Uronjena u mirisnu paru, kose skupljene pod kapom za kupanje, Caroline Cliburn izležavala se u kadi i slušala radio. Kupaonica je bila prostrana, kao uostalom i sve druge prostorije u toj velikoj kuci. Nekoc je služila kao soba za odijevanje, no Diana je poodavno zakljucila da takve prostorije više nikome ne trebaju pa ju je ispraznila, pozvala vodoinstalatere i stolare te je opremila ružicastim porculanskim plocicama, pod prekrila debelim bijelim sagom, a prozore zastrla dugackim, pastelnim zavjesama. Bio je tu i niski, stakleni stolic sa solima za kupanje, casopisima i ružicastim sapunima s mirisom ruže. Veliki francuski rucnici i podna prostirka na kojoj sada pocivaju Carolinin kucni ogrtac, papuce, radioaparat i knjiga koju je pocela citati, a potom odložila, takoder su bili posuti uzorkom ruža.

Poslednjih godina sve je više psihijatara i kliničkih psihologa koji u liječenju problema psihičke i neurološke prirode, kod ljudi, pribjegavaju tzv. regresivnoj terapiji. Stvar je dosta interesantna jer kroz ovaj vid dijagnostike i terapije došlo se do nekih “novih” saznanja koja se tiču ne samo psihologije i psihijatrije nego možda i tzv. duhovnog aspekta Svega Što Jeste, zajedno sa nama kao duhovnim ljudskim bićima u svemu tome. Na kraju krajeva, mi smo svi dio Jedne Cjeline, mada nam se na prvi pogled to ne čini tako. Ono “novih” je pod navodnim znakovima zbog toga što kad čitaoci saznaju o čemu se radi, odmah će im biti jasno da su mnoga od tih saznanja bila još od davnina poznata u nekim istočnjačkim učenjima, međutim, ona kao takva nisu uzimana u obzir na području “moderne” psihijatrije i medicine uopšte. S druge strane, neke religije takođe ne dozvoljavaju mogućnost da ljudsko biće vječno egzistira uz pomoć mnogobrojnih inkarnacija u ovoj ili nekoj drugoj oblasti postojanja.

Ova knjiga vam otkriva cijeli asortiman biljnih lijekova koje je lako pripremiti kod kuće.Oni će vam vratiti energiju i snagu koja nas daruje životnom radošću. Tisuće bolesnih ljudi postigli su znatne rezultate liječeći se prirodnim lijekovima.

Rene Genon je jedan od najpoznatijih uporednih istraživača religija i ezoterijskih učenja. Njegova sintetička istraživanja objavljena su u brojnim knjigama od kojih su najpoznatije: Velika trijada, Simbolika krsta, Kralj sveta, Kriza modernog sveta, Istok i Zapad, Simboli sakralne nauke.
Veliki pesnik Dante Alegijeri je sam tvrdio da njegova Božanstvena komedija ima četiri značenja. Istraživači su do ove Genonove knjige otkrili tri: doslovno, filozofsko-teološko i socijalno-političko. Genon tvrdi da je četvrto značenje inicijacijsko, koje je "metafizičko po svojoj suštini". Ova strana Danteovog dela važna je i za ostala tri značenja, bez koje Božanstvena komedija ne bi imala onaj smisao koji ima danas. Genon tvrdi da nije važno da li je Dante bio paganin, hrišćanin ili albigenz, jer je čista metafizika univerzalna.

Časopis "Prospect" nedavno je proglasio Richarda Dawkinsa jednim od troje vodećih svjetskih intelektualaca (uz Umberta Eca i Noama Chomskog). Dawkins je u svojim djelima ukazivao na iracionalnost vjerovanja u boga i na golemu štetu što je ono nanosi društvu. U "Iluziji o bogu" usredotočuje se isključivo na tu temu te osuđuje krivu logiku religije.i patnje koje ona izaziva.
U SAD i drugdje,zagovornici "inteligentnog dizajnera" potkopavaju razvoj znanosti. U mnogim zemljama religijska dogma služi kršenju osnovnih ljudskih prava. A sve to proizlazi iz vjerovanja u boga,za postojanje kojega nema dokaza. Neumoljivo i s razborom autor secira sve religije,dokazujući kako je postojanje bogova tek vrhunska nevjerovatnost. Dawkins napada boga u svim njegovim oblicima,od okrutnog tiranina iz Starog zavjeta do dobrostivijeg,ali svejedno nelogičnog "nebeskog urara",kojemu su bili skloni neki mislioci iz doba prosvjetiteljstva. Razobličuje argumente teologa,dokazuje kako religije potiču ratove,raspiruju vjersku zaslijepljenost i dovode do zlostavljanja djece. "Iluzija o bogu" postala je već obavezno štivo za sve koje zanima ta krajnje emocionalna i izuzetno važna tema.

"Dawkins pogađa religijske vođe punom snagom kojom razum može vladati,razarajući njihove naknadne pokušaje dokazivanja postojanja boga,njihove uobražene tvrdnje da je religija jedini temelj moralnosti te da su njihove svete knjige od riječi do riječi istina." (Philip Pullman,autor trilogije "Njegove tamne tvari")

"Nakon što vam čitavog života govore kako je vrlina biti ispunjen vjerom i praznovjerjem,kakvo je silno osvježenje čuti ovaj zvuk trublje istine! Osjećaj je to izlaska na svježi zrak." (Matt Ridley,autor "Genoma")

"To je hrabra i važna knjiga. Je li previše nadati se da će baciti vjersku zaslijepljenost u ropotarnicu povijesti,kamo spada?" (Desmond Morris,autor "Golog majmuna")

Рођен је у Чикагу 1888. После развода родитеља, Чендлер са мајком 1895. године одлази у Енглеску код свог ујака, који их издржава.[1] Од 1900. се школује на енгл. Dulwich College - Далвич колеџу у Лондону, где је стекао класично образовање. Прима британско држављанство 1907. да би могао да ради у Адмиралитету. На том послу је провео годину дана, а затим је неуспешно радио као новинар. У то време пише и романтичну поезију.

Враћа се у САД 1912. године и настањује се у Лос Анђелесу. Дужи период је провео радећи разне послове и штедећи (новац за повратак из Енглеске је позајмио од ујака). Коначно, завршио је дописни курс за књиговођу, после чега је нашао сталан посао. Кад су САД 1917. ушле у Први светски рат, Чендлер се пријављује у канадску војску и служи у Француској. После рата се са мајком враћа у Лос Анђелес, где се заљубљује у Сиси Паскал (рођена енгл. Pearl Eugenie Hurlburt - Перл Јуџини Харлбарт), удату жену, 18 година старију од њега. Недуго после мајчине смрти, Чендлер и Паскалова су се венчали 1924. У својој каријери књиговође 1932. је постао попредседник нафтне компаније, али после годину дана његов алкохолизам, расејаност и претње самоубиством су повод за губитак добро плаћеног посла.

У тражењу извора прихода, Чендлер се окушава у писању жуте литературе (енгл. pulp fiction). Своју прву криминалистичку причу објављује 1933. у часопису Црна маска (енгл. Black Mask), а затим и серију прича у разним часописима. Неке од тих прича је касније прерадио у романе.

Његов први роман Велики сан (енгл. The Big Sleep) је објављен 1939. и постигао је велики успех. Успех је водио у Холивуд, где је радио као сценарист: са Билијем Вајлдером је написао сценарио за филм Двострука обмана (енгл. Double Indemnity, 1944.), оригинални сценарио Плава далија (енгл. The Blue Dahlia, 1946.), а сарађивао је и на сценарију за Странци у возу (енгл. Strangers on a Train, 1951.) Афлреда Хичкока.

Чендлерово здравствено и психичко стање се погоршава после женине смрти 1954, одаје се алкохолу и покушава самоубиство. Његово писање је постало сиромашније и по квалитету и по квантитету. Умире 1959. године од запаљења плућа у Ла Хоји, Калифорнија.

Рођен је у Чикагу 1888. После развода родитеља, Чендлер са мајком 1895. године одлази у Енглеску код свог ујака, који их издржава.[1] Од 1900. се школује на енгл. Dulwich College - Далвич колеџу у Лондону, где је стекао класично образовање. Прима британско држављанство 1907. да би могао да ради у Адмиралитету. На том послу је провео годину дана, а затим је неуспешно радио као новинар. У то време пише и романтичну поезију.

Враћа се у САД 1912. године и настањује се у Лос Анђелесу. Дужи период је провео радећи разне послове и штедећи (новац за повратак из Енглеске је позајмио од ујака). Коначно, завршио је дописни курс за књиговођу, после чега је нашао сталан посао. Кад су САД 1917. ушле у Први светски рат, Чендлер се пријављује у канадску војску и служи у Француској. После рата се са мајком враћа у Лос Анђелес, где се заљубљује у Сиси Паскал (рођена енгл. Pearl Eugenie Hurlburt - Перл Јуџини Харлбарт), удату жену, 18 година старију од њега. Недуго после мајчине смрти, Чендлер и Паскалова су се венчали 1924. У својој каријери књиговође 1932. је постао попредседник нафтне компаније, али после годину дана његов алкохолизам, расејаност и претње самоубиством су повод за губитак добро плаћеног посла.

У тражењу извора прихода, Чендлер се окушава у писању жуте литературе (енгл. pulp fiction). Своју прву криминалистичку причу објављује 1933. у часопису Црна маска (енгл. Black Mask), а затим и серију прича у разним часописима. Неке од тих прича је касније прерадио у романе.

Његов први роман Велики сан (енгл. The Big Sleep) је објављен 1939. и постигао је велики успех. Успех је водио у Холивуд, где је радио као сценарист: са Билијем Вајлдером је написао сценарио за филм Двострука обмана (енгл. Double Indemnity, 1944.), оригинални сценарио Плава далија (енгл. The Blue Dahlia, 1946.), а сарађивао је и на сценарију за Странци у возу (енгл. Strangers on a Train, 1951.) Афлреда Хичкока.

Чендлерово здравствено и психичко стање се погоршава после женине смрти 1954, одаје се алкохолу и покушава самоубиство. Његово писање је постало сиромашније и по квалитету и по квантитету. Умире 1959. године од запаљења плућа у Ла Хоји, Калифорнија.

Рођен је у Чикагу 1888. После развода родитеља, Чендлер са мајком 1895. године одлази у Енглеску код свог ујака, који их издржава.[1] Од 1900. се школује на енгл. Dulwich College - Далвич колеџу у Лондону, где је стекао класично образовање. Прима британско држављанство 1907. да би могао да ради у Адмиралитету. На том послу је провео годину дана, а затим је неуспешно радио као новинар. У то време пише и романтичну поезију.

Враћа се у САД 1912. године и настањује се у Лос Анђелесу. Дужи период је провео радећи разне послове и штедећи (новац за повратак из Енглеске је позајмио од ујака). Коначно, завршио је дописни курс за књиговођу, после чега је нашао сталан посао. Кад су САД 1917. ушле у Први светски рат, Чендлер се пријављује у канадску војску и служи у Француској. После рата се са мајком враћа у Лос Анђелес, где се заљубљује у Сиси Паскал (рођена енгл. Pearl Eugenie Hurlburt - Перл Јуџини Харлбарт), удату жену, 18 година старију од њега. Недуго после мајчине смрти, Чендлер и Паскалова су се венчали 1924. У својој каријери књиговође 1932. је постао попредседник нафтне компаније, али после годину дана његов алкохолизам, расејаност и претње самоубиством су повод за губитак добро плаћеног посла.

У тражењу извора прихода, Чендлер се окушава у писању жуте литературе (енгл. pulp fiction). Своју прву криминалистичку причу објављује 1933. у часопису Црна маска (енгл. Black Mask), а затим и серију прича у разним часописима. Неке од тих прича је касније прерадио у романе.

Његов први роман Велики сан (енгл. The Big Sleep) је објављен 1939. и постигао је велики успех. Успех је водио у Холивуд, где је радио као сценарист: са Билијем Вајлдером је написао сценарио за филм Двострука обмана (енгл. Double Indemnity, 1944.), оригинални сценарио Плава далија (енгл. The Blue Dahlia, 1946.), а сарађивао је и на сценарију за Странци у возу (енгл. Strangers on a Train, 1951.) Афлреда Хичкока.

Чендлерово здравствено и психичко стање се погоршава после женине смрти 1954, одаје се алкохолу и покушава самоубиство. Његово писање је постало сиромашније и по квалитету и по квантитету. Умире 1959. године од запаљења плућа у Ла Хоји, Калифорнија.

Рођен је у Чикагу 1888. После развода родитеља, Чендлер са мајком 1895. године одлази у Енглеску код свог ујака, који их издржава.[1] Од 1900. се школује на енгл. Dulwich College - Далвич колеџу у Лондону, где је стекао класично образовање. Прима британско држављанство 1907. да би могао да ради у Адмиралитету. На том послу је провео годину дана, а затим је неуспешно радио као новинар. У то време пише и романтичну поезију.

Враћа се у САД 1912. године и настањује се у Лос Анђелесу. Дужи период је провео радећи разне послове и штедећи (новац за повратак из Енглеске је позајмио од ујака). Коначно, завршио је дописни курс за књиговођу, после чега је нашао сталан посао. Кад су САД 1917. ушле у Први светски рат, Чендлер се пријављује у канадску војску и служи у Француској. После рата се са мајком враћа у Лос Анђелес, где се заљубљује у Сиси Паскал (рођена енгл. Pearl Eugenie Hurlburt - Перл Јуџини Харлбарт), удату жену, 18 година старију од њега. Недуго после мајчине смрти, Чендлер и Паскалова су се венчали 1924. У својој каријери књиговође 1932. је постао попредседник нафтне компаније, али после годину дана његов алкохолизам, расејаност и претње самоубиством су повод за губитак добро плаћеног посла.

У тражењу извора прихода, Чендлер се окушава у писању жуте литературе (енгл. pulp fiction). Своју прву криминалистичку причу објављује 1933. у часопису Црна маска (енгл. Black Mask), а затим и серију прича у разним часописима. Неке од тих прича је касније прерадио у романе.

Његов први роман Велики сан (енгл. The Big Sleep) је објављен 1939. и постигао је велики успех. Успех је водио у Холивуд, где је радио као сценарист: са Билијем Вајлдером је написао сценарио за филм Двострука обмана (енгл. Double Indemnity, 1944.), оригинални сценарио Плава далија (енгл. The Blue Dahlia, 1946.), а сарађивао је и на сценарију за Странци у возу (енгл. Strangers on a Train, 1951.) Афлреда Хичкока.

Чендлерово здравствено и психичко стање се погоршава после женине смрти 1954, одаје се алкохолу и покушава самоубиство. Његово писање је постало сиромашније и по квалитету и по квантитету. Умире 1959. године од запаљења плућа у Ла Хоји, Калифорнија.