delova: hidrosfere (ili vodenog sloja), litosfere (sloja zemljišta i stena) i atmosfere (ili vazdušnog sloja). Biosfera (ili sfera života) ponekad se definiše i kao "četvrti omotač" i odnosi se na sve životne pojave na planeti ili na onom delu planete gde postoji život. Ona u znatnoj meri zahvata i ostala tri sloja uprkos činjenici da zapravo na postoje stalni stanovnici atmosfere. U odnosu na veličinu Zemlje, biosfera pokriva samo jedan njen tanak sloj koji se proteže od 11 000 metara ispod površine mora pa do 15 000 metara iznad.

Život je prvo nastao u hidrosferi, u manjim dubinama, odnosno u fotičkoj zoni (dubini do koje dopire sunčeva svetlost). Tada su se pojavili višećelijski organizmi koji su nastanili bentalnu zonu (odnosno, dno mora). Život na kopnu se razvio kasnije, nakon što se formirao ozonski omotač koji je štitio živa bića od UV (ultraljubičastog) zračenja.

UVOD 1
1.1 Ekološki faktori i klimatske promene 2
1.2 Milenijumska deklaracija Ujedinjenih Nacija 9
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13

Bosna i Hercegovina je veoma bogata rijetkim i endemičnim biljnim vrstama, od kojih su mnoge ugrožene promjenama mikroklimatskih uslova kao i uticajem negativnih ljudski aktivnosti. Po nekim podacima, u BiH se biodiverzitet procjenjuje na 3572 vrste, a od toga je 678 ugroženih vrsta (izvor, prof.dr. Sulejman Redžić). Većina ovih vrsta je ugrožena negativnim djelovanjem od strane čovjeka, koji mnoge ugrožene vrste bere, iskopava korijenje ili siječe.

Zbog vjerovanja da donosi sreću, ljudi beru Runolist (Leontopodium alpinum), koji u BiH raste samo na planinama Šator, Osječenica i Klekovača (RS). Pojedine vrste ljudi ubiru radi ljekovitih svojstava, kao što je slučaj sa Lincurom (Gentiana lutea), za koju se vjeruje da pozitivno djeluje na oboljenja srca, pa je u narodnom govoru ova biljka poznatija pod nazivom Srčanik.

1 UVOD 2
2 ENDEMSKE BILJNE VRSTE PLANINSKIH PODRUČJA BOSNE I HERCEGOVINE 4
3 ZAKLJUČCI 14
4 LITERATURA 15

Biologija je, najšire rečeno, kompleks nauka o životu. Biologija obuhvata širok spektar nauka i naučnih disciplina, koje proučavaju živa bića, njihovu strukturu, životne funkcije i manifestacije, ponašanje i ekološke odnose, kao i čitavu biosferu. Biološke nauke se međusobno razlikuju po specifičnoj metodologiji, ili po nivou organizacije i grupama organizama koje su predmet izučavanja.

Biologija je nauka o životu, a to znači da proučava karakteristike i ponašanje organizama sa aspekta preživljavanja (opstanka) vrsta i individual kao i interakcije izmedju živih bića medjusobno i živih bića i spoljašnje sredine. Biologija je sistem integrisanih proučavanja mnogobrojnih akademskih disciplina koje omogućavaju razumevanje fenomena života sa svih aspekata i kroz široku skalu veličina. Nauka je objektivan, logičan i ponovljiv način razumevanja principa koji deluju u prirodi. Ona nije dogma već dinamični proces istraživanja i potvrđivanja.

UVOD 3
1 Genom i gen 4
1.1 Kod, kodon i antikodon 4
1.2 DNK molekul 5
1.3 RNK molekul 9
1.4 Stop i start kodon 12
1.5 Hromozomska teorija nasleđivanja 12
1.6 Genetički kod 14
1.7 Koncept gena 15
1.8 Struktura gena 16
1.9 Fenotip i genotip 16
1.10 Genski aleli 17
1.11 Geni prokariota i eukariota 19
1.12 Genom 23
1.13 Fizička organizacija genoma 24
1.14 Haploidan, diploidan i poliploidan broj kopija hromozoma 25
1.15 Veličina i gustina gena 26
1.16 Struktura humanih gena 26
1.17 Tipovi nasleđivanja 26
ZAKLJUČAK 31
LITERATURA 32

Our bodies are constantly exposed to microorganisms present in our environment, including infectious agents that have been shed from other infected individuals. It is our immune system that enables us to resist infections. The immune system is composed of two major subdivisions, the innate or non-specific immune system and the adaptive or specific immune system. The innate immune system is our first line of defense against invading organisms while the adaptive immune system acts as a second line of defense and also affords protection against re-exposure to the same pathogen.

Each of the major subdivisions of the immune system has both cellular and humoral components by which they carry out their protective function. In addition, the innate immune system also has anatomical features that function as barriers to infection. Although these two arms of the immune system have distinct functions, there is interplay between these systems. Actually, contact with microorganisms may occur through external or internal epithelial surfaces. For a microorganism to invade the body, it must first bind to or cross an epithelium. Therefore, we can also state that epithelial surfaces of the body provide the first line of defense against infection.

SUMMARY 3
1 INTRODUCTION 3
2 The Immune System 4
2.1 Innate Immunity 5
2.2 Adaptive Immunity 7
3 CONCLUSION 9
TERMINOLOGY 11
REFERENCES 12

Zagađivanje vazduha u novije vreme poprima razmere koje zahtevaju posebnu pažnju u smislu preduzimanja mera zaštite. Potreba zaštite vazduha od zagađenja, obezbeđenje kvaliteta života u naseljima i industrijskim centrima i očuvanje ekološkog potencijala prirodne sredine javlja se kao jedan od imperativa razvoja. Obzirom da postoji potreba i društveni interes za sprovođenje mera zaštite od zagađivanja, radi zaštite zdravlja ljudi, kulturnih i materijalnih dobara, naša zemlja je prihvatila koncept održivog razvoja kao jedan od imperativa svoje politike. U tom smislu preduzet je i preduzima se niz mera, kako bi se koliko je moguće ublažile posledice višedecenijske nebrige o ovim pitanjima.

Kvalitet vazduha utiče na naš život i disanje. Kao i vremenska situacija, menja se iz dana u dan, pa čak i iz sata u sat. Kako bi informaciju o kvalitetu vazduha učinila dostupnom, poput vremenske prognoze, američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) razvila je AQI-Indeks kvaliteta vazduha. Pomoću ovog oruđa Sektor za kvalitet okoline (Department of Environmental Quality) saveznih država i lokalnih vlasti mogu javnosti ponuditi pravovremenu i lako razumlјivu informaciju o lokalnom kvalitetu vazduha, odnosno da li trenutno zagađenje vazduha može bitno uticati na lјudsko zdravlјe.

1 UVOD 3
2 Indeks kvaliteta vazduha 4
2.1 Automatsko praćenje kvaliteta vazduha 6
2.2 Metode za izračunavanje indeksa kvaliteta 7
3 Ocenjivanje kvaliteta vazduha u Srbiji 9
3.1 Kategorije kvaliteta vazduha 9
3.2 Indeks kvaliteta vazduha SAQI 9
4 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13

Integralna proizvodnja predstavlja poboljšanu konvencionalnu proizvodnju sa restriktivnom, primenom đubriva i pesticida, dozvoljeno gajenje genetski modifikovanih organizama, dozvoljeni neki biostimulatori, selekcija stoke visoke performance - dozvoljen embriotransfer i određena hemoterapija. Za sisteme slobodnog gazdovanja, industrijskog ratarenja i gajenja useva u monokulturi karakterističan je visok stepen specijalizacije, mehanizacije i hemizacije.

U ovim sistemima biljne proizvodnje, zbog čovekovih aktivnosti, često dolazi do nepoželjnih pojava, do razmnožavanja štetočina, parazita, korova i do zagađivanja agroekosistema. Sa buđenjem ekološke svesti kod potrošača se sve izraženije javlja zahtev za proizvodnjom kvalitetne hrane, bez ostataka pesticida i drugih štetnih materija, uz naglašeno korišćenje obnovljivih sirovina i energije i očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.

UVOD 3
1 Integralna zaštita bilja 4
1.1 Pojam integralne zaštite bilja 4
1.2 Prednosti integralne zaštite bilja 6
1.3 Principi integralne zaštite bilja 7
1.4 Mere integralne zaštite bilja 7
ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 12

Pčele su postojale još u tercijalnom periodu Zemlje približno 56 miliona godina pre pojave prvobitnog čoveka. Zahvljujući posredovanju pčela u oprašivanju bilja obezbeđuje se povećanje prinosa i proizvodnja ljudske hrane na zemlji. Danas je pčelarenje u mnogim zemljama organizovano na savremenim naučnim i tehnološkim osnovama. Računa se da u svetu ima oko 48 miliona pčelinjih društava. Godišnja proizvodnja meda u svetu dostiže i do 600 hiljada tona. Da bi sakupile kilogram meda pčele moraju da posete oko deset miliona cvetova i da pređu put 360 – 450 hiljada kilometara.

1. Uvod 3
2. O pčelama 4
3. Podela meda 5
4. Hemijski sastav meda 6
5. Fizička svojstva meda 12
6. Med kao prirodna hrana i “živa materija” 13
7. Eko proizvodi pčela 13
8. Baktericidna svojstva meda 14
9. Pčelinji otrov 14
10. Zablude o kristalizovanom medu 15
11. Cvetni prah 15
12. Matični mleč 16
13. Kozmetika na bazi meda 16
14. Propolis 16
15. Hemijski sastav i fizičke osobine meda 17
16. Prpoplis kao lek 18
17. Eksperimentalni deo 19
18. Zaključak 20
19. Literatura 21

Velikim brojem primera do sada pokazano je da visoka i kvalitetna proizvodnja zavisi prvenstveno od potencijala gajene sorte. Sorta u kombinaciji sa podlogom je osnova savremene poljoprivrede. Skoro sve sorte koje su danas zastupljene u proizvodnji stvorene su radom na oplemenjivanju.

Geni koje sadrži sorta utiču na prinos, kvalitet, otpornost prema izazivačima bolesti i štetočinama, odnos prema spoljašnjoj sredini i svim agrotehničkim merama koje se primenjuju od sadnje do berbe, kao i na procese posle berbe. Zato, unapređenje genetičkog potencijala gajenih sorti, uz sve veći napredak agrotehnike predstavlja osnov sigurnosti u ishrani stanovništva.

1 UVOD 3
2 Izbor sorti voća 4
3 Izbor sorti povrća 6
4 Izbor sorti grožđa 8
5 ZAKLJUČAK 11
LITERATURA 13

U ukupnom zagađenju životne sredine medicinski otpad ne zauzima veliki deo, ali je on potencijalno među najopasnijim vrstama otpada, jer može da dovede do zaraza i trovanja.
Zagađenje koje dolazi iz zdravstvenih ustanova je specifično i može da bude veoma opasno, kako po zdravlje ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama, tako i po zdravlje okoline, odnosno stanovništva i ekosistema u kojem se taj otpad skladišti.
Ovaj otpad se deli na bolnički (bolničko zagađenje) i medicinski (medicinsko zagađenje).

Bolničko zagađenje je širi pojam koji podrazumeva sve vrste otpada, tečni i čvrsti: korisni, onaj koji može da se reciklira, a koji dolazi, na primer, od bolničke administracije, pretežno papir ili iz bolničke kuhinje, i štetni i potencijalno opasni.
Medicinski otpad potiče od sredstava i materijala koji se koriste u dijagnostici ili tokom lečenja pacijenata. Opasni medicinski otpad se deli na infektivni, hemijski, radioaktivni.

UVOD……………………………3
1.POJAM I TIPOVI MEDICINSKOG OTPADA……………4
2.OPASAN MEDICINSKI OTPAD………………..5
3.OPASAN INFEKTIVNI OTPAD………………7
3.1.Hemijski otpad……………………..7
3.2.Oprezno sa toplomerima…………..8
3.3.Opasna plastika……………………8
4.RUKOVANJE MEDICINSKIM OTPADOM………9
5.RAZVRSTAVANJE MEDICINSKOG OTPADA……….……9
6.PRIKUPLJANJE I SKLADIŠTENJE MEDICINSKOG OTPADA……….10
6.1.Odlaganje medicinskog otpada………………..11
ZAKLJUČAK……………….…12
LITERATURA…………………….13

У модерном друштву готово све што нас окружује и што користимо постаје након неког времена неупотребљиво и прелази у отпад. У природним токовима материја и енергија се готово увек поново користе у ланцима исхране, тако да ти циклуси кружења не продукују никакав отпад. Развојем нових технологија човек је створио низ синтетских материјала који се никада нису појавили у природи и за које сама природа нема решења. Свака институција па и особа је произвођач отпада.

Здравствене установе у свом раду производе различите врсте отпада које ако се не збрину на квалитетан начин могу тешко загадити животну средину и представљају опасност за запослене, кориснике здравствених установа, посетиоце као и лица која неовлашћено рукују отпадом.

1 УВОД..........3
2. МЕДИЦИНСКИ ОТПАД..........4
3. ПОДЕЛА МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА........ 4
4. САСТАВ МЕДИЦИНСКОГ ОТПАДА.....5
5. СИСТЕМ УПРАВЉАЊА МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ.........6
5.1..ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ УПРАВЉАЊА.........7
5.2. ПРИКУПЉАЊЕ И СКЛАДИШТЕЊЕ .........8
5.3. РАЗВРСТАВАЊЕ...........8
6. ПРОЦЕНА РИЗИКА.........9
6.1. РИЗИК КОЈЕ НОСЕ КРВ И ТЕЧНОСТИ....10
7. СТАВОВИ О УПРАВЉАЊУ ОТПАДОМ........10
8. ПРОГРАМ ОБУКЕ ЗАПОСЛЕНИХ...........11
9. СТАЊЕ МЕД. ОТПАДА У СВЕТУ И СРБИЈИ..12
10. ПРОЦЕНА КОЛИЧИНЕ ОТПАДА ДО 2015........12
11. ЗАКЉУЧАК............13
12 ЛИТЕРАТУРА...........14